Jakšić, Đura - PROZA
Ali se sin prirode već izvukao iz kolibice i širokim prsima cepaše hladnu vodu, prezirući riku razljućenoga elementa, i tek se onda obrnuo nazad, kad je čuo za sobom lom.
Samo jedan momak stoji u kraju... To je Gružanin, jedan od Nikolinih gostiju, lep čovek kakova samo Gružanka rađa; na prsima mu se sjaji zlato od vezenoga jeleka, a za pojasom sevkaju srebrni pištolji.
Šta čeka on?... Lice mu je zažareno, jelek mu je na prsima tesan, pa ga zaludu raskopčava, čini mu se ugušiće ga, usne su mu suve, dah gori, on misli da neće zore dočekati...
Obradović, Dositej - BASNE
Sada dakle hristjanin i Turčin, ko ima čelovečesko u prsima srce, on će svaki dan k nebu pogledati i reći: bog će dati što će bolje biti.
Nebesna prekrasna kći b l a g o d a r n o s t! Čuvstvovanije ove dobro|djetelji uči malo detešce da se umiljava na prsima roditeljnice svoje, i grleći je s slabima rukama blagodari hraniteljnici svojej.
Pun udivljenija car, i začuđen, pita ga šta to znači. Kaže mu ovi sovjet roditelja svoga. Tada car zagrli ga k prsima svojima i, sa suzam u očima, ljubeći ga, vopijaše: „Alija, predragi Alija! Ti si božji čovek! Ti si stolp carstva moga!
Zašto nisu, kad čuvstvuju krasotu jestestva? Veruj ti meni, u njihovim prsima čelovečeska, verna i ljubovna srca traju, lepša i blagorod|nija nego u mnogih gradskih žitelja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad bude sunce na smirivanju, izvedi ga na drvljanik, pa ga malo umij ovom vodom po čelu, po prsima, po rukama i po nogama, ali unakrst. Podaj mu preko vatralja nek se napije malo.
Na prsima mu se poznaju dve rane od puške, ali gotovo obe zarasle. Đilas isteže onim kocem te vampira usred trbuha. — Adžijazmom
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On zastade i pogleda ga, a ovaj priđe te mu celiva skut i ruku, pa, držeći ruke na prsima, pože glavu... Da kažem ko je Marinko. On je — seljak. Orao je i kopao te se hlebom xpanio; a to su mu i stari činili.
Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava... Srce mu se razdragalo, pa igra, igra u prsima... U tom slatkom zanosu zaboravi i gde je, i šta je učinio, i šta sad radi...
Dučić, Jovan - PESME
Bio je mlad, bujan, ogroman. i, nalik na neobuzdani ritam iz izvora, u njenim prsima diže se i uzburka dug i taman šum krvi. I, kao sivi list topole, Eva zadrhta.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— E, živa bila! Petrija trči od jedne jetrve drugoj i sva umazana od suza šapće nešto, mlata rukama i lupa se po prsima. Đeda sve navijajući se uđe u svoju sobu. Otvori kovčeg i izvadi jedan đerdan od nekakih starih orlaša.
Pop preko praga, a plamena greda više vrata tresnu i lupi popa po potiljku. On pade ničice i prsima ka zemlju, a ikonu diže više glave. Sasusmo čabar vode na njega i gredu i izvadismo ga ispod nje.
— reče pop, a očima pokaza na svetoga Savu koji mu je ležao na prsima. Opet željno gleda njeno bolno lice. Smiješi se i čisto ne može sit da je se nagleda: — Sad mi je sasvim dobro!
se — ta ja sam uz nju, moje sestre, moja braća, pa deca, pa moji budući bolesnici u pelengirima, s razdrljenim rutavim prsima. Pa niske čiste sobice, pa mršav konjić i prosta kola — ekipaža gospodin-doktora.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nova je bila, tek od skora došla na groblje. Ma da je bila već stara, usahla, ipak je bila nekako meka i sa još dobrim prsima i licem. Ona poče oko Taje obletati, a i Taja oko nje.
pokrivenim lepim ćilimom, a ona u kolima, oko nje, umešene pite, banice, ona obučena u novoj, vezenoj futi, s parama na prsima... Pa tako šareno, lepo, da ode na sabor, pa da tamo igra, igra...
