Jakšić, Đura - PROZA
Videlo se da o nečem ozbiljski premišlja. Zatim je ustao i, naslonivši čelo na gvozdene šipke od prozora, dugo je gledao oblačno novembarsko nebo, iz kojega je sitna i hladna kišica na zemlju padala.
A kad sa prozora jedno bledo, vrlo bledo lice molećim glasom povika: — Ljudi, pomagajte! — onda ne beše više premišljanja.
Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra sevaše iz očiju njegovih; a posle mu je
suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto. Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam
se molitva otpočela, ja se kroz gusto šiblje, što je okružavalo manastirsku zgradu, dovučem do iznad samih kaluđerskih prozora. Odande sam mogao celu avliju, a i unutrašnjost ćelije neopažen pregledati.
U sredi odžaklija, ali na njoj ne beše prozora. Osvetljenje je dolazilo ili kroz otvorena vrata, ili od vatre, koja je neprestano na ognjištu gorela.
Žalostivo je ta kuća izgledala: namesto prozora behu neke rupice hartijom izlepljene, a po hartiji umetuti crepići od stakleta, kroz koje se moglo, kao kroz neku
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PIJACA 137 RIBARNICA 139 LANjSKI SNEG 140 PITALICA MEĐU KAVEZIMA 142 KOŠAVA 145 VAGA VUKA KARADžIĆA 147 POGLED KROZ TRI PROZORA 149 UPORIŠNA TAČKA 153 IV 154 ČITALAC NA RAJCU 155 MIKENA 156 ČITAJUĆI SRPSKOHRVATSKU LEKSIKU RIBARSTVA VELIMIRA
Samo je gradski zatvor (s čijeg bih prozora, kad bih se popeo sebi na ramena, video možda pijacu s malo snega) ostao ono što je i bio: zatvor, jedina čvrsta,
Vuk Karadžić na sto, na drugi tas, mastionicu stavlja kao teg. POGLED KROZ TRI PROZORA I rat, i smrt, sve ću zaboraviti! Ali nikad neću zaboraviti dan kad su došli oslobodioci!
Na kući nigde crepa ni prozora, u kući ničeg, ni stolice, ni lonca: ono što nisu opljačkali vojnici razgradili su i razneli seljaci!
Obuvam hladne cokule, ložim vatru, sečem u tiganj tri režnja slanine, pored prozora opet promiče sneg, slanina počinje da cvrči, razbijam jaje, Sobom preleću senke čavki, sečem hleb, i radujem se
srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jesmo sve, dvaest kola ravno — odgovori Vitomir i prihvati se rukom za ono krilo prozora što ga već ćir Trpko odškrinuo. — E dobro, brate, dobro! — A pare, ćir-Trpko?
— reći će polako Tiosav tokorse i on uplašeno. — Da ne pogibe ko? — odgovori Vitomir i povuče sebi krilo prozora. — 'A'de, 'a'de, brate, oću da spavam. — Daj ti nama pare pa spavaj! — odgovori Tiosav.
— dodade Vitomir. — Ih, ih! — učini ćir Trpko, pa stade šuškati po sobi dok nađe pare; odbroji im prema vedrini kraj prozora, a sve dršće. Dade im i, brže-bolje pritvori prozor. Već je blizu podne.
Neki, opet, Englez video je u obližnjoj kući s prozora kako se jedan čovek hoće da ubije: nategne pištolj sebi u prsi, pa vrati, ne sme da skreše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac!
Kapetan sede na dugačku klupu kraj prozora i poče čitati vrlo zamrljano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujući „što će ovo čudo ovde”, sede posle prema
Opet plamte kuće i po ulicama leže nagrđene lešine... Tek oko ponoći on se izvali na klupu kraj prozora, bacivši najpre još jedan pogled na lampu koja sve slabije svetljaše i sve grđe smrdijaše, i na Blagoja koji hrkaše
Pop iziđe na kapiju; u selu je još sve bilo mirno, samo gdjegdje što škripne đeram, ili lupne kapak od prozora, Kokoši vade glavu ispod krila, ali još ne skaču sa sjedala. — Dobro jutro, kume, i blagoslovi!
Dvojica ga dohvatiše za miške, ali se on otrže i uskoči unutra. U taj par cio jedan kraj šljemena pade pokraj prozora i dohvati kuću i sa te strane, te mu zapriječi povratak. dim se savi. Narod vrišti i sipa vodu, a sjekira tutnji.
Ona klimnu glavom. Dakle pomirili smo se. Ama da l' se ja varam, il' se ona zbilja raduje? Posle ručka ona sela kod prozora i prevrće L'hіѕtoіre d'un payѕan — Erckmann-Chatrian.12 Ja stao više nje. — Lepo vreme — rekoh ja uzdržavajući smeh.
Ona klimnu glavom. Ja dođoh do prozora i gledah je sa strane. Bože! Ona je to opazila. Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreći.
Morao bih vikati da bi i policija došla. Ja ustah od stola i stah kraj prozora. I drugi poustajaše. Svi ćutaše. Baba iziđe plašljivo iz sobe noseći u ruci činiju; i Ana ode za njom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pop-Spirina kuća nije bila daleko od crkve, odmah u drugom sokaku. Lepa, velika kuća, a na njoj ni krajcare duga. Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva kaveza sa kanarinkama.
I ovoga drugog popa isteraše u avliju da puši. Baš kad je Nića bokter prošao ispod pop-Spirinog prozora i dunuo jedanaest puta u rog i oglasio već skoro uspavalom šoru i selu da je jedanaest sahata, podiže gđa Sida glavu
— Uf, uf! Kud sam sad ovako pristala!!! — Frau Gabriela, — ču se i drugi glas iz jednog otvorenog prozora iz kuće gospodina Gece kasira. — Ta di su vam oči! Ha, ha! Ta izgubićete suknju nasred puta! O, ženo, bog te vid’o!!
Jula je u ćošku plakala, potokom lila suze i brisala ih keceljicom, a gđa Sida se šetala po sobi, zastajkivala kod prozora, i gledala bez ikakvog interesovanja i izraza kroz prozor na ulicu, i jednako mislila, ali se ipak nikako nije mogla da
»Sav mi je zelen, — govorila bi gđa Sida kad bi god prošla kraj prozora. — Gledaj samo, molim te, kako se kapricir’o obešenjak jedan zeleni, pa baš nikako da se popne uz lotre, nego me gleda
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Oko Okružne Komande, gde iza prozora užurbano promiču oficirske epolete, nalaze se česte omanje grupe i ljudi nerado i obazrivo prilaze da se obaveste.
I baš tu, prema mostu, Jurišić, izgažen, izgužvan, izmrcvaren uspe da se izmigolji i dođe do otvorenog prozora. Jednim širokim i žudnim pogledom on brzo obuhvati Beograd i sve podneblje.
žena odbaci vez i, potpuno uverena u onu njegovu duboku i tešku udubljenost, ustade pa se za tren oka stvori kraj prozora.
Jurišić je sedeo do prozora u pravcu u kome se voz kretao. Preko puta njega baba u crnini, kao ne ka svetiteljka, sa izrazom one besmrtne blagosti
'' — Gospođo — reče on kad su stali jedno prema drugom do prozora — ja neznam da li vam je muž ikad govorio o meni. Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema uočljivijeg čoveka
Onda onaj čovek, uvređen i ogorčen, naglo ustaje pa izlazi bez zbogom i mrmlja nešto ljutito ulicom pored Jurišićevog prozora. A kad, on izađe, neko upita prosto: — Koja je to budala? — Pa budala! I đaci grohotom prskoše u smej. IX.
Afrika
Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven. Crnci, radnici, svršivši svoj posao, vraćali su se pevajući u svoja sela.
Kad uđemo u spavaću sobu, odmah se iznenadimo da su zavese skinute s prozora ili da vaze koja je bila na stolu više nema.
Te su mali gradići načinjeni od crvene afričke zemlje, četvrtastih, terasastih staništa, ukošenih zidova, bez prozora i bez krovova.
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se
Sa jedne strane hodnika je ravan zid, sa druge tri ćelije otvorenih ulaza. Same ćelije su bez prozora i toliko niske da se u njima ne može ni ispraviti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa te strane utvrđenja moglo se dogledati do svih egzercirišta, kao i sa prozora Engelshofena. Kad bi Sunce odskočilo, oficirima je bilo dozvoljeno da tu iziđu, iz zatvora, i da posede na klupama.
da je Pavle sretne u Petrovaradinu, kod jedne stare rođake senatora Stritceskog, u jednoj oficirskoj kući, sa čijih se prozora moglo dogledati daleko, uz Dunav, i do proplanaka u Fruškoj gori.
Na zidovima, prema ulici, prozora nije bilo, nego su bile freske nemeckih trubača i talijanskih anđela na zidu. Ta kuća, kao i tolike druge u Rabu, bila
Isakovič nije nameravao da učini posetu, koja mu je bila ponuđena od strane gospože Evdokije. Stajao je kod prozora, zagledan u baštenski mrak, u koji je padao samo tanki mlaz svetlosti te jedne sveće, pored kreveta.
Činilo se da neko, beo, po bašti, hoda. Svetlost sveće bila je pala na neki stari rast, koji je bio ispod prozora, a koji je bio sav čvorav, pun čvoruga, kao prilepljenih slepih miševa. A odnekuda se čula i sova.
To nije bio strah od muža. Nego gađenje od uloge koju, kao udovac, kod žena, igra. U bašti, međutim, ispod njegovog prozora, bila je tišina.
je video kako zraci sunčani padaju, koso, na žbunje jasmina, a zasipaju i njega, kao nekim zlatnim prahom, kroz rešetke prozora. Na travi, napolju, u senkama blistala je još rosa.
Jermenin ga onda odvede do jednog ormana, i pokaza mu vratanca, koja su iz te sobe – koja nije imala prozora – vodila na doksat, iznad obližnjih krovova.
Zgrada kao zgrada. Cela mu je Austrija ličila na kasarnu princa Aleksandra, u Belgradu, koja je imala 360 prozora. Ličila na kapije gradske princa Evgenija Savojskoga.
