Jakšić, Đura - PROZA
pa koji tim tužnim poljem prođe, lako će pogoditi da se tu pod zemljom grle otac i sin... Pa ko zna, možda je njemu milije bilo ono dete pod zemljom,
Baš kao maleni potoci što prave golemu reku, tako su i naše sitne suze stvorile more zajedničkog bola. Od to doba ne prođe dan a da nisam tetku videla gde plače. Njena tuga za bratom beše neizmerna.
Odonda nam je sve češće dolazio: svaki drugi dan; pa ako više puta i ne svrne, a on bar prođe pored kuće... Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega...
Tako nam prođe noć, umilna noć!... I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana
Zima prođe na miru; ali se već oko Uskrsa užurbala sirotinja, i tražaše od bogatijih svojih sugrađana pomoći; ali zaludu!...
O, šta i šta puta sam ja baš za tim suzama plakala; šta puta sam za tom neopisanom tugom tužila! Ali sve prođe, a ja ostadoh sama!...
A kad rana prođe, onda ćemo zajedno da bežimo... Ali sve beše badava! „Ranjen sam, trag mi je uhvaćen, Grlice... Ja odoh; eno gde sviće!
Ne prođe dugo, pa se i arhimandrit ukaza. Žena, koja je svoga muža trovala, diže se i, skoro metanišući, priđe kaluđerovoj ruci.
malo poduže gledale, a kad je dete otišlo, upraviše svoje ispitljive poglede na nas dvoje; a za njih bi i bila šteta da prođe jedan dan, a da vlasti što novo ne „dostave“.
Mene je jedanput zabolela peta na levoj nozi, pa sam se napio životne vodice... prođe, ama kao da si rukom odneo... Kad se škola pustila, učitelj skide naočari, natače kačketu na glavu, ono malo kose
a našega Milisava da je, još dok je đakom bio, nekim mađijama opčinila, te već nema dana kad onuda pored njene kuće ne prođe i s njome ne govori... — To je, veli, činio i dok je đak bio.
Znaš, kad čovek svoje dece nema, onda o tuđoj misli, tuđu brigu vodi!... Da, da, tako je to! Malopre prođe ovuda moj đak Milisav, pokojnog Bogdana sin... dobro dete!... — Jogunica, — prekide ga Nikola, — ugursuz!...
Obradović, Dositej - BASNE
Pitaju ga mravi: „Što si letos činio?” — „Svirao sam,“ kaže. — „Svirao si? A ti sad igraj, da te glad prođe. 'Ajde, tepi se s naših vráta.” Naravoučenije Lenost je smertni greh.
Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe. Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i koliko imući.
Domaći jarac uzme ga terati, preteći mu s rogovi. „Bre miruj, dobap jarče,“ veli mu bik — „dok samo lav prođe, neću ti ja pojate izesti!” Ali ko će manitu pamet dati! Sve se zaleće, kad strag kad s rebarke. Prođe lav i udalji se.
” Ali ko će manitu pamet dati! Sve se zaleće, kad strag kad s rebarke. Prođe lav i udalji se. Onda bik, izlazeći, lupi mimogred jarca, te se stane premetati po košari i stane ga „bekeke kee.
” — „Kakva psa, ljudi? Šta vam je danas? Ta ovo je jare.“ — „Jare! Ha, ha, ha!” — stane onoga. I tako se razminu. Ne prođe mnogo, kad eto ti trećega. „Babo”,— reče mu — „ta ne čini toga pokora, pomagaj! Veži psa za vrat, pak vodi za sobom.
153 Vrba i trn Vrba, gledajući da trn svakom koji pokraj njem prođe za haljine zakvača, upita zašto on tuđe odjejanije k sebi vuče, i našto bi mu baš da i ima to.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj otac ode odma na Palež i zacelo prođe vojska, oko 800 krdžalija, i ode hitno na Šabac na bair. Bego Novljanin i Ćurt-oglija, ubilci kneza Ranka, sa svojim
Zbilja, vi Turci i begovi, produži moj otac, zašto ne molite agu (Aganliju) da se prođe ove vojne i da ne ide preko Drine?
Mlogo puta bio je opominjat od Crnoga Đorđa i od sviju da se toga prođe, i na Vračar u vojsku dođe; no badava, on veli: „Ja granicu čuvam, od skele novce za džebanu dajem”.
Tako prestade spremanje. Prođe po sata, a njemu dođe opet ̓uja, povika: „Spremajte!” Brže obališe čador. Ja opet pokupim ono moje društvo i dođemo
Razgovaramo se: kuda đe? da neće Šancu? — i veće zađoše za brdo. Prođe, reci, jedan sat, a oni obišli uz jedan potok, pak jurišiše na Grbovića i na Miloša s leđa, a pešak iz šanca; onda
Dok se to gore razmrsivalo, dotle vezir sa velikom vojskom drumom prođe, dođe u selo Ušće kod Save i padne oko rečice Vukodraži, koja deli valjevsku i šabačku nahiju, na konak.
no pošlje tri Turčina kod Milenka, i govore: da se Milenko ukloni s puta, da Afiz-paša s carevim fermanom i vojskom prođe preko požarevačke nahije u Beograd, i kako Afiz-paša u Beograd na vezirluk sedne, da će pisati da car pošlje ferman i
Vrbica prođe vrlo rano, kući dođe gde se ručak gotovi, al̓ ne zastane Jakova ni Gliše. Pošlje dva momka da i̓ nađu na brdu i pozdrave
11. januara odemo s g. F(rušićem) u 12 sati, malo počekamo, no Lord pokraj nas i jedan njegov ađutant na jedan ma̓ prođe na vrata napolje: ni vzora!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
brate, da je samo interez, bilo bi cveće i kovilje, ali upisa u obligaciju osamdeset dukata, pa još interez na sve... Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud.
— A batalio se, brate, dakako! — nastavlja kapetan. — Eno, pre nekih godina, znam — prođe starešina. Ako ga sretne počem seljak, makar i ne bio iz njegovog područja, on će mu na čitav puškomet stati i skinuti
A danas jok! Prođe mimo te, gotovo da se ramenom očeše, pa baš ni u uvo!... Zovem ga, brate, eto poslom zvaničnim u kancelariju — neće da
— Samo je moglo još i bolje biti. Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira. — A pošto prođe ovako? — Jedva po dukat. — A koliko si ih već zavezao? — Onoliko koliko smo sela obišli.
Ama, nekako traljavo ide s interesom. Ne plaća na vreme. Prođe iza roka po čitava tri meseca. Veli: »Ne može se«, a ovamo neće da radi, pa se još i propio...
Čim ode čovek, ja glavu te u moju sobu... Dođe drugi da moli za nešto — tako prođe i on. Ele, svaki dan tek kupi po neko glavu šećera od mene. — Ama zar to nisu ljudi potpazili šta radite? — Nisu ja!..
Sreja uzeo ćemane pod pazuho, pa se pokunjio i zamislio, jer mu se dosad nikad nije desilo da tako prođe sa svojom svirkom... A od bakšiša nema već ni pomena.
jer kud će u nevreme, sad bi mučno gde našao da stane pod najam; Milun je naprasit, ali povratit čovek, dok se okrene, prođe ga ljutina, pa onda opet lepo s mlađima... i šta mu još nisu nagovorili, dokle ga nisu obrlatili da ide opet Milunu.
Mehana mu je na zgodnom mestu, baš na drumu seoskom. Ko god prođe i potera ili ponese što u Beograd da proda, mora proći pored ćir-Trpkove mehane i dućana.
— Pogan čovek! — reče Vitomir; poćuta malo i nastavi: — Baš ne bi trebalo da mu to prođe na lijo. Valjalo bi njega malo zavarčiti. — Valjalo bi, ali de, kmetuj ti kako?
svet — bolta, pred kojima po vas dugi dan drežde skoro proizvedene kalfe pa se deru za svakim selakom i seljankom što prođe: »'Odi, snašo, 'odi! 'Odi da pazarimo: pamuka, vunice, marama lepih. Odi, prijatelju, ruva lepa!...
Pupavac iziđe da se prošeta, prođe pored Nikoline kuće. Savka beše na prozoru. On duboko uzdahnu, ona se podrugljivo nasmeja.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I kad se sporazumu, zađe čiča Sima „knez” (birov) i sazove domaćine sudnici, koju su nasred sela podigli. Ne prođe mnogo, a tek vidiš: s jedne strane jedan, s druge drugi, dolaze sudnici. Ne vidiš tu mladića: sve sami sedi perčini.
One te glede nekako čudnovato, pa kad mu reči slušaš, ti jedno misliš, a kad mu u oči pogledaš — prođe te volja. Pa, nešto to, nešto baš i što je Turčin - odbi ljude od njega.
– Otkud ti? — Tražim tebe. — Moji te poslani?... — Jok. Subaša me poslao da te nađem pošto-poto... Lazara prođe jeza... Tek beše odahnuo od jedne, eto ti mu druge brige!... Šta će subaša s njim?...
A on je stajao bled, ukočen kao kolac. Kao da mu stotinu vrelih kuršuma i hiljadu oštrih noževa prođe kroz njegovo nesrećno roditeljsko srce... — Da si stenu izvalio, više bi se osevapio nego što si njega rodio!
) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško. Dok će reći ona, pokazavši na šaru u ruci njegovoj: – I to?...
Niko im više ne hte boga nazvati. Onaj dobri starac, čiča Sima, knez, i on kad pored Alekse prođe saginje glavu i čini se da ga ne vidi!... Jednog dana Sima prolazaše pred njihove kuće. Aleksa je bio u avliji.
On izide napolje i poče lutati po voću... Njegovu crnu dušu sad već više piko i ne može razvedriti. Mimo voće prođe Ivan... Pa kao mimo tursko groblje! Da ga je video, to se videlo; još ga je dvaput i dobro pogledao...
Oblaci se počeli taložiti, pa nikako da se dignu već nekoliko dana. Ljudi se najedanput digoše. Žubor prođe kroz njih. Popa i kmet javiše se na doksatu. — Braćo! — poče kmet. — Je li nama opet suđeno da se brukamo...
— Braćo! — poče kmet. — Je li nama opet suđeno da se brukamo... Opet se desila krađa... Žubor prođe ljudima. Sve se oči okretoše na Aleksu, a on sagao glavu i ćuti. — Jeste, braćo!... Opet Ivanu učinjena pokrađa.
Sve prođe, sve se razbi kao sapunski mehur... Činilo mu se da mu neko iza leđa stoji... vidi mu senku... Tek opet se nastavi raz
A ako te to ljuti, neću te više nikad zapitati! Večera prođe u tišini. Niko više reči ne reče. Svaki je premišljao o Zekinim rečima i davao mu za pravo; čak i sami Zavrzan uvide da
Jabukovača se pila vrgom, čuturom — ko je šta imao — a rakija tikvicom, kojoj je grlo tako tesno da jedva kap prođe. Trebalo je čoveku dobrih dva-tri minuta nategnuti dok proguta jedan gutljaj. Popa naže, pa kad odujmi, pruži kmetu.
Dučić, Jovan - PESME
Dok blisnuše nebesa u času, I šum čudan prođe po samoći, Miris lipa dolinom se rasu: Jedna duša minu posred noći...
Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem! Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika
KRAJ Hoću u tvom srcu, posle tamnih jada, Da ostavim jednu nostalgiju dugu: Pa sve kada prođe, da se sećaš tada Sa bolom na sreću, s radošću na tugu.
Kad ponoćni vetar pored gore gluhe Prođe i otrese teški mrak sa granja, Kao strasna pesma žudnog umiranja, Ču se glas muzike iz trstike suhe.
Mač skrhan na samim vrhovima tvrđa, Ima pobedničku gordost na svom čelu: Jer umre u sjaju pre nego zarđa, Ona prođe dušom kao iz daleka Zalutale ptice u svetlosti maja; U pesmi su njinoj glasi drugih reka, I na krilima im sunce
Njeno telo se povija od ključeva krvi kao reka Ataris koja je puna zmija. Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i začuje se neka tužna svirala — Ona zaplače nežno kao košuta koju je probudio
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jeste, bogami! Ali tako... Jedanput vrati se on u neko doba kući. Nije sam! Čudi se moja mati. Prođe on još s nekim pored vrata, nešto polako gunđaju. Odoše u avliju. Čujemo mi malo posle konjski topot i rzanje.
Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za se: „Još samo ovo!” I onda čisto beži iz sobe.
”, a pijani Joza igra u jednoj barici. — A što je, more vaš dućan zatvoren? — zapita me Ignjat ćurčija, koji u taj par prođe. — Tako! — kažem ja. — Da nije bolestan Mitar? — Nije — kažem ja. — Otišao, valjda, nekud?
Pristao bi on sada i da se bije, i da ga biju — samo da mu prođe vreme. Nije on, inače, bio baš ni vrlo razgovoran čovek, i večerašnje njegovo upravo napadanje na svakoga koga sretne
— Ja idem kod Matije Đenadića. Ono mu je kuća što pred njom o šljivi ubogovetno visi čutura s prepečenicom! Ko god prođe, nek srkne! — tako voli Matija. a kad mu dođeš u kuću, na rukama će da te nose...
niko nije mogao ni pomisliti da ne posluša popa, a on, opet, sa svoje strane nije ni sanjao da njegova riječ najalovo prođe, ili da on uzima vlast koja mu ne priliči. Stjepanu, što ide u raskorak, prezrijeva žito, a on još nije požnjeo.
Gigaju se, brate, ona kola, rekao bi čovjek sad će ispasti, a konji kao hale! Skida narod kape kuda pop prođe, a svakome puno srce. Nije šala, naš pop! Ali i jeste čovjek! Ta priliči mu da je sam vladika!
To bješe prepona. Ko može stegnuti srce, pa sada probudi dijete? Ali kad prođe jedno četvrt sahata i kad se s plasta poče pušiti a sa trave rosa dizati, usta pop pa pođe u kuću.
Dan za danom, nedjelja za nedjeljom, pa i mjeseci klize neosjetno. Što prođe, izgleda da je maločas bilo, samo u budućnosti vidi vječnost srce koje čeka.
Neka dijete prođe svijeta. A poslije, kad ti dođe, nećeš se više od nje odvajati!” Tako opet nastupi vječnost, poslije koje će zar i nama
Ona napući usta. Opet naiđemo na sliku istoga smisla. — A ovo? Ona me tako oštro ozbiljno pogleda, da me prođe sva volja za dalju šalu i da mi se učiniše moja pitanja i odviše bljutava.
U taj par čuše se nečiji koraci niz stepene. Ne govoreći ništa pođem dalje i povučem je za ruku. Pored nas prođe jedan čovek, skide kapu i pokloni se. — A, vi ste, Hermane, — reče ona kao pribirajući se. — Šta radi gđica Vedel?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad padne kiša i načini se blato, polože čismeni meštani po zemlji pored zida, koliko da čovek prođe, tulaju (kukuruzovinu), a krave naišle, pa valjda, kao beslovesna stvorenja, pomislile da je to za njih postavljeno, pa
ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa, koga naročito zovu, i najuglednije mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postala
što joj se dopadne, a ostalo dobije u »platu« kakva Žuža ili Erža (Mađarica naravno), pa se sve šareni od pantljika kad prođe sokakom, da ti je milina pogledati za njom.
A kako su živele popadije, tako su lepo živeli i popovi među sobom. Malo koje veče da ne prođe a da ne ode pop Spira pop-Ćiri, ili ovaj onome.
A kad nastane ćeretanje među devojkama, ogovaranje među mamama i pijuckanje među tatama — prođe ponoć za tili čas. Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija.
o Šaci hirurgu kako obešenjački pogleda i češlja kosu, »a sokak sve miriše od fine cigare i mirišljava sapuna kad prođe«, veli frajla Melanija. — Zbogom, zbogom! — veli jedna drugoj. — Laku noć! Prijatno spavanje!
Dok pročita novine i popije tako satljik vina i holbu vode, prođe po dva sahata, a zatim se digne, plati i pokloni se kafedžiji i ovaj njemu, i iziđe iz kafane trezan k’o što je i ušao.
A posle, verovatno je još i stoga da je nešto na tu formu moralo biti, jer što bi to baš njemu pevali, kad prođe, onu danas već jako raširenu i poznatu pesmu: Sad pulgeri postali švaleri, Al’ ne smedu noćom da idedu, Od vašaka
Žita puni ambari, a kotarke očekuju kukuruz, a kukuruz izredan, pa nađikao, gledam ga baš juče; hulaner na konju da prođe kroz njega, ne bi se video; a klipovi k’o levča dugački. Al’ će paor da pobesni, vrag mu babi! I dobro je, i ne valja!
