Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
se, retko ali snažno , vraćao svojoj zlatnoj žici , obogativši prvobitni krug priča nekolikim draguljima izvorne lirske proze. Najveći deo tih, kasnijih priča, skupljen je u prvoj polovini Bašte sljezove boje, a ima ih i u nekim drugim zbirkama.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
gde se bije borba između Istoka i Zapada, između ličnosti i celine, strasti i morala, snova i jave, poezije i proze života, u svim tim predmetima kojima je on umeo dati veličine i poezije, Stanković je uvek prisutan, sa svom svojom
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U Evropi interesovanje za narodne pripovetke nije bilo onoliko koliko za narodne pesme. Krug proučavalaca narodne proze bio je daleko uži, a sasvim je izostajala masa strasnih propagatora, kakvi su bili romantičari za poeziju.
ona anti-vukovska, primala ju je namršteno; ta pripovetka je njoj označavala sv ojom formom poseljačavanje umetničke proze, a svojim sadržajima svetogrđe onoga što su obožavali kod M. Vidakovića i njegovih evropskih uzora.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Cvijanoviću sam bio dao zbirku Lirika Itake i knjigu proze, koju je štampao pod naslovom Priče o muškom, ali sam nameravao da izdam i drugo.
Rakić, Milan - PESME
Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu, Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze! LjUBAVNE PESME KONDIR Počuje draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
napore pare da svaki točak u Tvornici snabde pokretačkom silom, prvi put sam razumeo da u fizičkim pojavama ima i proze, koja je isto tako snažna kao i njihova poezija. Ta proza je interesovala ložača Džima kao i učitelje u školi Kuper unije.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Funkcionalne stilove Mihail Bahtin naziva za teoriju proze, možda, prikladnijim terminom govorni žanrovi.7 A prozu, poglavito roman, opisuje kao književnu strukturu satkanu od
Ali je odnos između jezika i poezije, pa i umetničke proze, zamršeniji nego što smo ga mi ovde opisali. Njihov razvoj ne mora teći (ne mora uvek) paralelno, i stabilizovani
I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze. I to iz proze Borisava Stankovića, o čijoj „neveštoj“ i „nepismenoj“ sintaksi nije pisao samo Dučić nego i svi
I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze. I to iz proze Borisava Stankovića, o čijoj „neveštoj“ i „nepismenoj“ sintaksi nije pisao samo Dučić nego i svi kritičari redom.
Dobro je poznato da se Rastko Petrović, već posle prvih publikacija u periodici (1920), kao i prvih knjiga proze (romana Burleska gospodina Peruna boga groma, 1921) i poezije (zbirke Otkrovenje, 1922), našao u samom središtu
Za razliku od proze, koja može da uključi i uključuje različite jezičke potkodove, stih poseduje ceo niz manje ili više strogih restrikcija i
Crnjanski tako lako prelazi sa stiha na prozu i sa proze na stih da sam upravo to želeo da ispitam kao zasebnu pojavu.
Opis umetničkog postupka i kompozicije priče objašnjava nešto od pripovedne veštine protomajstora srpske proze, ali je to i put do dubljeg značenja koje skupa sugerišu i priča i njen oblik, raspored njenih sastojaka: „Tako nam
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je na kraju dovesti do slabljenja žanrovskih razdeoba, pa i do određenog pomeranja razlikovnih granica između stiha i proze, lirike i romana.
(invarijantna) jedinica jezičkog sistema koja po prirodi stvari ulazi u njen naučni predmet, a sa strane teorije proze teško se utiru putevi ka otkrivanju primamljivog izomorfizma među tipom narativnog (tekstovnog) sklopa i tipom
Ali je u međuvremenu sve razgranatija i složenija teorija proze provela dosta tanana razgraničenja u unutarnjem sastavu pripovednog teksta, među kojima nam neka omogućavaju da sa druge
U savremenoj teoriji proze dobro su poznati slučajevi kad je onaj ko pripoveda (jedno „ja”) istovremeno i onaj o kome se pripoveda (drugo „ja”).
