Upotreba reči prozor u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

jedan od njih uze sirotu ženu na ramena i, skoro obneznanjenu, iznese je s detetom zajedno na suvo, a drugi provali prozor i parče po parče od one sirotinjske tekovine dodavaše drugu koji napolju, do polovine u vodi, prihvataše sav taj ostatak

“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“, pomislila sam u sebi, pa sam čisto uplašeno gledala kroz prozor. Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!... Ali oni ne dođoše, a dođe čiča Marko s doktorom.

Mi odosmo kući. U njoj je sve mirisalo na tamjan što ga je popa u kadionici potrošio. Tetka se naslonila na prozor i gledaše zamišljeno u zalazeće sunce, a niz lice joj tekoše suze... Nije vikala, nije kukala...

“ Oči mu sevnuše divljim plamenom... Kaluđer, kad je to video, naže bežati. Živko poteže puškom kroz otvoren prozor, opali jednu, pa i drugu cev, a kaluđer se stropošta baš ispod onoga oraha. — A zna li za to Stana?

suzama — niz bleđano lice same se kotrljaju, a ona im i ne brani; kadikad samo što duboko uzdahne, posle pogledi kroz prozor u sivu daljinu, pa onda na dalekim planinskim vrhovima udube joj se misli.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

pucketa Sve, šýmom i drhtanjem, vatru podražava Ona je praznik, nedelja usred leta Kroz krov bez crepa vidim njen prozor u lozi Pred njim se drvo, s krošnjom od sazvežđa, pali Moj vranče, sutra je ujak u njenu varoš vozi Spavaj, moj

se on greje, dok jede i pije, i dok, jedući i pijući, sluša njihove molitve, koje ne razume, ja, bos i gladan, kroz prozor gledam u mrak: sneg zavejava kubik drva.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Otac mi je pričao: kad su Nemci hteli vojnu na Turke da podignu, slali su mu proklamacije te je on bacao kroz prozor u džamije valjevske, no Turci ne poplaše se, nego kad vide da će rat početi zađu po selima i pokupe sve oružje od Srba i

Hadži-Mustafa-paša, kad se utvrdi malo u gradu, potpusti nekoga Turčina, te Kara-Smaila, kad je iz amama izišao, kroz prozor jedne kuće iz puške ubije.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kapetan iz kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!

Kad stadoše pred mehanu, priđe Tiosav i kucnu Trpku na prozor. — Ko je? — viknu Trpko. — Ja sam! — Koj si ti? — Ta ja, mi. — Vi, ko, more vi? — Vitomir i Tiosav!

— Koj si ti? — Ta ja, mi. — Vi, ko, more vi? — Vitomir i Tiosav! — E, e — reče Trpko tiše i odškrinu malo prozor. — 'A'de, stovarite tu pred me'ana, pa odmah pritvori. Stovariše oni, pa se vratiše po ostale vrljike.

Stovariše na gomilu, pa onda priđoše prozoru i kucnuše. Ćir Trpko odškrinu malo prozor, pa upita plašljivo: — Jeste sve doterali?

— A pare, ćir-Trpko? — Dođite ujutru, rano, popićemo po jednu i daću vam — odgovori ćir Trpko i povuče da zatvori prozor. Vitomir ne pušta krilo, nego ga otvori još više i reče: — Ne može drukčije, ćir-Trpko! Tako smo pogodili!

Utom neko slučajno viknu daleko gore u selu. Ćir Trpko sav pretrnu, pa drž' za prozor da pritvori. — Idite, molim vas! Noć je! Neko Viče! — Ama ono jauknu neko!

Dade im i, brže-bolje pritvori prozor. Već je blizu podne. Čobanin Trpkov davno oterao ovce gore u čajir, i davno je trebalo da dođe i da donese

okrete onom ulicom te nekoliko puta — mnogo puta prošeta ispred Savkine kuće i tamo i amo i svaki put pogleda na prozor i pusti po jedan uzdah. »Šta li taj ludak švrlja jednako tuda?

« upita Savka svoje drugarice koje behu došle kod nje na čestitanje i poselo, pa s njom zajedno izvirile na prozor. Pupavac se obazre i kad ih vide, pomisli: »Gle, došle joj drugarice da me vide...

Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj. Vide se još one njezine drugarice gde proviruju na prozor. Mojsilo pogleda neće li je videti, a utom se skliznu u jednu rupčagu punu vode, te zapliva do pojasa.

Prući se onako mokar na krevet pa se čisto obeznani... Neko žestoko tištanje u jedno bedro probudi ga... Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako.

Uze ga i pogleda koliki je, kad i na njemu odnekud piše: »25!« Ljutit i ozlojeđen, izbaci vranj kroz prozor napolje. Diže se, pa pošto je dugo i dugo mislio, hodao po sobi, lupao pesnicama glavu, vajkao se...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno. Marinko beše bled kao smrt, govorio je preplašeno i zverao u prozor... — Ne plaši se, čovječe! — Ne plašim se. — Vidjeo si, nejma nikog. Nego... šta si ono još htjeo?...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku. Kroz otvoren prozor pirkaše sa one lipe sladak, mirišljav dah. — Ne! — rekoh ja. — Veći je onaj gore i od moga druga Joce!

sam posle večere njene tihe priče o „katanama”, o vladici što je u samoubilačkoj nameri skočio s gornjeg kata kroz prozor i ostao mrtav na mestu, o Đorđu što je radio s mojim ocem, o mom stricu koji se razboleo i umro čim je na staru kuću

— Vidiš! Još kao da se poznaje! On se dobro zagleda u prozor, a meni između obrva metnu prst. — Mama mi je pričala, — rekoh ja, a oko mi ode za srcem i zakova se za devojku —

Ja čuh kako ona nečujno plače i kako on krivi glavu, gleda u prozor i sanćim broji prste na pomoćnikovoj ruci. On koji je doneo, kad nam je izgorela kuća, somun pod miškom, i...

Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno. Napolju mirno, svež zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom još drkće plamičak u kandilu.

Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh svež — nigde se ništa ne miče. Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj.

Ujedanput zagrmje popov glas: — Ikona! Ikona! Mi pogledasmo kroz prozor, a sveti Sava gleda onim istim mračnim i ozbiljnim pogledom na nas sve. Pop poletje na jedan prozor.

Pop poletje na jedan prozor. Dvojica ga dohvatiše za miške, ali se on otrže i uskoči unutra. U taj par cio jedan kraj šljemena pade pokraj prozora

Zategni uzde. Hodom prođosmo pored nove, velike, zidane škole. Baš zvonjaše na večernju. Kroz prozor ugledah đačiće: ustali na noge, pa čitaju molitvu. Pred njima stoji jedna ženska.

Ko nema nikaka posla, sedi tu, čita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peć. A Ana je, naravno, uvek tu s radom ili sa zabavom.

Bože! Ona je to opazila. Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreći. Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je okna njegova, a na njima se čudnovato zaigravaše svetlost lampe sa ulice, nižući se u

Mislio sam nešto, ne znam ni sâm šta. A u svaku misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti — trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i zrak će pasti na tavanicu naše sobe.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

prekrasnog Josifa iz Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako bega, šmokljan jedan, kroz prozor, a ostavlja joj u rukama svoj gornji kaput koji će ovaj malo posle poslužiti kao corpuѕ delіctі.

Ni onda nije umela od čuda ništa da proslavi, pa ni sada. I sada da je neko ubacio spolja kroz prozor čitavu ciglju i polupao joj sav porculan, ne bi se tako skamenila gđa Sida kao kad je čula glas gđe Perse.

— Za gazdom! — prošapta gđa Spirinica. Jula rado i veselo posluša mámu, i otvori širom prozor, a Šaca se privuče polako, a Jula mu pruži svoje bele pune ručice, koje je ovaj (nemojte misliti da pisac preteruje,

— Da nisi ozebla, ’râno? ’Oćeš da ti dam moju »šlofkalu«? — Fala, mamo! Toplo mi je zdravo — reče Jula, pa zatvori prozor, i leže u krevet, ali ne sklopi oka i ne zaspa cele te noći. A i šta će joj spavanje i san kad ovako budna lepše sanja.

ih keceljicom, a gđa Sida se šetala po sobi, zastajkivala kod prozora, i gledala bez ikakvog interesovanja i izraza kroz prozor na ulicu, i jednako mislila, ali se ipak nikako nije mogla da seti da je kadgod čula da se neka tako iz popovske kuće

na nos, okreće stivu lulu oko kamiša, i šeta se po sobi, i zastajkuje svaki čas; razmišljava, gleda u štukator ili kroz prozor, pa, najposle, sleže ramenima, pa reče: — Ta, sad, šta je tu je! Ti k’o mati nisi trebala da dopustiš da dotle dođe.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ta kobna i sudbonosna vest koja je ovo posle podne kao grom, sa uzbunjene ulice, upala kroz njegov otvoren prozor, najpre ga je porazila, pa je kao neko što je očevidac dok se na njegove oči ruši kuća sazidana do samoga krova,

Evo ovde puna je varoš. — Uh, odvratni su mi, stresa se ona i ježi. — Pa ipak istrčiš po nekada na prozor! — Ja? i očigledna laž se zatitra u njenom glasu. Nikad! — Jelena, Jelena. nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi!

kakav bilo razgovor, a do Jurišića iskrpljena devojka sa već isušenim škrofulama i pogledom stalno upravljenim kroz prozor, ali tako da se Jurišiću činilo kao da ona stalno gleda u njega.

Bila je tamo da traži svoju odbeglu sestru gimnaziskinju, pa sve uzalud. (Ona priča, a uvek gleda kroz prozor kao da će onu svoju sestru ugledati negde na livadi pored pruge.

) Priča ona i gleda kroz prozor, a Juršiću se sve čini da njega gleda, i užasno mu neprijatno. — Jao, jao, šta bi, kao da na jednom u zemlju propade,

Tako i ona moja propalica. — ...Vidim ja: pola sedam, a ona nervozna kao na iglama: o vrti se, o gleda kroz prozor, o šta ne radi. Pa tek šešir na glavu — op, ode negde. — Isto — prekida je ogreѕѕe — i ona rđa mene nikad ne pita.

Kuku meni ojađenoj! Pojurim kao luda, idem tamo amo, otvaram vrata i zatvaram ih, gledam na prozor, ne znam ni sama šta radim i gde mi je glava. Pođem kroz varoš, a ono same patrole, nigde žive duše onako.

kad su prvi put ušli y kupe: blaga baba s glavom nakrenutom na jednu stranu, devojka je preko Jurišića posmatrala kroz prozor, ogreѕѕe ca očima sove u dubokim crnim jamama neprestano gledala u dete, kome je bradica drhtala, i čija je majka,

u kupeu znoji se i stoji onako u onoj zapari i onom položaju užasno istom, pa ga onaj pogled iskrpljene devojke kroz prozor i preko njega prosto pali kao plamen.

Jedan divan talas sreće poplavio mi je grudi do suza. A kroz ovaj otvoren prozor ulazilo je neko sveže, radosno, rajsko i praznično jutro.

Jest, kao da i ti ne postojiš. A kad sam večerima kroz onaj naš venecijanski prozor gledala u prostrana polja što se gube u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je:

A ja gledam kroz prozor: napolju divan dan, Što ja ne idem da šetam, mislim ja, a opet sedim i kašljem, a oni sve više padaju u vatru i jedan

Afrika

Poneke, s pokvarenim zenicama, čak i poznam. Vraćajući se, čujemo larmu u jednoj od koliba. Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor.

Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor. Tu su sve one Baule koje danju rade za belce ili kod belaca; šoferi, dućandžije; poštari i njihove devojke i žene.

Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana.

Jedina razonoda, raštimovani gramofon, gledanje kroz prozor na talase i igra dole u kabini sa Bubuom. Ručkovi i večere dočekuju se sa larmom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Garsuli prelete pogledom tu odaju i tesni alkov gde je bila postelja, a prelete, kroz prozor, pogledom, i utvrđenja, i utrinu, koja se nadaleko videla.

Ta egzercirišta i ti temišvarski vidici bili su deo i njegovog života. Bili su kao neki razbijeni prozor kroz koji je on, ipak, mogao da sagleda svoju prošlost.

„Laste!“ uzviknu mladi oficir. „Zato meni ono na klobuku!“ On je imao običaj da noću veša, o prozor, sve što skine: mundir, gaće, klobuk – da se vetri.