Ta, boga vam, i lepo lice (a ona nije ružna) šta vredi ako nema tu i vospitanija?! Lepota prođe, a vospitanije traje, što kažu, do groba.
Dosta je samo da jednom prođe sokakom, pa se tek oseti kako se prosipa i razleva miris od mirišljava sapuna i pomade, pa tek zatutnji kakva bosonoga
Sva pretrnu; srce joj jače zakuca, a obraze prođe mala rumên. — On je zacelo! — mišljaše u sebi, i hitro doterivaše kosu i odelo na sebi.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Na taj dan, ma da muški ne idu na groblje, i čaršija je zatvorena. Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju.
I onako prljav, balav, osušenih nogu, ruku, a zdepast, sve prlja oko sebe gde god prođe. Ali on je uvek obilazio grobove i čisto sa nekim uživanjem tražio te koji su se zavlačili po grobovima da ih otuda
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku. Ljubi nije baš do ručka; on bi želeo da što pre sazna na čemu je. Ručak prođe u samim purgerskim etikecijama. Posle ručka Ljuba se razgovara sa Savkom.
Očekujući vaš odgovor, ostajem sluga pokorni. Ljuba Čekmedžijić Prođe dve nedelje, Ljuba ne dobija odgovora. Razljuti se i odvaži da više ne piše. Već je gotovo na Savku zaboravio.
Baš je nedelja, posle podne oko tri sata; sobe i kujna su u redu. Gospodin Gledić otišao je da se prođe, gospođa Gledićka u trećoj sobi malo leška, a šta će sad sama frajla Marta?
Povraćena je i Micina tepsija. Samo ljubav Rogozićevoj kući nije povraćena. Prođe godišnji parastos Jefti. Po varoši se govori da će Alka, kako crninu skine, venčati se sa Milivojem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ratova, što su neprestano od nekud navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i neočekivanog ultimatuma.
— Ni pomisliti. Zar nečujete za nama? Pa komandant obode konja koji ustežući se i frktajući prođe lešinu. I kolona po jedan produži put. Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde...
Jedan poznanik njegovih godina ugleda ga, zastade, zbuni se i prođe, pa se ponova zaustavi i dugo gledaše za njim. Drugi, malo posle, isto tako.
Afrika
Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte. Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven.
Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe. Zakazano je bilo da sam u osam na obali. Sam šef poslao je još od ranog jutra čoveka koji ima da je izgleda.
Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!
Poznato je da pre no što mladić dokaže da poseduje već sve vrline koje su potrebne za tatuažu, ima da prođe još čitav niz mučenja koja će dokazati svu njegovu izdržljivost i prisebnost.
Jedva pokazuju da me primećuju. Kad se prođe kroz kolibu ispred koje su starci (jedini put da se produži dale ovim lavirintom) vidi se da su, u dvorištu s druge
Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva veka osnovala, bežeći, dva crna fetišera nazvavši
Dok jedna prolazi sa kalbasom na glavi, neki mladić joj smeta i ona ga ljutito gura da može da prođe. Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena. Pitam šta joj je rekao.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ako ovaj čovek s njegovom tvrdoćom prođe dobro, to će svaki na svetu dobro proći. KATICA (stupi). JUCA: Šta je, Katice? KATICA: Sad je već badava.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je siguran da niko neće ni lanuti. Pravo, tako, prođe kraj najmanjeg među bratencima, majora Đurđa, koji je bio rastom ne samo najmanji, nego i najdeblji.
Međutim, nozdre su mu bile rumene i kao da je dahtao od ljutine. Činilo se kao da hoće nešto da kaže. Ali kad Grk prođe, on se samo osmehnu i promrmlja Đurđu, tako da ga je i Garsuli – ako je hteo – mogao čuti: „Zar Šokac da te ućutka, oca
A eto sad Vas gledam, već kao vrlo starog starca. I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca. Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.
profoza, između dva husara, sa isukanim sabljama, i da skoči u dvojne redove, na deono, a na komandu „marš, marš“, da prođe hodnikom, iako se ljuljao, koračajući, i posrćući.
Ona bi ujutru – tako reći u košulji – ulazila i u njegovu sobu. Treba, kaže, da prođe, da iziđe, da vidi hleb, kako se ispekao. Pitala je Pavla kakve su Temišvarke.
A koja prođe, i lomi, kao oluj letnji, bez smisla. Na tom putu, prvog dana, Isakovič je primetio, odmah, da je Trandafil imao pravo,
i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit, u nekoj prašini, koja se diže kud prolazi, a koja se slegne, kad prođe. Ono što mu se činilo neprolazno, bila je ta njegova želja da ode i da se pojavi u Rosiji, da se tamo odseli.
Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu. Dok su kod matere, žive bezbrižno, ali to prođe brzo, a posle ih, u braku, obično, očekuje samo kratka sreća. Starost uskoro zakuca na vrata.
Gospoža Huml je, katkad, svraćala do njega, a imao je i posetu Agagijanijana. Prvi dan mu prođe, tako, bez događaja. Njegova soba, u orahovini, i ogledalima, nije bila veća od nekog dobrog ormana.
predsoblju, Isakoviču se umoriše oči i njemu se činilo da, kraj njega, nikog nema, nego da ga samo njegova senka, kad prođe kraj nekog kandelabra, prati.
Pop mu onda reče, uvređeno, da on nema običaj da laže i da vladiku Vasilija zna, dobro. Vasilije prođe kroz Trijest i Vijenu, a on mu je desnicu, na kolenima, celivao.
Čekali su, mirno, da komisija prođe. A kad su se pokrenuli, kretali su se kao seni, kraj zidova. Niko nije znao kud idu.
Teodosije - ŽITIJA
I prođe glas po celoj pustinji, manastirima i pustinjacima i svima samotnicima, da je sin onog samodršca, vladara srpskog, ostavi
divili i govorili: — Hodite i vidite ove novoblagočastive, kako u ljubavi prema Bogu vatrenije prednjače starijima! Prođe glas po celoj pustinji o dolasku svetoga u Svetu Goru, i svi, zadivljeni velikom smernošću, proslavljahu Boga.
Prepodobni Simeon zahte da prođe Svetu Goru i da se pokloni u svima manastirima, i da vidi sveta mesta za kojima je žudeo.
“ I umesto nagrade za isceljenje sveti njega obdari, i otpusti da ide svojima. A kada glas prođe o isceljenju raslabljenoga, svi koji su imali bolesnike prinošahu i pred noge svetoga polagahu.
dušom za otačastvo, i bio je u skrbi za narod svoga plemena, jer pomišljaše kako je u sukobu mnogoga oružja nemoguće da prođe bez smrti mnogih, a naročito onih koji se s toplom verom i usrdno bore.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Nad poljem oblak putuje mrk, bisernom kišom kvasi mi brk. Kad oblak prođe, sinuće zračak... O, tiše, tiše, čuće nas mačak!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Poslušajte me ipak, Aljoša! ALjOŠA: Ja njoj pisal. PAVLE: Bar me danas poslušajte, pa ako vas ne prođe to raspoloženje, ako i sutra ostanete pri toj odluci, onda vaša sudbina biće jača od vas, ja vas ne mogu zaustaviti.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Povukoh se u stranu, a Baronica of Petrovič prođe uz sami zid kuće gužvajući u rukama kaiš koji se produžavao u nešto što je ranije bio irski seter, sada samo gužvica
Ono što sam osećao bilo je gađenje na samog sebe. Kad ona prođe pored mene i nasmeši se, okretoh glavu u stranu. Bilo je nešto oko jedanaest i penzioneri su već zauzeli sva mesta
Opet čuh hor žaba. Onda drugim kolosekom prođe dresina. To su se radnici vraćali iz šećerane i pevali. Jedan od njih reče: - Gle, profesorov sin!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Opet pišu, niko se ne odzivlje, jer pišu samo napamet u Krakovu, a oni bogzna kud blude, i šta im je stalo. Tako prođe pô godine, pa još nema pisma. Krečarka i gospođa Soka da se žive pojedu.
Devojke se tek otsmeju. Prođe „vizita”. Profit lepo sanja, sve o Lenki i svatovima, kako prodaje u dućanu gospodara Sofre, ali je to tek san.
No i Pera nije za njega mario. Kad leži na klupi pred birtijom, a Šamika prođe, reći će: „Gle štucera za crne banke moga oca!
— Ja njemu na volju ostavljam, nek’ uzme koju hoće. Tako im u razgovoru vreme prođe, pa opet svaki svojoj kući. Gospodar Sofra nema mira ni danju ni noću. Već su dve nedelje prošle, pa nikakva glasa.
Šamika i Lujza već toliko se upoznaše, da ga je pozvala u posetu k njima u Š., na što Šamika i dâ reč. Tako prođe bal. Polaček se oprosti sa gospodarom Sofrom, a Šamika sa frajla-Lujzom.
Profit ga da na sud, i Pera dobije u sudu da mora Profitu platiti za četrnaest dana pedeset forinti pod pretnjom svrhe. Prođe i to, Pera ne može da plati. Dođe u Perinu kuću egzekucija i pleni mu najboljeg konja. Pera još ne plaća.
A mislim da smo sva trojica više dobra neg’ zla činili. Sad se starci malo uteše. Čamča je bio u duhu nepokolebljiv. Prođe svečarstvo, svi se raziđu. Bilo je već oko dvanaest sati. Napolju ciča zima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh,
Odabran da zameni polkovnika, znao je da će ga ovde učiniti potpolkovnikom puka i bilo mu je stalo da danas sve dobro prođe.
Ponegde, uz vodu, bilo je tiho, toplo leto, sazrelo voće, dobri ljudi, ali tek što prođe zima, opet su išli dalje. Kad mu je umro otac, hteo je da se smiri.
Posle kratkog, zbunjenog ćutanja, što kao jeza prođe ceo puk, padoše nove komande i puk ostavi oružje i bi odveden u stranu, iza logora, da izvrši kaznu i upamti tu noć
Prava i snažna, kao što su anđeli, visokih kolena, sa krilom i grudima što su, pri svakom koraku, drhtali, ona prođe kraj njega, izlazeći iz lađe, kao da htede da mu pokaže kako se, mada je tvrda kao kamen, ipak lako vijuga i ljulja.
Najradije trgovaše na vodi. Želeo je da svuda prođe lađama, nepomičan i zamišljen. Za nekoliko godina, pleća mu se poguriše i prsti mu postadoše drhtavi.
No i to poslepodne prođe, u velikoj žutoj kući, punoj brašna kao kakva vodenica, tako ravnomerno, praćeno šumom vode što je proticala, da je
Zar se nije navikao da gleda tako, kao da je vidljivo nevidljivo, a nevidljivo vidljivo i da prođe tamo gde bi bio rado ostao, a da ostaje tamo otkuda bi bio rado pošao?
Zatim ponovo prođe, kraj brkatog oficira na hodniku, koji je pozdravi oborivši pušku ka zemlji. Kada je zatvorila za sobom vrata, Isakovič
„Koga vraga radi taj čovek“ – reče tiho Berenklau, kome je bilo stalo da prva smotra prođe što veličanstvenije, gledajući netremice u slugu.
Isakovič, kome je isto tako bilo do toga da smotra prođe što lepše, ne odgovori, već zaneme. Arkadije, drmusajući belca, vide namršteno lice pred sobom i pokuša da umiri konja,
Do dna međutim, u sebi, osećao je da je nemoguće da sve to tako prođe, i kako ga vuče glas neki, u njemu, obećavajući mu nešto vanredno, pri svršetku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁶⁵ u boljevačkom srezu poneka mlada ponese na venčanje onoliko zrna boba koliko godina želi da ne zatrudni. Kada prođe taj broj godina, ona poseje taj boj, a kad on rodi, pojede njegov plod, pa će onda, veruje, začeti.
Ista logika ogleda se i u sledećem postupku zabeleženom u kopaoničkim selima u Ibru: Mlada pre venčanja prođe između ključa i katanca, pa posle zaključa katanac i kaže: „Kad ovaj katanac otključam, tada da ostanem u drugom stanju!
Utorak je, veruju u Bosni, „toliko nesrećan dan da se i sam vuk, ako prođe kroz goru čuva da mu dlaka gdje ne zapne“.
⁵¹ I u mnogim drugim srpskim krajevima je isto. „Ako je dijete zdravo, ne krste ga, prođe dva-tri, pa i šest mjeseci.
Pop iz Grblja o tome veli: „Kad vidiš kakvu staru ženu a bojeći se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla dohvatit zubima za žile ispod kolena, tader mi i
svako lice i stvar kojih bi se dotakle; stoga moraju da izdrže karantin dok im se ne povrati zdravlje i snaga i ne prođe uobražena opasnost“, piše Frejzer¹⁹².
U Crnoj Gori drže da: „Ne valja dijete nego mu prođe godina nositi sprama ogledala, da ne bi počem umrlo.“ Na Grudi veruju da ne valja „da vidi zrcalo, jer bi mu se mogla
učenje govore i poslovice koje ističu čovekovu nesposobnost za krupnije promene kada on već zađe u godine, odnosno kada prođe „kritična faza“ učenja („Što dikla navikla, to nevjesta ne odviče“, „Star se Vlah poturčiti ne može“).
U Gluhom Dolu kada žena, idući pa vodu, sretne muškarca, mora da „skine vedro s glave i izvadi kuđelju, stane dok muški prođe pa opet zatakne i krene“.
⁴⁴ Tako, na primer, u jednoj igri traži se od deteta da kaže devet puta nadušak ovu brzalicu: „Prođe devet popova kroz devet bobova, veli svaki pop: Dobar bob.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
SIROTOJ KUDELjNICI 7 O ODBEGLU ROBU 9 O MEROPAHU 10 O HIJERARHIJI 11 ZA SEBRA 13 ZA SVRGNUTE 14 ZA ZEMLjU KUDA VOJSKA PROĐE 15 O VOJNIKU 17 ZA VOJNIČKA GROBLjA 19 ZA ONE KOJI SU HRABRI SAMO KAD GINU 21 ZA JERES 23 ZA POSLEDNjE DANE 25 ZA
ZA ZEMLjU KUDA VOJSKA PROĐE Sare dušane, tražim pomilovanje za zemlju ubogu kuda vojska prođe, jer zemlja je takva, ona voli kad je obraste trava,
ZA ZEMLjU KUDA VOJSKA PROĐE Sare dušane, tražim pomilovanje za zemlju ubogu kuda vojska prođe, jer zemlja je takva, ona voli kad je obraste trava, kad u polju čuje govor čoveka, ona ne voli da ostane sama, ona
Za vojnika koga kad borba prođe bace kao slomljenu pušku u staro gvožđe. ZA SLUGU JERNEJA Tražim pomilovanje za slugu Jerneja koji otkako raste
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
zuba i shvati da je na smrt umoran od bežanja; sa četrdeset i dve godine ne bi više imao snage da sve to još jedanput prođe i izdrži. Bio bi lako pobeđen i zadavljen.
Ko zna, možda bi ga, s vremenom, i zavolela? Ipak, on je saučesnik njene mladosti. Posle svega kroz šta je morala da prođe, bio bi to najzad zasluženi odmor. Pružila je ruku preko stola i stavila na njegovu, koja se nervozno igrala ključem.
koga ne možeš da vidiš očima! – Decu koja su već sama sebi dovoljna. Gde sam bila, nigde, šta sam radila, ništa! Prođe voz! – Po svemu sudeći, vreme je da nađeš nekoga. Ti si zaista u dubokoj krizi. – Ko ti kaže da ga već nisam našla?
Matavulj, Simo - USKOK
Uzesmo pedeset topova i silesiju kola s hranom i džebanom! Eto tako prođe slavni Marmon. — Zamrmonja, bogme! — reče Stijepo. — Slavni zaista inače, u drugim bitkama po svijetu! — reče Janko.
Stevo nastavi: — Vladika vam reče da se Francuzi i Rusi čarkaju i da se očekuje glavna bitka. U tome očekivanju prođe nam zima i proljeće, a, negdje po Trojicama, dođe žalostan glasnik da su Rusi izgubili, i donese naredbu da se Boka
“ Tako je vladika i uradio, a vezir udari s vojskom i prođe kao i mnogi prije njega!... Janko je s uživanjem posmatrao kako taj ponositi odgovor godi svima, kako im je iz dna duše,
Od crkvenijeh vrata pa naviše uza stube, do kraja hodnika, ljudi se navrstaše na dvije strane, da vladika prođe između njih. Kad on stiže do stuba, uđe s polja njeko momče i predade mu pismo.
