Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
zapne šišanu, pak okrene najpre na otvorena vrata na petla, a zatim je spusti te knezu Stanoju prema sebi skreše u prsi, koji padne.
Čije je ovo sure?” — Vidi kralj da ga je kraljica poznala, pak onda u̓iti (ufati) kraljicu za prsi, poteže ̓anđar, da ubode, i reče: „Baš jesam kralj i vidim da ću poginuti, ali i ti nećeš živiti”.
jedan sedi te ga momak češlja, veliki perčin, sve mu se prsi sijaju. Ja zapitam jednoga: „Koje je arambaša?” jer sam upamtio od onoga što mi petake uze, da je arambaša nji̓ov
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hvala bogu i vlasti, gospodine! — odgovori Uzlović, ulagujući se i metnuvši ponizno ruku na prsi. — Dobro će biti, ako bog da! Samo imam malo muke s Radanom. — Šta? Hoćemo li mu skoro da dreknemo s jaretom?
— Jes', gospodin-popo duše mi! — prihvati sad Đoša, metnuv ruku na prsi i unese se popu u oči. — Ja sam se, znate, ondak ravnim načinom našao u sreskoj kući — znate, da pokupim ono malo
Neki, opet, Englez video je u obližnjoj kući s prozora kako se jedan čovek hoće da ubije: nategne pištolj sebi u prsi, pa vrati, ne sme da skreše. Englez otrči u kuću onom čoveku i upita ga: »Šta ćeš to?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tamo je i pop, i kmet... Pop blagosilja i hajduke i gnezdo hajdučko!... Kruška uhvati Marinka za prsi i protrese ga. — Ama, šta govoriš ti? — Istinu. — Idem da je otmem! — reče Lazar i polete napolje.
Dučić, Jovan - PESME
Jednog dana dete je postalo čovek. U njegovim venama uzrujavala se silna železna krv. O njegove prsi razbijali su se jadi i padali skršeni pred njegove noge. Pobednički i gordo stajao je među gomilama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. dan za danom, a ono sve po starom. Donosio je često pune višeke novaca. Gubio je takođe.
I kad mu žena u onoj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se nimalo ne srđaše na svog dosad
Be, ni kost s koskom mu ostala ne bi, ko bi te samo prstom prihvatio! Anoka razmaženo tresne nogom o zemlju, ispupči prsi, začkilji i zavrti glavu: — E? A ti bi, valjda, hteo da ja sede pletem? Vi'š, molim te! Ali Arsen to više ne čuje.
Ne ču to ni pop, ni kum Ninko, ni kočijaš. Konji sve krupnije kasaju, i ona nasloni glavu na Ninkove prsi, pa neutješno i silno zajeca. Još malo se vidi kroz oblak od prašine kako se kola kreću.
Pogleda oko sebe: — Gdje je ikona? Mi mu pokazasmo. — Metnite mi ovdje! — On pokaza rukom na prsi, i mi mu položismo ikonu. Vladika priđe na prstima, a oči mu pune suza: — Kako si, oče?
On probaše da iščupa ruku koju sam mu ja tako bio stegao da je se sve uvijao. Drugom rukom opre se meni o prsi. — Hoću ja tebi pokazati — rekoh mu — s kime ti misliš da se šališ — i još krepče ga stegnuh i gledah mu u oči.
— Ѕerbe! — reče on podrugljivo. Ja ga skopah rukom za prsi grunem ga o zid. On opusti ruke i gledaše me blesasto. Ja ne znadoh više za sebe. — Leži! — vikah ja.
Skrstim ruke, gledam u divit sa svećom i, kao da čikam nekoga, zapitam se: Pa dobro, šta je? Učini mi se da se prsi sasvim isprazniše, i da slušam glas svoje savesti koji me je pitao: Šta činiš ti od sebe? Sirota Ana!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
četvrtaste table na kojima su ugarkom ispisana ona slavna imena ulanskih konja, a izgrebane oči svetaca, probušene prsi Bogorodice, i ona porazbijana kandila pred oltarom, sav taj utisak ponižene i osramoćene svetinje uli mu jednu
Afrika
Vrelina sunca, koja nagriza gume, Fontenu ništa ne smeta. On je imun; na glavi nosi samo filcani šešir, a mišice i prsi su mu sasvim obnažene.