Vezavši svoje papire, apšit, iz Temišvara, u svoju košulju, a košulju oko glave, Pavle se spusti u vodu, kroz prozor, naježen od straha da svež vazduh, kad je digao poklopac, ne probudi kirasira, Utonuo je u vodu, nečujno, i otplivao

Sunce je, napolju, već bilo odskočilo, ali je u kući bila tišina. Sve je još spavalo. Kroz prozor je video kako zraci sunčani padaju, koso, na žbunje jasmina, a zasipaju i njega, kao nekim zlatnim prahom, kroz rešetke

Imao je da dreždi pod prozorom, pored pasa, pa da uđe kroz prozor, u gluho doba. Ova žena je, sve, u njegovom životu, okrenula tumbe.

Petar i Đurđe su imali običaj da stanu u prozor u Petrovoj sobi i da razgovaraju o svojoj sudbini, i Rosiji. Laste su letele oko njihovih glava, a, kad bi se smračilo,

On je gledao kako straže paradiraju pred Komandom i trudio se da gleda kroz prozor i gladi brke, kao da na nekom prestolu sedi.

Bila je dugačka, red soba, ispod brda, a kroz svaki prozor gledala u pokošenu travu. Ispred nje, bio je vrt, pun jesenjih ruža, i staza, pokrivenih vinovom lozom, sa koje su

Rodila je, kaže, ono dvoje, pored matere, a sad će imati da gleda, u porođajnim mukama, u neki prozor u snegu, ili neku nepoznatu strehu.

braka, da mu je žena okrenula leđa, pred svima, a da je sad stajala, satima, nepomična, sa glavom naslonjenom na prozor, kao da napolju, u mraku, nešto vidi.

Koja je tako reći još dete. A miraždžika. Isakovič ga je bio ščepao, onda, za gušu, i bio bi ga strovalio, kroz prozor, sa drugog sprata, pod platane, u baštu, da ga nisu savladali.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Eno još jednog mjeseca, viri iz rijeke! — A ja opet vidim jedan kako gleda kroz prozor moje krčme! — povika krčmar gledajući u prozorskom staklu sliku mjeseca. — Brže unutra da nam ne popije rakiju!

Ljudi će od njega po tri dana bježati, a on će im se kroz prozor u kuću zavlačiti i pod krevetom spavati. Oko neobičnog čovjeka okupi se začas velika gomila ljudi.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nekada smo išli u isti razred, ali posle njegovog pokušaja da nastavnicu izbaci kroz prozor, on je prestao da ide u bilo koji razred.

Znao sam da to nije ni neophodno. I nije bilo! Vesna je već ujutro zakucala na prozor mamine kuhinje i promolivši unutra svoju crvenokosu glavu izrecitovala da je ono upalilo: Melaniju su tog jutra videli

Bilo je nešto oko jedanaest i penzioneri su već zauzeli sva mesta oko vodoskoka. Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred

Njoj se činilo da sam u pravu. - Da! - rekla je. - Vi ćete doći za mnom. Kucnite triput o prozor. Tako ću znati da ste to vi! - koračala je vukući seterku, ili je seterka vukla nju; to nisam mogao da utvrdim.

- Ja mislim da je strašno. - Videćemo! - otpljunuo je kroza zube Ataman, a onda smo rešili da na Baroničin prozor zakucamo samo Rašida i ja. Ataman bi nas čekao na groblju, gde bismo podelili ukradeno zlato.

Bili smo gotovo već pred prozorima Baroničine kuće. - Možda se još nije vratila! - rekao sam provirivši kroz prozor, ali nisam uspeo ništa da vndim. Iznutra su bile navučene zavese od tamnog platna. - Rekla ti je da kucneš tri puta.

Činilo mi se da čujem kako iza zavesa neko diše. Zatim se zavesa pokrenula i Baronica je odškrinula prozor. - Šta hoćete? - gledala me je kao da me ne prepoznaje.

Pa ipak: ona je poverovala. Video sam je još to popodne kako kroz prozor iz hodnika posmatra košarkaški teren i Markotu dok deli savete pred predstojeću utakmicu IIIa i IIIb.

To ju je izbezumilo. Sutradan na času govorila je o fizici i proleću više gledajući kroz prozor nego u razred. Lice joj je bilo puno svetlosti i činilo se desetak godina mlađe.

- Još večeras! - viknula je Jasmina proturivši glavu kroz prozor. Kosa joj je bila svezana na potiljku a lice pocrvenelo od sunca, tako da je izgledala kao podmlađeno Timotijevo izdanje.

— Šta urlate kao da je požar! — rekao je moj Stari i zatvorio prozor. Onda je za trenutak zavladala tišina. Tako oštra i tako potpuna da sam čuo one oko mene kako dišu.

Kroz prozor preko puta kao zlatni potop pljuštalo je sunce i kačilo se za vratila i švedske lestvice. Sada je Bagricki govorio o

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tako prvi dan jedna frajla, čuvši da ide Šamika, brzo prozoru, pa u hitosti, da se ne bi zadocnila, razbila je glavom prozor.

Neće nijedna da je prva, jer inače bi se rang smanjio. Šamika gleda kroz prozor u salu, nema još „hotvolea”; tu je samo knez s nekoliko odbornika, i njihove kćeri, ali oni neće početi dok kasnarica

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Po celoj se kući već znalo za krađe, paljevine, tuče i jedno silovanje. Još neobučen, Komesar, otvorivši prozor na prvom spratu, pojavi se, vičući.

stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim čarapama i zlatnim papučama, sedela je naslonjena o prozor.

Pod vratima je prodirala svetlost, a prozor u mračnoj sobi svetleo se već kao neka otvorena, a zastrta vrata, pod rešetkama.

Štaviše, i drugome, ma kome. Ceo ogroman suton video se kroz prozor, i, na vodama razlivenim, hladno, sivo nebo. Reka je bila mutna i žuta, puna blata, a vrbaci, što behu već krenuli da

Oslušnula je pri tom da li ko ide. Znala je da ih od muževljevog salona dele dve dvorane. Pošto je prozor bio uzan, on se nemoćno i teško, kao neki oklopnik u gvožđu, pribi uz zid, da ne bi došao u dodir sa njenim telom.

Dok je on potavneo, neispavan, preneraženo ustao, ona mu naredi da otvori prozor, sa jednim bezobzirnim osmehom. Prišavši mu sasvim blizu, ona se naže, kao i dan pre, nad bedeme i vodu, gledajući mu

Skloniv se pod jednu kapiju, nad čijim je svodom bio ispupčen prozor, ukrašen velikim plavim petlom od drveta, stajaše tako između života i smrti, što su bili tako bezumno, suludo,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Dalje, ona ne sme raskopati gnezdo, jer će joj dete puziti; ne sme da pije vodu kroz prozor, jer će dete biti razroko.⁸² Trudnici je u vranjskom kraju zabranjeno da nosi u skutu trske i granje, jer će dete biti

Ovom objašnjenju u prilog govori i običaj kod banatskih Hera koji se sastoji u unošenju tek krštenog deteta kroz prozor. To se radi da bi se zavarao trag „halama i milosnicama“ (babicama) koje čekaju dete na kapiji da bi mu naudile po

valja da se porodi ispred svoje kuće, te da novorođenčetu pupčanu vrpcu zaveže crvenim koncem, a potom da dete kroz prozor proturi i doda svom mužu.

„U kući gde ima jedna udavača, ona sama napravi lutku, lepo je obuče i obesi u prozor s ulice; ako ima dve devojke, onda se istaknu dve lutke i neprestano vise dok se cure ne isprose.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

memoare, hoću da vam ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u prozor, i kako je sveti Nikola, verovali ili ne, čak i za vreme rata ostavljao razne stvari u tu čizmu.

menjali imena sve to vreme, a pošto smo stanovali na prvom spratu, pri tom su nam uvek ulazili u trpezariju, otvarali prozor i zakucavali svoju tablu.

Uzalud sam se smrzavao na simsu kucajući spolja u prozor, kao, tobože, deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da postignem onu čarobnu unutrašnju svetlost — ništa nije

Onda je tu teglu stavila u prozor. Višnje su dugo stajale na suncu. Sazrevale su u toku celog avgusta, septembra, oktobra, novembra i decembra.

nas je već gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se popela u vagon, ali prozor nije nikako mogao da se otvori, pa smo zurili u nju kao da je u nekakvom prašnjavom akvarijumu, sve dok se mutno staklo

ogromno rastojanje, vekove i kilometre između dva tako različita grada, sama, sa pogledom uprtim kroz zamagljeni prozor kupea treće klase, kroz čija se tamna stakla probijaju samo svetla usamljenih seoskih kuća i njene, tada mlade oči.

Danas, kad vam je trideset i pet godina, vidite jedan drugi svet. Vaša kći se ljubi na ulici u po bela dana, a kroz prozor vaše hotelske sobe svake večeri vidite ljubavne narove kako se ogrću peskom i mesečinom.

Šljive su bile tamnomodre i čvrste, zamagljene od hladnoće koja je preko noći smenila leto. Bacajući tako koštice kroz prozor, da bi po njima idućeg leta ponovo pronašli put do mora, uđosmo u Sarajevo u dugoj, sumornoj koloni pokislih automobila.

usana, pramen nečije kose nervozno sklonjen sa čela, otvaranje nedeljnih novina: videh prijatelje i počeh da im vičem kroz prozor, ali me nisu mogli čuti od grmljavine automobilske kolone koja je milela ka izlazu iz grada.

zavirivanje kroz ključaonicu u sopstvenu dečiju sobu koja je danas iznajmljena nekom tuđincu: to je ona ista boja zidova, prozor što gleda na kesten u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i plavičasta tavanica — ali unutra su neke

Obrisi učionice su se gubili u toploj izmaglici pokvarene »kraljice peći«, dok je on iz poslednje klupe zurio kroz prozor prema brdima sanjareći o sinoćnjoj lepotici, o tome kako mora da izgleda kada naga leži na odranoj koži surog medveda

Otac će kazati: »Što nijesi javijo?« a majka će kazati da je baš gledala kroz prozor, kad stiže neki auto: »Čiji li je, oće li biti tvoj, neće; a, bogami, nijesmo se nadali!« — Malom se piški...

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

devojčica, opet, veli da će se uvek sećati mlaza svetlosti koji se jedne noći nekoliko puta tajanstveno prošetao niz prozor pored njenog kreveta. Do danas nisam uspela ga saznam ko je to bio, i šta je hteo sa tom svetlošću na mom prozoru.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam napred išao. ŽUTILOV: Zar vam nije dosta što ste člen?

Milićević, Vuk - Bespuće

Snažni mlazevi razbijali se o prozor kroz koji su oni gledali, i cijedili se niz staklo. Ljudi s uzdignutim jakama, i žene, prihvatajući suknje, žurili se,

Kroz otvoren prozor udarao je vjetar i unosio oštar noćni vazduh; mašina sipala kišu varnica koje su se gasile; bjelasale se rijeke, s

podigao oči, pogledavao nekoliko puta po sobi, zaustavio pogled na jednom mjestu gdje je bio obijen zid, spustio ga na prozor koji je gledao u vedar dan, pun modrine i svjetla, uvjerio se da se nalazio u svojoj kući, ponavljao tu riječ,

I kad je zatvorio prozor i lagano se okrenuo, sio i nalaktio se o sto, dok je komadić svijeće izgarao u velikim i nemirnim plamenovima, on

i bola i prijekora, on se trza i stresa kao šibljika, ustaje i, u papučama, oblačeći kaput, diže zavjesu i otvara prozor.

Rijeka uspavljivo i zadovoljno šumi. S razgolićenim vratom, podbočen laktom o prozor, on udiše svjež vazduh, dok vjetrić dolazi od rijeke, udara po licu i, na mahove, povija grane i šušti lišćem.

pored njegovih prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda se on trza, zatvara prozor i pada, iznemogao i izlomljen, na krevet, i spava teškim, mrtvačkim snom. Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni.

I on kasnije sjede blizu nje i oboje gledahu na prozor o koji udaraše i lupkaše kiša. Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo.

On ju je vidio kroz prozor gdje se žuri, sa zažagrenim očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu

On odbi, i čitavo vrijeme smetaše ga jedan mlaz sunca koji padaše kroz prozor na njegovu glavu. Pa kad čitav svijet poče da se krsti, i Gavre Đaković se prekrsti i učini mu se da je to uradio

On provođaše dane gledajući na prozor u sivo nebo i slušajući uspavljivo i mirno padanje kiše; posle ručka razgovaraše s Irenom dok je ona radila neki ručni

Radičević, Branko - PESME

Ne ide nikud, svetu se ne javlja, U izbi sedi, samac se zabavlja. Kadikad samo, kad nojca pritisne, Otvara prozor, uza zid se tisne, Na ruku čilu klonula mu glava, Na grudi pala ta kosa ubava.

