Dučić, Jovan - PESME
Oseća se dah, i po mirnim stazama pod mokrim cvećem, provejava čežnja. Čuje se ritam. Sve prožima neka mirna i bolna radost, uznemireno, požudno.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
drugo za tu promenu, ali sve opet ostaje po starom, i malom drhti brada pa im to drhtanje svima kljuca u mozak, i sve ih prožima užas kad jedno u drugo pogledaju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Novi duh je počeo da prožima njihovu svest. Isti se razvitak izvršio i kod školovanih muhamedanaca u Bosni, i pored svih napora austrijske uprave u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹² Poštovanje predaka ispoljeno je ne samo u religiji, već i u celokupnom društvenom životu, odnosno prožima patrijarhalnu kulturu u celini. Svaka kultura ima svoj vlastiti sistem, svoju osobenu lestvicu vrednosti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šapuće vetar, groma se boji, vrbama starim listove broji. Oblak se šulja, dolinu celu prožima mrzlim dahom, dȃlji bez kraja, prepune sjaja, zasipa modrim prahom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Srce podrhtava... Da li nas vide?... A možda su tamo naši. Nije ipak prijatno. Iako je pripeklo sunce, ledena strava prožima telo. I, pred bliskim sudarom, artiljerci se okreću, tražeći očima pešadiju. Nekako smo sigurniji kada su oni pored nas.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Eto zašto vozeći se, sve češće Prožima me duboko saučešće Za kraj puta poginule džukele, Za sve pregažene i neuspele!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Rekao bi čovek da leti kroz božije rajske bašte, da oseća dah Boga i u osećanu kako taj dah božanske čistote prožima ceo svemir čini mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
univerzuma, prirodom supstanci iz kojih je sve na svetu postalo, pitanjima etra, preko koga se sva materija međusobno prožima...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
priginje glavu i podvrgava se svome udesu; očima potraži Lazu, kao da hoće da se uvjeri da li i njega isti osjećaj prožima.
Umrijeću od tuge! — jeca mu u suzama. . . On osjeća da ga njene vrele suze kvase, i samilost ga svega prožima. Pomogao bi joj, ali kako? Došao je da steče novaca, pa da se vrati, a ona, eto hoće da ga omete.
U suncu što prožima sede na vrućemu žalu. On im priča nevine i bogoljubne stvari iz seminarija, priča im o Prečistoj devici.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Jer se tek posle toga može govoriti o njenoj moći da zbližava i prožima različite nacionalne kulture. Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da govorim o umetnosti uopšte, nego jedino o
Ta bitna drugačija iskustva stavlja naporedo sa savremenim: suprotstavlja ih, upoređuje, delimice prožima i samim tim se pred nama ocrtavaju inače teško razaznatljive granice našega sopstvenog, slikovito rečeno, duhovnoga
Književna dela prožima književna istorija, koja je sastavni deo istorije nacionalne kulture. Istina, kod nas se prećutkuje ili odbacuje samo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
90 Doživljaj, međutim, nije samo na slikovnome, ni samo na emotivnom planu dat, nego u isti mah prožima junakinjino telo: „Sofka, osećajući kako joj se od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i
No iako nisu istorijski roman, u njima istorija prožima svaku prikazanu ljudsku sudbinu, svaki prizor, svaki detalj. Jer je Crnjanski događaje prikazivao u istorijskoj
Krakov, Stanislav - KRILA
Gore na grebenu bili su rovovi. Tišina vlada nad poleglom masom ljudi. Opet bi strepnja počela da prožima duše, ali umor to sve ruši bacajući san na oznojena tela. Samo nekoliko ljudi u grupicama šapće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore.
A posle, i sva dosadanja zbivanja u prirodi, i u svetu, ukazuju da krvožedni instinkt, kao večna nit, prožima sva svesna i nerazumna bića od njihovog prvog začetka.
Bojić, Milutin - PESME
Izmrvljen i krvav, a pijan od zlosti, Ja osećam: ponor očiju me guta, A tvoj ludi tanac prožima mi kosti, Tvoj niobski osmeh mozak mi poluta.
Mrak teško spava u hrašću i klenju I prožima me pesmom davno snutom A u vazduhu pepelom posutom Priviđa mi se odsjaj tanke duge.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oko ponoći poče i hladna kiša. Mnogi koji su ležali pridigoše se, i staviše šatorska krila preko glave. Hladnoća prožima zgrčeno telo, a duša kao da je zamrzla.
Nigde se nije video čovek... Opet dva pucnja jedan za drugim. — Izvidnice — reče neko. Drhtava jeza prožima lude. Nastade mučna tišina.