Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Odista? — Bogami jest! Ja sam još pre sunca poranila. Vidim nema konja za vajatom. Popnem se polako na čardak, provirim... Nema ni popa ni onog drugog. Jamačno su otišli zorom. — Što mu drago — reče Boško i nasmehu se.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Gledam za njom — ne znam šta da mislim. Onda se nanovo prišunjam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz ključaonicu. Gledam. Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri preturene.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča. Provirim napolje, kad al' imam šta videti; jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u šarenom odelu, jaše jednog