No začas njega ova tuga pređe, A oko sevnu, skupiše se veđe, Još kosu dugu poturi nazade, Te prozor manu i na noge stade, Po izbi s' onda tamo-amo vinu: Kakva li guja po srcu ga šinu?

Za časak koji, tako svaki s' nada — Pa degod glava ukazaće s' mlada: Sad, sad će biti — mlogi progovara, No prozor kleti nigde s' ne otvara. Čekanje njino bijaše zaludu, I samo mogu čuditi se čudu.

88. Sad naš junak na domu je, Na prozor se naslonio, U gradinu pogleduje, Kako pred njim stoji tio, Kako dan se još otima, Kako nojca preotima. 89.

“ 133. Po kući se diže buna, Dekoje se sad pomoli, Ovo tamo, ono tuna, Beše dosta skoro goli, To na prozor, to na vrata, — Haj, Srbine, krasni svata! 134. Mrak je dosta, to je sreća, Drugojače... No gle jada!

No ma kako, srce moje Sada eto veselo je; Ta ajdemo, ajd'mo tamo, Da kroz prozor zagledamo, Ta jad će te i sam sresti, A vesele valja sresti.

Juriš čini Usein Stojanu, Al' ga ščeka Stojan na šešanu, Sred prsiju prozor mu otvara, Ugrabi mu srce iz nedara, Al' i turska jedna puška kresnu, Pa Stojana te u sisu desnu, Te kroz prsi

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

! Noću se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor, gori čitavo dvorište, a blještavi posjetilac unosi mi se u lice i šapuće: — Hajdemo!

Za mladih dana, pričalo se, jednom je, obnoć, spazio nekog čovjeka kako iskače kroz prozor od njegove žene i nadao je za njim grdnu viku jer je mislio da se radi o nekom lopovu.

Iza niske kamene ograde pred džamijom, Mikanov brat Jovaš prepucava se s grupom ustaša koji ga gađaju kroz prozor jedne prizemnice opkoljene rijetkim šljivikom.

Ti ćeš lijepo uzeti bocu s benzinom, kresnućeš šibicu, zapaliti ovaj čep od krpe, pa pravo u prozor. Drukčije ih nećeš istjerati.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MUSA: Pametan čovek na većem i ne zavidi! SULjO: Pogledaj, dina ti, opet upalio prozor! Možda se setio, pa usto da naredi da se donese večera? A?

BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata! HASANAGINICA: Mogu i više od toga! BEG PINTOROVIĆ: Na primer, šta?

Odma se vidi čovek bez ukusa. HASANAGINICA: Znam svako drvo, svaku stepenicu, svaki prozor... BEG PINTOROVIĆ: Pušta nas da čekamo... Ako, ako, možemo mi i pričekati...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Čak sam se bojao da je mrtvu vidim, već sam krišom bacao pogled kroz prozor u gostinsku sobu u kojoj ona beše spremna da je vidi svet i pripali joj sveću više glave.

Nagoh se na prozor. — Šta ćete? — pitam ih. — sad ćemo da vadimo mantafu. Znaš li, da i ti imaš? Metnula je „ona“. — Eh?!

Koliko puta, samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno...

Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena. A kod njega se ne vide čovek pijan. Prozor se nikad ne razbi, a kamo li što drugo.

Po celoj kući mastan miris od jela i pića. Ja glavu ne smem da dignem, pokrivam je, bojim se da pogledam u prozor, da ne vidim hladnu noć, onu mrko-gvozdenu mesečevu svetlost ili da ne čujem Tomčin strašan glas, kako bije Cigane i

— poče me ona upućivati. — I „aba“ je tamo, kod njega. A „aba“ joj, svekrva, Mitina majka, i ona me spazila kroz prozor, pa istrčala ispred mene sa zavučenim rukama u pazuhe, u kratkoj koliji i nekim novim šalvarama.

Kostić, Laza - PESME

oči, ruke, »zvezda ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera, — »Armonija sfera«.

U peštanskoj tamnici, 1872. LjUBAVNE PESME POD PROZOROM Poglédô sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac namešta.

— Na mesec sam ti pružô, a ti si ćutala, oh, dušo moja, dušo, jesi l' ga videla? Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš.

Bunovno se dim za dimom vije kô i pre, na prozoru slike šara od kojih se mre. POSTANAK PESME Sunašca na zalazu kroz prozor pada žar, odande na tvoj adiđar, sa njega na duvar.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Dok se najposle jedan ne nađe te reče da će on ići. I on vrativši se natrag privuče se polagano pod crkveni prozor eda bi što čuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili

Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pruži pobratimu: — Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Kakav alarm? JEVREM: Opkolili ljudi kuću, kao da će na juriš da je uzmu. MAKSIM (gledi kroz prozor). Koji je to vrag, ta ja nisam nikome dužan. SOFIJA: Valjda su čuli da ćemo davati bal.

Ko je ulazio u sobu. ISAJLO: Niko, nego nam je jedan čovek kazao da se neki provlačio kroz prozor. Tako je kad ste tvrdi, pa nećete da metnete gvožđe. DOKTOR (preteći): Ja oću da mi se razum nađe. Razumete li?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Dobila si peticu iz „Poznavanja društva“ a ne poznaješ ni svoju rođenu familiju, i ne znaš: da su te gledali kroz prozor sve dok nisi zamakla za ćošak, a da su te pre toga: pokrivali po noći, prali ti guzu i posipali je bebi-praškom da te

Kroz prozor kabine vidi se reka. Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jeda

kroz kupolu — negde u tom betonskom prostranstvu, u toj prašumi najružnijih kuća u Evropi, svetlucao se i moj bivši prozor. Znala sam da baš u tom trenutku u kuhinji zaseda porodično veće. Strašno. Dole su kuljali automobili.

su pitali da li me poznaje i gde stanujem kada izgube adresu i broj telefona, a znaju da sam tu negde, on je pokazivao prozor pred kojim treba da mi zviznu ...

— ulazim ja tako u svoju sobu, a on drži noge na mojim rukopisima i pravi od njih aviončiće koje lepo izbacuje kroz prozor... Kaže: „Sve što je vaša generacija napisala trebalo bi sakupiti na jednom mestu i zapaliti.

mučio se i rintao i uzalud tražio užički kajmak, i sodu u vino, i pasulj prebranac, i čeznuo za drugarima iz kafane „Prozor“, odmah pored „Ginića“, a o Kalenića pijaci da i ne govorimo, i o buretu sa kiselim kupusom u podrumu, i rasolu, a sve

“ Kao da ga sada gledam: pola šest posle podne — on baš mesečarski bulji kroz prozor u betonsko dvorište u kome najmanje šezdeset kretena upropaštava nedelju lickajući svoja kola. — Malograđani!

Gledajući u avgustu 1970. šetače kroz sta. kleni prozor gradske kafane, ona je filozofski zaključila da se život isprofanisao ... — Pogledaj, molim te, ko sve danas ne živi!

Kao, fol, friška roba, kao, fol, oni na licinom mestu, kao, fol, Rimljani izbacuju stari nameštaj kroz prozor, a u Moskvi se kupaju, probiju sekirom led pa buć u vodu, kao, fol, u Riju za to vreme dušu da ispustiš od vrućine —

sela za već rerezervisani sto na kome je stajala već rezervisana pobeda na tanjiru, a tablicu jednostavno bacila kroz prozor. I, šta — sutradan je ocinkarili! Kazali da je ona sve zakuvala! A vi sad vidite šta ćete? — Ja odoh!

Zatim je, zajedno s ključem u džepu, iskočio kroz prozor (naš razred je u suterenu), jer je primetio da su se roditelji već odlučili da ga biju.

— Ćao, i ne naginjite se kroz prozor! — viknuo je zaključanom razredu sa travnjaka. — Napolju je sveže! (Normalna stvar, opalili su me ukorom nastavničkog

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

U slepih pčela mračno košničište gluhota sukne, obruši se muklo. o prozor vida razapne se sukno, te s duše vivci kao da zapište: „U jedno sve je vukla neka žudba“, a to je bila katastrofe

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Na kraju šume kućica stoji, tuguje u njoj mačak Šepa, kroz prozor gleda, časove broji, pjetlića čeka zelenog repa, dok tamo negdje, na strmoj kosi prosuto perje kišica rosi.

Napolju dotle kroz pejzaž divni i sanke klize djedice Mraza, zvjezdanim prahom iskri se staza. A blizu kuće, pod prozor sami, neznanac neki vješto se skrio. Koga li svjetlo Mačkovo mami i ko bi noćni uhoda bio?

Za njim je širok, raspuhan rep, priznati valja, prilično lijep. Neznanko tajni, lopovska duša, podiže glavu i prozor mjeri, Mačkove priče pažljivo sluša i njušku svoju lukavo ceri.

Sa djeda-Mrazom u ruhu sjajnom šumu sam prošo stazicom tajnom, vidio kuću i prozor drag, pred pragom lovca staroga trag. Samo za trenut! ... Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo.

RIBAR I MAČAK Tamo gdje talas grebene liže stara se kula kraj mora diže, kroz prozor blista svjetlosti zrak. Tajanstveni fenjer u mrkloj tami koga li zove, koga li mami, kome li daje na moru znak?

Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz prozor u crnu noć. Zašto je tužan samotni deka? Kome se nada, koga li čeka, ko li to ima s pučine doć`?

! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak. Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak.

“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine,

Dok udariš dlan o dlan, četir druga stvore plan. Pod prozor je Sivko stao, na nj se Žuća uspentrao, na Žući se mačak koči, a na

NAĐENO Loptu od krpe našȏ sam. Pozor! Juče mi njome razbiše prozor. Veseli strelac nek mi se svrati, da mu je čika u redu vrati.

Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.

Spremam se da legnem i hteo bih da se umijem, ali vidim da voda nije uopšte spremljena. Otvaram prozor. U avlijici, između pozadine krčme i jezera, posluga pri slaboj svetlosti pere sudove: — Vaskes! — Evo me, gospodine!

Ali mi odjednom bi dosadno da nastavljam misao. Prosto produžih da gledam kroz prozor. II Dosta meseci docnije ponova na jezru. Od stanice do obale nisam sreo nikoga poznatog.

Talas divnog svežeg vazduha probi se do nas. Ali mlađi brat poskoči: — Tata, zašto otvaraš prozor, kad može nazepsti? — Ali malo čistog vazduha mu treba. — Sad će noć. Ozepšće, tata, bolje zatvori.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se. Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne

Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan. Kroz otvoren prozor vidim spava gospodar s rukom na balčaku. I njegovo telo je mač jedan kažem i dižem oči.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Onda skoči: Ama otkuda ono derište, slavu mu njegovu, e dođe mi da ga uhvatim za noge i bacim kroz prozor. Mi mu čestitamo na uspešnom pregledu. Ali on maše rukama i veli: — Pusti me sada da se izduvam.

Onda se diže jedan da mi nazdravi. Narod ga neprestano prekida uzvicima: „Živela vojska!“ — a ja krišom pogledam kroz prozor, da me ne iznenadi neka patrola austrijska. Kucalo se čašama, rakija se razlivala. Narod peva od sreće.

A pred očima mi sve ružičasto i nasmejano. — Čujmo, čujmo! — viče narod. — Braćo... — Slučajno bacih pogled kroz prozor i kao da se skamenih od užasa. Ama lakše bi mi bilo da sam video austrijsku patrolu...

Otkako je počeo rat po cele noći nije spavao. Onako star i izmučen dizao se nekoliko puta prekonoć i posmatrao kroz prozor vojsku kako odlazi. Bio je zamišljen, i krišom je uzdisao.

Iako u tuzi, u njenim očima video sam i zračak sreće. Zadovoljno je poslovala po kući. Bila je baš izišla. Naslonjen na prozor pušio sam i mislio. — Šta si se zamislio? — zapita me sestra. — Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je.

Naiđe i druga, i mi poznadosmo vojnike. Mašu nam rukama, viču iz vagona, a poručnik Branko nagnuo se kroz prozor i dovikuje nam, smejući se: — Zabušanti! Iz nekih razloga našu diviziju prebacuju sada na severni front.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A Ljubica se naslopila na prozor pa posmatra decu, koja će biti predmet njena rada i staranja. Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje,

Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor. Čiča Stojan nešto tumaraše po dvorištu, vičući uzgred na nestašnu decu, koja mu poremetiše dosadanji mir i usamljenost.