Teodosije - ŽITIJA
I odmah postade nevidljiv. A starac, začuđen Sjajem božijeg anđela i iznenadnim prognanjem zmije, u velikoj smernosti u prsi svoje bijući se govoraše: „Ko sam ja, u strastima pocrneli i u gresima truli i usmrdeli, te si preslavnog i presvetlog
strašne borbe i posle pobede i izborenja, i posle odlaska besova, uđe u pešteru i pade na zemlju te s plačem velikim u prsi se svoje bijući zahvaljivaše Bogu kao David, i reče: „Uzveličaću te, Gospode, jer si me podržao i nisi uzveselio
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa silne prsi i lice imponovaše. Sasvim se zaboravilo da je tako mali, a noge se nisu videle kao krive, a osobito kad su za sto seli.
— Dobro došli! Šamika je doneo lep buket, pa joj na prsi zadeva. Juca gleda dole na buket. Oh, kakav je to pogled! Lepa još usta smeše se, a oči zapaljene, kanda joj dušu gore.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
htele, ni umele, da stupe u korak, prestati jednom udarati ih u leđa i trbuhe, da bi se uspravili kad uzmu pušku pred prsi. Ne tući ih više. Ne tući ih kad blesavo gledaju u bure baruta koje treba da potpale.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SVI: Živili! LEPRŠIĆ: Duh Ajduk Veljka, Miloša Pocerca i Cincar Janka nek obuzme prsi dostojni potomaka pa će se slava srpska opet obnoviti. SVI: Živili! LEPRŠIĆ: No, šta ja vidim?
Milićević, Vuk - Bespuće
željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni usjevi.
Radičević, Branko - PESME
“ 13. „Kod mene, dragi, nisi ti tad bio, Sa čim sam tebe ispunjela, Tvoj cvetni darak men' je tako mio, Na prsi moje njeg' sam pretisnjela, Namesto tebe poljupce je pio, Od ljubavi ga mal' nisam ugriznjela, Oprosti, dragi, da je
Da nije vetrić što kroz lišće mili?“ Na prsi on njoj ruku svoju meće I oseća di u nji srce kuca, Već micati se njena usta vidi, I opet ne sme da je zagrli, Jer on
prozor mu otvara, Ugrabi mu srce iz nedara, Al' i turska jedna puška kresnu, Pa Stojana te u sisu desnu, Te kroz prsi udari ukrivo, Pokvari mu ono srce živo.
on napred glave turske reže, Sekao je dok trajalo snage, Posekao četir ljute age, Al' mu snagu uze besni Rusta, U prsi mu sasu zrna pusta, Ustavi mu ono srce živo, Oh, Rustane, đavo te darivô, I tebi će suđen' časak doći!
goni ga Mileta, Ha da stigne Solimana kleta, Obrte se Turčin iznenada, Pa mi pušku tu malu spopada, Pa Mileti u prsi je pali, Al' ga s konja ne može da svali, Promaši ga malo podaleko, Al' je tebe pogodio, zeko, Nogu ti je prednju
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Srpske kćeri mlade na udaju, Cveće beru, vence spletavaju: Sa ružicom prsi svoje krase I vesele uzvišuju glase; Na pohvalu RIMSKOGA CESARA, Austrijskog dvora gospodara.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idem ja da ih tražim. Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!
džilit u nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Zar ne vidiš kako je lepa? STANIJA: Vidiš, kjerko, to je sramotno. Koja devojka pokazuje gole prsi? A ona je gotovo sva gola. Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka.
STANIJA: Što? Žabe? (Pljuje.) Uh, neću moći ništa ručati! VELIMIR: Zašto se ne bi jele žabe? STANIJA (lupa se u prsi): Ej kuku! Proklet bio, koji posla decu u crni Pariz, te da opogane svet. LjUBA: A kakvo je konjsko meso, Velimire?
MILAN: Ja ću poslati, pa neka sama izbere. LjUBA (smeši se): Samo neka bude fajn. STANIJA (gruva se u prsi): Ej crna Ljubo! MILAN: Što je najskuplje i najlepše, to će vam se poslati. PIJADA: Vise cini aufpuc, nego i materija.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA (priđe krevetu da namešta). SULTANA: Tako, donesi pra još i s tavana, da mi sasvim prsi izeš. Misliš moja je mati bila govedarka, kao ti što si? Kukavico ženska, nemaš pameti ni kao buva! POZORIJE Z.
SULTANA (ciči): Ih, trista te vraga odnelo s orjatinom. (Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara. (Uhvati Aleksu za prsi.) MARKO: Ho, ho, ho! JELICA: Hülfe! Rettung! MITA: Barona za prsi! BATIĆ: Ovaj je baron? Ovaj je baron?
