Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
vrla gospođa kroz kapiju gradsku izađe u njihov tabor s mnogima hubavo odenuti fracimerki i s mladi ičoglani carevi. Proznaše oni da je to carica iznutra i učiniše joj put da ide k šatoru vezirovu. Rekoše: zair ide da prosi mir.
I kad ga proznaše ljudi da je on dvostruke vere čovek, dadoše ga pred sud i uhvatiše ga te ga svezaše i baciše ga u tamnicu.
Niti bi mu pak sva braća došla na poklonjenje, tražeći u gladnu godinu žita od njega. I šnjihovim ubistvom, proznaše mu izvršene na njemu snove...
« A kad im zapovedi, te šnjegovom reču s desne strane koraba zametnuše mrežu, tim časom tuštenu ribu izvukoše. Po tome proznaše ga da je sam Gospod.