Zagovoriše se tako, te se začudiše kud vrijeme brže prođe, kad đak dođe da traži Krcuna. Janko pozdravi sve u brastvu, pa odmah prionu na posao, uze Vasilijevu Istoriju Crne
Skromni ručak od mesa i zelja brzo prođe, kao i doručak. Poslije podne Janko i đak Obrad otidoše u lov; išli su rubom polja, te do sutona ubiše dva zeca;
Došao sam samo da ga vidim da se očima uvjerim e je prezdravio. Hvala milostivom bogu kad ovako prođe! Hvala bogu, kad se brže pocrnogorči i dobi krštenje crnogorsko! Hoće graf u četu! Hoće da se u pjesmama pominje!
Baš bih imao s tobom malo razgovora.“ — Mučna mi misao prođe kroz glavu. Rekoh u sebi: „Ovaj se ne bi ovoliko obezočio da je sâm! Da nije zasjeda?
no jedno, što je djevojka odavno prispjela za udaju i što, eto, na oči vene, i drugo, Milije bi joj bilo da to prođe mirno i u veselju, no krvavo i za priču! — Tako je, brajo! Ali šta ćeš kad Drago ne dâ o tome ni zboriti!
— Ne dao bog! — reče Stijepo, a Gruban skrenu glavu na stranu. Ne prođe mnogo i ugledaše tri čovjeka od Krsca. Oni stadoše na puškomet.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo. PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna. Dokle god svadba, to jest, ne prođe, treba da je provodadžija kod mladoženje na ručku bar u nedelji dana po jedanput, to jest. MLADOŽENjA: Pa izvolte.
(Žena odlazi.) MUŽ (sam): E tako je, čovek kad se ženi misli da leti po raju, a kad prođe huka buka, pa preduzme kao trgovac protokol da vidi prihod i rashod, onda obori krila.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
književnost počinje kasnije, drukčije, na višem nivou, otprilike onako kao što i istinski život počinje tek kad detinjstvo prođe.
U trenutku kad se dovršavala moćna eksplozija klasičnog epa, ovo, sporedno odvajanje moglo je da prođe, i prošlo je, a da niko na nj ne obrati posebnu pažnju.
da se odlučila na nadgradnju, morala bi da prođe kroz niz preoblikovanja, da se ugradi u složenije sisteme simbola, u kojima bi se, na kraju, osećala tek kao prigušeni
Kud ona prođe vojska reči niče, rodi se velika kao džin a u starosti je palčić iz priče. Njeno je srce meko pa se lomi često.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godine u Modri, Karlovcima, Požunu. 1779. upozna se u Trstu sa jednim ruskim arhimandritom, i sa njim u društvu prođe Italiju, i iz Livorna morem otide na grčko ostrvo Hios, gde je kao učitelj talijanskog jezika ostao skoro godinu dana,
Milićević, Vuk - Bespuće
Kad jedan Ličanin prođe pored Gavre Đakovića, zaostao, hitajući da dostigne ostale, on ga zapita. Dokle idete? — Preko mora, odgovori onaj
Međutim, poznanstvo je bilo obično i slučajno. Sreo ih je jednog jutra u hodniku, mašio se za šešir i htio da prođe.
Njega prođe nekakva jeza kad vidje njezin plač i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno
noći padala jedna mogila kamenja na njegove grudi, ubijala ga, pritiskivala, mrvila mu mozak, i on jedva dočeka da prođe ta strahovita noć i sa iskrenom radošću pozdravi dan koji se rađaše.
dok se slijevao suton u gustim mlazevima, ona neprestano osjećaše u svojoj ruci njegovu hladnu ruku, i njezinim tijelom prođe jeza.
Sremac, Stevan - PROZA
To mu je prijalo. Posle svake šetnje osećao je, kad se opipa po vratu, koliko je zdravstveno napredovao. Pođe tako i prođe pored česme, sretne se s vodonošama, nazove im boga i produži put.
Radičević, Branko - PESME
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si
„No kad prođe letni plamen, Mraz kad zemlju stegne ljuti, Puca drvo, puca kamen, Kad zapadnu pusti puti, Kada strašni nagnu smeti,
Iti putnik, nuto sreće! Već da prođe pored dvora, Kad al' ozgo krasno cveće Savi s' na nj'ga sa prozora. Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo,
Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače noga poda mnome, Srce vrelo bi tad pod oblake — Ao noge, de bijaste lake!
Gle i danas sunašce uteče, Gle i danas zaman prođe veče, Noć u tamu ceo svet zavija, Al' u srcu velji nad mi sija. Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj
Do oruža i srdašca svoga On ne krenu druga nijednoga. Da lov lovi, u goricu zađe, Jutro prođe, on lova ne nađe, Prođe podne, lova niotkuda — Nuto jada i njegova čuda!
Do oruža i srdašca svoga On ne krenu druga nijednoga. Da lov lovi, u goricu zađe, Jutro prođe, on lova ne nađe, Prođe podne, lova niotkuda — Nuto jada i njegova čuda!
Prva buna eto već ga prođe, On ustade, pa zboriti pođe: „Bogom sestro, pravo mi govori, Što li činiš u toj pustoj gori?
“ I cela se veće vojska krenu — Već stigoše u goru zelenu, Već stigoše, već i zamakoše — Malo prođe — već Turke sretoše: Pociktaše te puške tanane, A zaječa gora na sve strane, Oganj sunu, i do bele zore Mnogo srce
“ I veselje beše, pa i prođe, Gojko s Cvetom živovati pođe Lepo, krasno, Bog ih pogledao, Pa im svoga blagosova dao.
Zaman su mu zborili drugari, Da se prođe, da dvora ne pŷsti: „A eto se za Miluna čulo Da je blizu negdje sa družinom, A pašče je, a zgoda bi bila —.
Ugleda je hajduk, zagleda se, Dugo prođe, riječi ne nađe, Ma najzade vako progovori: „Jao, Fato, hajde sa mnom, zlato, Primi vjeru tu Hristovu divnu, Budi
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ta nema ti ljepše zgodacije nego povaliti kakvu snašicu na onu slamu u mlinu. Rade, Rade, u čem tebi prođe vijek? Djed je zabezeknuto mahao rukama kao da smiruje plamen. — Ćuti, ćuti, bezbožniče!
Šta ćeš, prođe tako čitav život, nesiguran i zaljuljan, tekao i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto
Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera, prođe ga i ozlojeđenost, ostade samo lako čuđenje i sagorjeli talog tihe tuge.
Ode i Radina familija. Zauvijek se rastadoše kamarati. Naniza se i prođe čitav osuk svakojakih godina, proguraše u tutnju i prašini kao dželep govedije utisnut u tijesnu cestu pored Une, koju
— Vidim, vidim — pomireno mrmlja komandant. Konačno, kad je čitav zadatak objašnjen, Mikan iziđe napolje. Ne prođe ni pet minuta, kad evo ga opet, provlači se kroz rupu na zidu i smješka se kao krivac.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti. Za sedam godina prođe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato. I šta sad? Uzima te čovek koga si sama želela!
To treba da ceniš! HASANAGINICA: Kako baš ništa, ama baš ništa ne razumeš? Pa sam kažeš da prođe mnogo vode za sedam godina... Ja sada imam dete... U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom?
Biće bolje da požurimo da uđemo! (Ulaze u kuću. Oluja, sa kišom, grmljavinom i sevanjem. Kada oluja prođe, u potamnelu baštu ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Svi otišli na spavanje...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Eh, ne znam što me čeka, a sve znam što prođe! Ne gledaj ti mene, čedo. Nana je tvoja stara. Naša je kuća bila prva. Mi smo bili znani, poštovani i svuda priznati...
S majkom spremaše mi stvari. Čarape, košulje, peškiri, sve sitnice, čitava devojačka oprema, za čas prođe kroz tvoje ruke i naslaga se u moj sanduk, pomeša se sa dunjama, jabukama i kruškama, koje ti krišom guraše, da niko ne
Ujutro, u samo svanuće, iziđoh. Nisam znao gde da idem i šta da radim. Jedva sam čekao da prođe ovaj dan i da je što pre sahranim, svršim, jer mi je bilo tako neugodno.
— Ne, ne! Ostavi, sine, to je mantafa. Polako dođe pa i prođe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić.
Pa kad sve to počne da se tiska, gura, pretiče jedno drugo, onda ni kokoš ne bi mogla da prođe s jedne na drugu stranu, a kamoli čovek.
A napolju je sve mirno, tiho. Čuju se svirači iz „gornje čaršije“, što sviraju u gospodskim kućama. Ulicom i ako prođe ko, to žuri, grabeći da svrši čestitanja, pa da što pre ruča. Ja jednako jedem. Hoću još.
Čvršće steže dete za ruku, još više poginje glavu i jedva čeka da što pre do te kasapnice dođe, nazove Boga i prođe je.
I posle sve to, tiskajući se, odmiče s vrevom, žagorom i prašinom. Ona, dok to, kao neka navala, ne prođe, čeka, pa zatim brzo pređe, gotovo pretrči čaršiju, i uđe u svoju ulicu.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Ja bi(h) ti bio namah, po prijatiju tvojega pisma, otpisao, da nisam sudio za bolje čekati da prođe vreme plača i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim slovom, vreme velikoga posta, kad pasulj carstvuje i njegova
Kostić, Laza - PESME
— Ja vam ne znam reći više, do što knjiga ova piše, dok ne prođe ova java, što mi sada dodijava, te se mojih snova setim, il' dok opet — ne poletim. U peštanskoj tamnici, 1872.
— al' presta rik, tišina, kamo lav? Ni glasa mu, — čuvara prođe stra': „Ni glasa više? — Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do dvora, hram do
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe i sjutra osvane dan.
Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!
Te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše. Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju
— Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš, boga ti, prekojuče Baš-Čelik prođe i pronese tvoju ženu, ja ga dočekam sa sedam hiljada zmajeva, pa mu ne mogoh ništa učiniti, prođi se đavola, molim te,
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.
Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov, pa
Kad posle toga prođe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag ni jedan, zabrine se sav dvor. Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li i
Posle toga prođe godina dana, a u dvoru ovoga careva sina za nj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče: — Kad brat
Car se strašno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prođe opet godina dana, i ni za nj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova.
A zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana. Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećega
Malo vreme za tim prođe, al' eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala,
On odmah zapovjedi da je u isti čas ponesu nasred onoga careva grada, i da kažu svakome koji pored nje prođe šta je rodila, i da je car zapovjedio da svako na nju pljune, a ko ne pljune, odmah da ga pogube.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika? MAGA: Eto psuje, ali ja ćutim, pa ga tako i prođe, eto, ljutina. SOFIJA: To je dobro. MAKSIM: Nije nego da razglavi vilice kao ti. SOFIJA (Magi): Šta ti radi dete?
Ajde, Mago! „Evo sad ću“. Evo sad ću, pa u tom i sat prođe. Ta ajde, za Boga! Jedva mi u zlo doba donese što. MAKSIM: Hej, hej, samo kad ne troši.
Kad ju uzedo, osam dana nikad bolje. Posle do šest nedelja kalja, valja; ali kako prođe šest nedelja, pomami se žena, i od onog doba svaki dan crnja i gora. Pa ako uzživi jošt dvadeset godina, kud ću onda?
MAKSIM: Bre da nije ovaj dan, dao bi ti, te se ne bi nikad setila bala. Ali za danas nek te i to prođe. SOFIJA: Ta ja i ne mogu dobiti nagradu. MAKSIM: Dobićeš, vrag da te nosi, i onoga, koji te je doneo na moj vrat!
ŠALjIVAC: Sad posle basne trebalo bi da sljeduje nravoučenije, no mislim da je ostalo u razumu. DOKTOR (prođe nekoliko puta po sobi tarući čelo): Ne, ako ja ovako ostavim, jošt će gore bezobraznici napadati na mene.
KUZMAN: Pravo veliš, komšo; to je mlogo bolje, a bašta je, ako ništa drugo, a ono bar da se čovak prođe po njoj i pokoji put prospava. No da vidiš drugu moju nevolju.
Gledaš devojče, skače ka besno, neće da bojadiše kosu, ne može nijedan momak da prođe mirno od nju. Ne igra srpsku igru, nego se grli sas momci, vata se za ruku, besedi više ona, nego on; ide sas š njim
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ubio Bog i onoga koji te je doveo na moj vrat! Ali zna on šta radi, žao mu je da mi i jedan sat, jedan minut prođe u miru bez jeda. PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla?
(Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući, ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ili onoga, konjskim trkama, buticima, modnim revijama za nastupajuću sezonu i svim ostalim mestima koja pomažu da život prođe savršeno ugodno i još savršenije beznačajno... — Šta mislite o najboljim godinama za jednu ženu?
Nikada! Dobro, kazao je deda Gavrilo i odselio se u tamo neko dvorište sa zajedničkom česmom u sredini. Kad, prođe neko vreme, a onaj dasa u kožnjaku napravio i bazen. Opa, baćo!
Naravno, najpre smo naleteli na obaveznu Snežanicu iz mog razreda. Kako bi avangarda mogla da prođe bez nje? — Otkud ti ovde, Ana?
— A zašto i da vas primaju? — mislim se ja. — Idioti jedni, ličite na dobro uvijene sarme, a iz vas bazdi dosada! Ne prođe ni minut a da ne opsujete ili ne skinete sako; kao, toplo vam u njemu, dame se, naravno, neće ljutiti što odozdo viri
Tešila sam ga koliko sam mogla. Govorila mu da smo ipak na izvestan način slavni, jer ne prođe dan a da o nama ne pišu novine u ogromnim količinama. Gde to? U Člancima pod naslovom „Tipična jugoslovenska porodica“!
Ali što jes, jes, mogli smo do mile volje da mažnjavamo tvrdo kuvana jaja, to je istina. Prvi dan nekako i prođe, ali drugi! Ne znam zbog čega, ali neprestano su mi se, kao, priviđale faširane šnicle na spanaću.
Provod! Na časnu reč, izludeću od telefona. Ne prođe ni jedan dan a da neki bla-bla manijak ne želi da čavrlja sa mnom ... I to potpuno besplatno!
Ja bih sela za dirke, a Mišelino bi se naklavirio na poklopac. Drndala bih tako, bez veze, jedno pola sata; tek da mi prođe vreme, mada mi je gospod Bog svedok da, sem onog izlapelog Bajera za levu ruku, ne umem ništa drugo ni da opepelim, to
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Carnca ga vidi i dopadne joj se. „Lep mladić“ — rekne nekima okolo sebe... Jedanput, kad on prođe pokraj nje, rekne mu ona: „No, gospodin obršter, kako vam se dopada bal?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Ti nemaš vune, al daj mi strune, na vetru Ćira hoće da svira.“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže!
Lagašan vetrić pod vrbe zađe, koprenom igra lakom, zapao mačak u san dugačak, prođe mu jeza dlakom. Prenu se Toša i oči briše: „Brka mi moga, evo nam kiše!
Nad Japrom tako, ko crven oblak, večito sreća prši, nevolja svaka bude i prođe, sve se na dobro svrši. Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak.
“ Kraj vrta katkad čobanče prođe, goneći ovce zastane rado, proviri malo, pa ujku pita: „Zdravo, kolega, kako ti stado?
Tebe je, kanda, strah? Prolazi mirno, projezdi ata, Ježević Boci nije do rata.“ Sve tako prođe u miru punom večeri jedne pod krnjom lunom.
Podvala čista od prvog do zadnjeg lista! Zar kod nas to da prođe? Zar neko to da glođe? Čak bi i prase kazalo: — Gubi se, smešno mazalo!
Star ti je deka, šezdeset već mu prođe, daleko varoš, pa kako da ti dođem. Sličice tvoje, svi ih u selu hvale: pogledaj, kažu, unuke tvoje male!
Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam!
Pokraj stroga kamena međaša prođe samo tužan harambaša. A već sjutra, tamo u Bihaću, na kapiji gimnazije naše, sjatiće se moji znanci stari, kao i
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
a onda drugi kažu: mi ne smemo dati da pojedete što pripada nama! i tako dok se prepiru prođe vreme za ručak ili treći pojedu sve, iako nisu gladni.
