Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vojištane mu seku, a njega prohode, vrlo se paze da koji krala ne darne. Vide se Kodrus u čudo, proznade jer su oni pročuli onaj glas bogovski, te zato njega ne diraju, a vojsku mu gotovo hoće da nadbiju. Indi on što da čini?
Odneše tu profuntu pred Aleksandra krvavu; kad on vide to čudo, so toga proznade, jer bez golema boja i krvi, grad ne može se uzeti. I s krvlju ga dostadoše.
« — štono se i stoji caru — u svačem je slobodan. Ama eto krotki David bi taki pokoran. Ništa mu ukorno ne reče, nego proznade svoj greh i reče: »Zgrešio sam teško«... A glednite i o tom čudnu božju nad ljudma milost.
I onde je zapita angel, u koji bi dvorovi ta duša ponajvećma milovala ostati i boraviti. A duša kade proznade onde i vide jedne polate ponajlepše što mu je ukazao najposle angel, i poče se duša moliti da bi joj dao onde boraviti
Tome se o sebi dovi. Proznade to tatarhan skitski car Kagan, jer grčki car ostavi svoje carstvo i nekud na daleku stranu ode.
Ukaza mu se na konju, skide šnjega okove i čak do Soluna onako po katanski doprati ga. I onde nevidim bi od njega, i tu proznade jepiskop da je to sâm sveti Dimitrije bio što ga je izveo iz sužanstva i ode iz Soluna u Afrikiju, pak onamo veliku