Radičević, Branko - PESME
Oh Milutin nedaleko bio, I jade mi ljute opazio, Dohvatio onu šaru dugu, I pomogâ od samrti drugu. Od to doba proše dve godine, I pogibe Zmaju Milutine.
Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri
“ XXVI Pa na levo oko dade, I malko se zarumene, Jer joj proše grudi mlade Sve te slatke uspomene, Tamo, tamo — ma za kratko, Dovrši se, tek što poče, Beše slatko i preslatko,
Ta vremena drugim mila, Njemu proše kô strašila. Pa od sebe da stra turi, Kô dečica on zažmuri, Pa se odbi u svet tamom, I eto ga sad nad jamom,