Kad sam se vratio ženi, rekao sam joj: „Čim prođe zima odselićemo se sa ostrva. Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Spavao sam na slami među konjima natpevajući se s Jermenima pitomim i kada nedelja prođe, uz mesec mlad, praznih sam ruku požurio natrag u Dubrave naše zverima raskošne.
Da li to Slovo živi u tebi zato da još jednom strada, mora li da prođe kroz tela, bolnice i groblja pre no što postane šapat i sibilski stih?
Pa inije rečenica prođe sled oblaka tu i div pristaje na ljudski jezik te stavlja ovcu na ramena otac u sasvim maloj kući osvrće se u kožuhu
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
On natenane savija cigaretu na kolenu, stavlja je u muštiklu, pali i, kad pusti dim, prođe pogledom po svima): Što ti je čovek, bože moj! Kao da ga nije ni bilo. PROKA: Tako ti je to, moj Agatone!
AGATON: I neće biti otvoren sve dok ne prođe četrdeset dana od smrti pokojnikove. PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega
GINA: Ko zna koliko je stvari dosad već izneto iz kuće? VIDA: A koliko će se tek izneti dok prođe četrdeset dana. SARKA: Ju, moj budilnik! TRIFUN: Uha, kad pre tvoj?
Šta sam poživela sa prvim mužem? Dve godine!... a sa drugim tri i sedam meseci, a to, brate, časkom prođe, nemaš kad ni roditi. Nisam imala vremena, a ne što nisam bila kadra. Ali što ti meni decu, nemaš ni ti dece, pa šta?
Samo, jedno bih vas molio: možemo li i kad možemo nastaviti ovaj razgovor? DANICA: Kroz šest godina, kad me prođe žalost. MIĆA: To znači nikada? DANICA (sleže ramenima). MIĆA (polazeći): Onda... ako je tako...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pardon — obratih se jednom kaplaru. Ali on prođe žurno pored mene, i tek kada se odmače, kao da se nečega priseti, okrete se i rukom mi pokaza: — Tamo! — i produži.
Naiđosmo i na neku komoru i komordžije se sručiše sa strane puta, dok prođe artiljerija. Grešne komordžije bije dvostruki maler: stradaju od svih mogućih ubojnih zrna i svaki još kao sa nekim
Pored nas prođe četvrta baterija. Čini nam se da četvrtaci zavide nama što ostajemo. Kažu da je njihov komandir sam tražio tu čast da
Onda on pođe laganim korakom, sam, držeći ispred sebe krst. Pređe rovove, obazre se neodlučno levo i desno, prođe između mrtvih i približi se obali... Onako osamljen, u crnoj dugoj mantiji, ličio je na nekog svetitelja sa starih ikona.
Seljaci se pribili pored puta i čekaju da artiljerija prođe... A grozan je zvizak i prasak šrapnela iz kojih sukljaju žutocrveni dimovi. Pešaci zastali i posedali pokraj plotova.
— Jes, bogami, čvrknu jednog juče. — Namrtvo? — A, jok, dobro prođe, otčepi mu samo vilicu. Onda mislim, da li se pravi šeret, ili je zbila toliko otupeo da je već postao ravnodušan
“ Putevi su iskvareni i zakrčeni, pa svaki čas zastajemo. Čelna baterija se sa mukom probija i taman ona prođe, a narod kao bujica naleti na put i onda se nanovo guramo... Zvezdana i mračna noć.
Još tamo gde ima trave, ostaje proređen beličast zastor, težak i mutan, natopljen vodom... Pored osmatračnice prođe poneki pešak, mokar i kaljav do guše i zamiče u selo, tražeći duvana za sebe i svoje drugove, ili što za jelo.
Prolazeći pored furažnih kola, privukoše njegovu pažnju jedna, nakrivljena na stranu. Gotovo da ih prođe, ali slučajno pogleda, pa zastade.
dostojanstveno: — Primetio sam da u bateriji nema reda, i ne treba se čuditi ako jednoga dana skinu sva četiri točka. Prođe ljutito pored poručnika i uđe u kantinu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Prvo se usudi da je pogleda, jer malo pre to nije smeo učiniti. Podiže oči na nju i — prođe ga prijatna jeza svega... Onakih očiju on još ne vide; behu to crne sjajne oči, iz kojih večito bije živi oganj.
Ista zaprega, isti posao, pa isti i ljudi... I ovde smanjuju dodatke, čim opaze da je čovek mekši. Ali eto i ona zlo prođe, a nije baš tako meka, ume dobro da govori. Badava, mora tako da ide, kad smo bačeni na milost ovim bezjacima!...
Znam, znam, dikane moj : teški su to boli. I ja sam ti tako nešto nekad bolovao, pa ništa... prođe, k’o ćureće bobice. Sad se smejem kad se toga setim. Nego šta ja... hajde sedi, molim te. Šta je novo kod vas?
Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video... Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo kako joj široka leđa naglo
On ne htede ni pogledati kroz prozor, pored koga prođe veseo pisar, podignuvši glavu visoko i pogledajući žudno na jedan prozor od učionice.
Da ti načinim časkom kajganu ? — Ne treba... ne mogu, promrmlja Ljubica, i onako bunovna, ne dižući očiju, prođe u svoju sobu. — More, ti si bolesna ?
Stojan istrča da otvori vratnice i vidi te iznenadne goste, kad iz saonica iskoči pisar i prođe pored uplašenoga čiče, mašući svojom pletenom kamdžijom.
odjednom zatrepta očima, zatresoše mu se vilice i opet se zaplaka, jecajući kao dete. Velja se namršti i prođe preko sobe. — Jesi li lud?... Plačeš kao dete, kad te drugi biju... Ej, grešniče!...
A ti treba vešto da se prikradeš i predaš ovo pismo njegovoj gospođi, razumeš? Ne smeš joj kazati od koga je... Reci prođe železnicom jedan gospodin, pa mi da de dinar i zamoli me da vam ovo predam.
Velja vide da ovde nema više nikakva posla, pa se spremi za odlazak. — Nikud nemoj iz sobe izlaziti, dok god ti to ne prođe, reče on Gojku. — Metni mokru krpu, pa drži tako neprestano... nek izvuče.... Ha, priseti se on nečemu pa zastade.
Izgovorivši to, opet pognu glavu, pa prođe pored nje u školu, čudeći se svojoj prisebnosti i zahvaljujući slučaju što mu se jezik tako odreši.
Iziđe iz njih jedna slabunjava, suha žena u varoškom odelu, otvori. lagano i oprezno školske vratnice, prođe brzo preko dvorišta i uđe u hodnik. Stade da se pribere. Beše se veoma umorila i uzbudila. Priđe k vratima i oslušnu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje. Kad ja vidim dragog u đečermi, Baš kakono mulu u mešćemi.
150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane! Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.
Majstor ga kroji, kalfa ga šije Srebrnom iglom, zlaćenijem koncem. Tude prođe careva ći. Na nju pogleda majstor Manojlo, Na nju pogleda i kaftan okrati.
“ 177. Ja posadi vitu jelu, Vitu jelu na kamenu, Pa ostavih lepu Lenu Da mi čuva vitu jelu, A ne prođe ni godinu Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago, Jela ti se razgranala, Grane svoje razbacala, Hladovinu
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad volim meni i gresi svud nebesa pletu, oko radosno pognute glave. Ostavljam bolnim osmehom san, da prođe i ode i mre. Ljubav je put beskrajan na kom je dozvoljeno sve. Ne žalim ni tebe ni sebe ja, i smešim se na daljine.
NA ULICI Kad svetiljke sinu i ulice pođu u visinu, u tami stojim ja. Na svemu što prođe moj osmeh zasija. Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe.
Na svemu što prođe moj osmeh zasija. Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe. Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam.
Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare.
Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i poklonili se ravno zlatni elebardi... kad me prođe, da na meni stane kraljičino oko. Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško: Što si uvek tužan?
Žar, san, svilu, pesak, šta li, sad, u ruci držim? Kad sve to, što tamo bi i prođe, ovde zahvatim. Zar sam to ja, što upaljenim pogledom spržim, sav taj svet, kuda više ne mogu da se vratim?
Mi smo na to odgovorili štrajkom i ispraznili učionice, a rešili smo i to, da se prođe, demonstrirajući, pored Ministarstva prosvete, Dvora i podnese peticija, predsedniku Vlade.
Ali ne šetaju više tuda oficiri. Retko ako koji prođe. Oni, sad, sasvim, liče na poštare; sablju nose visoko podvezanu, ona ne zvecka više. Tako prolaze dani.
Sad su dvorane pune Engleskinja, koje jaka, krvava hrana čini strasnim, a, kad to prođe, estetama. Uskoro će u Luvru zavesti ulaznice. Godina je završena. Bile su četiri velike, sezonske, izložbe.
Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen. Podižem ruku, i spuštam je na vodu, sa osmehom. More i nebo, čim prođe podne, sliju se u mračan, modar beskraj. Ogromni vali padaju na stene i uvale, koje grme.
mene je sve što će mi se dogoditi svejedno, jer sam davno uvideo da je svaki život tu samo da se strese od jutra, da prođe kroz veče, da u ponoći sagleda zvezde.
Plavo na danu, kao cvet u žitu, vidno i noću, sa dugim svetlim putevima. Mirno, sa kišovitom maglom što dođe i prođe, među igrom lasta.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli. Gnev ga prođe i on razmišljaše, ali nikako ne razumevaše zašto se starac toliko opire da novac primi.
Pružajuć ruku kraj lešine stade: „Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“ MIRJAM Lagano prođe, sporo, vek za vekom... Stoji kladenac iz drevnih vremena Sa razvaljenim kamenim osekom, Ročište lepih nazaretskih žena.
Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko. Nekad viđaše lepu jednu ženu — — Od onda prođe mnogo, cela večnost — Kad dolažaše s urnom na ramenu Da crpe bistru, životvornu tečnost.
Radnik: (odlazeći) Nije joj zima... ne oseća! Parče leda ne oseća studen, jer je i samo studeno... (prođe). Gospodin: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Siroče: Obuvam se... Gospodin: Ustaj, pa brzo kući! Ozepšćeš...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Po naredbi ministra itd. (Potpis)” Kako je stvar hitne prirode, to ne prođe ni petnaest dana, a Glavni se prosvetni savet iskupi u sednicu.
Samo tek namršten onako lupi štapom i ne govori ništa, a ti onda gledaj šta ćeš. Tako prođe prvi dan, a sa istim uspehom prođe još nekoliko dana.
Tako prođe prvi dan, a sa istim uspehom prođe još nekoliko dana. Ništa od veće važnosti, samo sitnije prepone: stropoštaju se u jendek, u jarugu, udare na vrzinu,
Vidiš da si lud čovek?!” — Šta mu drugi vele? — Pukoše ludi od smeja. Kad iziđe iz zatvora, pa prođe ulicom, tek onda nastane smej. „Nađe li ustav?”, upita ga neko, a cela ulica u smej.
Pa i ponašanje promeniše ludi prema mladom pesniku. Prođe ulicom, a ludi se tek gurnu i namignu jedan na drugog. — Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče!
Ta mala neprilika što je pretrpe ovo dobro društvo, ne ostade jedina. Prođe neko vreme, pa se pojavi jedan mlad čovek, koji izda svoje naučne spise. — Eto ti sad: nauka! Koješta!
„To kod nas ne može da bude!” Još se dve-tri ovake pojave desiše, i to beše sve. Tako u ovom društvu prođe svaki koji god htede preduzeti kakav rad. I političar, i ekonom, i industrijalac, svaki je morao propasti.
Ljuti se na sve što samo liči na ma iakav bilo posao i rad. Prođe pored bakalnice. Zastane, klimne glavom s prezrenjem, pa jetko izgovori: „Bakalin!... Trice!
To mi je bakalin, kao da ga ne znam! Naređao tri-četiri tanjirića, pa se načinio trgovac. Izede me svaka muka!” Prođe, recimo, pored gvožđara, i zastane. Gleda sa istim prezrenjem, i doda jetko, pakosno: „I on gvožđar!
Obesio tri-četiri lančića o zid, pa se načinio trgovac... Koješta!... Izedoše me kojekakve budale!” Tako prođe po celom mestu, i pred svakom radnjom, pa ma kakva bila i ma čija, zastane i progunđa ljutito: „Koješta, i taj nešto
” — pomislih u tom trenutku, i s prezrenjem pogledam na jednog prostaka što baš u taj mah prođe i u nepažnji nagazi ono dugme. „Prostak!
dana šetao je onaj sa dva žiga na čelu, ispravljene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god prođe sve se živo klanja i skida kape pred junakom svojih dana.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I eto, sve prođe: i muka, i trud, i zebnja, prođoše znojni dani kopanja i pregrta, prođoše crni i mutni oblaci, prođe opasna plamenjača,
I eto, sve prođe: i muka, i trud, i zebnja, prođoše znojni dani kopanja i pregrta, prođoše crni i mutni oblaci, prođe opasna plamenjača, prođoše duge kiše i povodnji, prođe svaka opasnost i ne dirnu mu ovu plodnu goru, i on se sad, srećan
znojni dani kopanja i pregrta, prođoše crni i mutni oblaci, prođe opasna plamenjača, prođoše duge kiše i povodnji, prođe svaka opasnost i ne dirnu mu ovu plodnu goru, i on se sad, srećan i zadovoljan, laća najmilijeg i najlepšeg posla: bere
reku, pa otpoče da odjekuje lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na skoro besmo pred avlijom.
— Sad', il' nikad!... i priljubi se uz nju... Bejah se privukao do njih, te sam čuo ovo šaputanje. Za minut mi prođe kroz glavu stotina misli: on dobar radnik, bogat i valjan, ona poštena i vredna, iz dobre kuće, pa, nek' im je srećno!..
Jovo htede da prođe pored mene; ja ga povukoh na stranu. — Šta bi, pristade li? — Ko... šta?... — Čuo sam sve, nego govori, ne boj se.
Devojke se odista začudiše. Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe. Počesmo da jedemo. Taman doneše čorbu, a iz potoka zagrmi pucanj, jedan, dva, tri...
I eto, takva se duša našla, i samo kratko vreme ima da prođe, pa da on onu lepu i dobru devojku nazove svojom ženom... »Bože moj, ta to će biti život!...
grabi da je naporedo s društvom, i ima samo jednu želju: da se što pre projuri ovaj prostor, koji je određen da se prođe. Prejurismo ovako dva brda u Bukuljinu vencu.
Ali nam, ipak, prođe ledenica kroz grudi, kad čusmo onako surov i strašan odgovor. Istog trenutka on šmugnu za drugi trn, pa se otud
proćaskaju nekoliko njih zajedno, pa, ne mogući zasititi ljubopitstvo, izađu na vratnice i gledaju ima li koga da prođe, da im štogod kaže. Mi ljudi iskupili se kod Tapura, pa razgovaramo i čekamo kapetana na 'ladnu.
I tako ućutasmo, pa samo pogledamo naviše otkud će naići kapetan, ali dvanaest prođe, a njega nema. Videsmo da neće ni doći.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
MLADEN: Naši. JEVREM (više sebi): Opet račun! MLADEN:... A u zemlju, pred kafanom pobijen veliki barjak, pa čim prođe kraj kafane koji od njihovih a oni mu podvikuju: ua! I bacaju se za njim mezetom, krastavcima, jajima...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ti si reakcionar kad se bojiš javnosti i pretresa tvojih dela. Nisi, veli parlamentaran!« Ponekad mu se prođe olako. Ali bivalo je i takvih slučajeva da naiđe na ponekoga koji nikako niti mari niti razume ta piskaranja, kome je
Oh, ala je ’ladno! Vidi, vidi!« Slava prođe i svet se raziđe, ali on, boga mi, ostade tu; ne vrati se natrag. Dopalo mu se, pa ostao.
A, boga mi, kome pozajmi, ne prođe bolje nego ma koji od onih jaraca čije kože vise tamo ispod strehe ili su naslagane već u ćir-Đorđevoj magazi.
Oćeš li ti to otrpeti tek onako da im se to prođe?! — E, moj Maksime — reče Sreta setno, — pa šta mogu ja i ti, nas dvojica?! »Sirak tužni bez iđe ikoga!
Eh, okle sam ja, ne može on meni doskočiti! — Tako, tako! — Onomad ide on ovud pa taman prođe a ja se iskašlja’ i pljunu’ za njim.