I, da držeći ga otvorena više glave, igra a „pare“ da joj zveckaju na prsima, vezena futa oko nje da se širi i krši, a visoke, na „kopče“ cipele da joj škripe. To je ona htela.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše. Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače.
Afrika
Starica, glavna ličnost ove naseobine, ostaje sva skupljena i užasnuta u dnu kolibe. Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina. Utisak koji imam od nje ne prevazilazi ničim utisak koji bih imao od kakve naše Ciganke.
On je bio u prostoj beloj košulji, opranoj na brzu ruku, razdrljenoj na prsima, posuvraćenih rukava, u čakširama koje su nisko opasane preko nekog debelog omota na trbuhu.
Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa dosadom.
Radostan sam da sam opet u noći, pod zvezdama, daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih trava.
Teodosije - ŽITIJA
Svete Trojice napisa po nagu telu sliku krsta, i odmah oseti u svojim rukama da se pokrenulo, i opipavši po njegovim prsima, i ova opet nađe topla i živa, i kako se veoma molio uslišan bi, i obradova se, i reč Hristovu govaraše sinovima
Prepodobni brzo ustade i prekrstivši ruke na prsima reče: Pomoćniče moj i izbavitelju moj, Gospode, ne oklevaj, jer gle, u lavljem obličju dođoše neprijatelji moji da me
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Takve su najpre nevestinske košulje, đurđevajke, koje su vezene na prsima, pri dnu i naročito na rukavima koji se odlikuju osobitom elegancijom.
Te ornamentike ima i ostrag na košulji, na rukavima i na prsima. Šare su od crne vune i predstavljaju samo vertikalne linije i površine sa velikim zvezdama od srme.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bolje da ga je dopola slikao onako kao »Büste«, jer gospodar Sofra kad sedi, sa svojom glavom i prsima, lep je, impozantan čovek; kako ustane, stoji — karikatura, prava krtina.
Tek frajla Lujza kad i kad lagano uzdahne, i taj uzdisaj, koji je inače dubok, hoće da zaguši, ali po prsima i dugačkim tempo poznaje se. Dođe vreme ručku. Svi su tu. Ručak kao u jednog bogatog kasapina.
Bilo je već oko dvanaest sati. Napolju ciča zima. Kada se sutradan gospodar Sofra probudio, oseća neku bolju u prsima. Nešto ga bode u desnoj džigerici i u pleći. Uhvati ga jeza, pa mala groznica; mora leći.
chamoіs) — boja divokoze, otvorenožuta boja šantl — vrsta kartaške igre šaputle (od fr. jabot) — čipka na prsima muške košulje chaudeau (šodo, fr.) — preliv za kolače od vina i mleka, jaja i šećera šenktiš (nem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za sve to vreme šiljbok, pred vratima, sa puškom pred prsima, isturenih grudi, uplašen, stajaše ukrućen i nepomičan, to jest ljuljajući se lagano na petama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Vještice ne jedu bijeloga luka, i zato se mnogi o Bijelim Božitnjim pokladama namažu bijelim lukom po prsima, po tabanima i ispod pazuha“, pa im one ne mogu ništa nauditi.
„Na djetetu se more lahko poznati, kada ga mora pritiskuje: iziđu mu po prsima modrice i otečeno lice.“¹⁵⁹ Najpoznatija zaštita od mora jeste pojas koji se stavlja preko pokrivača.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
bukvice nema a bez knjige carske važne ne može caru da dokaže da je u ratu zadobio sedam rana bez prebola, da ima na prsima ožiljaka više nego u grudobrana, da mu još telom metak kola.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Mi ne znamo. LEPRŠIĆ: No dan i za nas sviće. Glas slobode, koji se po Evropi ori, odziva se i u prsima junačkog Srbina. Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme.