Složenost proze Miloša Crnjanskog svakako dolazi i zbog ovakvog udvostručavanja, a u Dnevniku je ono očigledno uticalo da se pripovedač
Ima teoretičara koji misle da se proza koju prozaisti pišu razlikuje od proze koju pesnici pišu po tome što ovi poslednji unose ponešto od „tehnike” stiha. Seobe su, mislimo, dobar primer.
meri ritmička načela saučestvuju u sklapanju rečenice, to se i neposredno, golim okom vidi kad se ranijim primerima iz proze pridruže i s njima se uporede dve rečenice iz trideset osme strofe Stražilova: (1) „I, / mesto srebrnih pruga, /
ili bar nećemo odveć pogrešiti - kad kažemo da je Crnjanski isti tip rečenice položio u osnovicu i svoga stiha i svoje proze. Ili još tačnije: on je ritmički raščlanjenu rečenicu iz stiha preneo u prozu.
Valjda niko nije sa jezičke strane osvetlio tako opštu a tako temeljnu razliku između stiha (poezije) i proze (romana) kao što je to učinio Mihail Bahtin u studiji Reč u romanu.
godinama - a uglavnom njih ćemo u ovome radu i uzimati u obzir - sa izuzetnom lakoćom prelazio iz stiha u prozu i iz proze u stih. Malo je, međutim, verovatno da je ta lakoća slučajna.
Zapaža se isto tako jaka težnja da se premosti čak i duboka razlika između stiha i proze. U isti red pojava ide i to što su pokatkad u jednom istom tekstu davani čas stihovi čas proza, a što je kod nekih
postojala je u prozi: ako se ona prva nazove „prozaizacijom” stiha i pesme, ova druga može se nazvati „poetizacijom” proze i romana.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Preko Rusa dolaze i druge novine: dominacija stiha umesto dotadašnje retorske proze (osnovni stih je tzv. poljski trinaesterac), barokni ornamentalizam, drama.
Vuk je izvanredan prozni pisac, "tvorac čiste srpske proze i stila". To je primetno u svim njegovim radovima: u žestokim, temperamentnim polemikama o jezičkim pitanjima, u opisima
Njegov stil suprotan je duhu tadašnje naše sentimentalno-didaktičke proze, u njemu nema ničeg suvišnog ni kitnjastog, nema primesa patetike i sentimentalnosti.
On je tvorac srpske psihološke proze i, s devet pripovedaka, kolik oje uspeo da završi, koje su skoro sve remek-dela ("Prvi put s ocem na jutrenje",
Ali su se izvesni odnosi vidno pomerili. Zasnovan na narodnim govorima koji su dobrim delom uzeti iz usmene poezije i proze, književni jezik je u početku više odgovarao potrebama ruralne i tradicionalne kulture nego urbane i moderne.
ritmički preuređena rečenica preneta je iz stiha u prozu. Došlo je do zbližavanja stiha i proze, lirike i romana. Stoga njegovi romani imaju jak lirski naboj, počev od Dnevnika o Čarnojeviću (1921), koji je tematski
Od 60-ih godina razvoj proze ne samo što je dinamičniji no ikada ranije nego je i složeniji. Teško je dati celovitiju sliku a da ne bude veoma
1969) sa srodnim tematskim, a donekle i stilskim usmerenjem, pa se u kritici govori o zasebnoj struji "stvarnosne proze". U poslednje dve decenije, uostalom, stilska i tematska raznolikost izuzetno je velika.
Najzad, prilično je velik broj sve mlađih autora, koji su uveliko započeli novu etapu u razvoju srpske proze i među kojima ima i vrlo istaknutih, kao što je Miroslav Josić Višnjić (1946).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jed i med, delo složene zamisli koje ujedinjuje pedagoško-teorijsku raspravu (obimni Predgovor) i antologiju poezije i proze očigledno sačinjenu za školske svrhe (Proizvodi u stihovima izdeljeni na „Pesme“, „Basne“, „Iskrice“, „Natpise“ i