— A on? — A on zastade malo pa me pogleda, pa vrti glavom. A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet iskašlja’ ka’ i juče?
A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet iskašlja’ ka’ i juče? — A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade.
— A, bravos za taj reč, eškoljs’n, tako je! — prekide ga i odobrava ćir Đorđe. — Alal ti vera! Kodža vreme prođe, sutra si imam poslu. Dosta se naliste, nesam ni ja Krsmanovik!
Zato ode zadovoljan. Ode da se malo prođe jer ga nije držalo mesto. Nešto mu tesno u selu, pa bi ostavio Miću da posvršuje posla, a on bi, kako je veseo,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Uvezaše je teškim lancem, Prikovaše crnim katancem: Da je ne ukradu, il da ne ode... Krošnjom, ponekad, prođe šumor: Rojevi leptirova ko da provrve.
Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče. Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče. U ponoć, Mesec obasjava selo. Zec se, u šumi, podvlači pod kamen.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad se prođe pored nje, ulazi se u pristanište Sen Džordž, koje smo i ovoga puta posmatrali iz broda, ne izlazeći iz njega.
Rakić, Milan - PESME
žile moje Zabrekću novim, zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred veličanstvom prirode; a potom, Kad prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov i nadahnuće celo Nečujno, tiho potone u tamu, Ja ću ti,
Ti prođe. — Uz pesmu sakrivenih gnezda, I tajanstven šumor žbunova i leja, Predznak duge bede, kao kobna zvezda Dizala se zlobna
Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U fukare oči od splačine. Pučina je stoka jedna grdna — dobre duše, kad joj rebra puču. Teško zemlji kuda prođe vojska!“ KNEZ JANKO Trgovac ti laže sa smijehom, žena laže suze prosipljući; niko krupno kâ Turčin ne laže!
I đe su ti tjelohranitelji, dva Novaka¹ i barjaktar Pima? Ne bio ih puštavat od sebe. Bio dozvat, dok ti Božić prođe, dva tri sina staroga Martina, ere ti se ja sve bojim, sinko, da će Turci tebe izgubiti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Prođe po čitavo leto, jesen, zima, pa se od njega ništa ne bi čulo, niti bi kakvog glasnika poslao.
stojeći na kapiji i videći kako joj se kakav muški približava, po običaju, sakrivala iza kapije i, tek kada onaj prođe, onda da viri za njim. Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje | slobodno.
Tek po koje, kao zadocnelo, čuće se krcanje đerma na bunarima, tek po koji bat ulicom. Žureći se, ako prođe tek po koji sluga, čirak, noseći iz čaršije što je gazda za kuću nakupovao, a obično na mašine navlačene i ispeglane
Bežeći, primeti kako joj mati prođe pored nje, i ode k njemu. Po tome ona vide da je ova sve prisluškivala, i sada, bojeći se da mu se nije što desilo, brzo
Po koja tek vrišteći otuda istrči. — Teto, mori, Vidi ove! Ne može od njih da se prođe! Za njom, gotovo posrćući, uzverena, zajapurena izleće druga i viče: — Baba Simka, strina Pasa svu me modricom načini!
Jer zbog njega do tada nisu smele da se pojave. I koja bi baš morala poslom pored njega da prođe, prolazila bi, ali izbegavajući — ga, da možda ne opazi na njoj nešto: kako je ili neobučena, ili nepovezana kako
Zato joj i samo vreme brzo prođe. Ona huka, graja, dočekivanje svatova, njihni pucnji pušaka, kao neko halakanje, topot konja, krckanje samara i, po bašti, i
ona čisto odahnu, kad poče savijati i silaziti drugim delom čaršije, ka mladoženjinoj kući. Dakle prođe i to što je bilo najgore, najteže za nju, to izlaganje pred svetom u crkvi, na dogled, podsmeh svih.
U početku, posle sarane Markove, cela jesen i zima prođe u izlaženju na groblje. Nastadoše one jesenske duge kiše, lapavice i mećave.
I naposletku, ko zna koliko vremena prođe, ma da se Sofki jednako činilo da je sve to tek od juče, ipak ona poče osećati: kako će se na kraju krajeva možda sve
Pandurović, Sima - PESME
Ali kad tuga godine poraste, Kad prođe mladost, lepota i cveće, Prijatelji lažni kad odu, k’o laste Što se domu svome nikad vratit’ neće; Kad uzdaha dugih
Ali sve prođe, prostije no kada List ovih breza, u duboku jesen, Za nekoliko trenutaka pada, I biva žut, i truo, i odnesen.
Još savesti vetar neki, uzdah Mrtvih šta li? — kroz moj život prosti Prođe, katkad, k’o jeza kroz kosti. Još savesti vetar neki, uzdah, Znak poslednji groznice života, Potrese me, pa iščezne
Nenadno te noći, dok je mesec trn’o, Južni vetar prođe ulicama burno. Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke,
Tu osvetna bura i smrt prođe gruba, Posle duge, strašne i svirepe seče, Preko Ibra, Laba i Sitnice bistre. Prelili smo čašu očajanja punu, I
Izgažena trava, i sela se dime... Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo, pusto osta istorijsko polje, I prostrt je tužno svuda leš do leša.
noći, kada duše traže Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane, Udaljenu buru
Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i ljubav i nada; Očajanje, sreća — kao pramen dima; Život kao prazna, šumna kavalkada; — Zar ti nije često
Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura, pomor, kuga... Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Posinak mu je odgovarao isto tako nadugo. Tako mu prođe prva godina. Uspio bješe srednje, ali bi odlikovan u „fehtovanju“.
Mlađi narod veseo u svježini i u blagoj toploti, klikovaše: „Bogu fala te zima prođe! Odjednom je nestade kao da u more utonu!“ Stariji ljudi ne vjerovahu svojim očima, ka’ono zlu navikli.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje.
— I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja. — Igla ako i kroz zlato prođe, gola iziđe. — Čista se zlata rđa ne hvata (prima). — U čestita sve je čestito.
Teško domu u kom sloge nema! Teško drugu bez svojega druga I slavuju bez zelena luga. Teško zemlji kuda vojska prođe, I đevojci koja sama dođe! Prvo joj je jutro prekoreno: „Da si dobra, ne bi došla sama!
III PITALICE 1. O BILjU 1 Pitali draču: — Zašto svakoga odireš kad mimo tebe prođe? — Dalje od mene stoj, pak se ne boj! 2 Pitao dub trsku: — Zašto se tako i boljemu i goremu od sebe poklanjaš?
(Uzvrdao se kao đavo ispred groma). DUGA Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe, postalo bi muško.
(Uzvrdao se kao đavo ispred groma). DUGA Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe, postalo bi muško.
SEMENTEŠKO JEZERO Nekada neki pop vro o prazniku na mestu gdje je sad jezero. Toga dana prođe sv. Sava pored guvna i upita popa zašto na praznik vrše.
— Petar plete Petru plot su tri pruta po triput. — Brzo pleti, Petre, plot su tri pruta po tri put. — Prođe pop kroz prokop i provede ’rta pod pokrovcem. — Prokapa kap kroz pokrovac te u lonac. — Prokicošio mi si li se, sine?
(Kopriva) 409 — Šta na ovom svetu cveta, a na onom rodi? (Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu? (Žito kad raste) 411 — Što ima kapicu, a nije kupljena?
(Senku) 425 — Šta preko slame ide a ne šuška? (Senka) 426 — Šta prođe kroz trnje a ne ogrebe se? (Zrak) 427 — Šta putuje bez nogu? (Voda) 428 — Šta se čuje a ne vidi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da
ja niti sam viđeo tvoje žene, ni Muje, ni novaca.“ I tako im prođe čitavo po sata, dok se osvijeste, i vide, šta je. Onda Turčin potrči, na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš!
Otac i mati, i drugi dvorani stanu ga odvraćati, da se prođe te sramote; kako bi on, carski sin, uzeo govedarsku kćer, kod toliki drugi carski i kraljevski kćeri i t. d.
57. Lijeska trolijeska, u lijesci oganj gori, i u ognju čovek stoji. 58. Mastan kaiš kroz zemlju prođe. 59. Međ' konjma raslo, međ' ženama igralo. 60. Melj melje navr jele, šareno se vižle penje, da i ono umelje. 61.
88. Prispi čare na mačare, na panje dekanje, na senje dupore. 89. Prođe ban jerban s mora na Dunavo konjskom vriskom, junačkom vikom; malo ga ko viđe, svatko ga ču. 90.
Malo za tijem eto ti na gumno i Brka, pa zapita ljude: „Prođe li ovuda taki i taki čoek?” A oni mu kažu da prođe. Brko ih zapita: „Kako prijeđe preko ove vode?
Malo za tijem eto ti na gumno i Brka, pa zapita ljude: „Prođe li ovuda taki i taki čoek?” A oni mu kažu da prođe. Brko ih zapita: „Kako prijeđe preko ove vode?” A oni mu odgovore: „Preskoči.” Onda se Brko zaleti, pa hop!
Najposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskićen. | Kad prođe te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je đevojka jedna sjedila za zlatnijem đerđefom i zlatnom žicom
Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to ja- | buka obrana.
Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i učini veselje za nedelju dana. Kad prođe nedelja dana, zapita Stojša zmaja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda će ići dok ne nađe grad, gde
Kad prođe nedelja | dana, zapita Stojša zmaja i za trećega zeta, i zmaj ga uputi kud će ići dok ne nađe grad gde su dvori i trećeg
Malo vremena za tim prođe, al eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Goskapetane! Ovaj što prođe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga već negde nekad video... MANOJLO: Ne prekidaj me, vidiš da rekognosciram!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne zna ko kako tom blaženom dolinom prođe, kako li k manastiru dođe. A kad dođosmo k mom ljubimom [H]opovu, šta će ko pre gledati, šta će razmatrati?
Neka govori ko što [h]oće, ja ću postiti te postiti. Prođe to leto i zima. Na proleće postrigu me i dadu mi moje poželjeno ime Dositej.
Tresavica, kako mi uzjaše za vrat, nipošto celu jesen i zimu neće da me se prođe, no svaki treći dan eto ti nje. O prazniku voskresenija na Stanjevići služim kako dijakon s vladikom Vasilijem i s
da je Stefan Mali s Černogorci Turke, koji su na njih pošli bili, razbio; i mnogo se o njemu govoraše i kazivaše. Prođe to leto i sve se to više o Stefanu Malom počnu tuda glasovi raznositi.
Često bi mu se zet i sestre zaklinjale da mu veruju da zna, samo da ih se prođe. Kako je lasno i prijatno učiti kad se lepo i razumno predaje! Niti je muke učitelju, niti učenikom.
A kad mu bude toliko, opet nek ne nagli; nek pričeka jošte desetak. Kud je prošlo trideset, nek prođe i ovo deset; i nek se ne boji da neće proći; prošlo bi da i[h] je jošt toliko.
Poznam se u patrijaršiji. Protosingel patrijaršeski reče mi da pričekam dok prođe cvetna i velika nedelja i da će me po voskreseniju s takovim dvema ili trima familijama upoznati i pri njima namestiti
„Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek? On bolje vidi i poznaje što je u srcu mome nego ja isti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— E, pa lipo! Ajde sad sa onim dijacima. Ajde povedite ga. Bakonja prođe sa đacima ispod svedenoga ulaska i nađe se odmah u dvorištu, gdje vidje da je manastir ozidan nalik tvorila.
On se obrnu da vidi ko to svira, kad ali Tetka sjedi ispred cijevi i rešeta glavom. Večera prođe istijem redom kao i ručak. Drugovi ga i ne gledahu, a kamoli da bi ga zadirkivali.
— Nemoj mi, brate, spominjati tu tvoju skulu! — prekide ga Brne. — Nemoj dalje! Ne prođe mnogo, a fra-Brne posta mračan i nemaran prema svemu.
Zar ja tebe da ne slušam, a? Zbogom. Kušmelj otide drugijem laktom trijema, pa naišavši na otvorenu trpezariju, prođe kroza nju i kroz malu đačku pa s kujinskijeh vrata nazva: — Valjen Isus, o šjor-Grgo! Zdrav uranija?
Oboje se zbuniše. Ona stade dokle on prođe, a on ustavi vranca. — Ta tiraj, dijače! — reče cura, sva zažarena i smijući se, ali ga ne pogleda.
S dana na dan Brne je postajao mračniji. I prođe petnaest dana od velike zavade, i Vrtirep otide da zamijeni na cijelu jesen njekoga bolesnoga paroha a Naćvar nikako da
— Iste godine, posli niki pet miseci, može biti, čuvâ sam svoj vinograd. Jedno seosko dite prođe onuda. Ja ga udarim velikim kamenom u slipo oko. Dite pane mrtvo.
A on dostojanstven i lak, štiteći bijelom maramom glavu od sunca, prođe između staraca i uđe u groblje. Sve se skrknu oko njega. Za dva minuta obje mu ruke i konoš bjehu vlažne od cjeliva.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sve prođe mimo, a ti slep od bleska Velike stvari pipao si malu: Ne bi li katkad toj kuli na žalu Dodao još i novu šaku peska.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — „Mi za groš jeftinije“, kao da kukuriču, vikali su šegrti pred dućanima i krišom se grudvali. Između njih neko prođe, prelomi pogled, i Đorđe više uvređeno no prkosno reče: „Imam i koga.
Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom užeglog loja i zagašenog ognjišta.
ponudila, obuću mu izula, i noge oprala, kao dete smestila u čist krevet, i posle ga zaspalog privijala pod mišku. Prođe ponoć, umornu je obori san, ona se trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na
Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti. One muklo lupiše.
Posle, gledao je u žbunić vatre, dok Đorđe ne uđe, sasvim tiho, povijen. — Kako prođe na putu? — dočeka ga. Nije ga to zanimalo. Đorđe nešto promrmlja, priđe furuni i odu okrenu leđa da skrije lice.
— Šta ćeš, gospodine... Nismo ti mi beogradski kočijaši. Naši putnici vole da pričaju. Brže im vreme prođe. Putevi su loši... i on, taljigaš, zna Aćimovu krv. I kakva je to Aćimova krv?... Krupne reči, a seljački izgovor.
Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem? — Bog ti pomogao, Vukašine. Ljut je, prođe Vukašinu, nađe ocu ruku, prosu mu duvan, i dodirnu je usnama. — Mrak je kod tebe. — Vidi se i u mraku. — Vidi se.
Od takvih kao što si ti ne bi ni na đubretu klijalo! Pa me sada biješ i mučiš, Turčine. A u šta će meni da prođe noć! Spavaš i hrčeš, hrčeš....
domaćin Vasilije, kad oštri noževe, zavrne rukave i nogavice, umoči nož u ćup vina, raskorači se, „junici može da mu prođe ispod ćuprije“, položi nož na tocilo i on ciči u vencu varnica.
I udeljuje hleb i duvan. Čašu rakije. A selo, a narod? Može li ikome pogledati u oči?... Kad prođe sokakom, seljaci mu se smeju iza leđa i govore da mu je žena s Tolom Dačićem... Ja sam sasvim izludeo. Jeste.
Pored njega, s vedricom mleka, pognute glave, prođe Simka. Okrenu se za njom. Sada bi morala biti radosna. Tako su pognuti oni sa srcem neverničkim.
Čuo je, prođe Aćimu, u jednoj suzi razmrska mu se sin, nesrećnik, jadnik. A kuda ću ja? I šta ću ja? Kako da ga ostavi ovakvog?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dugo i strasno, mladić joj je celu noć nešto šaputao, ali kroz rešetke nije mogao da prođe. Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice.
— prema njoj polete čičak, a devojčica se sledi. »Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu.
Ona podiže uvis svoje srebrnasto lišce s ugašenim očima, a dečaku prođe kroz glavu: »Zar ona ne zna da je potok koji protiče kroz pećinu lekovit?« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj.
— majka brižno zavrte glavom. — Šta je to sada? — Ništa! — reče dečak srdito i samo što ne zaplaka. Ali ne prođe ni nekoliko dana, a on zaboravi i pantalone i obećanje koje je dao Zlatnoj krabi. Ko bi još na to mislio? Haj! Haj!
— plaho se podiže i zagrli je, a stena se trže, obradovana. »Gle malenog!« prođe joj kroz glavu dok joj je talas nežno doticao stopala.
Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?