(Uhvati Aleksu za prsi.) MARKO: Ho, ho, ho! JELICA: Hülfe! Rettung! MITA: Barona za prsi! BATIĆ: Ovaj je baron? Ovaj je baron? MARKO: Šta činiš ti, Batiću? (Rastavi ú.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
je i lišće je padalo puno poštovanja za rodnu zemlju ko i oni konji što je uzvišeno gaze po kralju memla a on se prsi iznad ugaraka i utrina devojke izlaze iz dvorišta i pitaju (sve u narodnoj nošnji) kakva je to spodoba muška što noću
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako šepav i mali, zadimio lulu, stavio ruke u džepove srozanih čakšira, prsi se i zahteva da mu se čak i rudni vozari sklanjaju s puta.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— ogovara Mića. Kucaju se i piju, a Cigani sviraju »tuš« i deru se: »Može, ne može!« — Pobratime — gruva se Mića u prsi — pobratime, molim ti se ka’ bratu, i boljem od brata, za nešto. Da mi učiniš jedan ćef... — Da čujem!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Šta radiš tu?“ ponovi ona gotovo šapućući, pa mu se stade primicati, obzirući se na oca. Pejo pokrio bješe glavu i prsi strukom. „Ne mogu da spim, pa sam izašao malo na hlad!“ odgovori Janko. Stana stade preda nj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad nađe čovjeka gdje spava, a ona ga udari nekakvom šipkom preko lijeve sise, te mu se otvore prsi dok izvadi srce i izjede, pa se onda prsi opet srastu.
spava, a ona ga udari nekakvom šipkom preko lijeve sise, te mu se otvore prsi dok izvadi srce i izjede, pa se onda prsi opet srastu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idem ja da ih tražim.” Mati kad to čuje, udari se rukama u prsi: „Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!
A svinjarče joj kaže, da će joj dati prase, ali da mu da da joj vidi grudi. Ona odmah razdrlji prsi, a on kad joj vidi na prsima belegu, da joj i drugo prase.
džilit u nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
Stanković, Borisav - JOVČA
Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne mogući, inače, vozotvetstvovati nji[h]ovoj slatkoj ljubavi, oblekčaću prsi moje javivši svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima; spominjaću se nji[h] i ljubiću i[h] dok god duša moja, sireč
svoje pri sisi, kad otide gdi u komšiluk na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim
Mlad čovek i nerazuman gleda prsi ženske kao da nisu ni za što drugo tu nego da nakićene i ukrašene cvećem uveseljavaju i naslaždavaju oči njegove; a
kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom predmetku koji mu u oči pada, o, koliko drugojačije gleda te prsi! Koje previsoko i presveto namerenije blaženoga jestestva!
I pre nego se vratim na moje prvo govorenje, valja mi na tvoja dva punkta odgovoriti, jedan, što si šaleći se rekao za prsi druga tvoga, a drugi, u kom žališ što si zlo tvoju | mladost proveo.
Dakle, ti se, starče, nepravo tužiš na moje govorenje, koje, veliš, da si u mladosti čuo, ne bi smeo u prsi mlade tvoje dirati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XIX I molio sam oči, Da suze ne liju, I molio sam prsi, Da tako ne biju, I preklinj'o sam ljubav, Ta da me ne kuša; Al' ljubav, oči, srce, Niko me ne sluša.
Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od samih prsiju; Pa sad me ljubav goni Da ištem
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
džilit u nebo i tri sahata čekao da padne pa ga još nema, te ovaj ugleda babu pa potegne džilitom u oblake te babu u prsi, baba mrtva na zemlju padne, a čoek stiže i donese vodu.
Kad Hero sjede pokleknuvši na koljena, a savi ruke na prsi i cara smjerio u oči, car prifati oni košic smokava, pa s jednom po jednom Hera u glavu što više i bolje mogaše.
A četvrti: — A ja njezine tri vitke stvari: ruke, kose i đerdan. A peti: — A ja tri meke stvari: prsi, mišicu i pleći Šesti se češao po glavi i sve uvijao nešto ramenima, pa reče: — Eto, mene ne ostade ništa, već da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Lazo sjedi do nje i drži je za ruku, kao da će joj lakše biti, a kad joj se posvema smuti, položi glavu na njegove prsi.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Ništa, ja ne žalim platiti. Je li, Ančicema, u džepu se nosi? ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani. (Na prsi pokazujući.) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vrelina sunca, koja nagriza gume, Fontenu ništa ne smeta. On je imun; na glavi nosi samo filcani šešir, a mišice i prsi su mu sasvim obnažene.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XVIII I molio sam oči Da suze ne liju, I molio sam prsi Da tako ne biju. I preklinjô sam ljubav Ta da me ne kuša, Al’ ljubav, oči, srce, Niko ne sluša A jedan cvetić,
Miris se toga cveta S uzdahom zamrsi, I cvetak porumene, Pade mi na prsi. Pa sad mi cvetak draži Od samih očiju, Pa sad mi cvetak bliži Od samih prsiju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
On reče. Usta Miloš, duha Hrabrošću, duše krasotom, dika Sveg serpskog roda; prsi mu s' volnuju, U duhu raste namera gigantska. Junak ne trpi podlu ljagu. Odlazi. Ždral nam ga verni čeka.
Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve. Miloševu lepo pravda, Pak je pripisuje načas knezu. S tog snima; meće prsi na Vukove, Dobrotu kneza hitro obmanuvše. Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje.
Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje. Vi ne možete Miloša, ledene, O, prsi, sudit! Čuvstvo je sudac tu. Ne znate šta je vostorg duše. Obzire s' vladetelj, heroj leti.
Pre 1833. Sava Mrkalj STEFAN STEFANOVIĆ ODA NA RAT Nije ga mati na tople i mlađane grlila prsi, Tigrica mlekom njega je zadojila. Nije on, veselo dete u kolu nevinih braća, Dane pevajući skakao i proigrao.
Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi, Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje. Zlato i svila pokriva prsi pečalne i bolne, Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce; Radosti retke kaplje u gorčini čeznu obilnoj, Kratke veselja
Ti nisi uma poznavao silu, Čoveka vispreni dar, Što krasi srce, nadima prsi, Stran ti bi čuvstva žar. Sladosti braka uživao nisi, Vidno dece radost, Nit’ lepu s veselom ti si družbom Proveo
” Trepet i strah po narodu prođe, i žubor se diže: Žene su, prsi bijući, prolivale potoke suza, Deca zavrištaše, uzdišu starci, u brizi su ljudi, Zlo jer je vratiti s’ natrag, gore
Suze, ah, lije I prsi bije Serbija. Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji
Neka plače ko vole, Ja ću da popevam, I sa starim matejcem Vedre prsi zgrevam. Kucnuću se s komšijom I s desna i s leva, Ja ću njemu pevati, On nek’ mi otpeva. 1837.
” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se
Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se sama smeju.
Oj! Kraljica grli njega, Prsi — vrele grudve snega, Zvezde — oči, kosa — zlato, Sve je njemu, sve je dato, U njegovoj sve je vlasti — Kud ćeš
Bojić, Milutin - PESME
Duboko u mene zarila si nokte. Ja u divljem vrisku čupam svoje prsi, Grizem sama sebe i jaučem dok te Osećam gde piješ moje muške rsi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 296). Najviše se u narodnoj medicini upotrebljuje b. lišće: ono se oblaže na prsi i vrat detetu koje pati od glista (GZM, 12, 1900, 138; 151); na glavu bolesniku od zapaljenja mozga (SEZ, 13, 377); na
Ćipiko, Ivo - Pauci
U nedjelju pri misi skrušeno se je molilo da se bog smiluje i pošalje kišu. Čeljad, bijući se u prsi, ponizno se prigibala k zemlji i vapijala u jedan glas: „Bože, zemlji tvojoj dažda daj!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Na leđi je imala teret kao neko polovače veliki, i da bi se ovoj težini ravnovjesije učinilo, tako je velike prsi imala da bi za model vinskoj Kraljevića Marka mešini bez svake sumnje služiti mogle.
Taki se počnem lupati u prsi, kako mi je bila raščupana kosa, počnem je nemilostivo trzati. Ah, sad vidim da žene nemaju pravo što se tuže da i
« — i proče. Ova devojka ima 20 iljada, osim srebra i šmuka. »O, nebo, o, sudbino, kakvo čuvstvovanije prsi moje obuzima, kakva nema pečal dušu moju para kad na vas pomislim, angelska moja gospodična!
Petrović, Rastko - PESME
ne pevam: Jedan poljubac dug na njena usta koja pritiska na rđave karte gde je slikano cveće, poljubiću je tako često na prsi, jer se sanja o devojkama koje zadrhću rano, i kojima je uz oči zelene dano da im noć odnosi glas kao šešire, kao pad
za jed, za ovu noć u vinogradu: Kad izbezumljena od užasa ne mogade ipak pobeći od mene, No samo psujući pokazivaše mi prsi od modrica šarene. Plakah od ushićenja da si mi toliko žrtva; Da uskoro će nas (i nas) taj pokolj naći Gde naći!
Šantić, Aleksa - PESME
1908. O BORE STARI... O bore stari, mučeniče sinji, Gromom su tvoje prsi raskrhane I nova rana sve te više kinji.
Mraz hvata i bije. U čađavoj izbi kuje kovač stari; Na domaku ognja lice mu se žari, Niz kosmate prsi znoj potokom lije.