Milićević, Vuk - Bespuće
pod jednim prostim slamnatim šeširom; preko kulje mu jedan debeo zlatan lanac sa zavinutim crvenim koralom, iz džepa na prsima pomaljao se jedan veliki i prljav colštok. On ga uvede u sobu i iznese rakiju.
Radičević, Branko - PESME
Je l' to vreme što je posustalo, Što s' ne miče, što l' se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al' je ladno, uh al' mi je zima! Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na čelu je, laka koraka, ponosito išao nadaleko čuveni Čavlin Dalmatinac, pravi hajduk, s prsima u srebru, i glasno popijevao, nagoneći suze na oči svakom ženskom čeljadetu: Veselte se, selo i seljani, evo mene gone
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
joj polako, polako mili niz obraz, gleda me gde gologlav stojim između njih i svirača i dvorim ih sa očevim sahatom na prsima, pa kao da mi veli: — Božić, sine. Vidiš li? STARI DANI Šta ima sad tamo da vidite? Ništa.
— šanu mi ostrag; — još nije očitan. Vidiš da nema krst na grudima. I zaista na prsima nije bilo krsta, već samo njegove skrštene, mrtve ruke. Sedosmo među ostale. Svi ćute. Niko ne govori.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
NAHOD Nađoste me gde ležim u lišću imena tajnog, možda biljnog, a ko sam ne znam da kažem; pola mi imena osta na prsima majke, pola na okoreloj usni diva.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čudne li lepote i radosti: priljubiti se tako uz majčine grudi, sakriti glavu u mraku na tim svenulim prsima, koje su te, nekad jedre i zdrave, othranile i podigle!...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO Udri za krst, za obraz junački, ko gođ paše svijetlo oružje, ko gođ čuje srce u prsima! Hulitelje imena Hristova da krstimo vodom ali krvlju! Trijebimo gubu iz torine!
Ni ovakve jošt nije žalosti na mnogo se mjestah događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet naopako za onijem sivijem sokolom, pa ne moga odoljet žalosti, nego život uze sama sebi.
VLADIKA DANILO Mrki Vuče, podigni brkove da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah kolika ti toke izlomiše! Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
bila ogrnula da joj ne bi prašina odozgo, gde je Sofka čistila, padala i prljala joj čistu belu košulju oko vrata i na prsima.
joj se iz jeleka prsa otimala, te je morala svakad košulju ispod jeleka da naniže povlači, da joj ne bi gore košulja na prsima bila odapeta, razmaknuta, te joj se videla prsa, naročito ona njihna tamna i strasna udolina.
Na prsima joj je uvek bila ona niza dukata, poklon od Marka, koja joj cela prsa pokrivala i koja je, kao što je Sofka i znala, sv
Poče osećati ispod sebe kako joj postelja, krevet, biva vreo, čisto ne može da sedi, a u prsima srce joj jako i slobodno bije... Ponova nateže testiče i opet se ne pokaja, jer još jače oseti snage i vreline.
A nije smela da sedne, odmori se. Osećala je kako joj znoj na prsima kao graške izbija, valja se i između dojaka, niz onu dubodolinu, pada, kaplje.
Posle ispita sada prvi put ga vide celog. Isto onako mali, sa već širokim prsima i razvijenim vilicama i podbratkom, ali ramenima i ručnim kostima još detinjim.
Od njenog odela, prostog, ali novog, jake fute i debele joj košulje na prsima, zapahivao je miris na lan, konoplje i na one visoke planinske trave.
Ne osećali se bolovi od susednih laktova u prsima, od tuđih, ne muževljevih kolena međ skutovima. I sa užasom Sofka je gledala kako je sve to počelo da postaje, da se
ljudi kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni
Ispod njih viri njena obla peta u belim čarapama od konca. Na prsima leže nize dukata i kriju ovlaš oko vrata zakopčanu košulju s čipkama.
nje obleće, sva se k njemu okreće i, znajući koliko će mu učiniti zadovoljstva, počne da mu se kao unosi, i sva licem, prsima predaje, da je on gleda koliko hoće, naslađuje se njom, onda ova, svekrva, ne može više da izdrži, već počne da šapuće
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ zapita Vladika, izgovorivši svaku riječ lagano i odmjereno. „Hoću, Gospodaru!“ odgovori mladić, prekrstivši ruke na prsima. Vladika poglednu đakona, a ovaj otrča u manastir. Riječi i držanje njegovo odavahu iskrenost.