Turska je, u austrijske zemlje – i u Evropu – gledala još samo sa jednog prozora, otkuda se u daljinu vidi, sa tvrđave beogradskog grada, Kalemegdana.
Njegove zgrade bile su u vodi, a, iza njega, ispod visokih prozora, uskih kao puškarnice, nije bilo ničeg, sem reke i baruština.
Skočivši, gola, kao oparena, ona tad udari šakom kapetana, po očima, a zatim pade, plačući, sa postelje, na pod, ispod prozora. Jecala je glasno i ponavljala da je on krmak, prostak, seljačina.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora. U susednoj učionici neko je ponavljao maršrutu Aleksandra Makedonskog, dok se na katedri, u samoj ravni mojih očiju.
Činilo mi se da im čujem disanje kroz poluotvorene kapke prozora. Ta šašava Rašida! Držao sam je pripijenu čvrsto uza se i govorio joj nešto, a ona se smejala, sve dok joj kliker
Vlažna i posivela, odjednom je izgledala hiljadu godina stara. Nisam mogao da je se ne setim tamo kraj prozora dok je posmatrala Markotu a lice joj je izgledalo kao suncokret kad počinje da se rascvetava.
A ispred gimnazije bleštalo je učoporeno krdo automobila. Na karoserijama, na staklima prozora, na niklu, rasprskavale su se žabice sunca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć. Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine. Trsku prozora i krova, sa koje kaplje nebrojeno kapljica, kap po kap. Oblake, što se kovitlaju sve naniže.
Sedeći u ogromnim klupama, zvekećući pri svakom pokretu sabljama, pognuti, obasjani šarenom, mutnom svetlošću prozora, padali su ničice pred tom bujicom prijatnosti što ih obuze.
Ta soba je bila uvukla u sebe neki naročiti miris i u njoj je bilo naročito mnogo anđela, na tavanici. Sa njenih prozora bio je divan izgled na okolna brda, u proleće.
Ušavši tu, prvo je pregledala oba izlaza, pa zatim naredila nov raspored po kući. Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku. To mesto odabra prvih dana da se isplače.
Tako je i svoju senku, kod prozora, gledala, u mulju, koji je dan i noć proticao. Osećala je da je sama. Nikakve izvesnosti, da će joj se muž vratiti.
Naredio je da ga presvuku još jednom i obuku. Ona, od stida, ode do prozora i ne smede da slugama pogleda u oči, ali ne izide. Ni onda, kad ga položiše u njenu postelju.
U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala.
njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno, kod prozora. Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje. Osećao je već kako mu prilazi.
Nisu bila vidljiva. Ta žena kod rešetke prozora bila je pripala njemu. Bio je u to potpuno uveren. Ležaće sa njim, ljubiće njega i izgovaraće njegovo ime, tepajući.
Razgrnuvši kosu koja joj beše prosula se po licu, ona vide, u potpunoj tami, belinu peći i zastrtog prozora, zatim crni oblik velikog sanduka njenih haljina i ču neprekidni šum vode, pod kućom.
U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe,
Sem bele peći, na kojoj se sušio jedan čaršav, kao avet, i svetle rupe prozora, sve ostalo u velikoj mračnoj izbi beše propalo u duboku pomrčinu, sa šumom vode.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(2) VRADžBINE U TRUDNOĆI („VALjA SE“) Još za vreme svadbe „valja se“ da neko od ukućana prisluškuje ispod prozora kada se mladenci svedu, da se ne bi rađala gluva deca.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
obesi usred dana kad se senke smanje; a oskrnavljena kula da se sruši pošto se preljubnica vlastelinka nagna da joj s prozora posmatra vešanje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
naše rodne provincije, u kojoj se noću čuju samo urlanje pijanaca i zavijanje pasa u avlijama, pokatkad cilik razbijenog prozora ili nečiji plač.
Zbog ogromnih prozora kroz koje se u vreme praznika svetlucala džinovska jelka sa kuglama, zbog nisko podšišane engleske trave i mesinganih
godine. – Shvataš? – Šta ima tu da se shvati? - pita se Pufko. – One dolaze i dale, mada više nema prozora... Mislim, nema ničega, kapiraš? Ničega za šta bi se uhvatile! – Misliš, tek tako? – Pa da, bez veze!
« Svlači majicu i pada u fotelju. Toplina stiže u talasima sa limenih krovova ispod otvorenog prozora. Čitav red plišanih životinjica ocrtava se prema tamno, tamno plavom nebu.
U onim časovima pred jutro, kad su mladići njegove epohe ustajali u sobama zamrznutih prozora, nesrećni zbog dana koji neće doneti ništa novo, Bel Ami napusti svoju logu s osećanjem da ga od danas pa sve do smrti
Bilo je petnaest do četiri. – »Nekad davno, u jednoj dalekoj zemlji, lepa kraljica je sedela kraj prozora u svom dvorcu i vezla. Dok je tako radila, ubode se u prst, pa tri kapi krvi padoše na snežnobelo platno...« – Znam!
Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz. Eto, do pre četiri sata u mutnim staklima njegovih prozora odslikavala se pustara s rasutim salašima; dugi red dudovog drveća, oranica što se puši, riđa strnjika, sve.
svi pomalo liče na nju (naročito oni sasvim mali), šta ju je nateralo da se zlopati i stanuje u sobici iza kuhinje bez prozora (sa žičanim otvorom za ventilaciju), da se pretvori u senku sopstvene senke, i što više misle o tome, što duže
poput poklopca na kotlinu, podignut na uzvišenju uz sam bok planine, Zamak je još zadržavao u staklima svojih ovalnih prozora odblesak sunca što je tonulo iza zapadnog venca.
Ugledala ga je nagnutog nad stolom pokraj prozora. I pored uzbuđenja koje ju je potpuno paralisalo — procenila je u magnovenju da su sva mesta u onome što bi logično
— Molim vas... — procvile ne prepoznajući svoj glas da li bih mogla da dobijem mesto pored prozora? Tamnoputo lice šefa sale zurilo je u nju mirno, sa neke ogromne udaljenosti koju su naseljavali jedino šumovi polutihog
Matavulj, Simo - USKOK
Iako bješe tek drugi čas noći, ne viđaše se svijeće ni kroz jedan od dva reda prozora na manastirskom licu. Prema lijevom roglju manastirskom bješe niska zgrada, bez prozora, pokrivena slamom, konjuška i
Prema lijevom roglju manastirskom bješe niska zgrada, bez prozora, pokrivena slamom, konjuška i staja. Na desnoj strani nalazi se crkva.
Ćelija bješe dugačka oko šest koraka, široka četiri, ozgo svedena, sa dva prozora na hodniku; prozori su imali gvozdene rešetke.
Na stijeni, prema vratima, biješe bogata oružnica. Pod bješe zastrt šarenijem ponjavama. Između prozora bjehu panjege (izdubene u zidu), zatvorene staklima, kroz koja blistahu dvije vladičanske mitre i dva krsta i rezličite
Ja se zbunih, a vi, gospodaru, s prozora viknuste mi: „Ta šta si se, Milobrukoviću, spleo, što im ne mrviš pogaču? Ne poznaješ naše tice!?
Janko s vrata kroz gusti mrak osjeti zadah vlage i truleži; ali kad Murat otvori kapke na dva prozora, onda se ugodno iznenadi. Vidik s prozorâ bješe na cijelo donje polje i na okolna brda.
zateče pred vladičinom ćelijom: arhimandrita Josifa, đakona, đake, vojnike i onoga visokog čovjeka kojega vidje s prozora. Bješe taj već sredovječan, ali se vidjelo da je žilav i živolazan.
Milićević, Vuk - Bespuće
I svi, u jedan mah, sa uzdahom olakšavanja, baciše karte, brišući maramama znojna lica pa posijedaše oko prozora. Napolju, jedno natušteno junsko popodne, sa suncem koje se izgubilo iza gustih oblaka, ali koje je ostavilo u vazduhu
Oni projuriše pored njega, sa pjesmom, grajom i galamom, nadvikivajući lupnjavu željezničkih kola. Sa prozora mu mahnu rukom onaj s kojim je progovorio nekoliko riječi. Gavre Đaković se silom osmjehnu i mahnu rukom.
magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad, pored njegovih prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda se on trza, zatvara prozor i pada,
Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo. Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu. — Da 'oće skoro da prestane, — kaza ona tiho o pljusku, misleći na nešto deseto.
I onda protabaju hodnikom njegovi koraci i miris cigare prodre kroz pukotine od vrata; začuje se još jednom ispod prozora njegovo kašljanje ili kako odzdravlja svojim pogrješnim naglaskom, i sve se to najednom izgubi i u kuću se vraća stari mir.
„Šta je to sa mnom?“ pitao se uveče Gavre Đaković, kad stajaše u mraku kraj otvorenog prozora. „Našto sav ovaj nemir, zbunjenost, slutnja koja se rađa u meni? Šta će to meni sada?“ I tražaše odgovor.
ju je u samostan gdje se osjećala bolje nego kod kuće: u toj mirnoj, starinskoj, krupnoj visokoj zgradi, sa stotinama prozora, odaja, polumračnog hodnika kuda nečujno promiču časne sestre kao sjenke, i samo se zabijele uzdignuti krajevi njihovih
Radičević, Branko - PESME
Iti putnik, nuto sreće! Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora. Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo, Divno čedo milooko Progovara: „Odi amo.
Skoči gore, otr teški znoj, Pa ostavi brgo odar svoj, Isturi se tamo na prozora, Već se beše pomolila zora, Al' iz svoga rumenoga krila Bela danka jošte ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka,
Glete, braćo, kroz prozora samo, Kako mesec divno sjaje amo, Amo sjaje, na nas pogleduje, Poznanicim' svojim se raduje, Ajde' mo nadvor, oh
Da odnese moje milo, Prosto joj ne bilo!... Ja prošeta pored njeni dvora, Ona stoji tužna kraj prozora, Malo čedo drži u naruče; Kad je zgleda, srce meni puče.
“ 97. On se diže sa prozora, Ode stolu pa tu sede, Jednu knjigu još otvara, Virnu u nju kâ od bede; Al' kako je čitat stade, Odma mu se i
IV Sunce granu, on uzdanu: „Valjda opet nije, Bože!“ Prozora se plao manu, Jer izdržat već ne može; Kâ munja se izbom savi, Dva-tri puta njome prođe, Nešto misli, pa.