Odjednom, usred rada, učini joj se da čuje sa dvorišta neobično zveckanje, baš kao da je sablja. Pogleda na prozor, a tamo stoji Pera pisar, lupkaju kamdžijom po svojim dugim čizmama.

« I on ode, zveckajući sabljom naročito, nek čuje ona da on odlazi. Gojko samo trči s prozora na prozor. Pogleda u učionicu, Ljubica se trese od plača, leđa grčevito odskaču ; pogleda na dvorište, — pisar natmureniji od

»Šta li je to ? pita se on deseti put u čudu, i ne mogući se dosetiti ničemu, opet pritrčava, propinje se uz prozor i gleda.

Nalaktila se tako na sto, stisla glavu obema rukama kao kleštima, pa gleda besmisleno kroz mutan prozor. Šta ovo bi?... Kud ode onolika ljubav ka životu ?

On ne htede ni pogledati kroz prozor, pored koga prođe veseo pisar, podignuvši glavu visoko i pogledajući žudno na jedan prozor od učionice.

ne htede ni pogledati kroz prozor, pored koga prođe veseo pisar, podignuvši glavu visoko i pogledajući žudno na jedan prozor od učionice. Čim policajac uđe u školu, Stojan istrča napolje.

Opet ćutanje... Pandur mahnu glavom, osvrte se oko sebe i pogleda na prozor. Beše mrak. Taman on smišljaše da se krene do predsednika, a spolja ga zovnu oštar glas.

Ovaj teški bol izazvalo je sećanje na onaj trenutak, kad se popeo i nadvirio se na prozor... — Videli ste... jecaše ona, ne dižući glave. Ali sad...

On pretrnu, htede jauknuti, htede utrčati unutra... htede mnogo... pa se odjednom izdiže na prstima i pogleda na prozor. Ništa... mati joj se sagla, nešto se osvrće, trči po sobi tražeći nešto... A ona, ne vidi se...

a Ljubica sedi prema njemu za stolom, gde je odmah po ručku prešla sa Vlajkom, sedi sama, gleda nekud u daljinu kroz prozor, a u ostalom možda nikud i ne gleda...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

napitak koji se dobija kuvanjem te biljke; 3. gorčina, jad, čemer pendžer - prozor plandovati- odmarati se, počivati u hladu oko podne (o stoci) plaho - brzo; naglo, obilno; neobuzdano, srdito;

ljiljana čiji je koren vrlo gorak i otrovan (Veratrum) Džaba - na poklon, na čast, prosto ti bilo džemli pendžer gvozdeni prozor Šerbe (šerbet) dobro zaslađena voda koja se pila radi osveženja šestoper - buzdovan sa šest pera šimšir - zimzeleni

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Drhte od radosti, a kad ih dodirnem tako brzo potamne, kao da se prozor smrzo i raskido cvetove nevesele ledene tajne.

O koliko puta tad ustajem sam, poguren i crn pa se zagledam kroz mutan prozor u proplanke daleke. I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela.

Ispadam, dakle, neka važna ličnost. Takva je bila Austrija. Udine, u Italiji, prazno je još porušeno, a nema ni jedan prozor. Mi, oficiri, međutim, imamo svoj hotel, i restoran, i pozorište. Operetu, iz Beča. Imamo i svoj bordel.

Katkad, noću, u mraku, kad ima dezertera, oni iskaču, glavačke, kroz prozor u nužnik. Pucnji odjekuju. Naročito su smešne, i dirljive, žene oficira, koje iskorišćuju priliku da, iz Mađarske,

Na to u vagonu nastaje kao neko glasanje, neki silaze, i ubacuju me, ljubazno, kroz prozor u vagon, u kom su kao sardine. Daju mi prijateljski mesto, kraj sebe. Nude me zatim i ostacima svoje večere.

Ja sam ga znao, a smejao sam mu se kad bi ga na Kalemegdanu, u podne, sretao. On je zatvorio prozor kad se žandarmi pojaviše, kod hotela „London“, nama za leđima, sa nožem na pušci.

A eto, ovde, kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori. Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor. Neki vojnici, prelazili su, za to vreme, sa krova na krov vagona.

Hladno je, i, kad mi pokazuje, kroz prozor, ostrva, poskakujemo. On pruža ruku prema jednom ostrvu i deklamuje: „Qui voit Belle‑île, voit son île; qui voit

Tek treći dan digao sam glavu i gledao kroz prozor. Žute, modre, zelene, i crne vode, jurile su prema obali. Ostrva su bila nestala, a more se prelivalo preko brda, i

A čim se, u zoru, probudim, i otvorim prozor, nad ovim nepoznatim gradićima, ja, opet, sve više, osećam da sve ove kuće lebde u zraku, i pevam.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Molim, gospodine, ovaj trčao putem! — da kleči! — presudi učitelj. — Molim, gospodine, ovaj gledao kroz prozor! — da kleči! — Molim, gospodine, ovaj se razgovarao! Pljus šamar. — Molim, gospodine, ovaj skakao! — Bez ručka!

Golub odlete veselo, a kamen udari u prozor, razbije ga i pogodi ono prvo dete u oko, tako da mu oko iscuri i ostane doveka bez oka!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana... Osvetlio je sobu, zapalio cigaru, otvorio prozor i seo uz njega. Svakoga trenutka dolazilo mu je u glavu hiljadama misli...

Htede da se vrati u kafanu, beše već ustao, al' se predomisli i sede. Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči.

Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od kubeta, koji je prema njemu, meće barjak o narodnim praznicima. »Kako li se popne onde?

Bila je ponoć. Oštar noćni vazduh dopre do njega kroz otvoren prozor, pirnu ga po licu, i on skoči s kreveta pa sede opet uz prozor.

Oštar noćni vazduh dopre do njega kroz otvoren prozor, pirnu ga po licu, i on skoči s kreveta pa sede opet uz prozor. Pušio je i sedeo tu čitav čas, ne misleći gotovo ni o čem.

Učini mu se da će ruka još neko vreme ostati na tom mestu, pa pogleda na prozor. »Što se misli toliko, — reče on u sebi, — kad znam šta me mora pitati... Počeću ovako: Posle Arkadija«...

Tako je sanjao sve do zore, a u zoru zalupa neko na prozor. — Ko je? viknu on iz kreveta. — Ja sam, č’a Glišo, poslao me gazda da ti javim da ideš odmah u O....

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Dobar dan! PAVKA: A ja vas baš gledam kroz prozor, pa kažem Jevremu: evo gospa-Marine pravo k nama. MARINA: Baš dobro što vas vidim, gazda-Jevreme, te da vas kao

(Šeta uzbuđen.) Mora da su već blizu. Može biti sasvim blizu? (Gleda na prozor.) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad nemam ni reči napisane, a oni idu i tek što nisu došli.

DANICA (kad čuje muziku, istrči iz svoje sobe i ode na zadnji prozor, pa se nasloni i gleda napolje). IVKOVIĆ: Ne pomaže tu muzika, već razborita reč.

Ama, zar može to da bude da niko ništa ne zna? Zar predsednik nije objavio kroz prozor, kao pre? SPIRA: Nije! JEVREM: Kako bi bilo, Spiro brate, kad bi trknuo donde da vidiš u čemu je stvar?

I... ne znam šta još viču. JEVREM (Spiri): Ama, pa oni će sad ovde pod prozor, je li? Doći će da me pozdrave, a ja treba da im odgovorim! Je li, Spiro? SPIRA: Pa jest, takav je običaj...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I pošto poveša slike zaslužnih ljudi i ukrasi sobu, stade vaditi knjige i ređati ih u prozor. Najpre izvodi Narodnog učitelja sveg raskupusanog od silnog čitanja i prelistavanja, a zatim knjige: Kako su nas

Veliku većinu poređa u prozor i na policu u sobi, a nekoliko, one najnužnije, što svaki dan treba da su mu pri ruci kao popu trebnik, metnu na sto.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

PO VETRU 253 GDE SU ONI VETROVI 254 VETAR I PAPIRIĆ 255 ŠUMA POD SNEGOM 256 ZIMSKI SUMRAK 257 KAP 258 PLAMIČAK KROZ PROZOR UČIONICE 259 ZVEZDE 260 NOVEMBAR 261 P.P.P.P.P.P.

Starac, ne razmišljajući, žestoko šutnu I puče plavi prozor na crkvi. Istrča crkvenjak: „Bog te ubio! Tako mator, a poludio!

Ostavila je pokvašen veš, mlaz po podu krivuda; Mršti se i krši ruke, uzdišući, I pogleda kroz prozor, neznano kuda... Nema hleba, nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce!

Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva. Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat.

Više nego Univerzitet i najviši jezički odbor Sam samcat, za mesec dana, za jezik učini Todor. U kasnu noć svetli prozor jedan jedini Kao svetionik u aljkavoj i nepismenoj sredini.

ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju. Kroz prozor gledam kako skakuće Poljski miš Po pustom Polju.

Možda se opire zbog nečistoće? U redu, rekoh. Zgrabih metlu, Očistih pod. Na sto: cveće, voće. Otvorih prozor nebu, svetlu. Blesnu sobica od čistoće: Svaka stvar ko da progleda na oči. Da l će sad hteti? Neće? Hoće!

A kad je na prozor povirilo sunce — Papira, na stolu, više nije bilo. A vetar ležaše, ko slomljeno krilo. ŠUMA POD SNEGOM Šuma

Veče je odvelo potok, i sad čeka Sa isukanim nožem u šumarku. PLAMIČAK KROZ PROZOR UČIONICE Predveče, u učionici, plamičak šibice koji Planu, u jednoj klupi, da se istom udvoji Onamo, nad ulicom:

Prozori čisti, bandere uspravne kao usklici: Višnja pazi na urednost u svojoj maloj ulici... Kroz prozor posteljinu svakog jutra istresa, U sunce gledajući i tiho pevajući; Što je u avionu stjuardesa, Što je domaćica u

i zadržana daha Od podneva do večeri igraju partiju šaha, A malo dalje — satima i satima — Jedan se nalaktio na prozor, drugi stoji na vratima! To i nije grad, već nešto mimo, pre grada, Nešto po strani, oduvek, od nekada.

i 1991. Izmišljao sam ih u svom prizemnom stanu, u Devetnaestom kvartu. Prolaznici su me pozdravljali, kroz prozor; mlade mame su dizale decu na rame, i objašnjavale: — Gledaj, ovo je pisac: on sad piše knjigu...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kugla je bila hermetički zatvorena; imala je mali, dobro pričvršćen prozor od kvarc-stakla koji je mogao da izdrži ogromne spoljne pritiske. Ali pravi uspeh Bibovog pothvata pokazao se 1934.

Sedite sad udobno i posmatrajte kroz ovaj prozor; možete i pušiti.« »Ja sad otkrivam zavesu sa prozora da biste mogli posmatrati misterije okeana. Gledajte!

»Gledajte sad ovu gorostasnu ajkulu koja nam se približuje i koja izgleda da ide upravo na naš prozor, gibajući lagano svoje glomazno valjkasto telo za koje bi se u ratu moglo pomisliti da je kakav torped.

Ako ne promeni pravac, može biti svačega. Ali... dobro je; kolos je udario šiljatom njuškom o prozor, ali ga nije mogao razbiti, i promenio je pravac.

Obratite pažnju, jer ćete videti što nikad niste videli. Velika riba dodiruje njuškom naš prozor. Ali... evo je gde besno nasrće na staklo na kome se ogleda kao na ogledalu i po svoj prilici misli da je to kakva

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I kad za njom i Magdom zatvori kapiju, ona se brzo, gotovo trčeći, ispe gore i kroz prozor otpoče ih odgledati. Vide kako mati joj ide čisto ponosna i radosna.

Sofka ostade i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja,

Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju. Nije smela da se makne, a kamo li vrata i prozor da zatvori. Ko zna dokle bi tako sedela da se već jednom odozdo, sa kapije, ne ču tiho kucanje.

