Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Višnjić je zapevao, jutro se proziralo od prolećnih svetlosti, Vuk je proveravao reč po reč: znao je da je dobio čudo od pesme, radovao se i, u toj radosti,
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ni najmanje. Ivon se tek tada setila, da se izvini lekaru što je došla samo u lakom kimonu, kroz koji se proziralo njeno golo telo, da obiđe ovog teškog ranjenika. — Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli.