Jakšić, Đura - PROZA
“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju, zlo! Zort!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima. Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se on suviše revnosno zaneo oko svojih stvari, te i ona ode.
On stajaše, ne mogući ni reči prozboriti. Samo mu unezverene oči preletahu sa pisareva lica na akte, na kamdžiju i na pod. Pisar mu priđe, zgrabi ga rukom za
Uviđa da treba progovoriti, ali ko može sad reč prozboriti, ko je može prekinuti u mislima i trgnuti iz zanosa ! Baš ne može da nađe nijednu misao da počne razgovor. Ne, ne...