— dečak izlete iz kuće i poče se penjati uz liticu. Majka je s mukom zadržavala krik. »Šta ako se sunovrati?« prođe joj kroz glavu, ali dečak se kao igrajući pope na vrh, na koji se još niko nije popeo, i donese odatle nekakav tvrdi
— kroz Mersadove zlataste oči prođe zrak sunca, a čitava soba planu svetlošću. — Gde je ta zvezda? — dečak se naže ka Mersadu, ali ovaj odmahnu glavom.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Bar u početku.) Jedino što je želeo to je da mu život ne prođe ni u šta. Zato je i menjao zanimanja. Bio je još sasvim mlad kada je primetio da to što se zove moj život promiče,
Gde god prođe, u ljudima sposobnim da je primete, izaziva jako osećanje sadašnjeg trenutka a, istovremeno, isto tako jako osećanje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br.
Pa grlim nebo plavo, Grlim, uzdišem, A ljubim sunce jarko, Ljubim, izdišem. Al' eto zora sviće, I eto prođe san; Al' tebe nema, nema Nema da svane dan! Đ.
A po tom, Kad prođe sve, i malaksalo telo Ponovo padne u običnu čamu, I život nov, i nadahnuće celo, Nečujno, tiho, potone u tamu Ja ću
Ti prođe. - uz pesmu sakrivenih gnezda, I tajanstven šumor žbunova i leja, Predznak duge bede, kao kobna zvezda, Dizala se zlobn
Zaljuljano carstvo survalo se s vama. Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna.
Al' kad žarko leto dođe, I mladost ružu prođe, Povije glavu cvet; Ljubavi leptir se mane, I malakše mu let, Poći ćemo na razne strane - Kud? sam Bog sveti zna!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedva se uspe uz breg, prođe kroz veliko predvorje zgrade, nošeno dorskim i jonskim stubovima, i stiže u njeno stražnje, manje, odeljenje.
Ne osećaše se više bednim došljakom u ovom gradu. A lepe, bujne karijatide Erehtejona kad prođe mimo njih, osmehnuše se ljupko na nj. Ne znajući ni sam zašto, pristupi ivici gradskog potpornog zida Akropole.
građani Atene pohitaše da pozdrave filozofa u njegovom domu, no Aristoteles pričeknu dok veliki talas tih poseta ne prođe. Tek onda se uputi sa preporučitelnim pismom svoga strica u gaj Akademov.
Zadivljen, Kopernik zastade pred tim kolosom, sagrađenim od ogromnih tesanika travertinskog kamena, pa prođe kroz triumfalnu kapiju Konstantinovu, okićenu tuđim perjem, reljefima starijih zgrada, i pope se na brežuljak Palatina.
No on ne prođe, kao što to drugi činjahu, ravnodušno pored ruševina heliocentričnog sistema, već razmišljaše o tome kako bi se to
U takvom razgovoru prođe im vreme do ručka vrlo brzo. Kada se svi okupiše oko stola da ručaju, ču se topot konja i tandrkanje kola. Oni oslušnuše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Toliko vremena prođe od poslednjeg našeg viđenja, ostarismo i ostah te željan... a znaš da boljeg prijatelja nemam“... i šta ti ja znam.
razumem, gos' pukovniče! Pa, ostavljajući slušalicu: — Da prođe jedan dan a da te ne ponize, to je nemoguće. — Čujem — rekoh — traži ti da ponoviš zapovest. — Kao da sam kaplar!
— Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala. Prikupih stvari pa izađoh, a malo posle voz zaista prođe postaju ne zaustavljajući se. Moglo je biti deset sati. Mesečina.
Jer ne bi bilo lepo, časti mi. I žalost ima svoje vreme. I celo moje moralno biće pobunilo bi se... Zato neka prođe što treba da prođe... Časti mi, ne bi bilo ni najmanje lepo... Šta mi vi na to kažete?
I žalost ima svoje vreme. I celo moje moralno biće pobunilo bi se... Zato neka prođe što treba da prođe... Časti mi, ne bi bilo ni najmanje lepo... Šta mi vi na to kažete? Rad sam da čujem vaše veoma cenjeno mišljenje i...
I kad prođe i komora i sanitet sa popom, kome se, kad jaše, vide vezene seljačke čarape, i kad promaknu svi dronjci puka, onda tek
ih pažljivo jednu po jednu, savija, čibuka korbačem i ređa; ili ponešto krpi, ušiva i pričvršćuje dugmad, pa mu u tome prođe celo prepodne, a posle podne igra „darde“ sa marvenim lekarom što boluje od peska u žuči, psuje na konjički način, a
Ali nje nema, i ceo sat prođe a košulja se ne zabeli. — Pauvre Ѕtevan! — Ih, Stevane, boga ti! — Duže nisam smeo ostati, jer ni najstrašniji
Ni pomisliti nisam smeo da izađem za seljankom. I tako prođe noć u najvećim mukama. A sutradan, rano, pozva me komandant: — Narednik Stevane! — Izvol’te, gospodine pukovniče.
I tada, dok su moje utrnule ruke krvavo stezale one uglačane paoce, kroz moju malu poludelu glavu prođe misao, koja je od tada, u najtajnijem dnu moga srca, ostala najbolnija moja misao života: zar niko, ama baš niko, tu
— Ne, ti moraš, ti moraš reći zašto, odmah mi moraš reći. — Kunem se ne znam. Tako, najedanput manje. Bože moj, to prođe, tako najedanput naiđe i prođe. Eto sad te opet volim onako. — A zašto, zašto me voliš? — Zašto?
— Kunem se ne znam. Tako, najedanput manje. Bože moj, to prođe, tako najedanput naiđe i prođe. Eto sad te opet volim onako. — A zašto, zašto me voliš? — Zašto? Bezbroj puta rekla sam ti zašto.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pričao bih i pričao što mi god na milu pamet padne, povjeravao čitaocu, iz retka u redak, sve što mi prođe mišlju i dušom. Ćaskao bih s njim.
No u tim slučajevima prognoza je redovno povoljna: gotovo bezizuzetno, s prelaskom kritičnog doba prođe i ta propratna pojava, ponajviše ne ostavljajući nikakvih posljedica.
I odmah mi prođe glavom: stari je zasigurno u sebi pomislio: „Puko estetsko iživljavanje, emotivno poigravanje radi zadovoljstva od same
– Ko zna? Možda. * Osjetim ubod u podlaktici i oko njega nejasan šumor glasova. Ha, to je ono, prođe mi sviješću; i pod tim mislim na injekciju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu
Kmet opet uđe u kuću. Prođe pola časa. Pisar popuši nekoliko cigara, pa ustade i obiđe svu kuću unaokolo. Iza kuće stajaše neka stara vajatina.
— Vodi ga! — viknu kapetan panduru n diže se od stola. Kao u nekom bunilu i zanosu Đurica prođe kroz vrata, kroz duge hodnike na gornjem, pa zatim na donjem spratu i, ne progovorivši ni reči, uđe u apsanu i pade na
»Smrklo se, mora biti« — reče u sebi i stade da sluša prolazi li narod ulicom. Ne prođe niko, samo se otud od kafane čujaše razgovor, ali se moglo odmah opaziti da je malo sveta pred kafanom.
— Diži, sinovče, pa da vidimo kako knjiga veli. Apotekar nađe osmicu pik i podeli... Posle jednoga časa prođe ulicom Simo kovač i, došavši spram igrača, nekako se neobično nakašlja — polako, tiho, da nikome ne obrati pažnju, pa
U takvoj neizvesnosti prođe mu dugo vreme. U neko doba noći dođe Vujo sa dva čoveka. Jedan od njih naročito padaše u oči celom svojom spoljašnošću
kao da pogađa njene misli, baš u takvim trenucima iskrsne pred nju; pozdravi je nežnim osmehom, zaturi glavu veselo i prođe... Jednoga dana siđe Stanka na perilo sa rubinama.
— Šta je to? Jesi ga ti poslao da se prikrada za mnom? — Poslao sam ga da te nađe, pa da idete na posao. Prođe nam večeras dobra stotina dukata, koja je mogla biti naša.
— Ala da naiđe Miloš; naplatio bi nam svaki purenjak po groš. — Pa eto, Sreten je video sad kad prođe, pa ne veli ništa. — E, mari sad Sreta za purenjake. Misli on gde bi našao Đuricu da podeli Kosovo.
Ali ga dvoumica prođe brzo, kad Đurica podviknu: — Dole kose! Sve kose popadaše, a kosači, prebledeli od straha, gledahu začuđeno u
— viknu on namrštivši se i promrmlja nešto u sebi, što ne beše za Stanku povoljno. Stanka ga samo pogleda, pa prođe napred i potrča tako brzo, da Pantovac, koji trčaše za njom, stade izostajati.
Prve vratnice na ogradi od voćnjaka škripnuše, i kroz njih prođe konjanik. To se Nikola vraća s puta. Oni iz zasede poizdizaše glave osluškujući, da po glasu poznaju, vraća li se sam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— I s tim vrag otide. Kad prođe već blizu godina dana, vraga nikada kući nema, a stari jednako loži vatru, pa i ne zna kad mu je godina.
Ti služiš vraga; on je otimao i neće doći dok ti ne prođe godina, a ti ne znaš kad ti je godina. Starac mu reče: — Ne znam. A sveti Ilija mu reče: — Tebi je godina ujutru.
— I njemu se odmah stvori kula, a sveti Petar odaždene ovce. Potom prođe devet stotina godina, a bog reče Petru: — Petre, hajde sad po starog, pa mu reci da došlo vrijeme da telo ide u
— Prođi se, boga ti, starijeh babetina! — stade ga žena razbijati, a on joj veli: — Hećy ja da niko prođe mimo moju kuću gladan ni go. Kad je meni bog dao, što ja ne bih sirotinji?
Je li iko cpećniji no njih dvoje kad se sastadoše, ama kad prođe prva radost, zapitaće on ženu gdje je onaj njegov prsten.
Tako je i bilo. On ti preo dan u aščinicu, a preo noć k sultaniji. Ne prođe mnogo vremena — e, šta ćeš, svašto na svoje vrijeme — kada car nekako za to saznade, i bi mu velika muka: nije šala
Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Hajposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskićen. Kad prođe te sobe, onda ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je đevojka jedna sjedila za zlatnijem đerđefom i zlatnom žicom
Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov, pa
Kad posle toga prođe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor. Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li
Seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan. Kako svane, oni odmah stanu gledati da l̓ ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora
Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!
Petković, Vladislav Dis - PESME
I nečujno da sve prođe k'o tičiji let Bez trzanja i misli; niti da me dira Hod prošlosti i sutona, osama i svet. Da sećanja pokrije jedan
Kroz moju dušu, preko straha, rana, Prođe pobeda, vera, novi zraci, Osmeh i lice zore dobrog dana, I prosto ime: seljaci, seljaci.
Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904. SA ŠETNjE Na korzou juče tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage — ono sveta
Najzad sve je isto, i svest snova dođe, Horizonat misli vedriji je samo. Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo tamo. 1905.
Razvalinu doba snova i poleta Obavila pustoš, zaklonila tama — Katkad uzdah prođe — prazninom prošeta... Podižem budućnost sa svojih osama! U njoj će sve biti milo i veselo!
Sve više su moji mili od mene daleko. Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe. Milion srca probo je bar, jer misli kroz srca nebu da pođe. On je izbranik, Sin drugi, Bog ga je hteo.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Praktično sva koža na levoj strani mi je bila odrana i trebalo je da prođe nekoliko nedelja da groznica prođe i da se oporavim.
Praktično sva koža na levoj strani mi je bila odrana i trebalo je da prođe nekoliko nedelja da groznica prođe i da se oporavim.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Svaki novajlija je kod nas morao da prođe kroz strogi ispit i o njemu se nije sudilo po njegovoj veštini u nekom zanatu, po novcu koji ima, niti po njegovom
u Idvoru, kada se desi da se dete tako kasno rodi, mora se, da bi dugo živelo, dati kroz prozor prvoj osobi koja prođe pored kuće, koja će odneti dete u crkvu i odmah ga krstili. Tako je jedan siromašan i običan seljak postao moj kum.
u Idvoru, kada se desi da se dete tako kasno rodi, mora se, da bi dugo živelo, dati kroz prozor prvoj osobi koja prođe pored kuće, koja će odneti dete u crkvu i odmah ga krstili. Tako je jedan siromašan i običan seljak postao moj kum.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Tražiće razloga, — zamišljen odgovara stariji. Uto k njima odnekuda prilazi Mitar; pogleda ih ispod oka i pored njih prođe; zbuni se, pa kašljuca, i kao mimogred pita ih: „Ele, momci, kako ste?
Sud povede istragu, a u tome prođe dugo vremena. Braća u tamnici s dana u dan sve više opadaju, i u strahu su da će se igda sunca nagrijati.
Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i vojnike. Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade.
Htjede da prođe preko vojničkoga vježbališta, no sjeti se da je to zabranjeno, i sjeti se kako je jednom Spasoje pričao da se bio
I tako postade obrtan i hrabren. Ne prođe dugo, pa se zaželi svijeta, i želja mu se ispuni. Uzme putnicu za inostranstvo, kupi novo odijelo, preobuče se i s
Ono nekoliko dana što je Cvijeta provela u brizi da nakupuje potrebne stvari za iseljenje prođe brzo. Dok je tim poslom bila zabavljena, još je živila u nejasnome snatrenju, ali kada je potrebno za put pripravila,
U tome joj prođe ono malo dana do Đenove. Iz parobroda ušla je u željeznicu, i nanovo izišla, a da se ničega nije odvojito sjećala: sela
I tako, obuzeta sjetom, čeka Lazu; najmilije bi joj bilo da odmah dođe, pa da krenu u grad. Ali on u hitnji prođe mimo nju. Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim!
prolažahu dani u neprekidnoj trzavici, da po danu, goneći stoku na pašu, nađe koga od muškića od njene dobe da se s njim prođe u razgovoru; i najteže joj bijaše kad bi morala kod kuće ostati pod gospodarevom pažnjom.
Čak tih dana ne dopušta joj ni one dvije koze izvesti u pašu, što joj služe za lijepu izliku da se po školju prođe: neka gladuju, samo da mu je ona na očima!
A zbilja, da vidite magare što sam uhvatila otrag nekoliko dana, — reče mi življe i prođe preda me. —Uđite za taom!.... Iz tamnijega dijela razvalina uniđoh u svjetliji već posvema porušen.
Da je ona u kući,ne bi se barem za to brinuo. Druge nedelje, onako kaljav, pošao je k crkvi u varoš. Navlaš čuvao se da prođe pored sudbenih tamnica, da ta žena ne bi opazila, neka ne misli da je. došao njoj na viđenje. Može on i bez nje!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Htela sam samo da vam kažem, jer gospođa mi je naredila: koji god prodavac prođe, da kupim sve koliko god brojeva ima, ali svega je jedan prošao otkad stojim na kapiji.
NATA: Nego čudi me što će u Abaciju, to nije banja za reumatizam? ŽIVKA: Pa ona će, znate, samo da se prođe do Abacije, a posle će u Ivanjicu. NATA: U Ivanjicu? ŽIVKA: Jeste!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće i ova golema neprijatnost prođe. Ali šta da radim, vidite i recite?..
Uozbiljena kao kakva drevna uvređena gospa, bacivši ljutit pogled na muža, ona prođe kroz gomilu i kleče pokraj Jablana, pa poz– navši mu preko lica arnautski rubac, plaho ga seknu i baci, a iza pojasa
Starac, spazivši sve to, uspravi se u stolici, a preko lica mu prođe tih, ali krepak osmejak. On oseti da smo slabiji od njega i da smo ganuti njegovom pričom.
Kao da su se zdogovorili i tvrdo zatekli Austrijanci, Arnauti i mesec novembar. Da ovako prođe ovaj svima njima mrski begunac.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
* * * Ne prođe dugo, mnogo, Al’ evo grobu gost: Četiri mlada đaka Doneše malen lȅs. Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u
Roderiha) Hučno, vrevno, raskalašno, uz blagoslov vraži Jurnu u svet rulja neka, da sreću potraži. Prođe pored proste žene, velom prekrivene, Juri u svom hitlovanju, i ne gleda na nju.