Ali, ona je već bila otišla tamo, u sobu, i naslonjena na prozor, tiho je, tiho plakala i grcala. Da li od jada, bola, ili od sreće i radosti što je i to dočekala, da eto svoju Sofku

— Nano! Ali mati, kao bežeći, okrenuvši se od nje, sve više je naslanjala glavu na prozor, i sve više | plakala. Kroz plač, poče Sofku da moli da joj ne prilazi, ne pita je, i raspituje se: — Idi, idi čedo!

te da kroz nju docnije ne vidi ono što je najviše potrese i zaboli; da ne vidi odovud iz sobe, sa kreveta, kroz prozor i kroz otvorenu kapiju sproću nje, njihnu kapiju i njinu kuću i šta se sve tamo radi.

koji je kroz kujnska napukla i stara vrata prodirao i do nje ovamo, u sobu dolazio, i gledajući kroz sobnji snizak prozor u noć, koja je bila prorešetana drvećem baštenskim i okolnim zidovima komšijskih kuća, ona se poče osećati kako se čak

Od njih se ču onaj tupi, sitan zlatni zvek. Ne mogući da dočeka, dok mu Magda pušku donese, poče da se naginje na prozor, oslanja o prečage gledajući ispred sebe tu varoš, pokrivenu pokrovom od kućnih krovova, izrešetanim dimnjacima i

Tada bi đipila. Unezverena izvan sebe od straha, hvatala bi Magdu za ruku i pokazivala joj na prozor i na nebo. — Magdo, vidiš li?

I zaista, kao da se dugo odmarala i spavala, dremuckajući naslonjene glave na ruku uz prozor, slušajući tiho disanje dečje, udišući onaj miris kojim je bila soba ispunjena iz njinih, još mlečnih pluća i usta, iz

Kroz prozor već se čekrk na bunaru crneo kao i okolni zidovi. Dole iz štale čulo se šuštanje i ponovo preživanje stoke, a iz same

Pandurović, Sima - PESME

I da srcem našim, k’o tamnicom mraka, Biva svetlo prosto zbog tankoga zraka, Što kroz prozor tužnog života nam prodre; I da svaka rečca što se tiho rekne U duši nam strašno, stokratno odjekne, Kao zvuci

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

prizemnoj tamnici; obje mu noge u gvožđu; kraj njega krčag vode i kora crna hljeba; svjetlost jedva dopiraše kroz njegov prozor. Trnci bi ga podilazili kad zakvrče gvozdeni kračuni.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Ključ) 90 — Ja sam oko bez okca i zaklopca; bez mene je tama po svima sobama? (Prozor) 91 — Jaše vrabac mečku? (Katanac na kovčegu) 92 — Jedan jezik sve selo prevelo?

(Knjiga) 105 — Nasred kuće zmajevo gnezdo? (Oganj) 106 — Ne jede a pije? (Sunđer) 107 — Ni u sobi, ni na polju? (Prozor) 108 — Obrnem ga dole — puno; obrnem ga gore — prazno? (Kapa) 109 — Oganj gori, i u ognju čovek stoji?

(Dim) 415 — Koja vatra ne peče? (Ugašena) 416 — Koje je more najšire i najpliće? (Rosa) 417 — Ko kroz zatvoren prozor uđe u sobu? (Svetlost) 418 — Ko sve jezike na svetu zna? (Odjek) 419 — Ko uveče ima poslednju reč?

čuvida — obrazina, maska čula — šuta ovca (ovca bez rogova) čurek — vrsta kolača, sličan „milibrotu“ džam — prozor dženem (džehenem) — pakao kod muslimana dženet — raj kod muslimana džigaide — v.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

i upita je ima li đe takijeh đevojaka, a ona mu odgovori da ima naprijed u onoj gori jedna kuća bez vrata a samo jedan prozor na kući kroz koji se ulazi i izlazi, i u toj kući da ima taka đevojka, „ma” reče mu „sinko moj!

Sad — kuća vrata nema a prozor visoko — ne može da se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči

Sad — kuća vrata nema a prozor visoko — ne može da se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči i uhvati se za one kose, te ga izvuče u kuću; kad ko je?

Ona mu se začudi šta mu je, a on joj reče da mu se razbio san, pak se digne, stane | na prozor, pa onu čudesnu goru kad vidi, upita je: ,,Ma ženo moja! kaži mi što ona gora gori.

I on vrativši se natrag privuče se polagano pod crkveni prozor eda bi što čuo, a u crkvi | pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca

Daj moja dva novca!” U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pruži pobratimu: „Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ANĐELKO: Kažeš, ubica ušo preko krova? ISLEDNIK: Od garaže. Pa posle uz oluk, pa na verandu. Pa sa verande kroz prozor pravo u sobu, pa po tintari sa flašom vinjaka! Sedam — osam — devet puta!

Stanković, Borisav - JOVČA

I ne bi psi. Biće ko zalutao i prošao. Čuje se tiha lupa ozdo. STOJNA (se trgne, oslušne, otvori prozor, uplašeno): Ko je? GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma! (pozna glas, začuđeno): Je li mladi gazda?

(Sebi): Što li će sad? GLAS OZDO (oporo): Otvori vazdan! STOJNA (zatvori prozor): Sad, sad ću. (Silazi levo.) Pauza.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Prikojuče, uoči nedilje, kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa gledam kakvo će vrime.

— Daklen, opet sujma mora pasti na Stipana! — veli Duvalo, propinjući se, te promoli glavu kroz prozor. — A jest, duše mi, sve kako ti kažeš!

Pošto se svi obrediše gledajući kroz prozor, vratiše se da pregledaju i ostala tri oltara, koja bjehu poharana i oskvrnjena kao i ostali. U tome ih zateče podne.

Kuvar i Bakonja otidoše na prozor. Iz crkve se isuka dugačka povorka fratara i seljaka. Nasta gužvanje i graja. Srdar i Vrtirep iđahu od jednoga do

Srdar naglo otvori prozor i odgurnu trsku, grdeći, pa udari u smijeh. Ni Tetka se ne može uzdržati od smijeha. Brne videći da se prozor otvara,

Ni Tetka se ne može uzdržati od smijeha. Brne videći da se prozor otvara, brzo leže i pokri glavu rakancem. Iako stvar bješe suviše očevidna, opet Srdar vješto zabašuri izmislivši

Kad se Brni riječ povrati, on se strašno naljuti na Srdara što je prozor otvarao, pa zovnu Bakonju da ga trlja vunenom krpom. Njekoliko dana prije Male gospojine javi se prvi dužnik Brnin.

Šta... — Evo šta je. Slagâ sam vam da nisam pušija, ali neću više — reče i razbi lulu o prag, a duvan prosu kroz prozor, pa sta raspremati stričevu sobu. Brne je u strahu posmatrao sinovca.

A vi umorni, gospodine? Putujete iz daleka? U isti mah promoli se kroz prozor sušta Mašina glava, ali mlađa gotovo za dvadeset godina, pa je odmah nestade.

“ Bijaše opet u svečanom ruhu kao prije, osim što je obukla pleteni vunjeni gunjić. Bakonju namah ostavi pouzdanje, otvori prozor, zatvori ga, otide do vrata, vrati se, traži nješto oko sebe.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

VIDIK Taj mali vidik — što kroz prozor vidim — I mene motri s hiljadu očiju. Gle: kako grane izdužuju šiju. (Ja im se smešim — hoću da se svidim.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više.

— Ne treba, ostavi me. Kad rabadžije popiju rakiju, zovi! Što svaki put da te opominjem da staviš čergu na prozor? Čik da izbrojiš koliko sam puta zanoćio ovde?

Čik da izbrojiš koliko sam puta zanoćio ovde? Mehandžija bez reči zamrači prozor i vrata za sobom zatvori oprezno, tiho, kao da gazda spava.

Spusti se na minderluk pored prozora, poče da srče kavu, puši i, naborana čela, viri kroz prozor. u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se

Od njegovog daha zamagli se prozor. Desetak godina je prošlo od tada. Postao je velikoškolac. ,,Vukašine, sada ti je vreme da postaneš radikal.

Zaprosio je, ne pitajući Đorđa da li mu se dopada. Uživao je, gledajući je kroz prozor, kad visoka, bokata a vitka, lako kao uspravan val zaplovi dvorištem, ispuni ga sveg, pa su kuća i zgrade i jasenovi

Pamti, tada kad je ostao sam u njegovoj sobi, onaj strah je zatisnuo prozore, krckale su grede, nešto je tupo lupilo u prozor i odbilo se, mislio je na Luku Došljaka što je imao da skapa u vrbaku pored Morave; onda je ono opet tupo lupilo u

i odbilo se, mislio je na Luku Došljaka što je imao da skapa u vrbaku pored Morave; onda je ono opet tupo lupilo u prozor, video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom

Samo je četku bacio kroz prozor i izašao na kaldrmu što se šarenela na suncu. Trebalo je da razbije ono ogledalo, jer sada je siguran da bi mu sin

Ja sam kralju Milanu rekao u oči sve što mislim. Pa ću sad, nekome... — zaćuta. Gledao je kroz prozor. Možda po ovakvom vremenu nije ni mogao da pođe. Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi.

Ne dam! — Đorđe povisi glas i okrenu lice ocu. Aćim stade uz prozor: kroz ledeno granje crne se jasenovi. — Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene, grke dubine.

iščekujući šumove njenih bosih nogu kad prilazi krevetu, zatekla ga je zora što se jedva provukla kroz mali rešetkast prozor, videla Nikoline oči prikovane za tavanicu, pa se kao od stida sakrila u njegovu gustu i dugu bradu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Samo je u struji vazduha, koji je dolazio kroz otvoreni prozor, treperila orošena paukova mreža, a preko celog neba sjao zlatni trag vodeći prema krupnoj, usamljenoj zvezdi na

Oko nje je brujao grad, ali kroz prozor svoje podrumske sobe mogla je da vidi samo stopala prolaznika u neprestanom pokretu. »Kuda li idu? Šta traže?

A onda, najednom, kao da je s neba pala, ulete lopta kroz prozor. Dečak, koji je trčao za njom, čučnu i zagleda se u dubinu. — Pa, ovde ima nekog? — uzviknu i strča se niza stepenice.

Ali tek kad leto zatabana dvorištem, devojčica otvori prozor, stade u stranu da bi ptica mogla da izleti, i prošaputa: — Leti, jadniče!

Malen je i svetlokos, svetlook sav prozračan. Pogledaj kroz prozor i videćeš ga kako skakuće od zvezde do zvezde, čitavo nebo obigra. A sad, spavaj! Moraš biti zdrav kad dođe...

— Ko je još zrake lovio? Osmehnu se starac i zagleda kroz prozor. Kao blistavi, srebrni oblak plovila je u noći krošnja oraha, a ispod nje titrale senke.

Tako su mali svirači morali da probdiju još jednu noć, ali kad sunce sinu nad jezerom, malena grupa poiskaka kroz prozor i poče da beži.

Priređena bi najraskošnija svadba. Svi su zadivljeno gledali u nevestu. Samo je nevesta gledala kroz prozor kao da nekog čeka. — Sad naš princ ima princezu! — reče carica srećno, ali princ se ni ovoga puta ne osmehnu.

Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i gorama čak do mora. Ko je još to video? — Vi ćete videti! — zasvetle vozić očicama.

— Gledajte ovoga što izlazi kroz prozor! — kikotao se krpeni pajac. — Gledajte voz kojemu rastu krila! — prevrtao se preko glave, kreveljio.

— Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio se na šine velikog voza u dolini. Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni...

Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni... Dečaku se učini da sanja, ali prozor je bio širom otvoren, a tračnice maloga voza prazne. Igračke su u čudu trljale oči. Niko se više nije smejao.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Jednog dana, bio je praznik i nije ce radilo, Uzun Mirko je sedeo uz prozor prema ulici i smišljao kako da pobegne. Novaca vije imao, ni poznanstava.

nalazila pri samom uglu današnjih ulica Višnjićeve i Braće Jugovića, u dnu Studentskog trga, kuckao noktom o zastakljen prozor, sav zadovoljan pod nevidljivim, ali moćnim, ali dobrim nebom, iz kojeg je vejalo, zadovoljvan što, jedva jednom, ne mora

čista, bila sva obložena belim muslinom i zastrvena skupocenim ćilimom i iz nje se, opazio je Pirh, kroz niz niskih prozor čića pružao čudesan vidik na dunav.

Naravno, dobro je učinio. Pogledao je kroz prozor: Dunav, ostarela reka, tihnuo je pod svetlostima jesenjeg podneva što su dolazile od Beograda i Karaburme, i svet je

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom, I svaki će prozor zasuti beharom, Da probudi srca što ljube i gore... Zato nemoj, draga, da te san obrva!

Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba. I dokle prozor hladna drma ciča, Mi svaku riječ gutamo nijemi; Srca nam dršću u radosnoj tremi, Sve dogod ne bi dovršio čiča...

Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor. U prvome stra'u, K'o sad da te gledam, nećeš znati ko je, Kad iz mraka čuješ moje „Bau! bau!