XV Sad grom puče, sve zatrese, Zasinu mu ća u dvora, Malo što ga ne zanese, On se nagna na prozora. Kada tamo, oh žalosti!
Pogledajmo de je junak mladi, De boravi i što li nam radi?... Biće junak sred beloga dvora; Bacio se njemu na prozora, Na desnicu naslonio glavu, Te on gleda Božu velju slavu: Kako vijar oblacima vije, Kako munja u rastove bije...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Godinama je dokona stajala na svečanom mjestu, iznad malenog stola, lijevo od prozora, uokvirena u uzan srebrn ram. Desno od pendžera, držeći joj u neku ruku ravnotežu, visio je sveti Nikola, Ugarčinova
na djecu, pade i neka ćuška, premetnu se čitava soba, kad u zlo doba opazi stara Đuja izgaženo cvijeće, napolju, ispod prozora. — Ukrao neko. Evo, prišuljao se kroz kukuruze, provukao ruku kroz pendžerak i odnio.
oprezne, ptice su panično sunule u budnu okatu pustoš ljetnjeg neba, koja nas je grubo odgurnula s malog tavanskog prozora. Zalutasmo u šumu ofarbana drveta, gvožđa, mesinga, stakla i hartije.
Morao se svaki čas premještati i varakati da ga ne skine uporni strijelac s prozora. — Pazi poganca kako se uzinatio. Izgleda da i kod njih ima zasukane čeljadi kao i kod nas.
— Eno, ono tamo ti je me ...medresa, ona putasta kuća, vidiš li? Pazi, s onoga prvog prozora tuče teški. Ti ćeš lijepo uzeti bocu s benzinom, kresnućeš šibicu, zapaliti ovaj čep od krpe, pa pravo u prozor.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Baš, bogme, lepo! Može i aga, s prozora, da uživa u pucnjavi i pevanju! HASANAGINICA: Kad budemo kraj kuće, hoću da stanemo, da svratim, da još jednom dete
MAJKA PINTOROVIĆA: Čekaj, kako ne vidiš... Jâdo, šta si to namislila? HASANAGINICA: Ako ne daš — mogu s prozora u Trebišnjicu! BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu!
BEG PINTOROVIĆ: Pušta nas da čekamo... Ako, ako, možemo mi i pričekati... HASANAGINICA: Iza onog sam prozora spavala, sa senkom onog čempresa u postelji. Kolko li mi je puta ta senka bila jedini prijatelj!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali i tome dođe kraj. Sećaš li se toga trenutka? Tek što sunce da zađe. Otvorio sam oba prozora gostinske sobe i beh zaseo te čitah neki roman. Svetlost je dolazila kroz prozore i jasno osvetljavala sve.
— Ne, ne! Ostavi, sine, to je mantafa. Polako dođe pa i prođe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić. Zanese me čitanje, utonuo sam u pripovest, pa gotovo i ne dišem.
Obukla se u stajaće ruvo, oprala glavu, zabradila se lepo šamijom, te joj obrazi odskočili. Sela do prozora i sa zavučenim rukama u pazuhe gleda na ulicu, naslonjena čelom na okno.
Na pregradama od prozora i rafovima bilo je puno staklića, čaša, lekova, rakije, ustajalih vina. Istina sve čisto, pokriveno, ali ipak mnogo,
Čak i otvori, pukotine oko prozora i vrata, — i to je bilo zaptiveno krpama, samo da ne bi ulazio svež, nov vazduh, vetar, i od toga im on nazebao.
Do police bila je uska kujna, ispod ove velika, gostinska soba. Prostrana, nameštena i uvek otvorenih vrata i prozora. Sproću ove bila je mala soba u kojoj su sedeli, spavali.
Oko njega, do prozora, po minderlucima bili su se poređali muški, a dole, do vrata, za dugačkom sofrom, bile su ženske, koje su još večerale.
— Anice, Anice... dete, Anice! — Prihvaćaju je s prozora žene zajedno s majkom i pokazuju joj dete, da bi se ona što pre osvestila, došla k sebi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta. (Uzme šav i počne kod prozora raditi.) 2. MAKSIM, SOFIJA MAKSIM: U ovoj kući mora sve naopako da ide. SOFIJA: Šta se dogodilo?
MAKSIM: Ako sam kazao jučer, to da se godinu dana ne dignu. Ali, naravno, lakše je sediti kod prozora i šiti. SOFIJA (usšane): Šta želiš da radim? MAKSIM: Sedi, sedi, pa šij, da ti ne izgori bijelo lice.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u levo uvo, a ja posle pokušavao se svega setim i kucao na
mislim, bez veze; čoveče, odjedanput sam nekako primećivala da pada sneg i da su sve porodice sada iza osvetljenih prozora, mislim, u toplom i u tim sistemima. Uvati me paničan strah.
časnu reč, ma nisam se zadržala ni dve sekunde kad imam šta i da vidim — neka blazirana senka stoji ispred otvorenog prozora usred zimnice i, kao osamljeno, posmatra ulicu. Tu je ulica, naime, strašno uska: do suprotne kuće nema ni pet metara.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Odlaze.) 2. (Soba kod Marka.) MARKO sedi na stolici a JELICA blizu prozora plete i knjigu čita. JELICA: Göttlіch, ah! Ѕehr göttlich! MARKO: Hm! Što su ti sadanje devojke — dva posla rade!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i budan, nad mojom sveskom svijetli. Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih gledam ponosan silno: i to je tatin rad.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Stari ribar je išao po sobi kao dadilja. Dodirivao je sve, i kad je stigao do prozora, otvorio ga širom. Talas divnog svežeg vazduha probi se do nas.
Pokatkad se, i samo za jedan sat, čovek odmori kao za celu noć. Ja spavam izvrsno u vozu. Uzeću mesto kraj prozora, nasloniti se i spavati. Paziću da se ne naslonim na zavesu, jer su zavese uvek garave. Ali ću spavati, spavati.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na kraju drvene ploče već je mrak. Iza otvorenog prozora neko me sluša: poškropljena trava i sunce i jedan oblak pun krvi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pred školom se začu razgovor; pored prozora promakne po neki stariji đak. Ljudi počeše dolaziti. Posle pola časa zasede ceo školski odbor u školi i poče da
« Deca poiskakaše iz klupa kao jarići, pa se okupiše oko prozora, a neki behu poumili i da iziđu napolje. U prvo vreme i Ljubica stade začuđena i posmatraše kako se vije i talasa veliko
Sad neka je, nek se pribere.« I on ode, zveckajući sabljom naročito, nek čuje ona da on odlazi. Gojko samo trči s prozora na prozor.
zimski kaputić, obuče ga veoma brzo, nabaci kapu na oči, pa projuri preko dvorišta, ne mareći hoće li ga ko opaziti sa prozora. Brzo stiže u Brezovac. Velja taman seda za ručak, a Gojko upade u sobu, zaduvan, zanesen, gnevan, sa stotinu osećaja.
A ona, ne vidi se... samo se šareni i beli nekakva masa na krevetu i razleže se vrisak za vriskom... Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo. Čim bi čuo vrisak, on bi bežao dalje, dalje... i gledao bi začuđeno, preplašeno. Šta je to...
Gojko se podiže ispod prozora, pogleda sumanuto oko sebe i oči mu zastadoše na nekom čoveku, koji se lukavo iza plota osmehivaše, kao da veli:
pa ni ćatu ; oči mu preskakahu nesvesno s predmeta na predmet, a on samo obrtaše glavu, osluškujući šta se to čuje sa prozora... I sve mu se čini da čuje proletošnji vrisak i jaukanje...
I sve mu se čini da čuje proletošnji vrisak i jaukanje... Odmakne se od prozora, čuje se još bolje, baš onaj isti vrisak... Tamo je valjada i njena mati, pa će doći i Stojan s motikom...
gleda i ćuti ?... Da se ne uplaši! — Dušice, ne boj se, ne plaši se... ja sam video, sve sam video, onde, sa onoga prozora... Ali ja ništa, Boga mi, ništa.. Samo se ti ne plaši... Znam ja da nisi kriva... Šta ti znaš, kao malo detence !...
— E, sinko... Govorila sam ja tebi onda, reče joj mati, gledajući zamišljeno u daleki venac planina, koji se viđaše s prozora. — Onakav čovek!... onaka duša!... Ali ti si gledala na lepotu... Šta ću ti ja!... — O, teško meni !... Jeste, jeste..
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Al’ se vidi krajem mora Mlado momče jezdi konja, Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela dvora nje prozora, Sama sobom govorila: “Daleko je dvor od polja Rad’ prostrana slana mora! Višnji! Višnji! razberi me!
Kad pred rodsku kuću dođem, Kad pogledam na prozore: Tri prozora tri gavrana! Šćah na vrata da uljezem Jedan sleće sa prozora I raširi crna krila, Ne dade mi da uljezem!
Šćah na vrata da uljezem Jedan sleće sa prozora I raširi crna krila, Ne dade mi da uljezem! Kraljevi se sjediniše, Tursko carstvo pregaziše, Kraljevine proširiše,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Što, valjda treba da je okači na preslicu, kao ti tvoju, pa da sedi kraj prozora i da je prede? GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me. Tad se dižem, i, u mutna oka prozora, puna sitnih glasova večeri, šapućem, nesigurno, i moje ime.
Akademija eksportna, tada, nalazila se na brdu u ulici pronalazača kompasa (Via Flavio Gioia). Sa njenih prozora, u plavetnilu mora, i katkad i u belini snega, videla se lepo planina Učka.
Hranio sam se od onog što sam, od navijača tog kluba, dobijao. Sa svojih prozora, na Bulevaru, video sam Omišalj, u morskom plavetnilu, čije kuće vise, sa stena, kao španska sela.
Sa svojih prozora, u bolnici, video sam Učku. Tada sam, prvi put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude,
Ja onda sedim i ćutim, u Zagrebu, po kafanama, još nekoliko dana, i posmatram kako svet prolazi pored prozora. Kako napolju veje i pada kiša. Osmejkujem se nemoćno, pa posle rešavam da odem iz Zagreba. KAO KOMENTAR Ja sam 1918.