Gomila, brate, vidiš kako se slio!“ „Nijesu mravi navukli, no moji zubi natukli!“ odgovori medik, kucajući se po prsima. „Znamo, znamo... Nije teško ni zubima natući kad je šta, a za te ima, Bogu fala!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pritisnuto jače, sve to više skače. — Čija sila onoga i carstvo. — Svugde jači najačega tlači. — S golim prsima grad se ne uzima. — Teško je šutu s rogatim bosti se. — Kad je moranje, nije pitanje. — Luda sila brza pogibija.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
što zinula bješe da ga proždere, zasja se oni dragi kamen, te ona da vidi šta je, kad li — vidi i oni zapis đetetu na prsima, pa se ustegne na se, i uhvati dijete u čeljusti te šnjime očinoj kući.
15. CAREVA KĆI I SVINjARČE. Bio jedan car pa imao kćer, koja je imala na sebi tri belege: na čelu kao zvezdu, na prsima kao sunce, na kolenu kao mesec.
Ona odmah razdrlji prsi, a on kad joj vidi na prsima belegu, da joj i drugo prase. Careva kći uzme prase pa vesela otide kući, a svinjarče s krmačom i jednim prasetom opet
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i prosveštenije razuma, koje sam od mladosti moje želio i tražio, srpskoj junosti preporučiti i tako srpske kćeri prsima, koje su me odojile, ako ne koliko bi[h] rad, barem koliko mogu, blagodaran javiti se.
milostivi tvorac učiniti i neko nagraždenije človeku i ženi, davši njima veliko i neiskazano naslaždenije, u očima, | u prsima, u grljenju, u ljubljeniju i u svakom naslaždeniju, koje u čistom i svetom bračnom sojuzu uživaju; koju radost i sladost
Koje smotrenije, koliku milost i neizrečenu blagost večnoga tvorca on nahodi u onima milima prsima! Smatra i vidi u njima dva bogodana istočnika života, koliko svoga, toliko svega čelovečeskoga roda.
Lepa je i blagorodna dobrodetelj. blagodarnost! A kom smo više blagodarnosti posle boga dužni ne|go ženskim prsima? Neblagodaran i nedostojan človekom nazivati se koji se toga blagodejanija ne spominje?
kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje milostive i predrage matere, koja me je na isti način pri maternjim prsima držala i svojim mlekom [h]ranila, oživi želja moja za njom, koliko da je danas umrla, krv njezina koja u meni teče, počne
” Srce mi je lupalo u prsima; činilo mi se kao da ću izda[h]nuti. Poležao sam kao u nesvesti. Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio, došlo mi
” Ko ovo ne čuvstvuje, njemu je gvozdeno u prsima srce. Običavajte, dakle, mlada srca da čuvstvuju, u najmanjem listku, travici i cvetku tvorca svoga da poznaju, u
Ako je car ko od nji[h] bio, uzdiše za njim u prsima našima srce naše - zašto takovi car da nas ostavi! I da ne carstvuje vo veki na zemlji!
i prijateljstva ljubovi, kojega ste vi roda i plemena, kad vi takova čuvstvovanija u nami vozbuždavate, tako silno u prsima našima dejstvujete!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tebi se, predsedniče, obraćam: gde je opštinski pečat? — Ovde je opštinski pečat! — Čađević se pesnicom udara po prsima. — I to ću da ti uzmem! — proškrguta oficir i opali u Čađevića.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Petrović CLX USEDELICA Kada te u crnom, starinskom odelu, S ugašenim okom i prsima spalim, Vidim na dosadnom kako te poselu Podrugljivo motre, - ja te silno žalim!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To beše Nikola. Na divnom zelenku, sav u cveću i peškirima, u prostoj vojničkoj šajkači, sa Karađorđevom zvezdom na prsima, ponosit, ozbiljan, hladan i kao da mu je neprijatna sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od
i čudnom mrtvačkom draži upijao me tako, da sam se ja, ležeći sa strane i naslonjen srcem na njega, osećao kao na samim prsima njenim, odakle sam gledao u ono samrtno bledilo njenog neiskazano plemenitog lica.