I snažna ruka seoskoga uče Pojavi se na mah u trenutku tome, Pridrža pticu, i prozor polako, Nečujno-tiho, zatvori za njome. I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina..

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Najbolji i najsigurniji način da odgovorite na postavljeno pitanje“. „Produžih svoju cev i sprovedoh je kroz prozor prvog sprata svoje kuće dole u dvorište u čabar koji je stajao na tlu dvorišta i bio napunjen vodom.

Iz svakog od tih krila, iz oba njihova sprata, gledao je po jedan trokrilni prozor na kvadratni vrtić, oivičen tim krilima.

“ Pemberton oklevaše, ali kad vide kroz prozor kako Njutnove kočije projuriše ulicom, a crveno uniformisani vratar kovnice i njen plavo odeveni služitelj krenuše u

dušekom i jastukom, podešena tako da se u poluležećem položaju može čitati pri dnevnom svetlu koje pada od pozadi kroz prozor, a desnom rukom uzimati knjige sa police.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali kad sam pogledao kroz prozor i spazio veliki žut krst na crkvi, učvršćen na kugli iste boje, učini mi se: kao da vidim nasmejana ogromna usta nad

staricom, pređosmo u njegovu sobu u kojoj je, pamtim odlično, žmirkalo kandilce pred ikonom arhanđela Mihaila. Prozor je bio otvoren i zadah vlažne zemlje i mokrog lišća, ona vlažna svežina puna mirisa, sa mesečinom iza kiše, ispunjavala

i tako, dok su krckale kokošije kosti i zadovoljni supruzi nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje.

Da bih ipak sve to zaboravio ustao sam i gledao kroz prozor. Kiša više nije padala, ali mrak beše potpun. Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi

Kao da mi je srce bilo iščupano... 3 Kad sam se probudio, protegao i pogledao kroz prozor voz je najvećom brzinom jurio moravskom dolinom. Ja spustih rasklimatano okno i oslonih se.

Zanesen neiskazanom lepotom ovoga jutra ja sam satima gledao kroz prozor, zaboravljajući i na knjige koje sam poneo i na cilj moga puta i na sve drugo.

Još je bilo vrlo rano i svetlost je kroz sasvim mali i četvrtast prozor, koji je ličio na apsanski, ulazila bojažljivo u zemunicu, kao da poštuje umor oficira kome je posle tako teške i

Kao dete, kad sam se zorom razdragan budio i otvarao prozor male, vrtom opkoljene roditeljske kuće, jurnula bi, pamtim, ona okrepljujuća muzika stvari, puna neke snažne životne

— Gospodine, sad, valjda, Vujanovac? — obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala.

Voćnjaci, usred kojih se belasaju kućice retko osvetljene. „Pobratim će biti na stanici.“ Naginjem se kroz otvoren prozor i bijen oštrim vetrićem, gledam unapred.

i prstenjem i lutao nekako mrtvo po plavim, ispisanim tablicama rasturenim na sve strane, pa se najedanput omakao kroz prozor, na ulicu kojom je u očajnom trku bežalo jedno pseto, gonjeno od čoveka što je i sam zverskog nečeg imao u pokretu pa

Gledam ga još malo, pa ga ostavljam da ščepam svoju ručnu torbu. Spremim se da bežim. Pa otvaram prozor i zveram po ulici. Grad zamro. Mesec nestao. Lišće šušti, i negde daleko prema crnoj šumi drhti jedina svetiljka.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

IV Uvijek kad na paviljonu preko puta otvore ili zatvore jedan prozor, mojom sobom preleti miš. I taj me miš podsjeti na jednu svjetlosnu igru iz detinjstva.

S prozora se pružao pogled na uski zaljev i luku. Na okruglom stoliću uz prozor uvijek je ležao dogled kojim je stric — ko bi ga znao zašto!

Negdje iz velike daljine nadolazilo je nešto mutno i sklupčano, prolijetalo mimo moj pritvoren prozor, nalijetalo na krošnje drveća i nosilo se s njima mrseći im granje u mukloj, mutnoj noći.

Bakica bi izišla na prozor. Egidio bi načas prekinuo, ustao na noge i s ceremonioznošću podnapita čovjeka širokim razmahom šešira odao poštu baki.

Pohitao bih na prozor prema Egidijevom dvorištu: Kalpurnija je sjedila na klupici pod šipkovim stabalcem, zabačene glave, s tankim

Mjesečina je obasjavala tu stranu ulice. Zaklonio sam se u sjenu kapije preko puta. Uz prozor, u naslonjaču, sjedilo je žensko stvorenje bez godina, ogromne vodene glave, s kratkim žućkastim kovrčicama.

Čitave noći nisam prilegao. Nekoliko puta povirio sam na prozor prema uličici. Egidijev kućerak bio je zamračen. Sve je spavalo.

XXXIV Danas je nebo osvanulo zastrto. Tek sredinom jutra pojavilo se sunce i dovabilo me na prozor, kao guštera. Prekinuo sam pisanje i stajao iza stakla gledajući u uski prostor s nasadima između dva paviljona.

Doveli su mu dječaka na previjanje rane. Prišuljao sam se na prozor kancelarije i kroz rešetke, virio unutra. Klečao je ispirajući hipermanganom ranu na dječakovoj nozi.

Čekao sam jednu njenu riječ. Ona je već davno prekinula vježbanje i šutke gledala kroz prozor. A što sam zapravo čekao? Valjda neko izvinjenje? — Pa ipak, možda se isplati biti diletant!

Progovorimo po koju riječ, ali sasvim formalno, o praktičnome. Hoćete li da otvorimo prozor, da zatvorimo prozor. Zvonce je nad mojim krevetom, pa moram da ga upi tam kad mi se učini da bi želio dozvati

Progovorimo po koju riječ, ali sasvim formalno, o praktičnome. Hoćete li da otvorimo prozor, da zatvorimo prozor. Zvonce je nad mojim krevetom, pa moram da ga upi tam kad mi se učini da bi želio dozvati bolničarku.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Krst dadoše od prve kmetovu sinčiću, ma oko barjaka se nikako ne mogoše pogoditi. Izvirivaše svi redom na prozor da razgledaju kandidate, koji su se tu poređali, pa naposletku iziđoše napolje.

— do ušiju mu dopre zvrjanje kočija od one strane, na kojoj beše prozor. — »Dakle to su one apsane sa ulice, a ova moja, to je ona na uglu, jer samo je taj jedan prozor zazidan više od

— »Dakle to su one apsane sa ulice, a ova moja, to je ona na uglu, jer samo je taj jedan prozor zazidan više od polovine. To znam dobro, zapazio sam toliko puta...

— O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga. Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica opazi da nema više onih zrakova od sunca.

Da bi bar koliko izbegao ovaj nesnosni zadah i da bi doznao šta se radi na ulici, pope se opet na prozor. U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci, beše tamno kao i u njegovoj apsani.

Zatim stade neka ruka da šuška oko prozora, koji je namešten s polja, iza gvozdene rešetke. Prozor se lagano i oprezno otvori.

Fenjeri pred kavanama sumorno škilje, kao duša u jektičava starca. Otvori se poneki prozor, na kome se pojavi troma i sanjiva glava, sa neobično debelom rukom iza potiljka.

Otvori se i jedan prozor na gornjem spratu, iz pandurske sobe, i na njemu se pojavi drugi, bunovan pandur. Pogledavši na ulicu on se počeša po

Na severnoj strani sobe, u kojoj ležaše Đurica, beše pomanji prozor, olepljen, umesto stakleta, debelom hartijom, pendžerlijom.

da vidi iza ovoga prozorčeta, ukaza se neko malo, usko, a dugačko odeljenje, na kome beše samo jedan, ovakav isti prozor, kao i ovaj iznutra.

Đurica ga pogleda začuđeno. »Šta će to sad — pomisli u sebi — da skačem kroz prozor napolje ?« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se veoma. — Ene de, odkud ti to?..

Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču... Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše. On se brzo diže, izvadi ram iz okna i promoli glavu na polje. — Ko je to?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ona mu se začudi šta mu je, a on joj reče da mu se razbio san, pak se digne, stane na prozor, pa onu čudesnu goru kad vidi, upita je: — Ma, ženo moja, kaži mi što ona gora gori.

dana iziđe carević na prošetnju kraj mora, iza jedne šume, kad najednom ali ti ide po moru brod i na brodu otvoren prozor, a na prozoru cura. Dok on nju vidi, odmah se u nju zaljubi i zavoli je tako da se odmah razbolio.

Dok se najposle ne nađe jedan te reče da će on ići. I on, vrativši se natrag, privuče se polagano pod crkveni prozor eda bi što čuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdučko blago i ruho i oružje, pak se najposle oko dva novca svadili

Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže-bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pruži pobratimu: — Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema.

PROMENADA Kroz otvoren prozor, nestašan i mio, Na zavesu vetrić nevidljivi sleće, I njome se igra bezbrižan i čio; Noć na polju leži, mir se po njoj

PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini? Znadoh da si mlada, I tako lepa.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

To je nemoguće, pomislih u sebi, gledajući kroz prozor kupea kako se univerzitetske zgrade lagano gube u daljini i kada mi, u isto vreme, postade jasno da me ovaj voz vodi

Kazao je tačno ono što sam osećao gledajući kroz prozor vagona koji me je vodio u Budimpeštu. Izgledalo je da se sve lagano kreće, kao neko kome su odbrojani dani.

Po narodnom verovanju u Idvoru, kada se desi da se dete tako kasno rodi, mora se, da bi dugo živelo, dati kroz prozor prvoj osobi koja prođe pored kuće, koja će odneti dete u crkvu i odmah ga krstili.

Kazao je tačno ono što sam osećao gledajući kroz prozor vagona koji me je vodio u Budimpeštu. Izgledalo je da se sve lagano kreće, kao neko kome su odbrojani dani.

Po narodnom verovanju u Idvoru, kada se desi da se dete tako kasno rodi, mora se, da bi dugo živelo, dati kroz prozor prvoj osobi koja prođe pored kuće, koja će odneti dete u crkvu i odmah ga krstili.

On je skoro svaki dan, oko podne, izlazio na prozor da bi posmatrao gardu kako odlazi na svoju svakodnevnu dužnost. Gardisti su počasnim vojničkim pozdravom pozdravljali

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Časom pogleda u njih a časom napolje, i sjeti se pa naredi službenici da ljudima vino donese. Gledajući kroz prozor u zalazak sunca i na morsku pučinu uskoga zatona, u čijem se moru ljuljuškaju brodice i ogledaju seoske kuće, nekako

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Staro kanabe, dve fotelje i nekoliko prostih, trpezarijskih stolica. Troja vrata. u dnu, desno i levo i jedan prozor desno.

ŽIVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto da izdržim. I gde je molim te sad onaj tvoj, što ne dolazi? (Odlazi na prozor.) Zabio se izvesno u kafanu, a što mi ovde gorimo na žeravici, to se njega ne tiče. (Nervozno šeta i krši prste.

ČEDA: Ja mislim da bi to dobro bilo... (Pogleda na prozor.) Ali dockan je, sasvim je dockan! RISTA (preplašen): Zašto, brate? ČEDA: Evo ga, sad baš uđe u kuću.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

111 Štaviše, pažljivo čitanje pokazuje da su kućni prozor i dvorišna kapija jedine dve granice sa kojih junakinja, pripadajući unutarnjem, gleda na spoljni svet.

maločas zaustavili, kad na ulici Todora sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog njenog ugibanja i uvijanja,

Nagnuta gornjom polovinom kroz prozor, Sofka se u isti mah nalazi i u spoljnjem i u unutarnjem (sobnom) prostoru. A na tom prelazu, tačno ponad njene glave,

videti mesto njega senku njegovu pored sebe, i to u predvečerje i u polutami, a isto tako i na svoju senku gledati, kroz prozor, kako se lomi u rečnome proticanju.

Stoga ulazi u Isakovičevu sobu, vidno uzbuđena i sa raskalašnim osmehom, „kao slučajno” naginje se kroz prozor, „kao slučajno” ispada joj nakit, pa zahteva da se i on, pored nje, kroz uzan prozor nagne ne bi li dole u travi

„kao slučajno” naginje se kroz prozor, „kao slučajno” ispada joj nakit, pa zahteva da se i on, pored nje, kroz uzan prozor nagne ne bi li dole u travi ugledao nakit: „Bila je potpuna tišina.

Pogotovo u času kada Dafina, uza sve ostalo, kroz prozor protura ruku da bi „svojim telom naslutila” ono što se napolju zbiva.

