Obradović, Dositej - BASNE
Kurjak veruje i ode, a kad u urečeno vreme dođe, nema psa napolju; zove ga ovi kroz prošće, opominjući ga o ugovoru. „Kad me drugi put nađeš pred avlijom", — odgovori mu pas — „ne čekaj svadbe”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I ljudi bez naređenja dočepaše ašove i počeše riti zemlju. Preko rupe staviše neko prošće, iznad kojeg nabaciše zemlju. Šćućureni u rupi, kao u grobnici kakvoj, čekali smo suđeni čas.
Vidimo kako naši vojnici razvaljuju jedan plot, i trče pognuti noseći prošće, da bi se unekoliko zaštitili... Najednom opet ugledasmo onu kolonu u daljini, na koju smo bili i zaboravili zauzeti
— pade mi na pamet i zadrhtah, gledajući gde bih se zaklonio. Onda potrčah do one ograde, preskočih je, trulo prošće zapuckara, i ja se bojažljivo okretoh. Nigde živoga stvora. A malo dalje rupa od granate i sveže izbačena zemlja.
Iznad Vučka vojnici su položili neko prošće ukoso, da bi ga zaštitili od zemlje, i da ga prilikom uskakanja ne bi povredili. On je kašljao i pljuvao krv...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona opaža samo kako joj proleću ispred očiju rascvetale voćke, nakrivljeno prošće, suhe grane na ponekim šljivama, i ide, korača brzo i uzbuđeno, ne misleći ni o čem...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
na drugu stranu, pa produži i on spavanje, iako nije mogao da ne čuje neku lupu, kao kad se polako razmiče i krha prošće tu u blizini.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pesnica mu je kao dunja, a šest godina ima. Vidiš li sada šta sam rodio i šta imam? Tola sede pored ognjišta, nabaca prošće na razgorelu vatru i sunu rakiju u vrelo grlo. Nisam zaslužio da me isteraš iz kuće, da ne platiš muku...
Zašto sam viknuo? Tola se prisloni uz plot. „Razbijajte!“ Aćim je podigao štap. Seljaci jurnuše na plotove, počupaše prošće i, s besom i veselo, nagrnuše na kafanu, porazbijaše vrata i prozore, polomiše ramove, stolove, stolice, kelneraj,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tiho se provlači zadocneli stanovnik, pridržavajući se rukama za mokre zidove blatnih kućica ili za nakrivljeno prošće dugih dvorišta... Prođoše jedna... druga... desetak kućica, i on se naposletku zaustavi pred jednom. »Baš sam lud!