Ja sam imao trideset godina, novu artiljerijsku uniformu kapetana i beli orao s mačevima na prsima. Ja sam bio rado primljen, voljen i omiljen zbog svoje skoro smešne iskrenosti, zbog vesele naravi i kao pevač koji se
kakva lepota a ni nakaza, ni cvet u rupici od kaputa nisam imao, niti mi je krajičak bele maramice virio iz džepa na prsima, a u ruci držao sam torbu prepunu poklona ženi koju sam ne velim obožavao, ali među tolikim i posle toliko vremena
ogromnu snagu: baš kao da je ta mašina on sam, i da je ona snaga u njegovim sopstvenim, od neobične snage nabreklim prsima. Onda lokomotiva pisnu.
Pa ide on i lepo se ugiba onaj patos pod njim, i cipele mu škripe: švorc, švorc, švorc. Za njim žena: na prsima s prsta debeo zlatan lanac, onda libade, pod grlom broš, na glavi dijamantske grane i tepeluk od dukata, dakle feslika.
se brzo, i slike letele jedna za drugom, a ja sam se povremeno trzao, otvarao oči i uveravao: da je ona tu, na mojim prsima, ne shvatajući ništa od razlike slika u snu otvorenih i zatvorenih očiju.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Duša diše u patnji kao more u plimama i osekama. Poznam spečenu suhoću kad presuše suze, kad se u prsima zgrune tvrda ledena gvalja. Poznam klonuća u pustoš bešćutnosti. Poznam časove kad je duša prazna kao presušen bunar.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gorko zarida: —Pero, hranitelju, kuda ode? — i prostre se po tlehu, bijući se šakama po glavi i prsima. I mali se Marko rasplače. Suseda Jurka nije mogla da izgovori ni cigle utešljive reči.
Antica osjeća u svojoj drhtaj njegove teške nažuljane ruke, pa je nešto steže u prsima: čini joj se da bi joj lakše bilo kad bi se nasami našla, lakše bi mogla da sredi svoje misli. — Idem kući, — veli mu.
Sveće drhte, a tunike se u suncu odbleskuju u svim bojama. I dolaze žene pune, krcate zlata: u ušima, na rukama i prsima; s navaljenom svilenom maramom na glavi, skrušene, pognute, gledaju preda se.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
već u žarku rumen što je ulazila na prozore i trnula kroz sobe u baštu ona bi otkopčavala mintan, razgrtala košulju na prsima i posmatrajući s čežnjom i bolom svoja puna, kao mleko bela prsa, mećala, strepeći da ih ne povredi, svoju vrelu ruku
ljudi, kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho, na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni
njegovom pesmom, od bola, grča uvija na njivi, među redovima zasađenog duvana, i od prejakih osećanja samu sebe po prsima ljubi, strasno ujeda.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
dugačkom sohom u ruci, prtenom džakuljom o ramenu, u pohabanim crnim čakširama i gunju, sa razdrljenim i čupa– vim sedim prsima, dugovrat sa zametno ispalom jabučicom, duge glave, plavih zasušenih očiju i potpuno belih brkova.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zar ne vidiš dušu čistu, Božja sina u čoveku? On svlađuje svoje bole, Sakriva ih u prsima; Diže gore oči svoje — Teško j’ dobrom među zlima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Starica, glavna ličnost ove naseobine, ostaje sva skupljena i užasnuta u dnu kolibe. Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina. Utisak koji imam od nje ne prevazilazi ničim utisak koji bih imao od kakve naše Ciganke.
On je bio u prostoj beloj košulji, opranoj na brzu ruku, razdrljenoj na prsima, posuvraćenih rukava, u čakširama koje su nisko opasane preko nekog debelog omota na trbuhu.