Krakov, Stanislav - KRILA

Potom se okrete na stranu, no još je dugo slušao isprekidani kašalj jednoga stražara. II U LOGORU Prozor od hartije bledeo je i postajao vidljiv. Čovek je protegao probuđeno telo. Bilo je uranjeno i maljavo.

Jedna sirena je pištala negde daleko u noći. Duško je bio budan i hteo je da misli na baronicu, ali se kroz prozor videla jedna nagnuta grana, i ona mu je menjala misli. Pod svakim drvetom je po neko poginuo. Čak i kuvar Conja.

Sve su ih bacili u jarugu. Rus sad krklja i ječi. — Ipak Kazimir ima pravo. Zašto da slični slične ubijaju? Prozor koji je dotle bio zatvoren kao da se otvorio. Neko ga je prekoračio i ušao u sobu. Oči se Duškove raširile.

Lice mu je potamnelo. Dve postelje bile su bele i prazne. Sutra su trebale da prime ranjenike. Prozor je bio zatvoren i nikoga u sobi nije bilo. Duško je drhtao i dalje. Srce mu je sitno, plašljivo lupalo. — On je, on je.

Nastala je ponovo nad gradom tišina. Probuđeni su ponovo pospali. Samo je u lekarskoj vili svetleo jedan prozor. Bio je još budan, i čuo kako tiho škripi pesak u parku. Koraci su bili laki i sve bliži. On je poznavao te ko rake.

Duško se izvio i ispravio. Po podu je bila ispljuskana voda, a po stolicama njino bačeno odelo. Kroz prozor se video krov srušene džamije, Duško je gledao ženu, i smeškao se jer je bila lepa. Počeo je buditi poljupcima. — Bibi..

Petrović, Rastko - AFRIKA

Poneke, s pokvarenim zenicama, čak i poznam. Vraćajući se, čujemo larmu u jednoj od koliba. Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor.

Kroz prozor se vide crni parovi da igraju. Idemo iza kuće i sakriveni u noći gledamo kroz prozor. Tu su sve one Baule koje danju rade za belce ili kod belaca; šoferi, dućandžije; poštari i njihove devojke i žene.

Prolazimo kroz ona desno i odmah smo u novom hodničiću, sa čijeg dna prozor propušta kroz rešetke opojno plavilo neba i Okeana.

Jedina razonoda, raštimovani gramofon, gledanje kroz prozor na talase i igra dole u kabini sa Bubuom. Ručkovi i večere dočekuju se sa larmom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Da je noću vidim bih od nje u svijet bježao! PRVI TURČIN (gleda kroz prozor): Ta to je ona noćašnja vještica te nam izdade hajduke... Baš nikoja druga do ona!... DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi!

PRVI TURČIN: Ljepše, vjere mi!... TREĆI TURČIN (gleda najpre kroz prozor, a posle se okrene babi): A bi li, babo, što ’no kažu, i mrtva sina mogla poznati? STANA: Kuku! Zar mrtva?...

Gde mi je sin? O, kaž’te, ljudi, jadnoj materi!... TREĆI TURČIN: Nasloni se, bako, malo na prozor pa odunda gledaj gore, tamo Stambol-kapiji! STANA (uzdahne, a posle se, dršćući, približuje prozoru): O, grozno!

Dovela bih ti kćer!... SULEJMAN: A je li dosta reč? Sin ti do danas nije poginô... STANA (pokazuje kroz prozor na bedeme): Još ovo groblje — tvrde bedeme — Onaki cvetak nije kitio Kô što je divna glava njegova! Samo pogledaj!...

Otkud želje te Što se u mojoj duši stvaraju, Do ludila me, čisto, zanoseć?... (Gleda kroz prozor.) Sirota žena! Jednako ljubi usta bleđana Potpori mrtvoj tuđe starosti!... Sad joj baš Ćerim nešto šapće...

Potmulu jeku glasa njegova Kô teret neki nose vetrovi Na slabo uvo udaljenome. KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica. HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio.

Koleban je među njima, a kao da se uputiše baš ovamo. (Gleda kroz prozor.) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati...

) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati... GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile?

Zbogom, Stanoje!... (Skače kroz prozor.) GLAVAŠ: Ja ću na vrata — Tako pristoji bivšem vojvodi Što je u borbi dane proveo, Da se na pragu svoje kolibe U

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U celom je domu vladala mrtva tišina, samo se u avliji čulo odmereno koračanje stražara. Otvorim prozor I pogledam napolje u noć. Hoć nije bila mesečna ali je dosta vidna.

Stražar reče: »Na tvoju se glavu svršilo, rđo glavata!« Ja zatvorim prozor i prućim se na divan; spopadoše me setne misli.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— To „Diži šatore!“ — podseća me kao kad bi neko usred noći lupio na prozor i viknuo: „Gori kuća!“ — Razume se, mi smo se navikli. Ali su ljudi zaista bili umorni...

Lud je on kad se napije... — Kosta je još gori. — Radoslav se diže i skide bluzu. — Da se raskomotim. Otvorio bih prozor, ali ući će nam komarci. — Pričekaj... Sad će i oni otići. Malo zatim vratio se Bora. Koračao je nesigurno.

— Sasvim. Svaka vaša radost je zadovoljstvo za mene. Ona je nervozno lomila palidrvca i gledala mutnim očima kroz prozor. Nene tanke nozdrve lako su se širile kao izraz neke teške duševne borbe.

A njih nema. Svet je ulazio. Samo njih nije bilo... Okretao sam se usplahireno i gledao kroz prozor na ulicu. Toma se uznemirio zbog mene, te zamoli jednog druga, pešačkog potporučnika, da unese i naše stvari u vagon.

Ja nisam ni obraćao pažnju šta on govori, već sam stajao naslonjen uz prozor. Njih dvojica dohvatili su me pod ruke i priveli do vrata. Tada mi senu misao... da podmetnem stopalo pod točak vagona.

Skočio sam i poleteo vratima. Nečije snažne ruke ščepale su me i svalile na sedište. Toma je otvorio prozor. Očajno sam ispružio ruke prema Arleti, koja je trčala pored vagona. Iz očiju su joj tekle suze.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

prestanu petli pevat I lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti otvoriti, Žižak će ti ugasiti, A ja ću ti javiti se.

Podunuo vihor vetar, Otvorio staklen prozor, Ugasio oganj žiška, I u sredi sobe male Stoji ono Sablja-momče U mrtvačkom ogrtalu.

Sjutradan ispred podne ja iziđem pred manastir i ondje stanem s njekim, u tome on otvorivši prozor promoli glavu iz sobe i smiješeći se zapita me šta ono ja kažem da čine hajduci kad čuju kukavicu gdje kuka.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

PRVI DEO PRVA POJAVA U kneževome dvoru Jelisaveta gleda kroz prozor. JELISAVETA: Ne, to nije moja Venecija, Nevesta sjajna mora zelenog; A to što gledim, tamo daleko — Te

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

pakost, zloba pače — čak, štaviše paša — titula visokih dostojanstvenika i vojnika pezevenk — pokvarenjak pendžer — prozor pećanka — mala puška izrađena u Peći pinta — „strinska mera za tečnost; politrenjak“ plandište — hladovito mesto gde

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir.

Prekrštenih nogu, zavrnutih rukava od košulje, rashlađen, raskomoćen, sa uprtom glavom u dvorište kroz prozor, ostaje on da sedi. ćuti, misli.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U Kastavštini, uoči Ivanjdana, devojka, misleći na nekoga mladića, otkine list sa smokve i metne ga na prozor: ako sutradan ujutru pero bude sveže i zeleno, to znači da je mladić voli, a ako je uvelo, onda ne (ZNŽOJS, 39, 1957,

Ćipiko, Ivo - Pauci

a željnu ljubiti... premišljaše, osjećajući slast u životu, zadovoljan i veseo Rade, gledajući kroz prozor na zamičuće, u hitnji, vinograde, polja i drveta... A željeznica s tutnjavom juri ka njegovome kraju...

Napolju je silno vruće, jer odbljesak sunca čak kroz zastrti prozor prodire i gazdi oči zasjenjuje. U čitanju prekide ga listonoša; u hitnji predade mu jutrošnju poštu: novine, trgovačka i

nastupa i nosi sa sobom i sunce, i zelenilo, i svježinu, i jednoga jutra čisto se začudi kad pogleda dalje kroz prozor i ugleda iza polja šumu već svijetlu, zelenim listom zaodjevenu.

od nastajnih noći gazda nije mogao da zaspi, meškolji se neko vrijeme u postelji, a kad mu dosadi, digne se i otvori prozor.

Svaka dva koraka zastajkuje, a ustavi se ispred prostranog traga mjesečeve svjetlosti što je ušla kroz prozor i pružila se po podu.

I nato tiho iziđe i zatvori za sobom vrata. Ivo nanovo natoči i sit se napije. Zatim se nalakti na prozor i, zamišljen, stade gledati u mirnu, pro,ъetnu noć. * On je više puta u životu u očima osjetio tople suze.

Projurio bi kroz tamni, zadušljivi hodnik, i odmah, čim bi u sobu ulegao, prislonio bi se na otvoreni prozor. Ona bi došla i namjestila bi se pored njega.

Dolje ispod njegova prozora igraju se dječurlija „na buče”, i jagme se oko raštrkanih puceta. Mladić se prislonio uz prozor, a misli mu blude nekamo, neodređeno i ne može ni jedne da sredi. Nije druge, mora i nasilu da iziđe. On pođe k moru.

Mladić pak iziđe uza stube u svoju sobicu. Prisloni se uz prozor i ne užeže svijeće, no obasjan mjesečevim svjetlom, zaroni u svakojake nesređen, misli.

Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama. Zadugo niko nije govorio, a kroz prozor vidjelo se je kako sipi kiša i nazrijevalo se natušteno nebo.

Zatim se nanovo nalakti na prozor i zagleda u noć... Domalo, postepence, u pameti čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga

Po sobi, kroz prozor, sijaju sunčeve zrake, i u sjajnoj pruzi što se po zidu rasiplje treperi sijaset sitnih stvari a s ulice čuje se laki

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Niko nije došao na prozor. Došle su kišne kaplje raspršene u fijukanju vetra. Stojim bos u ledenoj barici nakupljenoj između klizavih oblutaka,

'“ Gledam napolje kroz uski prozor. Mlako podnevno sunce otopilo je već sneg po krovovima i sa streja šljapkaju krupne kapi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To je palata Mađarske akademije nauka. Ja je gledam kao dragog poznanika. Eno, ono je prozor kod kojega sam danima sedeo i, gledajući na plavi Dunav i ponosni Budim, pisao moje prvo naučno delo.

Drugi ukras moje sobe je veliki romanski dvostruki prozor kroz koji se - iako se njegova okna peru u najizvanrednijim prilikama otvara divan vidik na Dunav i preko njega.

Tako vidim, kroz taj varoški prozor, kako godišnja doba prolaze jedno za drugim. Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji

jezika, naročito kad ti misli beže na drugu stranu; moje su letele bez prestanka ka ponosnoj lepotici koju sam kroz prozor moga kupea sagledao. Rastrešen i rasejan, ipak sam uspeo da dobro svršim posao koji mi je bio poveren.

Ređaju se džamije, trgovi, poprečne ulice, a kroz jednu od ovih virnu, kao, kroz prozor, Mramorno More, plavo kao nebo. Naša kola lete, tako mi se čini.

To sam i radio. Sa dimom duvana i mirisom kave izleteše kroz otvoreni prozor stid, očajanje i bes. Ja osetih kako mi krv struji življe po žilama, misli bude u mozgu, a samopouzdanje u srcu.

Kepler otvori mahinalno prozor. Svež vazduh pokulja u sobu, carski dvorac na Hradšinu svetlucao se u sunčevim zracima. Ali ga Kepler i ne primeti,

Sva lepota prirode koju sada uživam dar je Sunčev. Sve boje koje trepere kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sunčeve svetlosti. I ove jele, i one stene, sneg, pa i samo nebo, sve su to tamna tela!

Sunčevi zraci provlače se koso kroz ovaj prozor ovde u zidu, i gase se; u naše odeljenje ulazi najčarobnija noć. Ko bi smeo da ovu lepotu rasplaši električnom

Stanković, Borisav - TAŠANA

stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć dođe kući.

MIRON (uplašeno): Od koga? (Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši? Da ti ko noću ne dosađuje, ili štogod kroz prozor ne ubacuje ili čak možda pokušava da i sam kod tebe uđe?...

Oh, dedo! (Prilazi prozoru): I to nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više pomakla, već da isto onako stoji kako je stajala, dok je on bio živ...

MIRON Kako da ne smeš? Zašto da ne smeš više prozor da otvoriš i zavesu pomakneš, da Božji dan i sunce i svetlost uđe. To bar nije ništa.

To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako? Eto! Udovica već otvara pendžere, već hoće da gleda u svet, već hoće na koga da namiguje!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Paula pocrvenela. — O, Gospode, moram i da se prekrstim. Ma jesi li ti ikada videla da se taj prozor izjutra zacrveni? — Nisam. — Pa koji se onda zacrveni? Sigurno onaj drugi, kad ih više i nema. — Paula ćuti.

Sigurno onaj drugi, kad ih više i nema. — Paula ćuti. — Što si se splela? De, reci mi lepo da kroz ovaj prozor vidiš svako jutro sunce. — Ne vidim. — Gospa Nola, oprezno zastade.

koji bi imali nešto na brzu ruku da svrše s gos-Tošom, kucali bi štapom o šipke ograde, a gos-Toša bi sam otvarao prozor i javljao se. Na jednom prozoru se gvožđe mnogo razdrmalo ali nije opravljano.

— Kaže ti Nana: pevaj i sviraj, sine, volim kad si uz pesmu i svirku veseo — predaje Julica kroz prozor. Srba zauzima pozu svirača pod prozorom, poljubi tamburicu, i po tamburici i okinutom jednom zveku posla poljubac Julici.

Prolaznici zastaju, a gospođice to i hoće. Prozor vrlo nizak i leti otvoren. Vide se dvoje mladih leđa, na njima prekršteni amovi od jednakih, sveže upeglanih koketnih

Gospa Nola ispi čašu hladne vode. Kao uvek kad je uzbuđena, gospa Nola, posle čaše vode, otvori jedan prozor širom, i zagleda se u daljinu. — Tako, to dobro čini. Odmah sam jača, i ne bojim se više ničega.

— Nastade, kao uvek u takve časove, tajac. Gospa Nola pocrvene naglo, obrisa znoj s čela, dohvati čašu vode i raširi prozor širom. — Dakle opet novac! I dokle samo to! — Pa odjednom planu s prezirom i sa srdžbom.

Vlaović onda tek planu. — A, tako veliš! E, onda da znaš da ću kroz prozor ujahati u onu zabarikadiranu kuću, i da ću isterati na sredu onog tvog slepog miša!... Za vas je sin, sram vas bilo!

— pa dohvatio ogledalo koje je jednako držao kraj sebe. Odjedared se uzbudio, zakašljao, tražio da se otvori prozor i da mu se da prašak za umirenje.

Sama. — Kud li je pošla bez muža!... gle, kud je potegla! Ju, kćeri, otvori prozor, previči joj nekako da će tamo ostaviti štifletne u blatu. — Hoda Engleskinja po gradiću kao po svojoj kući.

Iz apoteke je Pavlova žena jedva izašla, toliko se sveta međutim skupilo pred vratima. Apotekarica je virila kroz prozor: — Elegantna! Nalik na moj kostim od rezeda svile. Baš ću i ja tako dati malo podići pojas.

mi smo sasvim blizu akana... Pre smo stanovali vrata do vrata sa baba-Jokom i njenim malim unucima, a sad prozor do prozora sa apsenicima. — Mija se matoro zasmeja.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

kako dođe u selo, metne svilen prusluk na sebe, ugladi kosu, uzme bič u ruku i zviždući pođe sokakom, na svaki prozor zavirivajući tko tamo sedi. Slučajno opazi Roksandu i sasvim se voshiti lepotom njenom.

Sad im služitelji bedu predstave i osobito suščestvo. Načalnik otvori lagano prozor i opazi Romana gdi, zakosnjenijem zar neprijatelja potkrepljen, s većim mužestvom sopernike poziva, preteći da će im

Načalnik zatvori prozor, i sad se soveštavati počnu šta će činiti. Boriti se, to njiovo nije, i posle dugog razgovora i pro et contra

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jednom sam opet, kad sam ostao sam u sobi, bacio kroz otvoren prozor saksiju sa cvećem, jedne makaze, jedno vezeno jastuče i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde

i majkin kurjuk, koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se pa i sam strmeknuo kroz prozor na ulicu. Mogla bi se čak napraviti i statistika tih mojih podviga.

supu sebi u krilo; tri puta sam upadao u kazan u kome je bila spremljena voda za pranje rublja; jedanput sam ispao kroz prozor; jedanput turio sestri prst u oko; dva puta sam pao niz stepenice sa gornjeg sprata i otkotrljao se na donji.

pri tučama, da upotrebljava nogu mesto ruke, da sa izvesnom lakoćom preskače školske klupe, iskače i uskače kroz prozor, da se prevrće preko stolica, tako da ti je sve izgledalo kao da bi mu trebalo metnuti lanac oko vrata.

rekonstruisana bi otprilike glasila: Poranila gospođa Anica U nedelju prije jarka sunca, Na kući je otvorila prozor, Na prozor se mlada isturila, Glavom šeta i levo i desno, Očekuje Paju sekretara, Jer će tuda u Načelstvo proći.

bi otprilike glasila: Poranila gospođa Anica U nedelju prije jarka sunca, Na kući je otvorila prozor, Na prozor se mlada isturila, Glavom šeta i levo i desno, Očekuje Paju sekretara, Jer će tuda u Načelstvo proći.

je to prekrasna panorama kada se iz usamljenosti posmatra svet kroz takvo jedno staklo na dogledu kao što je apsanski prozor!

A ovaj dogled, tamnički prozor, ima i onu drugu poznatu osobinu istinskoga dogleda. Kad gledaš kroz malo staklo na veliko, onda se predmet koji

Taj je eksperimenat neobično zanimljiv i daje se neobično lepo izvesti baš kroz dogled koji predstavlja apsanski prozor.

A to i jedno i drugo staklo tamnički je prozor pre no ma kako usavršeni američki dogled. VOJSKA Čoveku dvaput u životu uzimaju meru dužine i širine tela; jedanput

U vojsci se naučiš disciplini i bezuslovnoj poslušnosti prema komandi, a u tamnici se naučiš da kroz prozor, iza rešetaka, posmatraš život, ali ti da ne učestvuješ u njemu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Prvo uđe Đuro. Ukaza se prostrana soba, polumračna, jer je ovu sobu osvetljavao mali prozor četvrtastog oblika, koliko da čovek promoli glavu i da ga zakloni svojim ramenima. — Tungatjeta! — oslovi nekog Đuro.

Bili smo nadahnuti mladošću. Nosili smo bujne kose i razbarušene kravate. Kroz otvoren prozor naše sobe dopirao je miris trešnjina cveta, a mi smo pevali: Vы žertvoю pali v borьbe rokovoй za čestь i svobodu

Petrović, Rastko - PESME

Kad vojnik krepki u reku ujaše, Zakucaće na prozor tad neki smelo: Odškrini da samo protne ruku Pa pomiluje dojku i grlo belo: I zarije se u tebe sav bez bola.

Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u pravcu nje; i umoran se nasmeših na dom joj ubavi - Rastko, koliko je svetla ta linija od tebe sad do nje!

se udubih u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u odgovoru, Podne već beše prošlo, ja još gledah kroz prozor: Zraci su mi duboko prodirali u lice, Onesvestih se tad opet, na bučni, zli tok ulice.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Više, sve više penjao se Mesec. Nežno, sve nežnije šumela je školjka. A ujutro, sunce provire kroz prozor i vide kako naslonjeni jedno na drugo spavaju dečak i školjka. Iza sklopljenih očiju plovio im je sjaj bisernoga zrna.

Ponekad, u zoru i u suton ljudi su ga videli kako se spušta tako nisko da je izgledao kao da zaviruje kroz prozor. Ko zna: možda je tako i bilo, možda se ljudima samo pričinilo.

Ali, nikako joj nije uspevalo da ih sakupi: neka su među daske u podu zapadala, druge je struja vazduha odnosila kroz prozor. Utom, zaplaka u dvorištu mali sin.

Čitav dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi.

Očistiću bolničko dvorište, da bi bolesnici mogli da otvore prozor.. — Žena još i ne izgovori do kraja svoj predlog, a metlica se podiže uvis i krete k njoj.

Šantić, Aleksa - PESME

Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba. I dokle prozor hladna drma ciča, Mi svaku riječ gutamo nijemi; Srca nam dršću u radosnoj tremi Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom, I svaki će prozor zasuti beharom, Da probudi srca što ljube i gore... Zato nemoj, draga, da te san obrva!

I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja... Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec

Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti, poje, I sjaj zlatni pije iz nebeskih kupa. 1912. LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na dojkama, isturi mi moje b'jele dojke: kade dođe moj nejaki Jovo, kade dođe, da podoji dojke!

“ To je Rade za bratstvo primio, — ostavi joj prozor na dojkama, pa joj dojke upolje isturi: kade dođe nejaki Jovane, kade dođe, da podoji dojke.

Opet tužna Rada dozivala: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na očima, da ja gledam ka bijelu dvoru kad će mene Jova donositi i ka dvoru opet odnositi“.

I to Rade za bratstvo primio, ostavi joj prozor na očima, te da gleda ka bijelu dvoru kade će joj Jova donositi i ka dvoru opet odnositi.

Kad to viđe gospoda latinska, uvatiše vojvodu Miloša, baciše ga na dno u tamnicu. Često Miloš kroz prozor pogleda, ne bi l' mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta

“ pašaluk — oblast pašina pašenog — muž ženine sestre peksijanski — nečist, neznabožački pendžer — prozor perišan — srebrn nakit perni buzdovan — buzdovan koji ima pera perčin — pramen duge kose pušten niz leđa (nosili ga

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

trena sjeti se Jovančeta i onoga nezaboravnog dana kad je taj hrabri dječak pred samim učiteljevim nosom iskočio kroz prozor i pobjegao. Da, da, pobjegao!

Da, da, pobjegao! — A kako bi tek bilo da ja, djevojčica, i to još najmlađa u razredu, skoknem kroz prozor? Ala bi to bila priča! Lunja ponovo baci jedan brz pogled na učitelja. Sad joj se više nije činio kao planina.

— Kako da nije? — zinu Nikolica. — Pa čitav četvrti razred zna da je on pobjegao kroz prozor prije nego ga je učitelj i takao prutom. Stric izbulji oči i od čuda zabaci šešir na potiljak.

ga prijekorno pogleda i tužno reče: — Zbog vas ja sam po razredu sve porušila, naljutila učitelja i onda iskočila kroz prozor, a vi sad tako. Kad kažete da se ćuti, ja ću ćutati, pa makar mi u njedra stavili miša.

XVII Poslije onoga Lunjinog navaljivanja da dobije batine i njezinog neočekivanog bjekstva kroz prozor, učitelj Paprika sasvim se prozlio.

— Aha, i ti li si kao ona jogunasta djevojčica: tobož hoćeš batine, a ovamo gledaš kako ćeš strugnuti kroz prozor. Stani, sad ćeš dobiti i za prozor i za skakanje.

Stani, sad ćeš dobiti i za prozor i za skakanje. Zafijukao bi prut, digla se prašina i odjeknula dreka bijenoga, a mračni čiča već je mjerkao novu žrtvu.

— Ti si nešto drugo. Ja sam se tebe pomalo bojala. Sjećaš li se kako si ono nekada skočio kroz školski prozor? Niko se nikad to nije usudio. — Pa tako si i ti uradila.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

razgovor i pita, Zamfir samo kratko odgovara; čini se ljut, ćuti, srče kafu i pušta dimove, guste dimove, i gleda kroz prozor u stranu. Paši već pomalo dosadno. — Opet menjaju čibuke i donose druge kafe, a Zamfir jednako ćuti. Paša već unemiren.

a ona zadržala za sebe kao neku završnu reč, pa sada poče dostojanstvenim tonom, a i ne gleda na Doku, već gleda kroz prozor u avliju.

prevuče rukom preko čela i ostavi ga, dade dahire Dudiji, neka ona kupi bakšiš, a ona se povuče, ućuta, i gledaše kroz prozor u mrak, u noć... Veselje se produžilo ipak, iako je Ajša tužna bila.

Parigušica!“ Svi se trgoše, pogledaše na prozor. Kroz zavese se belelo, zora se prokradala u odaju koju beše od tavana do poda pritisnuo dim kao oblak gust.