Kad je mesečina bila, ona se svlačila kraj prozora. Osećam nešto belo, vitko, suzno, kako odlazi od mene; belo kao rosa vodoskoka kad vetar duhne.
Ipak nisam izdahnuo. Posle tri nedelje, sedeo sam kraj prozora i po ceo dan gledao taj čudni, lepi, zavejani gradić. Žute boje na čarapama žena, plave ćupe na prozorima, i crveni
Svako podne ručam male, modre pužiće, kraj jednog prozora, sa kojeg vidim sve more i ostrva Ouessant, plitko, jedva vidljivo, peskovito, kroz valove i pene.
Budim se, i prvo što vidim to je vitak, na čipkama izvezen, mač na zavesama hotelskog prozora. Razboleo sam se u noći kad je bura stigla, i ležao, dva dana, u groznici, između četiri zida, koji su fijukali.
Ali ova žuta svetlost dovodila me je do nesvestica, kraj moga prozora, koji bi, svaki čas, modreo i tamneo, sevao, bleštao, pucao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— dobra deca ne šetaju, pa ih vole roditelji i učitelj. — Vrlo dobro! „Bilo opet jedno dete, pa sedelo u sobi kraj prozora, ali drugo dete gađalo goluba kamenom iz svoje praćke, i ne pogodi ga.
” — Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora? — Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i
— A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora! Svaka se pričica tako lepo objasni i iz nje izvuče korisna pouka kako treba da se vladaju dobra i poslušna deca.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i projuriše ispod njegova prozora. On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola.... I to s druge strane«...
Samo jedan stoji zamišljen kod prozora i posmatra piljara pred školom kako se pogađa sa simidžijom. Piljar mu daje šaku trešanja za simit, a ovaj pružio kapu i
Najzad se pogodiše za dve šake, pa obojica sedoše da jedu trešnje i simite. Onaj kod prozora poče da pljucka, pipnu se po džepu pa, sigurno ne našavši tamo ništa, uze da hoda po školi...
dete opazi, posle nekoliko, često ponovljenih slučajeva, kako tetica svakog dana, u jedno isto vreme, seda kraj prozora i gleda... gleda... ne diše. — Tetice! ... Načini mi, bolan, Zorki šešir. Ono staro pero ne valja...
nosi sve za onim smešnim mladićem, kao što Kosa neki put prati očima zanimljivu scenu na ulici, koja prolazi kraj njena prozora. — Eno, okrenuo ti se!... Javlja ti se, Boga mi!... — Mir, mače... nije meni!
U sobi sve kao na iglama... Samo se kraj prozora, iza teške zavese, zgurilo i šćućurilo jedno malo mače. Sevaju mu užagrene očice grozničavim sjajem.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Vrata sa desne strane i u dnu. Na levom zidu dva prozora, na svakom čiste zavese i saksije sa cvećem. Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene
Vrata sa desne strane i u dnu. Na levom zidu dva prozora, na svakom čiste zavese i saksije sa cvećem. Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene stolice. Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu.
Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene stolice. Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja.
(Oni se i dale prepiru, sve dok se zavesa potpuno ne spusti.) ČIN DRUGI Druga soba (s ulice). U dnu dva prozora. Levo vrata koja su zatvorena i pred koja je postavljen visok orman, a desno dvoja vrata.
) Aha, aha... pa može i da se čuje. Slušaj, gazda-Jevreme, ovaj ćeš orman maći odavde. Metni ga, eno tamo, između prozora. JEVREM: A zašto? SEKULIĆ: Treba osluhnuti. Kod njega se skupljaju sumnjivi tipovi, tice. Treba osluhnuti...
Znate već običaj kod nas: izabranom poslaniku dođe narod s muzikom pred kuću da ga pozdravi. DANICA: A on odgovara s prozora. Jest, jest, to znam! IVKOVIĆ: Pa? DANICA: Neka otac s prozora vikne: „dole vlada!” IVKOVIĆ: Ne razumem kako?
DANICA: A on odgovara s prozora. Jest, jest, to znam! IVKOVIĆ: Pa? DANICA: Neka otac s prozora vikne: „dole vlada!” IVKOVIĆ: Ne razumem kako? DANICA: Jeste li već spremili govor za tu priliku?
Ua! Ua! (Na pozornicu lete krompiri, glavice kupusa, jaja, kojima Jevrema narod gađa.) IVKOVIĆ (trgne se s prozora i živo se objašnjava sa onima u njegovoj sobi). JEVREM (pokušava sam da nastavi: „...
Dole! Dole! Dole Prokić! Živeo narodni poslanik Ivković! Živeo Ivković! DANICA (žaleći oca, hoće da ga odvuče od prozora): Otac! JEVREM (gurne je, pa bi ipak hteo da nastavi govor): Ovaj... vaše težnje... NAROD: Dole! Dole! Prokić! Tuš!
) DANICA (uspela sa Pavkom da ga odvuku od prozora i nešto mu objašnjavaju, čemu se on opire). IVKOVIĆ (za to vreme prišao prozoru). NAROD: Živeo Ivković! Živeo!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Džon Hohohond je otišao na vašar konja, u pravcu Džordžije. Mama, pored prozora, plete i nešto pevuši ... Uopšte, kad je Džon na putu, sve je čistije i radosnije, I mirno, ko rublje na konopcu koje
U gustišu Još mokru grivu stresa lav. Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri.
ZALjUBLjENI MAČAK U sobi, kraj prozora, mačor tuguje Sa nekom tajnom mukom druguje; Mutan, ko sunce posle oluje, Neizrecivi bol boluje.
Učini mi se: nožice joj lake Plešu, u mestu; udahnuh smelije; Po zidovima zaigraše zrake, I zvezde, Iza prozora Zasjaše veselije. I tad, o čuda, živnu cela soba, Ko da joj se duša, zamrla, povrati.
I tad, o čuda, živnu cela soba, Ko da joj se duša, zamrla, povrati. Blesnuše slike, i prozora oba, Sat, u zakašnjenju, tad korak uhvati S vremenom, a krevet (Ni pet, ni devet) Razdragan, poče u mestu skakutati.
Pisao sam kraj otvorenog prozora, ali ne o onome što se videlo kroz prozor. Mašta je, ponovo, bila u Beogradu. Neku godinu kasnije dobiću i svoju prvu
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Sa jedne strane kugle bila su dva mala prozora sa prečnikom od 20 santimetara; oni su bili od cilindričnog kvarc-stakla debelog 7,5 santimetara.
Najveću bi teškoću, zbog ogromnog vodenog pritiska, zadavalo hermetičko zatvarane vrata i prozora. I vrata i prozori bi bili ispupčeni radi što veće izdržljivosti prema spoljnjem pritisku od koje hiljade atmosfera, i da
Aparat ima oblik šuplje metalne kugle čiji je prečnik svega 45 santimetara. Na kugli se nalaze tri mala staklena prozora od debelog kvarc-stakla, jedan, na samome dnu kugle, služi za snimanje, a druga dva za propuštanje magnezijumove
Sedite sad udobno i posmatrajte kroz ovaj prozor; možete i pušiti.« »Ja sad otkrivam zavesu sa prozora da biste mogli posmatrati misterije okeana. Gledajte! Pali smo slučajno usred skeleta potopljenog starog jedrenjaka.
Vidite, ja sam držao u pripravnosti ručicu od rezervnih čeličnih vrata koja bi se u trenutku prevukla preko razbijenog prozora i sprečila prodiranje vode u našu kuglu, ali srećom do toga ovoga puta nije došlo«.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio. No mu došla bješe pogibija: Turci bjehu slamu i sijeno oko b'jele kule nanijeli pa
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato, pored svega što nije htela, što se ustezala, ipak pobeže gore. I tamo, u sobi, do prozora, na minderluku sede međ crvene i meke jastuke čupavce. Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju.
Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na
Pod je patosan pločama. U sredini gorela je obešena lampa, jer je od visokih ograđenih prozora bilo malo svetlosti. Jedino što je bilo još svetlosti, to je dolazila od onog velikog kupa žara, koji se crveneći
| XVIII Sofka, sklonjena u onu komšijsku kuću preko bašte, sedela je u maloj sobici na krevetu do prozora, da bi mogla otuda, kroz bašte, sve ovamo videti.
— Ako, ako, Marko. Sve ako, samo ti legni, ispavaj se. Ali na to, kao odgovor, ču se samo lomljenje sigurno trpeze, prozora.
I to tako strašno, da aščika, unezverena, izlete sa zaprepašćenim uzvikom: „Kuku“, koje bi ugušeno još jačim prskanjem prozora, ne samo stakla nego i ćerčiva, gaženjem sudova po trpezi, a sve to praćeno njegovim gotovo ludim glasovima, rečima,
A najviše ih je bilo iza kuće, do samih prozora velike sobe, jer tu su sasvim odvojeni od ovih varošana i od dolazećih i mogli slobodni, neopaženi, da hukću, ubijeni
u sobici, presamićena na sanduku, i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iz kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima, okrenutim ka mesečini, i sam on tamo, u velikoj sobi,
Odmah se zbog toga izgubi ona oštrina uglova sobnih a negde i napuklost i otvori od vrata i prozora. Sve postade mekše, toplije i ututkanije. Cela kuća dobi drugi izgled.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Šta je, ma šta je!“ „Ama nešto jes, nešto mora biti!“ pitalo se i dovikivalo od prozora do prozora. „Siđite pa vidite, to jest siđite pa se popnite na bedeme vašeg grada, o jadni građani, pa ćete vidjeti
„Šta je, ma šta je!“ „Ama nešto jes, nešto mora biti!“ pitalo se i dovikivalo od prozora do prozora. „Siđite pa vidite, to jest siđite pa se popnite na bedeme vašeg grada, o jadni građani, pa ćete vidjeti šta je!
Veliki zore osvitak, zabliješti starčeve oči. Tek tada trgnu se, pa zatvorivši lagano stakla, nestade ga s prozora. U ćeliji bješe mračno. Starac se sagnuo, dohvatio glavnju sa ognjišta pa propirio te zapalio voštanicu.
