Afrika
Evropa je uistinu bila tu, preda mnom, a ja joj nisam pristajao. Bio sam umoran, modar, prozebao, možda bolestan, ali istovremeno i srećan da će se ovaj put, koji nije bio ni neverovatan ni nepristupačan, ali koji
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
lepih, Bečlika, iz velikog sveta, i polusveta, a on je video kako se smeškaju na njega sad, ali se osećao kao prozebao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Spavajući na mračnim, velikim senkama šuma, na travi, puk se budio zorom kao pijan, prozebao, sa injem na perčinima i brcima, pa je započinjao da urla i da peva otegnuto... ej, ej...
Poneka žena išla je za bratom po četrnaest dana hoda, pre nego što se vratila. Gladan uveče i prozebao jutrom, kraj zapaljenih stogova, tek sad poče da uviđa šta je učinio.
Matavulj, Simo - USKOK
Bjeh poslom u Rajčevićima i tamo čuh da je Savo Markov obolio, te u povratku uvratih k njemu. Kad onamo, čovjek malo prozebao i leškari. Čim se pozdravismo, Savo će: „A za vašeg Janka došle sinoć pare i knjiga.
Sreli ste se s popom, je li. — Jesam. Znam sve! — odgovori on veoma zadihan. — Hvala bogu! Kako je vama? — Ništa: prozebao sam, pa se liječim po naški, kao što vidite. Eno vam ondje na stolu sve. Janko nestrpljivo uze pismo i sjede.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A sav onaj narod izbeglica, prozebao i izmučen, išao je sa nama. Često su premoreni vojnici uzimali decu iz naručja majki, pa ih nosili pored topova i
Varoši padaju bez borbe jedna za drugom, kiša jesenja lije, a prozebao narod umire pokraj puta. Bilo je to jedne mračne noći negde na putu, kada je sipila hladna kiša, a vojnici gazili do
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Spasoje se nećkao, ispričavao da ne umije, da je prozebao itd. kao što je već običaj, kad nekoga nukaju. Pa kad ga se već siti namoliše, uze ih i stade gudjeti bez pojana.
Stanković, Borisav - JOVČA
MITA To je, ja! Kad nije, a zašto je zimus bolovao, ležao?... ANĐA Nije, nije od toga. Nego nazebe, prozebao i zato je bolovao, a ne to, ne... oh! JOVČA (Miti): Hajd ti!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pao je u postelju u martu 1811. godine. Mislilo se da je prozebao na putu kroz Vlašku a Dositej je, rado, pristajao da se tako misli.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Mališan, inače slabačak, prozebao, iznuren u odstupanju razboljeva se i umire sedmog dana marša kraj puta. I svakako sećate se dobro: baš kad, ludi od
Petrović, Rastko - AFRIKA
Evropa je uistinu bila tu, preda mnom, a ja joj nisam pristajao. Bio sam umoran, modar, prozebao, možda bolestan, ali istovremeno i srećan da će se ovaj put, koji nije bio ni neverovatan ni nepristupačan, ali koji