Tako prođe pet-šest dana, žena zove ga Pa ga opet šalje ribi (dugotrpljivoj) Da joj kaže novu želju njenog gospodstva. Ode starac
može da ti nâd omane, Da preda te stavi ogromne teškoće: A ti s’ drži Marta, i on nešto može, Samo ako hoće. Prođe l’ i Mart ludo, a srećica tvoja Još se ne pojavlja, osta gde i bila, Tada, brate dragi, — ono čudno jeste, Ali šta
Večita brigo poreznih glava! Ko tvojoj moći prkosit’ pođe, Vraški s’ opeče, đavolski prođe. Neki te hule sa sveze tvoje I vele da si zvanične boje, A to je samo potvora niska — Ti si baš dokaz slobodna
), trud, napor. podoba se (crkv.-slov.), pristoji se, treba. pokѝkati se, počupati se za kiku. poneari, dockan, prođe, beše. prvaš, prvâč, prvô, nedavno, skoro. rakamiti (tur.), razumeti.
Miljković, Branko - PESME
Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava.
Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto. O sve što prođe večnost jedna biva. XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje.
Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto. O sve što prođe večnost jedna biva. XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.
I kraj vatre kojom ne hrane se dani Zakopani lelek i nenađeno blago stoje. Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje. POSVETA ELEGIJA Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?
sve srušivo, sve što nije večno Treba u svemu i posle svega pronaći nadu Revolucijo, ono što ostane je čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je
u svemu i posle svega pronaći nadu Revolucijo, ono što ostane je čovek Ono što prođe je prošlost Prošlost koja ne prođe je budućnost i budnost Svaka stvar svaki čovek je detalj tvoje nade Eto tako je počela u dan svoje nužnosti Obala
Jao, reči razne Isto znače. Nikad cvet ne mogu reći Ako ne mirisah necvet mnogo veći. Najbliži dan je koji prođe davno, Smirenost seni primaknuta slavno. Jao, vreme strmo izraslo iza lažnog Susreta čula u umu.
Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda. Ružom pogrešno i nežnije kazana vatro, Proleće prođe i niko se ne stidi Da preostale dane kao budućnost vidi, Koju preletaju gmizavci s ptičjom maštom.
Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pamćenja, Cvet nedovršen kad proleće već prođe. Svet će spoznati onaj ko ga menja. Slabi su pozvani da postanu vođe.
slično suncu dubokom i prazni Zabranjeni slavuji slavni al bez moći Tvoje je srce uzrok dana i noći Da sve što prođe vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera i bune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom
Petrović, Rastko - AFRIKA
Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte. Izgled sa visokog prozora bio je veličanstven.
Silazimo svi na reku da bih uzeo šalupu kojom sam juče došao na Komoe, i koja ima sad po dogovoru da prođe. Zakazano je bilo da sam u osam na obali. Sam šef poslao je još od ranog jutra čoveka koji ima da je izgleda.
Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena da prođe, i oni sad svi za jedno dele novac kojim ste platili onu drugu šalupu!
Poznato je da pre no što mladić dokaže da poseduje već sve vrline koje su potrebne za tatuažu, ima da prođe još čitav niz mučenja koja će dokazati svu njegovu izdržljivost i prisebnost.
Jedva pokazuju da me primećuju. Kad se prođe kroz kolibu ispred koje su starci (jedini put da se produži dale ovim lavirintom) vidi se da su, u dvorištu s druge
Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva veka osnovala, bežeći, dva crna fetišera nazvavši
Dok jedna prolazi sa kalbasom na glavi, neki mladić joj smeta i ona ga ljutito gura da može da prođe. Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena. Pitam šta joj je rekao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na Zaječar, Negotinu pa dalje niz Dunav, a drugi okreće južnim pravcem i ide tako do varošice Aleksinačke Banje; tu prođe kroz banjski klanac, pa se opet podeli na dvoje, jedan krak okreće jugoistočno na Aleksinac i Deligrad, a drugi
Ej, vojnici, vežite toga tamo; to je veštac, ureče mi levču! U tome prođe pored ovoga šaljivčine vozara neki bataljoni popa, zakekečio bradu, natukao šajkaču pa nekud hita.
Dok je Komarov pisao i ispratio ovaj izveštaj, opet nas dostiže bataljon knjaginje Natalije, prođe i ode napred. Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi
Zatim ne prođe ni deset minuta, pa se tek odjedared vrlo blizu do nas prosu jaka puščana vatra, i mi začusmo gde naši viču: ura! ura!
zar sam te zato učio da me sad ovde iseku Čerkezi?!... U ćutanju prođe još neko vreme. Borba je jednako trajala. Turci su pripremali treći juriš; đeneral ustade i poče hodati.
grupi štabnih oficira glavna zadaća da se brinu da burad budu uvek puna i da idu za njima svud kud god se oni krenu. Prođe 8 časova, prođe 1/29, prođe i 9 a Turaka još nema da napadaju.
Prođe 8 časova, prođe 1/29, prođe i 9 a Turaka još nema da napadaju. Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da
Prođe 8 časova, prođe 1/29, prođe i 9 a Turaka još nema da napadaju. Černjajeva čisto kao da uznemiri ta okolnost, te odasla ordonanse da vide šta je to,
Kako tako, tek današnji dan prođe na miru, i mi dadosmo Turcima jedan dan za oporavljanje. Uveče je bilo u Aleksincu dosta živo i veselo, glas o turskom
Sad se saznaje i raspituje ko kome pogibe, ko kako prođe u strašnom okršaju. Logorom ovlada žubor, uzvici i dovikivanja. — O, Simo! — U... u... u... — E da što?
pusti i mene da se tu malo ogrejem! Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh... moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi
Pošto sam se malo pribrao, pođem za ovom detinjom prilikom. Kod prve vatre upitam vojnike: videše li da ovuda prođe jedno dete. — Eno ga onamo kod one druge vatre gde se greje.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno
“ Tako bilo cela leta, Suzne kapi sunce suši; Leto prođe, jesen dođe, I zima se zapenuši. I severci na suhoru Ružinome suze glede; Kamen puca, oni vele: „Ovako se suze
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad je video pogibiju moje, a naročito druge čete, on se reši da ne prelazi. „Posle vas ni riba vodom nije mogla da prođe“ — govorio mi je. Ali komandant našega puka, koji se nalazio negde pozadi, naređuje da se pređe po svaku cenu.
— veli komandir. — Oni su nam jedini drugovi. U mojoj zemunici ima jedan, koga ja hranim. Neki put mi u tome i vreme prođe. Sustigosmo neke pešake koji su se vraćali sa bolovanja. Lica im usahla, a kosa proređena. — Kako je, vojnici?
— Hteli biste da iziđete? — Da! — Izvolite!... Idite! — i pokaza rukom u pravcu vrata. Potom prođe pored mene i sede negde iza mojih leđa. Bio sam u nedoumici da li su vrata zaista zatvorena. Uzeo sam kapu...
Njihov brat nalazi se u nekom štabu sa tim francuskim oficirom. Francuz je pošao na „per-mision“ i trebalo je da prođe kroz Grenobl. Arletin brat zamolio ga je da svrati do njih i da mu ponese neke stvari.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
56 O SAVKA, SAVKA... 58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG, DRAGI, NATRAG, KUD
Nepoznati pesnik PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA...
Nepoznati pesnik PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... Prođe mnogo svetlih noćnih meseca, A ja tvojeg divnog, umilnog lica Poželiću, srce, ljubit, — žalosti moje!
Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi. Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže.
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe. Togda sja činjaše nes grad b'jelo more, Domovi i toronji — b'jele morske gore.
Sto poklada prođe, evo dvades't leta Kako sam poznala ovog belog sveta: Niko ne zaprosi. Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s'
A kad vreme ručku nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije!
” Trepet i strah po narodu prođe, i žubor se diže: Žene su, prsi bijući, prolivale potoke suza, Deca zavrištaše, uzdišu starci, u brizi su ljudi, Zlo
Mnogo trudna puta prođe, Sačuva se mnogo jama, Kroz mnogo se probi tama. Trudi puta, slaba hrana I daljina srodnog stana, Sećaj majke,
koliko) poklada prođe...). V. Stajić je, doduše sa rezervom (v. Jovan Avakumović, GID u Novom Sadu 1937, H, 339; Velikokikindski dištrikt,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOGDAN: A mi idemo Turcima — Vi’š, starče! Otkada Đurđe ženu dovede — Mletačkog dužda porod pakosni — Ne prođe dana za tog vremena, A da sinovi naših planina Tiranstva njinog sledi žalosne Mučeći mukom ne osetiše.
Bog da mu dušu prosti, a bio sam mu mnogo u volju; rijetko da prođe dan, a da se sa mnom ne nasmije... Jedanput baš u boju.... JELISAVETA: Dost’! Kazuj što si došao? VUJO: Došâ sam...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ta silesija prođe ispred nas, dok bi čojek udario dlan o dlan. Golo, jadno, čemerno, bježi, ne osvrće se... Jedan, siroma, ižednio,
Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pohapsiću pola sreza ako ne može drugače, pa ću onda rešeto, pa sej. Što je čisto, prođe kroz rešeto, a što je sumnjivo, ostane pa se praćaka kao ribica u mreži. A ja samo biram.
ŽIKA: Ništa to nije! Sipaj u lavor hladne ovde, sedni malo pa će da prođe. Praktikant si, brate, pa moraš i da trpiš. Misliš ti, ja, kad sam bio praktikant, da nisam patio? Još kako!
ŽIKA: A ti drugi put, ako hoćeš da kome ne prođe rok za žalbe, nemoj da mećeš akta na moj sto. Ne meći mi na sto ništa što ima roka, razumeš!
SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš. ŽIKA: Ništa, ništa, za ovaj put će da te prođe. Treba mi, znaš, ovde jedan građanin koji nije osuđivan, a kako je u ovoj varoši teško naći građanina koji nije
'Ajde, neka ti prođe zasad, samo da promeniš vino; oono vino ti ne valja. SPASA: Promeniću, gospodin-Žiko. Izvolt'te prekosutra, drugo vino
Jakšić, Đura - PESME
Na čelu se bledom, gde je kruna sjala, Svetiteljska svetlost divno zablistala... Tihim hodom prođe kroz dvoranu staru, Pokloni se triput svetome oltaru, Pa iščezne opet u ponoćnom mraku...
Pa grlim nebo plavo, Grlim, uzdišem; A ljubim sunce jarko, Ljubim, izdišem. Al’, evo, zora sviće, I, evo, prođe san; Al’ tebe nema, nema — Nema da svane dan! 1862.
Nastasijević, Momčilo - PESME
krštenu dušu, Opačina neka udarila: Ponese nam letina za priču Nu s njom eto i morije crne, Pa zacrni kud prokleta prođe, Nema koga da blaguje blago.
Rađa se kano cvet i posečen on padne. Mine on kao sen: i tlom kud prođe on, rođeni ne zna ga trag. VRAČANjE PROROČICE IZ ENDORA Om. Om.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A da bude kao što treba, trudio se najviše i radi sebe sama, radi one tihoće kad prođe dan i nastupi veče, zatvori se dućan, i onda one mirnoće kad iz čaršije s ključevima od dućana pođe kući.
Mladen vidi i nju kako se, poluobasjana vatrom od ognjišta i malom lampicom na stoličici do njega, kad prođe pored vatre i nagne nad jelom, dižući dugačkom mašicom u ruci kapak, vidi sva: i njeno bledo, sad široko ali još
bolji nego otac, da radnju više razvija, kuću više obogati, da sve bude ovako mirno, sigurno, prijatno, i noću, kad sve prođe, nastupi mrak, ostane se nasamo, usamljeno, da nema ništa što bi remetilo, izazivalo strah, sumnju, brigu da sutra možda
Zovu je da tamo ona kod njih na kapiji sedi, razgovara se. A kako je vesela, svakoga ko prođe ulicom, naročito momke iz drugih maala, kad zamaknu, ona ogovara i smeje im se.
Nisam ni ja baš tako vredna. I ako bi utom (otkako oženio sina, dobio Jovanku, nikako ne može da prođe a da u svakoj kafani ne zastane, ne časti za snahu prijatelje, poznanike) odozgo još sa čaršije video se svekar joj
vraća, prolazi kroz ulice, da mu žene ispred kapija, čim ga vide, ustaju i neme, sa strahom, ostaju stojeći dok on ne prođe suvo, sporo, visoko, a da se na njemu ne vidi šta je: da li je zadovoljan, da li ljut. Ništa. XI Tako je i umro.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
dva lista devojka namaže maslom, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda će proći momak; i kad prođe, ona ih opet sastavi i nosi sa sobom, pa će momak biti njen (GZM, 6, 657). Ako takvom d.
Komad te iste j. devojka na Novu godinu ujutru, pred kućnim vratima, zagrize i prema prvome koji tuda prođe zaključuje kakvog će zanimanja biti njen budući muž (іb., 467; Schneeweiѕ, 137). Na Božić ujutru baci devojka j.
s obe strane puta. Kada tim putem prođe čeljade kome se hoće da naškodi, treba reći: »Skupio se kao ova kupina, i obesio kao ova žaba«, i ono će se razboleti
Ćipiko, Ivo - Pauci
Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih. Radivoj ne pušta cure i, onako obgrljen, hoće da mimo svijet prođe. Petar mu priječi, a pomažu mu neke komšije, radi cure pizmeni na Radivoja.
Ali, dok progovori, Radu prođe i divljenje i jeza; glas ne odgovara ugojenoj prilici: tanak je i nerazgovjetan i na mahove ga izdaje; u popa Vrana
Ništa ne govori, kao da je nijem, već mu istrže iz ruku cedunju, prođe očima preko nje, pa, saževši se, na koljenu napisa nešto na njoj s druge strane, povrati mu je i htjede da pođe.
Znam da mi neće biti dobra, ali nisi ni ti na zakon sio... Pa neka jedu advokati, rodila je godina! Jesen prođe u parbljenju među braćom i Vojkanom. Radi srce puca kad god otac pođe u varoš.
Maša rijetko kada mu i treba”. Pogdjekad, istina, ponese ga um za njom, zanese se; ali, ako mu nije na dohvatu, prođe mu... Gdjekad, kad je zgoda, zagrije se i zamijeni je sa ženom; ono dođe nekako...
A kada ga neko sretne ili stigne u putu, čisto ga stid kada mimo nj prođe; valjda će se onaj dosjetiti da je u varoš po žito pošao, a prazan kući se vraća.
Kod kuće djeca me gladna čekaju. Ne znaš ti, Mašo, što je to kad su djeca zdrava, a gladna... prođe te volja od svega. — Zbogom, Mašo! — i nasmijavši se na nju, ote joj se iz zagrljaja. — Zbogom, Rade!
sa desetak mekih uzglavlja, nad kojima visi o zidu sijaset ikona i pred njima dan i noć gore dva žiška, i kadgod gazda prođe pored njene sobe, osjeti miris tamjana, kao u crkvi svetačnoga dana.
Iz obližnje kuće začu ljudsko rkanje — i nečije živo gdje trvi travu. Mimo njega žurno prođe čeljade i ne javi mu se; on se obrnu za njim i proslijedi.
Upade u omnibus među ostali svijet i siđe pred hotelom. Čim se je udesio, iziđe da se prođe gradom. Hodaše ulicama u kojima bijaše najviša vreva. Zavirivaše u nepoznata lica.
je stigao pred kuću, predomisli se; činjaše mu se da je još prerano, a opet vukla ga želja da se na ovome lijepome danu prođe po polju. Pođe ravno naprjed do uzvisine, okle je pucao pogled na more.
Blijedi žižak drhti pred Gospinim obličjem, okićenim cvijećem od išarane hartije, Uto prođe Jure i uniđe u dućan. —Došao sam, — reče, — da mi isplatite ono nadnice. —Koliko ih je? —Vi najbolje znate.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
jer sam se dugo dvoumio da li uopšte da idem na Moravu ili da se zavučem negde u hladovinu i da odremam dok omorina ne prođe. Ipak sam otišao jer su proklete muve bile nesnošljive; zujale su mi oko nosa kao oko kakve crknute mačke.
Žmirkao sam, zraci su mi rovali po zenicama, trebalo je da prođe neko vreme pre nego što se naviknem na takav blesak.
