Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se. Ne zna ni sama zašto... Malo, pa tek prozbori onako sama: »Ta red je jednom da i mene bog obraduje!... I zar ja nisam srećna? Ko to kaže!... Te kako sam srećna!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Sad jedimo, napijmo se, pa onda u ime božje na put. Već kad je bilo pri kraju, gospodar Sofra digne se i prozbori. — Vi ste već sasvim prepravni, počekajte malo, odma’ ću doći, idem po novce. Onda se udali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen. Sve više modar u potiljku, Isakovič tada prozbori, poslednjom svešću, i pokaza da mu nije potrebno dugo pomoć sv.
Milićević, Vuk - Bespuće
se je na njezinu ljubav bacio kamenom prvog dana i on znađaše da svakog dana kad mu nije ni padalo na pamet da ju gleda, prozbori koju ljubaznu riječ, pogleda s osmjehom, na njezinu dušu padaše po jedan težak kamen.
Radičević, Branko - PESME
Pa u dućan njoj poita, Učini joj poklon laki, Još je tio tad zapita, Da l' kroglova ima kaki? I to zato on prozbori, Da se samo put otvori. 26.
96. „Što je oto?“ on zapita, Ali čedo ni brigeša, Već ustade, na nj poita, Još prozbori srdna seša: „Gospodine, molim, ko ste? Ja ne primam takve goste.“ 97.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Eno mi kuće, Mamice eno i čika-Žuće!“ Odjuri jagnje ko čigra prava, ostade Vujo kratkih rukava. Ponovo oblak prozbori siv bakinim glasom: „Bio mi živ!
Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana. Prozbori Žuća pogleda setna: „Oh, alaj sipa mećava cvetna!“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Berite, jedite, — ko vam daje! Ta danas, danas — nedelja je... Dugo je ona, dugo zvala Al niko ne prozbori ni jednog slovca.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Neka uljegnu Primorci!“ reče on. Ona gomila uđe. Svaki mu pristupi ruci a Ivanović sam prozbori nekoliko riječi. „Sretna i vama bila nova godina i svemu lijepome Primorju!“ odvrati Vladika. „Sjedajte!
„Počinuće, bogami! Možda će i pospati — e, blago nama!“ reče Mišan. „Ićindija“, prozbori Otaš, pogledavši na sunce. „Da, da, ićindija!“ rekoše u glas Radoje i Spaso, kao da se oni sjetiše što je.
Eto, u avliji, kad se mi razgovarasmo po njemački, dođe onaj Crnogorac, Janko, Jan, kako li se zove i prozbori njemački, pa se izgrli s mojim gospodinom, pa umal ne pade u nesvijest...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Dugačko, žuto, ali kad vrekne, Bože sačuvaj, ne da se ispričati!... Stanka ućuta i više ni s kim ne prozbori ni reči. Posle nekoliko dana ona je dve noći sačekala ponoćne petlove pod osojem, pa ne videći ništa, vrati se kući
— Samo da pređemo potes pre videla i da se dohvatimo reke — prozbori Pantovac zabrinuto. — Ne brini, preći ćemo — odgovori Đurica, pa svi troje ubrzaše korak.
— I ovo ti je, bolan, nekad bilo dete i sisalo majčino mleko, i majka ga, ka i sve majke, volela i gajila! — prozbori gazda Dmitar, gledajući onakaženo lice zlikovčevo. — Kako ga je gajila, tako je i prošao — odgovori učitelj.
A Đurica gleda namršteno, prezrivo, u nepomičnu paćenicu. U oku mu sija izraz zadovoljene osvete, ali ne prozbori ni reči...
Kapetan iziđe iz sobe. — Evo, Đuro! — prozbori Mitar, vadeći iz hartije veliku voštanu sveću. — Znaš... prvi sam te uhvatio, pa sam ti dužan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I dugo su tako stajali, dok mlađi brat prozbori: —Zatvorili nas, — i dohvati Spasojevu ruku, kao da pomoći od njega traži, i nadoda: — Sreća te smo zajedno!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vujana snažno prozbori: – O, Karimane pobratime, ne omrzni se!.. Ti da si zdra– vo! Budi junak!.. Eh, nije to ništa što je moj sin poginuo
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Apostol’ma prebledilo lice, Zadrhta im srce u grudima; Tad’ će jedan Hristu da prozbori: „Mi veslati više ne možemo. Zar ćeš pustit’ tu da izginemo!
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Blažen u tebi da zanemim. I od nema mene stena da prozbori gori, gora cveću. I radost naša tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore.
Ćipiko, Ivo - Pauci
da zaboravi djevojku, ali pošto je bio uvjeren da mu je ona jednako naklonjena, zadovoljavaše se da je vidi i da s njome prozbori nekoliko riječi, uvijek nadajući se da će doći prigoda da se opet nasamo sastaju.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Moja braća su i ovde sa mnom. Vidim im lica u trenutku kad je Makarije sa mnom. Čim prozbori dve reči, odmah mu pokajnički pristupiše, poljubiše mu skute govoreći kako su bili od mene zavedeni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Amor se nad njima naže. Metnuvši kraj usta šaku On kmeta hlađaše krilom i reč mu prozbori taku: „Dostojna prezrenja svakog, kmetica kravara ljubi, Otvori četvore oči, o kmete, i ovo tubi.