“ Otkad je Stanko počeo da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu, a kupicu među prstima od desne ruke.
On je. On!“ „Ko to?“ „Ama gledajte!“ reče đakon kazujući rukom put prozora. Svi đipiše, jer se na licu đakonovom čitalo zaista veliko čuđenje. „Iguman! iguman!
Prizire mu se najprije veliki, gospodski dvor, sivijeh zidina, visokijeh prozora na obluke; čudna građevina! Ne imaše lastavica niti joj se krov viđaše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Grad od tri sprata: na prvom su vrata sa trideset i dva bijela vojnika a međ njima crven kapetan; na drugom su dva prozora, na trećem dva ogledala, nad kojima se vije ravno polje, a nad poljem šumica?
(Jaje) 136 — Bijela žica, a crna kuđelja? (Crna ovca kad se muze) 137 — Bijela kula bez prozora? (Jaje) 138 — Vezak veze vezilja zlatnom žicom po gori? (Svilobuba) 139 — Veći iver od klade?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!” U tome onaj što je bio dužan opazi
Stanković, Borisav - JOVČA
Gore, na sredini, do uzlaza stepenica dvoja vrata, jedno do drugih, zatvorena, s obeju strana od njih po dva prozora, zatvorena, sa spuštenim zavesama. Desno, na doksatu, ispod prozora, minderluk s jastucima, zastrven ćilimom.
Desno, na doksatu, ispod prozora, minderluk s jastucima, zastrven ćilimom. Dole, pod desnim vratima, veća, kujinska vrata, otvorena; desno od njih dva
Dole, pod desnim vratima, veća, kujinska vrata, otvorena; desno od njih dva manja prozora, otvorena. Pod stepenicama vrata od podruma i prozorče s rešetkama gvozdenim.
S leva, vrata za Vaskinu sobu otvorena; s desna, dva prozora kroz koje se vide lisnate voćke. MLADEN (stoji u dnu i osluškuje, ako bi ga Vaska pozvala, da je posluša).
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Frane. Bakonja stade gledati manastir. Bješe na jedan pod, ali je imao oko dvadeset prozora u licu. Crkva je svojim obijeljenim pročeljem prilijepljena uza nj.
U trećoj strani zateče još veću zbrku. Tu bješe prozora gdje bi bolje dolikovala vrata, i obratno. Najzad stigoše do kraja. Tako jednijem gredom obiđoše manastir.
Dotle bi Bakonja uredio i provjetrio stričevu ložnicu, gdje bi se fratar opet povratio i sjedio kraj prozora, čitajući i razmišljajući po cio dan.
nejasnu misao iz jedne bogoslovske knjige, i baš raširio ruke a digao obrve pred najtežom izrekom, kad s polja, ispred prozora, sinu munja. Nebo je bilo vedro bez mjeseca. Tetka i Srdar se zgledaše, a Brne izbulji oči u njih.
Sad Bakonja, gledajući s prozora, žaljaše što je od staroga druga načinio novoga neprijatelja i što se, na njeki način, vezao da i dalje provodi ljubav s
Kad stiže na kraj ulice gdje bijahu najveći dućani, gdje ga s prozora gledaše njeka mlađa gospođa, Bakonja pritegnu vođice, te mu „bilac“ poče poigravati.
U jednoj mračnoj kafanici pjevahu promuklo njeki adrapovci. Do nje, sa jednoga prizemnoga prozora, na kome se nadimaše bijela zavjesa, promoli se ženska crvena glava i viknu: — Kako to, mladi gospodine, ni mukajet!
Kad se knez uputi u kuću, Krkota diže glavu i zamaha njom, samo toliko. Dugo se čekalo i gledalo put otvorenijeh prozora, na kojima lepršahu kitnjaste zavjese, predmeti velikog ispitivanja i nagađanja ženskom „uvu“.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim ne stiže da pita da li je Đorđe doneo neku vest. Ona, sigurno, nešto zna čim ćuti. Spusti se na minderluk pored prozora, poče da srče kavu, puši i, naborana čela, viri kroz prozor.
Samo je novac tražio. Da on To ne odlazi od mene? Ustade i raskorača se od prozora do kreveta. Onda zastade pred staklenim ormanom, punim novina i knjiga, postiđen onim pismom: „Zašto, Vukašine, ne
— Neka prošeta konje do Morave. Konji i sanke izjuriše na put i nestadoše u Dimu vejavice. Aćim skloni glavu sa prozora. Da lije Vukašina više voleo što je poslednje dete? Ili što liči na njega? Ne zna. Sve sam uložio u njega.
“ Sedeo je pored prozora sav stegnut zavišću prema svima, a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajalo da stovaruje
Bio je na raspustu. Zelene grane. Ugasi šibicu. Mora da se smiri i sredi. Brzo šeta po sumračju od prozora do kreveta. Napolju, na drvljaniku, praska sekira, ljutito I drhtavo. Završava se nešto što je sporo trajalo Do danas.
Čemu ovo pozorište na Badnje veče u Prerovu? Njegova senka, polegla po patosu, uspela se zidom do prozora i na njemu presekla glavu. Dugo stoji. Ovo je poslednji noć u očevoj kući, u kojoj je doživeo neke sitne sreće.
kida evenke sa prozora, i to je prošlost! baca ih u mrak i sneg, kokoškama, psima, selu... Ne, ne, to bi bio tipičan aćimovski gest.
dobro! Usne mu zadrhtaše. Para iz usta zamagli prozor i sakri očima oca na belom konju. Vukašin se odmače od prozora. I zbog studi u hladnoj sobi sa ugašenom peći i zgužvanom posteljom poče brzo da korača, gledajući u pod.
Leander se nagnuo ka tamnoj kocki prozora, i on hoće napolje, i on je otrovan vrućom rakijom i pocrneo od vike. Đorđe dugo bulji u izvrnut šešir, bačen na šafolj s
“ Mesec se s prozora popeo na krov. „Vreme ti je da spavaš, Vukašine.“ „Ne mogu. Nikad psi nisu ovoliko lajali.“ Znao sam o čemu misli.
— Kuću da mu zapalimo! Nek izgori Katićevo gnezdo! — Uzmi slamu! — Daj vatru! S prozora se sjuri staklo. — Ne diraj Simku, zaklaću te! Razabra Nikolin glas. — Udri i toga bezbožnika!
Hodao je u čarapama po ciglanom podu od vrata do prozora s drvenim rešetkama, uplašeno pogledao na avliju i dugi niz soba pod jednim krovom što se nužnikom završavao, ne
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s prozora, i zaprepasti se: bila je teža od najveće lubenice, i topla. Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana? Čega li.
Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući. Iza prozora je, kao i uvek, gorelo svetlo, a preko vrata bio navučen teški zasun.
Ležeći kraj prozora, gledao ih je kako se svetle, prekriveni tankom pokoricom slane, i padaju kao što u vrele avgustovske noći padaju
Njegovu kulu naseljavali su poslovni ludi i računari. Druge devojčice i dečake viđao je tek kako kao senke promaknu iza prozora susednih ulica, a u dubini, na ulicama, kao šljunak u klisuri, sudarali su se prolaznici, jureći ko zna kuda.
Pažljivo i polako on potraži svoju kulu i zaustavi se načas. Iza stakla prozora gledale su ga širom otvorene oči nekog dečaka: — Gle, Princ oblaka!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj policiji, stajao je kod otvorenog prozora; od neba nad Kalemegdanom, ogromnog, dolazile su svetlosti leta, i miris Dunava, i razvučeno, istančano spokojstVo.
U Beogradu je počinjao oktobar 1837, sav od prosenjene toplote. Sa prozora svoje sobe sa kojih je, kad god je bila u Beogradu, posmatrala vreme kako se meškolji nad ravnicama i nad rekama,
zgrada takođe se nalazila u blizini, u samom dnu Studentskog trga, u zaleđu Šeih-Mustafinog turbeta, i imala je pet prozora okrenutih groblju. Između turbeta i zgrade Sovjeta, u dvorištu, bili su silni sitni zgradurci.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A ja pijem, pevam, plačem, Od žalosti, od milina, Pa kad pođem, ja posrnem, Od ljubavi - i od vina. Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zatekoše varoške ulice zasute staklom porazlupanih prozora i zakrčene ruševinama zgrada iz kojih su iskopavani leševi poginulih stanara. I ja pođoh iz svog zaklona u varoš.
„A šta imate na stovarištu?“ On otškrinu malko kapak prozora, tanak snop sunčevog zraka osvetli sobu. Mardohaj ode do ormana, izvadi iz njegove fijoke nekoliko knjiga i položi ih
Njutn se obradova ovoj prizmi, uglača je i dotera koliko god je mogao, zatvori kapke prozora svoje sobe i načini u njima samo jednu okruglu rupu.
Našao sam se u velikom dvorištu zgrade. Okrećem se na sve strane dok, naposletku, ne primetih dva mala suterenska prozora sa gvozdenim rešetkama kroz koje je izvirao tanak dim. Nema sumnje: tu se nalazi laboratorija velikog hemičara.
Nema sumnje: tu se nalazi laboratorija velikog hemičara. Kucam na vratima pored tih prozora, no kako se niko ne odazva, ulazim u jednu malu pretprostoriju.
poneki delić porušene jedne građevine, recimo parče kapitela jednog antičkog stuba, deo kamenog tkiva jednog gotskog prozora, konzolu balkona jedne barokne palate, on će biti u stanju da iz tih njenih neznatnih delova rekonstruiše celu zgradu u
Svojim nameštajem udešena je za najraznovrsniji naučni rad i ispitivanja. U udubljenju kraj prozora zgodno je smešten stočić sa mikroskopom, a pored njega ormarić za mikroskopiju i seciranje i okrugla stolica na vijak,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim morao sam se ukloniti sa prozora jer mi iz daleka dopreše zvuci posmrtnog marša, koji me ponovo baciše u tugu, izazvanu sad pogrebom nekog oficira; i
koji sam upamtio, obećasmo skoro, ponovno viđenje i kad voz pođe dugo mahasmo šeširima posmatrani sa načičkanih prozora od radoznalih putnika. A posle, svaki ode na svoju stranu, sem kuma kome voz beše umakao Dok se negde bavio.
Tek kad sam se umorio, zadugo stojeći kraj prozora, ja se ponova ispružih preko celog sedišta i pokušah da čitam. Ali sam brzo odbacio dosadnu knjigu i stao, bez reda, da
Ja sam ćutao. A on me, u nadi valjda da će ga svež vazduh koliko-toliko okrepiti, zamoli da otvorim malo okno prozora koji se sam bio zaklopio.
O konjskim vratovima klate se veliki, divni venci. Oficiri, smešeći se, prihvataju raskošne bukete koji doleću s prozora, trotoara, skela novih građevina, s krovova, sa svih strana.
Onda pucaju šamari po ozeblim obrazima trojice prvih, i pisari štaba beže s radoznalim glavama iza prozora. Komandant šamara levom rukom po desnom obrazu, jer mu je tako zgodno.
I najedanput, hiljade prozora i staklenih tornjeva palata zatreperiše u rumenilu večernjeg zraka i hiljade crvenih svetlila zaplamtiše u prostoru pred
Prodirala je bleda svetlost zore kad se ona probudila. Čovek priskoči od prozora odakle je, razmaknuvši zavesu, posmatrao dva velika crvena oka voza koji je lagano prelazio savski most i ličio na
munjevito ugleda sebe, svoju rođenu figuru n svoju do užasa tužnu, očajnu glavu na sivom i zamagljenom oknu onog istog prozora kroz koji je, deset žalosnih jeseni, mrtvo gledala u blatne kolovoze ia širokoj i pustoj ulici palanke, i gdekad
I tako, savladan silinom svoje tuge, gospodin Leđenski ustade naglo iza pisaćeg stola i priđe velikom ogledalu do prozora.
slama a ne novac, po grupama, satima skrštenih nogu, na mekim svilenim šiljtetima jedne velike i vidne, pune visokih prozora sobe koja je gledala u park pun čempresa, i u kojoj se nalazila bogata francuska biblioteka koja nas nije
Užas! Sav sam bio isečen kao da sam glavom probio najtvrđe okno prozora. Ja se opet okretoh, tvrdo rešen da ponovo pojurim za čovekom koji je, znam sigurno, upropastio moju sreću, promenio
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I kad bi se s prozora koji su gledali na more prešlo na prozore sjenovite strane, prelaz je bio tako nagao a promjena slike i raspoloženja
I opet se zabavljam gonetajući: ko je taj što otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta nesvjesno nagoni svjetlosnog miša po mojoj bolesničkoj sobi? V Oca nisam upamtio.
S prozora se pružao pogled na uski zaljev i luku. Na okruglom stoliću uz prozor uvijek je ležao dogled kojim je stric — ko bi ga z
— Zdravo da ste, Egidio! — mahnula bi mu ona rukom s prozora, kao što odabranica u areni mahne iz počasne lože svom toreadoru. — Zabavljate se malko svirajući, je li, Egidio?
Ako se ne varam, ovo je ona koja je otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta natjeravala po mojoj sobi svjetlosnog miša prvih dana poslije operacije.
probdio sam skutren u krevetu prateći napetim čulima to nadimanje i iščekujući širom rastvorenih očiju da u četvorini prozora zabjelasa prvi trag zore. Svanuo je i dan, proteklo je i jutro, a još se niko nije rješavao da majci kaže istinu.
mutni plićak luke prljava crvenkasta voda u kojoj su se strojile kože; mi djeca zamišljali smo da to u niskom zdanju bez prozora kolju maurske džinove.
” Kosa, bezglasna kiša što protkiva sivu osnovu. Prolaznost klizavih srebrnih niti u strpljivoj četvorini prozora. U natkrivenom trijemu gosti igraju partiju karata s bakom i stricem; tetke pored njih pletu svoja beskonačna pletiva.
Posljednje suze sušile su se sa slankastim peckanjem na mojim vjeđama. Mokri kapci prozora i balkona ljeskali su se kao svježe lakirani na dugim zapadnim zrakama.
Iz te male činjenice (tačno se sjećam) izvukao sam nesrazmerno veliko umirenje. Zora je okrečila pragove prozora kad je s rta na ulazu u luku zatulio mali čađavi parobrodić.
Prije nego smo sjeli za sto, Ivan me povukao za dugme u udubljenje prozora. S čašicom aperitiva u ruci, (pod zabrinutim pogledom žene, koja je strepila da onj to ne izvede nezgrapno i nedovoljno
iz niže gimnazije: kad sretnem ududučenog policajca (pogotovo ako ima crne uzgor ufrkane brčiće), zaželim mu da ga s prozora poklopi lonac s geranijima, da mu se sruči na glavu šerpa puna vrhnja, ili da mu se desi ma šta takvo iz sommedia dell'
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kapak lagano škripnu, i Đurica oseti da je otvoren. Zatim stade neka ruka da šuška oko prozora, koji je namešten s polja, iza gvozdene rešetke. Prozor se lagano i oprezno otvori.
— Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana! — viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra
Vuja priđe k prozoru, odmače dugačku klupu sa naslonom, koja zaklanjaše polovinu prozora, pa izvadi ceo ram sa hartijom.
Pa, ako što sumnjaš, zatvori vrata pa stani s one strane kuće na prozor, a ja ću ti ispred prozora kazati što imam — odgovori Đurica veoma blagim glasom.
Jedared ga, preko običaja, poseti Tima, rano u zoru. Behu prošli božićni praznici. Oko prozora zviždi i besni studeni vetar, gruvajući u slabu krovinjaricu, odbija se od zamrzlih zidova i s divljim i besnim fijukom
— Dobro. Sad nas ti povedi na onu stranu, gde nije njegova soba... da nas ne može opaziti s prozora. — Znam ja, samo ti hajde za mnom... Mi ćemo da zađemo za kuću, odakle nema prozora.
da nas ne može opaziti s prozora. — Znam ja, samo ti hajde za mnom... Mi ćemo da zađemo za kuću, odakle nema prozora. Kapetan je još putem sastavio plan napada, prema Stankinu opisu kuće, i odredio po jednoga žandarma i pandura na
— Predaj se! — viknu jedna glava, i čelična cev pokrete se... Đurica se saže uz duvar ispod prozora, podiže ruku sa revolverom i okrete cev tako, da gađa one pod prozorom pravo u teme, pa okide...
— Predaj se, ne gini ludo! — viknu neko sa drugoga prozora. Đurica okrete revolver i na taj prozor, pa okide... Zagroktaše puške na oba prozora, kuršumi preleću preko njegove
— viknu neko sa drugoga prozora. Đurica okrete revolver i na taj prozor, pa okide... Zagroktaše puške na oba prozora, kuršumi preleću preko njegove glave, udaraju u zid i okrune malo zemlje, koja se osipa pravo na njega...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja sam se kret'o laganim ,korakom Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu. Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I tada im usne drhte i oba, kao po dogovoru, otvoreno gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s prozora dolazi. Tako prolaze dani, jedan za drugim, bez ikakvih promjena.
Osjećaju promjene vremena. Kad je napolju vedro, naziru svjetliju zraku što odozgo s prozora k njima dolazi da im navijesti da je nad njima negde javilo se sunce i — želja ih za njim vuče.
Braća obgrljena dočekuju zoru; san im u dušu unosi malo pokoja, a čim otvore oči, gledaju u zraku što odozgo s prozora unilazi da im navijesti nastup još jednoga sumornoga dana.
Braća još nekoliko dana obgrljeni iščekuju zoru i, tek što se probude, gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s prozora dolazi i dan im naviješta. Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora.
—Brzo, pa postavi trpezu! — javi se gospođa, vukući se lijeno iz kuhinje, zastade kod prozora i gleda kroz staklo dolje, u blato i kaljuže slabo pokaldrmljene ulice.
Ja ću s njim govoriti, — i pođe dolje k Spasoju. — Ne idi! — moli ga ona. No on se ne svrće. A devojka sama stoji kod prozora i gleda kroza nj na ulicu u tuđi svijet, i ničemu se već ne nada; tuga je trga, a iz nje se ispoljuje živa čežnja za
—Neka idu! — prihvati većina ih. U parohijalnoj kući paroh ponudi svoje pratioce da sjednu, a on se smjesti do prozora. Časom pogleda u njih a časom napolje, i sjeti se pa naredi službenici da ljudima vino donese.
Odmakne se od prozora, uze stolicu i sjede sučelice prema njima. Počne da ih upućuje, a sunce se, dok on govori, odbljeskuje na prozorima i
Pusta prostrana crkva beše vlažna, kao da se ovlažila suzama bogoljubnih vernika, a kroz išarano staklo visokih prozora prodiraše siva svetlost, šuljajući se oko visokih kamenih stubova, i činjaše mu se da to svetlost na nj vreba...
Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere; gledao decu, a nije smeo sa njima da se igra. Čuo je sa prozora vikača sladoleda i limunade, a nije smeo da se njome rashladi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zove se prosto: mladić pored prozora. Ona je poput konca koji, kad ga dobro uočimo i povučemo, otvara nam unutarnji sklop Andrićevog romana.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
XXI ŽIVKA, DARA ŽIVKA: Ju, ju, ju, ala mi zaigra desno oko... najedanput zaigra. DARA (koja je bila kod prozora): Evo ga Čeda. ŽIVKA: Je l' trči? Je l' se smeje? Je l' maše maramom? Pitaj ga, pitaj ga šta je.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
jer od nje počinje najava očevog dolaska iz Turske i time najava udaje - junakinju često zatičemo na gornjem spratu, kraj prozora, ali i dole, u kujni i dvorištu.
na kućni, domaći prostor (ne napušta ga), kad god treba prikazati šta se na ulici dešava, ona se penje gore da bi sa prozora mogla videti.
Ali tako mora izgledati Sofki zato što gleda odozgo, sa prozora gornjeg sprata: od korpe i peškira koji su na glavi, sama se glava uopšte ne vidi.
A kada otprati majku do kapije, Sofka će se opet popeti i sa prozora, iz daljine, ukoso: pratiti grupu žena koje odlaze na groblje, sve dok ne zamaknu za ugao.