Pričaju o nekom razbojničkom napadu. Govore kako bi sav narod trebalo skloniti u tvrđavu dok ne prođe opasnost. Dadara Po celi dan se ne smirujem. Preostaje mi mnogo da učinim kako bih spreman dočekao Brzanovu hordu.
koliko god me grize savest, toliko sam skloniji da popustim nagovaranju onih koji mi savetuju da ostanem ovde dok ne prođe opasnost od Brzana. Srećom, među mojim ljudima nema nijednog koji navaljuje na mene da odemo odavde.
je momče između tolikih drugih golobradih momčića, ali Andrijino srce ga odaje, Andrijino srce se ustumra kad ona prođe, zarumene se golobradi Andrijini obraščići kad gospa na njega za trenutak uperi svoj pogled, zna ona sve njegove tajne
Ilić, Vojislav J. - PESME
Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U snove što mi dođe! Ja dižem zlatni pehar svoj, Poklonik mile vlasti, I sve u slavu pijem
dragi, to je jad, Najzad se sve prodaje. 1883. SPOMEN Vremena mrkog minu vid, I nemir prođe vojni, Na mirnog doma tvrdi zid Položen mač je bojni.
Zatim se iskašlja jače, Sanjivo zaturi glavu i u rog duvati zače. On nije duvao mnogo, nit mnogo vremena prođe, A krupna seoska marva na zbornu poljanu pođe, I selo u časak prenu.
Još tama vladaše gusta, A on se bunovan trže i onda lagano usta I pogled okolo baci. Prilično vremena prođe dokle se razabra malo i k sebi zabunjen dođe.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad zvezda prođe i poslednju, jedanaestu stepenicu, ona postaje tamno, za nas nevidljivo nebesko telo: ona je svršila svoj život sunca.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si tako
Stanković, Borisav - TAŠANA
I zato, dok je on bio ovde, morala sam da krijem, a posle kad ode, dok ga opet podgrejah, uredih, toliko mi vreme prođe! (Pokazujući na sofru, Tašani oduševljeno): A ti, snaške, ovo sa dedom da jedeš! Ne znaš kako je lepo, kako je ispečeno.
(Zagleda kafanu): A dobru si i kafanu izabrao. Sklonjena, u mahali, a nije kao u čaršiji, pa svaki ko prođe da zaviruje. Ovde sam kao kod svoje kuće. SVI BEGOVI Tako je!
otvaram dućan, a ono kuče tursko, Mehmed beg, što mu se meso natrag kroz čakšire vidi i što mu hleb na veresiju dajem, prođe pokraj mene pa lanu: »Hej! Čuste li vi za vašu Tašanu i našega Saroša?«... A kako je gore »u medžlis« — usred varoši?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Što oni hoće, u čemu se slože, to bude... Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase. — E, hvala na društvu.
U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza. Pomisli na svoje rođenje i detinjstvo, na mladost, na naglu odluku da se ženi nepoznatom devojkom.
” A kad sud i zvanično prođe, svi dobijemo po čašicu vina, jednu i ne veliku. Gospa Nola zaista nije cicijašila, ali nije odobravala piće.
Gospođica Kanački, česta poseta kod Julice, preuzima reč. — Svejedno sad crna kafa, nego što je to da i šesta nedelja prođe od venčanja, i ništa, baš ništa: ni svadbeni put, ni mlada u crkvu, ni pohođani.
da vreme jedva stiže, jedva traje toliko koliko da se kakav takav uspon života ostvari i da bar jedan pas porodice prođe. Izđikaju ljudi kao trava, i uvenu kao trava.
perece; jedan mali je skočio u vreću sa sočivom pred bakalnicom; devojčica neka raširila keceljicu i ne da policajcu da prođe. Ispada na balkon Srba, i na ulici se život pojačava. Vidi svet lepotu i mladost, i raduje se mlado i staro.
Pazim, evo, i te kako: kad osetim taj bol, sve zaboravim, i samo u njega gledam... E, dobro je, za danas dosta bola, prođe... Ded sada da vidim još jedared Lukino pismo: „Moj naučni rad odlučio je moju sudbinu.
I otandrka ti, nekako kao da je napamet naučila, da će njen sin, čim prođe matura, na put, da izabere u kom će carstvu učiniti prava. Baš tako je rekla, „carstvo”.
Palanku zanima melodrama. Kad prođe drama, palanka govori o čoveku i događaju još neko vreme u konvencionalnim metaforama, a onda prelazi na novo.
Pa odjedared, munjevito, ne bi znao kazati kako i zašto, dođe mu na um otac njegov, izmučeni gorki činovničić, i Branka prođe nešto hladno kao da je zmiju progutao. I Branko se promenio, samo u sasvim drugom smislu. Još se nekako podmladio.
Skoro trčeći savi on u prvu ulicu, i nestade u žutoj magli Tisinoj. Prođe kraj reke. Grozna: kao blatava oranica. Pa okrenu natrag, i do Pavla. Sva kuća osvetljena, dva lekara kod bolesnika.
Zaboli ga od toga glava, on šeta kraj Tise, skine šešir i dobro mu čini vazduh i svežina po čelu i temenu, i glavobolja prođe, i nastavlja se čitanje i život jednim okom. Primetiše prvo đaci: da „gospodin Kalenić žmuri i čita”.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— — — Slučaj je hoteo da se preko jedne male šumice prođe, koje naš blagoobraženija željni putnik na svoju korist upotrebi.
mu potom mati biti; no ova ga nadežda zasad izneveri, i on, umoran budući, pođe tražiti kakvu sen, dok pripeka sunca prođe.
Ona zakte da se Roman zaveri, i počem ovo toržestvo prođe, ona za dužnost sebi pripiše u ovom magnoveniju kao pri prstenju jedan mu poljubac dati.
Poznato je kako oni koji se prvi put u kartanje upuštaju čine; — spočetka radi su malo u kafanu, da im vreme prođe. Dođu kod astala gdi se igra, sve se nešto muvaju, sve se kao u poslu nalaze, čas jednom, čas drugom u karte
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ovako nam je govorio: — Jedan železnički voz, na primer, ima da prođe put od Beograda do Niša. Lepo. Kad izvede taj put, tj.
Mene prođe kroz telo groznica, kao optuženoga kome je sud saopštio da je osuđen na smrt. Još gore, jer sam ja već unapred znao i
Pustio sam da prođe izvesno vreme, dok se u vladinim krugovima zaboravi da sam svršio univerzitet, i uputio se načelniku drugoga
ne znam, sem ako to ne odgovara onome propisu u egzercirnim pravilima po kome je „kretanju cilj da se izvestan prostor prođe za izvesno vreme sa što manje umora“, ili je možda to usluga koju vojska čini opštini i državi, nabijajući u varoši
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da je u ljudima zastao dah, pa im je, u samrtnoj agoniji, svejedno da li će naša artiljerija moći da prođe, ili će je zarobiti. Pred klisurom zastajemo da stvorimo plan.
Kuća im je propala, dalje nemaju kud, a ovde nikoga ne poznaju. Na izlazu iz varoši zaustaviše nas da prođe jedan pešački puk, koji zamače na suprotnu stranu.
Dah smo zaustavili, ali srce bije, koža se ježi, a nervi sve više zatežu... Prođe... Ali nalete drugi... Čuje se neko hujanje iz vazduha... Muskuli zadrhtaše, a rukama pokrismo glavu...
— Pusti me, molim te, da sednem tu — reče Dragiši — ama da me samo dodirne suknja. Jaoj, ljudi, gde nam mladost prođe! — čisto zavapi Kosta.
Petrović, Rastko - PESME
Evo je skače čas na jednu nogu, čas na dve, Toliko je vesela. Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića, Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda.
Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora. I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava.
Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njima opojna mladost tek prođe Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zašto do smrti stajati na jednom mestu veran zakletvi nekakvog dalekog pretka? Niz kičmu malog suncokreta prođe jeza: nije neka naročita sreća roditi se kao suncokret! — Kao patuljak-suncokret!
Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka! Okrete se i potrča nazad ka kuli, ali pred lom starac Milija stoji, drži ključ, molio ne
Ču Vedran kako jauče grana kada je nehatna noga gazi i doseti se da on to kupinovu vrežu okajava. Tako i treća godina prođe. Jedva da je i opazio dečak kad je prošla.
Svuda oko njih treperilo je žuto more peska i nigde ni druge Kapljice, ni drugog Cveta. Je li čudo što im kroz glavu prođe da su jedinstveni, da su sami samcijati na svetu?
Kroz samu srčiku Cveta prođe jeza: sam! Sam sred pustinje. Sam pod okrutnim okom sunca! Sam! U mirisu Cveta oseti se strah od smrti, ali ponos u
— htede Zlatokosa da dodirne mladićev obraz, ali se ovaj odmače korak unazad. — Ne vredi Zlatokosa moje žrtve! — prođe mu kao udar groma kroz srce. — Ne shvata ništa, nema ni razuma, ni duše!
— Sećaš li se sada ko sam? — zagleda mu se devojče u lice, a on se trže. — Nije moguće! — prođe mu kroz glavu. — Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi
— Prevari? — uzviknu majka, a kroz glavu joj prođe priča o Varalici. — Obećaj da ćeš poštedeti život mog sina, i ja ću naći takvog čoveka...
Zablista ulica pred starčevom kućom, pred susedovom kućom, sinu trg. Gomilom sakupljenih ljudi prođe zadivljen šapat. Svi su ispružali ruke ka metlici, tiskali se, gurali jedno drugo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje? Znaš da mesta nemam dok ovaj praznik ne prođe, ovi — ne sveti, nego, Bože mi oprosti — ludi dani. Ulazi Vaska unoseći sveću u zlatnom čiraku.
Šantić, Aleksa - PESME
I ti nekud prođe, u mahalu, sama; Pokrila te zima čistim pahuljama, Pa po tebi trepte kô sjajni leptiri... Samo tvoje lice skriti
I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja... Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec bulji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kao mamac nosi na glavi zlatno pero. Zar može nasilnik da prođe pored takvog jadnika i da ga ne opljačka? No u tome slučaju đogat bi prestao da ramlje, starac bi se ispravio i
(Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman razgrađuje. Nek s' okreće kolo naokolo!
odigrava pred našim očima: U grlo upravo njega Odisej pogodi str'jelom, i rt strijele odmah kroz mekani kroz vrat mu prođe, da stranu klone Antinoj, iz ruku mu ispadne kupa kada ga zgodi Odisej, iz nozdrva debeo mlaz mu trgne junačke krvi,
dotle li se zulum oglasio od sestrića od Vojinovića! A tako mi moje vjere tvrde, dokle mene to veselje prođe, obojicu hoću objesiti o vratima grada Vučitrna, po svijetu da me ne sramote!
Kada dođe do dobrijeh konja, on provodi svojega kulaša, pa kulašu svome progovara: „Čekaj mene u sedlo, kulašu!“ A on prođe s one druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na
Kad je bilo uoči neđelje, Momčil' ode u svoju ložnicu, pa on leže u meke dušeke. Malo prođe, i ljuba mu dođe, ali neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda Momčilo: „Vidosava, moja
“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede. Tad se prođe srama i zazora, pake moli svoga gospodara: „Ne daj mene, dobri gospodaru, da me mladu u grad uzidaju!
Tade će se Bogdan zamisliti čim će tebe, Lazo, darivati, te ću njemu onda pomenuti za Milicu, ćercu mljezinicu“. Prođe petak i prođe subota; rano dođe svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe
Prođe petak i prođe subota; rano dođe svijetla neđelja, care pođe u lov u planinu, i pozvaše stara Jug–Bogdana, s Jugom pođe devet
Tako malo vreme postajalo, danak prođe, tavna noćca dođe. Kad ujutru jutro osvanulo i pred crkvom zvona udariše, sva gospoda došla na jutrenje.
Svakom Juže hatar navršuje. Doke tako izredili bili, dugo bilo i vrijeme prođe, i zadugo bane začamao. No da vidiš jada iznenada!
ruke me tvoje dodadoše — ti me baci na dno od tamnice, te robovah i tamnicu trpljeh i začamah za devet godina; devet prođe, a stiže deseta, a tebe se, bane, ražalilo, te ti zovnu Rada tamničara, tvoj tamničar na tamnička vrata, izvede me k
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ihaj, kad li se dokopam svog unuka! — uskliknu Stričev djed. — Nemojte da to hvatanje prođe bez mene. — I mene da zovnete — viknu kolar. — Bogme bih i ja volio da se tu nađem — reče Majkel Ćulibrk, Nikov otac.
— Tako je — složi se Jovanče. — Odsad svi dobro pazite kad ovamo dolazite. Čitav taj dan prođe družini u nekom nelagodnom očekivanju. Nikom se nije igralo. Lazar Mačak nije se prihvaćao nikakve nove majstorije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Lepozgledne finike i mirišljive kiparise, Prevrće dubove vasanske i borje livansko... LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena.
POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli što je sad: zemlja biti bela ka hartija, i providna kano staklo.
do dna: od vode otud i otud s leve i s desne ruke okameni se voda i ka visoki duvarovi stajaše, a dno se presuši. Prođe oni narod jevrejski po suhu, ne pokvasiše ni okaljaše ni stopa nožnih.
Davidov fertmašal s malo ljudi razbi, pak bežeći mu kroz šumu na konju, zamotaše mu se vlasi o debeloj, visokoj grani! Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu.
da ga se boje i vide kako pravo jesu mu se zbili njegovi snovi i izašli su na videlo, ako su oni i radili da ga to prođe.
Glednu na njega, ne znade što da mu čini. Prođe i ostavi ga tako. Eto ti malo posle idući jedan pogolem đak za popom. Smotre ga i on, poglednu na njega i prođe.
Prođe i ostavi ga tako. Eto ti malo posle idući jedan pogolem đak za popom. Smotre ga i on, poglednu na njega i prođe. Osta čovek ležeći. Pak po mnogo toga dobi, podocnije već, jašući na konju, iđaše neki inoverac, Samarjanin.
A kad već hora tome prođe a ništa nejma, hučući leleču, tuže, brinu se, od jeda se derte i stide se od pokora ljudskago im.
Jerno apostol je caru pravio tamo među prvorodnima nerukotvorene polate, I tome mnogo vreme prođe, car poče se misliti za apostolov posao.
I ono poslednje pak sve izdade tamo prosjakom. I o svemu već, kade pak neko vreme prođe, car se mišljaše o tom zdanju i mnogo razbiraše da uzazna o tome kako je već i što li je.
Eto tako ti mahniti Kagan što s novom silesijom pod Carigrad dođe, sramotno prođe i brižan vrlo s malo svojih ljudi natrag u svoju stranu ode.
Dođe do Olte reke i nahitro prođe preko nje. Kad stiže u Herdelj, tadar već oblakča mu srce od plahe i slobodno putova kroz madžarsku zemju dokle dostiže
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
hleba i poveće parče pečene bundeve — prekrsti se i poče večerati, razmišljajući i hesapeći u sebi koliko još ima da prođe dok ga zakalfe; a čim postane kalfa, iskijaće prvi šegrt — mišljaše fatalista Pote — za sve ove dosad dobivene šamare.
— Aaa, Mado, — rekao bi kad je sretne — kude ti je ubavinja tvoja? — E, hadžijo, — odgovara mu ona — prođe si naše!... — Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!...
— E, hadžijo, — odgovara mu ona — prođe si naše!... — Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!...
— koliko je puta kad ona prođe, od sevdaluka tresnuo po divno izrađenoj tabakeri od čiste srme i slubio je kad prođe Zona Zamfirova!
— koliko je puta kad ona prođe, od sevdaluka tresnuo po divno izrađenoj tabakeri od čiste srme i slubio je kad prođe Zona Zamfirova!
Samo duhnu na nos: „Hm! Jaga, što je džimpir! Anasana!“ reknu kad Manča prođe kraj njih, pa se od silna čupkunluka lomi kad ide, a nakrivio fes na jedno oko. — „Eh crna Jevdo, što rodi sina čapkuna!
ustaju s pragova avlijskih vrata i ostaju tako stojeći — s malo pognutom glavom i rukama pod pasom, — sve dok on ne prođe!... Zato, hteo ne hteo, mora da se ženi jer ga sve goni — i komšiluk, i čaršija, i kuća, i rodbina.
I ne prođe mnogo, a svet ga vidi lepo izbrijana, s podbrijanim vratom, omirisana berberskom sapunjavicom, gde dostojanstveno, okruž
Ama brgo, rekni, da dođeš!...“ Ne prođe mnogo a evo čorbadži-Tase. Bio je podalji rođak, padao joj kao neki dever, a ona njemu kao snaja.
A zašto, more, ti ne obukuješ nove putine, vikam mu ja, što me reziliš?! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik! Prođe si jošte jedna nedelja, a ja veće ne moga’ da si ćutim, veće viknu’: A, bre, ćopek-sene, što si ne obučeš nove putine?
Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao. Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u
Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao. Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje