Obradović, Dositej - BASNE
pak pod vladjeteljem lenivim, koji za svoje podane niti mari nit se stara, niti, na konac, pod mučiteljem koji ih samo proždire. Hoće se, dakle, car!
Afrika
N. ne pokazuje ni znaka zbunjenosti; on prosto proždire; njegov je apetit nešto što je teško zamisliti. Najzad se opraštamo od kralja.
Milićević, Vuk - Bespuće
s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući da ih podire, ruši, raznosi i proždire. Sjedi on kadgod čitave sate i gleda u nju. Tako je dobro poznaje, zna svaki vir u njoj, zna prugu kojom se valja matica.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
), a naročito neverovatno proždrljiva zelena kraba, koja proždire sve organsko što sretne, otima svojim snažnim pipcima plen drugim životinjama i odmah ga proždire.
zelena kraba, koja proždire sve organsko što sretne, otima svojim snažnim pipcima plen drugim životinjama i odmah ga proždire.
Slično je i sa krevetama, koje se takođe love mamcem od natrulelih glava sardina. Organske ostatke proždire i mnoštvo okeanskih riba koje se samo njima i hrane.
tada tu nalazi u takvim masama, da se mestimice površina mora crveni od njega; tako isto i jedna ribica koju tunj juri i proždire. Ishranivši se tu, tunj u gustim jatima produžuje putovanje u pravcu severa i ulazi u vode oko Azorskih ostrva.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kao i ala, aždaja ima krila i leti, ali obično živi u vodi, iz koje izlazi i proždire momke i devojke. Aždaja — kako narod veruje — može da živi onoliko stotina godina koliko čovek ima zuba u vilici.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
reče im: „Ne tako, ako su vam majke dušu izgubile, nemojte vi; nego hajde ti zmaju zakumi mater aždaju, da više ne proždire Božjih duša, a ja ću kumu caricu, da se već okani zlo činiti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nikija odrubi ribama glavu, raskoli ih svojim debelim prstima vešto po dužini, izbaci iz njih kosti i poče da ih proždire, polovinu po polovinu. Onda uze bokalče sa vinom i reče: „Da se vratim na naš započeti razgovor!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što proždire i lomi i prevaljuje, prkosio je on užasu od ludila krvi i smejao se rani kroz koju se život točio neiscrpnim crvenim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Torba mu o ramenu visi; zametnuo se zimskim ogrtačem i na nj se naslonio. Oganj se ražgao. Od žestine začas proždire što se u nj baca. Žerava i kamenje kresi se, rekao bi i ono će plamenom da plamsa. Točak se vrti i škripi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nebesko sunce, što nas neposredno upućuje na prastari mit o svetoj svadbi, da bi onda ostala mračna majka koja proždire svoj plod.
Petrović, Rastko - AFRIKA
N. ne pokazuje ni znaka zbunjenosti; on prosto proždire; njegov je apetit nešto što je teško zamisliti. Najzad se opraštamo od kralja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Prizor je bio užasan. Što je hiljadama porodica čitavoga veka teklo, podizalo i privređivalo, sve to sad proždire strašan požar i do sutra će sve biti gar i pepeo!
Jakšić, Đura - PESME
diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci teškoj proždire kamenje; Na nju, grešnu, sunce nikada ne sija, Samo grom je, mraznu, sa hukom probija, Plamenita munja opali joj lica,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali i tome zakon na put stade i, mjesto što se ljudi tada osvjećivahu po svome ćeifu, s nasladom gledajući u plamen što proždire dobro dušmaninovo, sada se osvećuju sa zakonom u ruci, parbeći se kao ženetine po sudovima, trošeći za to pošljednju
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Julicu drži i sprema poočim kraj živa oca i majke... Vidiš li ti taj račun! Život, moj Todore, proždire kao groblje. Niko nije kriv, a imanja nema, porodice nema, što je bilo dosta, postalo malo i jad i sramota...
Neko svira na orguljama psalme, a plamen, tamo iza gvozdene zavese, proždire Pavla. Branko drhće, čini mu se to vrsta zločina. Kad se vratio kući nastavio je da ima to osećanje.
Petrović, Rastko - PESME
Kao hranu, Proždire tuberkulozu. Pod njom pustoš krša, Rovitih stena. Ili je jedini grozd okačen o lozu, Kao sok iz tebe siše tuberkulozu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pod zlatnim barjakom na kubetu spava crni zmaj, koji je okrenuo glavu Stambolu te proždire žive Turke. Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol.
A kad je to postigao, počelo je tursko blago da silazi u njegove džepove i vatra da proždire zulumćarske čardake. Nežna srca prema jagnjetu koje je ostalo bez majke, on je bio bezdušan prema nasilnicima.