Čim se pomerila s prozora i stala se kretati, Sofka je počela „osećati neku draž, i to draž u pokretima tela”, a po tome je „znala da će je
sobe u blago i svečano uskršnje jutro, Borisav Stanković tačno tako prikazuje prostorne odnose: „Pored ona dva prozora, sa belim kratkim zavesama, koja su gledala na crkvu i varoš, kao i ova druga dva suprotna, koja su gledala dole, na
Prema tome, Todora je licem okrenuta prema „ona dva prozora” i leđima prema „ova druga dva suprotna”, što znači da je u uskršnje jutro ispijala kafu gledajući u prozore prema
A najviše ih je bilo iza kuće, do samih prozora velike sobe [. . . ]” 134 Sklonjena u zasebno dozidanu sobicu, i posle svega što se s njom zbilo, naročito posle
u sobici, presamićena na sanduku, i ono iz štala na mahove ujedanje konja međ sobom, njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima okrenutim ka mesečini [. . . ]“.
Odmah se zbog toga izgubi ona oštrina uglova sobnih, a negde i napuklost i otvori od vrata i prozora. Sve postade mekše, toplije i ututkanije .
se da se „jače osećala” i „zbog one uske kaldrme, uskog dvorišta, i onih kućnih na sobama kratkih, širokih i pocrnelih prozora”.
Jedan je od takvih detalja, recimo, to što se iz gornjih soba, sa gornjih prozora kuće pogled široko pruža po varoši, pa i van nje, ali se spolja, sa ulice, sama kuća ili uopšte ne vidi ili se samo
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Skromna planinska krivača, pokrivena slamom do zemlje i ograđena plotom, bez ijednoga prozora. Pri otškrinutim vratima, kao što to svi po selu čine dok ne legnu, Bogdana je nešto radila oko naćava, koliko da
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ako se kadgod iz sna Ti probudiš, s odra skoči Pa pogledaj kroz prozora Divnu sliku mirne noći. Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna tela duša čista Da što slađi
»Starmali« 1882. ODA SNEGU Ti svake zime nađeš se ovde, Baš kad ja sedam da pišem ode; O staklo biješ prozora moga, Il’ oko mojih kupiš se noga; Skrivaš mi drugih predmeta mnogo Kojim’ bih odu napisat’ mogô, Ističeš samo
Krakov, Stanislav - KRILA
Ipak niko nije govorio. Možda se bojali da govor ne privuče granate. To je kao zatvaranje prozora i vrata kad gromovi udaraju. A sve je bilo ludo i pijano, i u onoj strašnoj graji ljudi nisu znali kad umiru.
— Ne gledaj. ne gledaj ovamo... Ivon je otvorila dolap, n brzo smicala odelo sa sebe. Naslonjen na drvenu rešetku prozora Duško je gledao kroz lišće nagnute grane, kako se dva bosonoga dečka čupaju za kose. Čuo je Ivonin smeh n okrenuo se.
Isušeno drvo dolapa je puckaralo, a grana drveta je lako grebla o drvenu rešetku prozora. Čupavi pekinški psić tugovao je usamljen u bolnici. Dan je bio njin.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven. Crnci, radnici, svršivši svoj posao, vraćali su se pevajući u svoja sela.
Kad uđemo u spavaću sobu, odmah se iznenadimo da su zavese skinute s prozora ili da vaze koja je bila na stolu više nema.
Te su mali gradići načinjeni od crvene afričke zemlje, četvrtastih, terasastih staništa, ukošenih zidova, bez prozora i bez krovova.
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se
Sa jedne strane hodnika je ravan zid, sa druge tri ćelije otvorenih ulaza. Same ćelije su bez prozora i toliko niske da se u njima ne može ni ispraviti.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Mesto prozora, uske mazgale Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge sklještene, A suve ruke beše skrstio Na tvrde kosti
KOLEBAN: Ne reče ništ’, Nit’ sam ga hteo dalje pitati, Da ne bih kakvu sumnju budio. Tek, kad sam prošô pored prozora, Kô tanku frulu meke pesmice, Njezin sam glasić čuo moliti: „Nemoj da ideš, dušo, ostani!...
(Stanoje gađa sa jednog, a Isak sa drugog prozora.) KOLEBAN (viče spolja): Predaj se, Stanoje! A tvrda reč ti od muselima, On će za tvoju glavu jemčiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sigurno su dovukli dalekometne topove... Jedan vrabac skakutao je oko prozora, kao da je to neka pusta kuća. Poterasmo konje oko kuće. Ispod jedne strehe videlo se skorašnje ležište konja.
Kapetan uze flašu i okrete se prema svetlosti lampe. — Ovo neko naročito belo vino? — Raste u ovom bunaru, ispod prozora — dodaje Kosta. — A, rešili smo da više vino ne pijemo — veli veterinar Sveta.
A na sredini sobe okrugao sto i dve fotelje. Teški zastori padaju ispred prozora, čuvajući brižljivo ovo sklonište i od najmanjeg zraka. Tajanstvena i nema tišina.
Ušao sam u jednu kafanu, svetlu, toplu i čistu, seo pored prozora i posmatrao svet koji je zabundan žurio ili se veselo smejao.
Nisam ništa govorio, ali sam izgledao verovatno strašno, te me oni gotovo silom uguraše u vagon i smestiše pored prozora... Nema ih!... Lokomotiva pisnu.. Ah... Tada baš uleteše na stanični peron njih dve. Skočio sam i poleteo vratima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mudro gledaj, i pričekaj dok se ne probudi, Kad se prene, ukloni se — stidljive je ćudi. Nađeš li ju kod prozora, poklon vitkim stasom Učini joj, — progovori k njojzi tihim glasom, Tihim glasom, da ne čuju ni kamene stene (Ah,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Konopac je bio vezan za kućni komjen. Zalupaše povelika, krupna, jasna zvona, sa sviju prozora, vrata, i sa čađavog, kućnog komjena. Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo.
P. Kočić Čista, svijetla sudnica. Po zidovima vise slike velikih ličnosti. Na desnoj strani od vrata, kraj prozora, sto, na lijevoj takođe sto. Na stolovima protokoli i nekakve debele knjižurine.
U jazavca viri samo njuška iz vreće): Dobar dan, glavati gospodini! Sudac (na desnoj strani kraj prozora, zagnjurio glavu u knjigu, pa nešto mrmlja). Pisarčić (na lijevoj strani, pognuo se po stolu, pa brzo i oštro piše).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mati bi, kao oslobođena očevim odlaskom a svršivši sav posao u kujni, tek tada ulazila u sobu i sedala kod prozora. Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu.
U njemu se navek osećala vlaga i tmina. Svetlost u celom donjem spratu, spavaćoj sobi, dolazila je od prozora pozadi kuće. Lomila se po kujni, ognjištu, rafu, sudovima.
Zna on to, ali tek njegova je dužnost da kaže, posavetuje. Oni odu, zatvore kapiju. On ostaje sam. Sedi do prozora u sobi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad umre težak bolesnik, »zapale u odeljenju gde je ležao papriku i sumpor«, i To tamo (iza dobro zatvorenih vrata i prozora) »dimi dan i noć« (SEZ, 68, 1955, 85, Gornja Pčinja).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade izbi u dvorište. Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja.
Prve dane iza bolesti po cijeli dan sjedio bi kod prozora i gledao napolje. A proljeće neprimjetljivo nastupa i nosi sa sobom i sunce, i zelenilo, i svježinu, i jednoga jutra
I stoji tako, dok čaršiski sat ne otkuca dvije ure po ponoći. Gazda se odmakne sa prozora, otvori sobna vrata i, onako kako se našao, šuljajući se, pođe hodnikom.
U sobi je tišina, a sa ulice čuje se veseli smijeh čeljadi, hodanje i dozivanje. Dolje ispod njegova prozora igraju se dječurlija „na buče”, i jagme se oko raštrkanih puceta.
S mukom otrgnuvši se od prozora, svuče se i pruži po postelji. Ne htjede zatvoriti prozora. Bijaše mu milo da se mjesečevo svjetlo po sobi povlači, a
S mukom otrgnuvši se od prozora, svuče se i pruži po postelji. Ne htjede zatvoriti prozora. Bijaše mu milo da se mjesečevo svjetlo po sobi povlači, a on da, gledajući u nj, zadrijema i zaspi.
I on se odmaknu od prozora, pa brzim korakom ušeta se po sobi. Nakon nekoliko vremena sjeti se da će biti donijeli iz grada poštu, te siđe u
Razdražen, odmače se od prozora i žurno zakorača po sobi, pa se najednom smisli, dohvati sa stola sklenicu, nalije u nju pošljednju čašu bijela vina i
U sobi je svijetlo, jer sunčane zrake kroz otvorena dva prozora prostiru se po podu i zidovima; u njihovom sjaju, nad njihovim glavama, treperi lako pozlaćeni sitnež.
S prozora na dogledu je otvoreno more,obasjano suncem, živo, nemirno, a odozdo, iz luke i s ulice , čuju se glasovi mornara i zap
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledala je u Doroteja. Ušli smo kod Lauša. On stoji kraj uskog prozora. Dakle, već je ustao. Toliko se oporavio da šeta po sobi i gleda dole u vratimljsku dolinu.
Mutna svetlost treperi u baricama. Naslonio sam bradu na kameni rub prozora, oštra, suva prašina me štipa po nozdrvama i pokušavam da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom
Ilić, Vojislav J. - PESME
I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora. 1883. NEBESNI ZVUCI Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na zidu pored toga prozora visila je, i visi sigurno još, skromna fotografija besmrtnoga matematičara Boljaija sa vlastoručnom, nemački ispisanom
me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i posmatram zvezdano nebo.
Noćni deo puta Grčka; duboki san. Kad sam kasno ujutro povukao zavesu sa prozora mog kompartimana za spavanje, obavestio me jedan autobus, koji je jurio drumom, a nosio natpis „Maraton“, da se nalazim
Tog puta sam, već pri polasku voza, digao u vis zavesu prozora mog kompartimana za spavanje. A kad se ružoprsta zora pojavi i ja se probudih, sagledah sa svoga ležišta pozlaćeni rub
Sa strme padine kuda se one penju, proviruje, preko ograde i zelenila, veliko zdanije sa mnogo prozora. To je Vaseljentska Patrijaršija. Straža i kavazi trče pred nas i pomažu nam iz kola.