Motika tuče, i u gole prsi Suhog težaka duša neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi — Proleće pjeva. No dok gospod bdije I na svom
Ovdje, pod krovom topole ti svježe, Umornu srcu ja napitka hoću. Prsi mi davno bol studeni reže... Odbjegla tico mojih zlatnih dana — Radosti, dođi!...
O, zapjevaj pjesme Mile i tople kô jutro što strča Strmenom gore; vidaj, oslobodi Skrhane prsi od more i grča! Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji ih nijesu mogli nabaviti, oni
Baci koplje bijelo Latinče na Miloša u prsi junačke; Miloš drži zlatna šestoperca, na njega je koplje dočekao, prebio ga na tri polovine.
dan do podne, dok Turčina pjene popanuše — bijele se kako gorski snijeg, Strahin–bana b'jele, pa krvave: iskrvavi niz prsi haljine, iskrvavi čizme obadvije. A kad banu muka dosadila, tada bane riječ progovara: „Ljubo moja, — tebe bog ubio!
Kad to začu od Prilepa Marko, on tad pušća svoje bojno koplje svome Šarcu između ušiju deli-Musi u prsi junačke; na topuz ga Musa dočekao, preko sebe koplje preturio, pak poteže svoje bojno koplje da udari Kraljevića
Kraljeviću Marko, al’ ne može ništa da učini; tad omanu Musa Kesedžija, udri Marka u zelenu travu, pak mu sjede na prsi junačke. Al’ procvilje Kraljeviću Marko: „Đe si danas, posestrimo vilo? Đe si danas? niđe te ne bilo!
braću sve Podgoričane, pa ođeni konje i junake: udri konjma sedla osmanlije, i zlaćene rate do kopita, a na prsi sjajna silembeta, nek s’ junački konji okićeni; na junake dibu i kadifu i crvenu čohu sajaliju, što od vode čoha
se pusnik k zemlji uvijaše od čistoga i srebra i zlata: u zlato su konja opkovali, zlatni rati biju po kopiti, a na prsi divna silembeta) i na ruci sivoga sokola, te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti konjic i đevojka, i na konju i srebro
Janko skide koplje sa ramena, upusti ga u prsi Alilu; no je Ture junak na megdanu, u ruke mu koplje uvatilo, prebilo ga na dv’je polovine, pa poteže koplje
se zdesna nalijevo, pa pogledaj onog ihtijara štono sjedi, kao efendija, u crvenom stiskom tetrivanu, b’jela brada prsi mu pokrila: to je glavom starac Mustaf’-aga, ono ti je suđen đuvegija“.
Osmane, no se skoči Perović Radule, te on vata Ćorović-Osmana: jednom rukom konja za dizgene, drugom rukom Turčina za prsi, obali ga u travu zelenu. Ostalo mu priskočilo društvo, te Osmana živa uvatiše.
Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haljinu obučena, i dugačke, niz leđa i prsi raspuštene kose. Vile nikom neće zla učiniti dokle ih ko ne uvrijedi (nagazivši na njihovo kolo, ili na večeru, ili
do devet srebrnijeh kolutova kao gužve oko ¼ aršina široke, koje o pulčazima vise na đečermi s lijeve strane niz prsi, a kad se đečerma spuči, onda stoje posred prsiju“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ona je svoje piće s plačem sebi razblaživala; nisu toliko poviše ni vetrovi duhali u toj pustinji, koliko su prsi njene trudili se udaranjem i od srdca uzdihivanjem.
Tim časom on đipi, lati svoje kopje, u persijskoj zemlji nasred tabora haknu Julijana s kopjem u prsi, — pronuzi ga. I lak taki natrag dođe, ostavi na mesto za beleg krvavo svoje kopje, leže u svoj ćivot nesviđeno ljudma.
Počeh jecati i plakati, biti se u prsi vrlo od srdca uzvikujući mi. Plačući mi se na tom mestu i strmo gledeći gde sam stajala, malo digoh oči i smotrih
Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade gledeći što čini more, busajući se s rukami u prsi i po glavi mu od teške nevolje.
taki daje, zašto da ga prvi mah mnogo zaspe, ništa mu to ne hvajdiše krome što pljujući mu natrag kvari i mrla svoje prsi i haljinice. Ako li ga pomalo i tiho zalaže, to ono s voljom i milo prima te raste po malo i goji se.
Velik i jak od višega i pojačega svakad se čuva. U tome nije golema čuda ko se u prsi gruha za izgledanje umaknuća gusta luga. Što je oteto, ono je i prokleto.