U oknu jednog otškrinutog prozora spazio sam tada svoj rođeni lik, koji nije ni najmanje odgovarao svetinji prizora, naročito ne levi ćošak mojih usana,
Jedne neprospavane noći, sedeći kraj otvorenog prozora svoje sobe, uvideo sam da se, baš tim zahtevima, zametnuo u krilu kongresa jedan veliki naučni problem.
No ja ne mogoh ni jedne reči da progovorim. Dokoturao sam se do velikoga prozora i seo pored njega; ali moj pogled ne smedoh upreti u Zlatni Rog.
stoje, u svojim crvenim uniformama, sa svojim šlemovima i helebardama, kao neme statue, u ragastovima vrata i prozora. Na nekoliko koračaja od nas sedi, zavaljen u naslonjaču, stariji neki gospodin. Njegovo odelo i čarape od teške su svile.
“ Mlađi koraknu do jednog stočića pored prozora, položi onde svoju mapu, otvori je, izvadi iz nje list crtaće hartije i predade ga Tihu.
Onome kraj prozora nisam dobro načuo ime. Pretsednikova fotelja još je prazna. Sada sam tek opazio da iza nje, na naročitoj polici na
Ovo malo sopče pored biblioteke, bilo je prenoćište za samce, ovaj veliki salon sa četiri prozora za goste koji su dolazili na obdanicu; ova plava soba, za porodicu pukovnika, a ova žuta, za porodicu septemvira.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U dnu, jedan do drugoga, dva široka, pokretna prozora, kroz koja se izlazi na balkon, i kroz koja se vidi celo dvorište patosano kaldrmom, pa i sama kućna kapija,
Ta nije to. Ne znate vi. (Ostavlja i mater i Stanu i ide, izvaljuje se na minderluk do prozora): Ostavite me, ostavite me. Bolesna sam.
čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite, zazidajte me u neku sobu, i na njoj da nema ni vrata ni prozora.
Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora. Bat nogu, bežanje i uzvici: »Za Sarošem jure da ga ubiju! Uhvatili ga kod Tašane i sad hoće njegovu glavu!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Običnu palanačku kuću na uglu, s tri prozora i dućanom na front, i sa dva prozora u sokačetu i bašticom pozadi. Sad mu rade nekoliko momaka u radionici.
Običnu palanačku kuću na uglu, s tri prozora i dućanom na front, i sa dva prozora u sokačetu i bašticom pozadi. Sad mu rade nekoliko momaka u radionici. I pričaju da se majstor pročudačio.
Ali je bilo jasno da uživa u onom nečem prodirućem što imaju predmeti metalni. Šor je virio kroz svih pet prozora. „Svuda joj se nešto cakli; trebala se Sandžakuša udati za klomfera.
— Nestala je vinara kao da nikad nije ni bila. Na spratu, vazdan uskih prozora, i pred svakim prozorom fikus, koji smeta otvaranju i zatvaranju. I to se razmaklo.
I to se razmaklo. — Jedan fikus na svaka dva prozora, dosta. Balkon na kući ogroman, kao neki vagončić, a na njemu nikada niko ne sedi.
Sve tiše i tiše, udaljujući se vešto od prozora, i dajući iluziju da se neko kroz pesmu oprostio, i odlazi neviđen i neuslišen. Gospa Nola, sama u sobi, uzbudila se.
Doduše, imala je ta varošica i drukčijih, boljih obeležja. Sem čisto palanačkih jezika i čisto palanačkih isturenih prozora koji su po dnu imali staklenu ploču tako da ni uza zid priljubljena mačka ne bi mogla proći neopažena; sem toga dvoga, a
mi smo sasvim blizu akana... Pre smo stanovali vrata do vrata sa baba-Jokom i njenim malim unucima, a sad prozor do prozora sa apsenicima. — Mija se matoro zasmeja.
” Ali palanka, pogođena u savest, nema radoznalosti. Na taj glas, sve pobeže s prozora i sa kapija. Niko nije gledao ni video kad su krivce sprovodili.
uglavnom znane. Dugačka kuća u klosteru nosila je ružnu fasadu: polovina prozora vrlo niskih, tamo gde je refektorij, kancelarije i magacin za namirnice; a druga polovina prozora dignuta skoro pod
fasadu: polovina prozora vrlo niskih, tamo gde je refektorij, kancelarije i magacin za namirnice; a druga polovina prozora dignuta skoro pod streju, tamo gde je klauzura, biblioteka, bolnica, i gostinske sobe.
Tri prozora na biblioteci, zna se, sada su mahom zatvorena. Pre dve godine, mnogo je čitao jedan učen fratar, koji je nevešto počin
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Naprotiv, koliko su se oženili samo zbog toga što su lep frak i lepe pantalone imali. Koliko nji i danas pored prozora frajle Jelice svoju finu čoju nose, koji pravedno reći mogu: omnіa mea mecum porto!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“, morala uzidati u Narodnu banku, tačno iznad onih suterenskih prozora sa debelim gvozdenim šipkama, gde su trezori u kojima počiva bančina zlatna podloga.
Sećam se dobro toga odvratnoga buržoaskoga društva. Na jednome plavome jastučetu, u levom krilu prozora, sedela je ostarija dama, sede kose, u širokoj cicanoj halini.
— otpočeo bi lekciju kojom bi, recimo, hteo da nam objasni dan i noć. — Iziđi i stani ovde kraj prozora da te dohvati sunce. Globus izađe iz treće klupe i stane kraj prozora.
— Iziđi i stani ovde kraj prozora da te dohvati sunce. Globus izađe iz treće klupe i stane kraj prozora. — E, vidiš, kad ovako desni obraz okreneš suncu, onda ti je cela ova polovina glave osvetljena a ova druga nije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zapitah ga za ime, da bih ga malo oslobodio. Ali on ne odgovori jer ga je više zanimalo treskanje prozora. Na moje ponovljeno pitanje odgovori rasejano: „Mića“ — pa se onda okrete i raširenih očiju pogleda u Engleza.
Malo podalje ležala je na vodi još jedna siva i ogromna, sa dva odžaka, bezbroj prozora i više spratova... I baš pred njom zaustavi se naš mali brodić.
Petrović, Rastko - PESME
PESME NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka i crna, dva prozora su svega osvetljena, U ponoć kada pođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam.
Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora. I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava.
Ima! Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora.
Ima onih koji proklinju! A ja sam u stanju da pođem za pukom Iz sobe svoje koja nema prozora, Treba mišlju i voljom da ih probijem, Sad je doba mraza, revmatizma i umora; Tamo gde kroz tri oblaka puca iz
Zašto, ko prepotopski pauk, lepi se za zastor mog prozora, Nikada ga, nikada ga neće moći probiti, Ja sam najmračnije sunce iza onog zastora; Ni On sam usamljenost moju više
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U jednom trenutku okrenu se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno gleda, ali savlada tugu i potrča ka vodi. Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Kroz njih se vidi balkon sa svojim u bojama i rezbarijama drvenim stubovima. Oko balkona i prozora puža se loza i divlja ruža.
z. »čupavcima«. Po zidovima, izmeću prozora, obešeni razni zlatom, srebrom i srmom vezeni peškiri. Tavanice išarane krugovima od raznobojnih rezbarija iz čijih
Iznad prozora svuda rafovi prepuni poređanih sahana, srebrnih poslužavnika i zarfova za šolje od kafe. Dan se smiruje. Po ćilimu igra
Pušku! Uzima pušku, prilazi prozoru, naperi je. STANA (iza pozornice, kuka): Ne, oco! Slatki oco! Jao! TOMA (kod prozora, nišaneći): Njega, da... Njega da ubijem. Ulazi Arsa. ARSA Hadži! Ne! TOMA Njega, njega...
Njega da ubijem. Ulazi Arsa. ARSA Hadži! Ne! TOMA Njega, njega... ARSA (odvaja ga od prozora): Hadži, hadži... TOMA (od besa jedva se razabira i upoznaje Arsu). A! Ti si! ARSA (zabezeknut): Ja, hadži!... Brate!
Šantić, Aleksa - PESME
Od jutra do mraka s prozora je gledim, Pa uzdišem tako, čeznem i blijedim, A majčino blago posluje i radi, U široku sofu žuti šeboj sadi, Do
1910. POZNI ČASOVI Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena. Tiho miris vije, Na tvoje leje mesečina pada Topla i meka, i ruže ti mije Srebrom...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uz poslednji stih ove pesme Vuk je napisao sledeću primedbu: „Kažu da i sad iz onijeh prozora, gdje su sise bile izmoljene, teče nekaka mokrina, koja se niza zid hvata, kao kreč, i žene koje nemaju mlijeka, ili ih
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— razgoropadi se učitelj, pa jurnu prema posljednjoj klupi, ali Jovanče istog trenutka trkom dopade do otvorenog prozora i poput lopte iskoči napolje. — Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik.
Došla je zima, razigrana, blistava, hučna, s vjetrovima, snježnim kovitlacem i fijukanjem oko svačijih prozora. Obnoć, sve bliže selu, čulo se zavijanje vučjeg čopora.
Na novoj kolibi u logoru Mačak je namjestio čak i prozore vješto skrpljene od polupanih školskih prozora. Nisu bili baš bogzna kako lijepi, ali se u dugoj niskoj baraci ipak sasvim dobro vid jelo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
padala je izdaleka iz polja svakome putniku u oči i raspoznavala se usred ostalih kuća, sa doksatima i mnoštvom prozora i kapcima U kuću se ulazilo preko mnogih širokih basamaka. Avlija prostrana.
Kuća nije imala prozora s ulice. Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom. S ulice je bio samo beo prost i jednostavan zid, tako da ukućani
Sedeo je, pio, i budan sanjao, i tek ga iz sanjarija tih trže glas spolja, jer baš pored prozora ču se: „Vrije, vrijeeee! Parigušica!“ Svi se trgoše, pogledaše na prozor.