Njegov je vrat bio ukočen i veliki ožiljci videli su se po rukama, vratu, prsima. Svaki čas on je sklapao oči i otvarao ih opet kao sa dosadom.
Radostan sam da sam opet u noći, pod zvezdama, daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih trava.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Potresajući prizor! Ljudi, što su maločas stajali s vama i uz nas: bodri, snažni, čini ti se prsima bi grad razbili, leže sad pred nama kao neme, hladne, nakažene trupine.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Blago ne traži mi, brate: varljivo zlato i srebro! U prsima Srpkinja blago neisplaćeno Nosi! Ne gledaj vreme, jer ljubov sve će pobedit!
O, kad bi uvek mladim u prsima Ovako plamen k lepome buktio! Kad bih do groba tvoje slasti, Majko, uživao u ovoj meri! 1830. Jovan St.
S tužnim srcem sad iščezne, Smrtni Srpstvu kuca čas; U prsima svaki nosi Svoje sudbe gorki klas. Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika
Nepostojanstvo sudbe, šta je od tebe brže! Silno s’ napreže čovek večnostalna stvarati dela, Al’ u prsima svak truleža usev nosi. Zalud lekova ced protiv otrova bolesti raznih, Sudba je čoveka ta: zemlja da zemlja bude.
Vratu mi s’ neće u gvozdeni jaram svirepa vraga. Ako je drago vam, čujte mi svetlu i veliku tajnu, Koja duboko u prsima mojima skriva se davno: Detetom kad sam Novkove čuvajuć pasao svinje, Gorom i dolinom tamo i amo ja hodio mnogo,
dali smo jedan srpski bal, iz kojeg ni otličnije zemljedelce isključili nismo, da i oni žar narodnosti u svojim prsima osete.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da bojnim mačem spasem zidine, U kojima ti stara tvrdica Nezavisnosti skupu svetinju Slabomoćnima čuva prsima... (Čita.) „Trošne su, kćeri, naše galije, Mačevi slabi, da ih potisnu — Ti, kćeri, mo’š...“ Ja?... A otkud ja?...
“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito! Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi spomenik... A izrezaću rukom neveštom Na nagrđenom tako kamenu Žića ti lažnog nacrt istini...
Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje... ah, nesrećnice!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Po razgolićenim, runjavim i širokim prsima nahvatalo mu se stvrdnuto inje. Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire
obučen u modri koporan i crvene, skerletne čakšire, sa crvenim šalom oko glave i krupnim, srebrnim tokama i ilikama na prsima, pod punim pusatom.
— odahnu krupno Dule, pa razdrlji znojavu košulju na širokim, runjavim prsima. — A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
nad Bećir-agom i aginicom priziva se s uvodnom scenom mučenja mladog hajduka Malog Radojice, kome Turci lože vatru na prsima, prinose guju prisojkinju, zabijaju klince pod nokte.
Jakšić, Đura - PESME
Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima. Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kao uvek, sve one gotovo u jednom odelu, s jednakim brojem nizâ na prsima, i, neka suvlja, neka deblja, ali sve plave, jednaka lika. Do njih brat im.
ona, Jovanka, pojavila se na svekrovoj kapiji u haljinama neveste, šalvarama od jumbasme, sa zakopčanim mintanom na prsima do grla, i zabrađena ne čajkom već šamijom, sa licem ne devojačkim, izvučenom i rastresenom kosom oko vrata, oko ušiju
Jovanka, kao da se ona udaje, ali nekako čudno, kao presečena u polovini, sa malo nabreklim prsima i vrelim licem, uvek kad dođe kod njih pa vidi i njega, brata Mladenova, budućeg zeta, počne njoj da se tuži: — More,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Od veštica i svakog zlog dihanija uopšte mažu se i deca i odrasli b. l. po dlanovima, tabanima, prsima, ispod miške, naročito o pokladama, ili na Mladence, ili Badnjeg večera (ŽSS, 183; 326; GZM, b, 1894, 662; 671; ZNŽOJS,
Kupinin koren upotrebljuje se protiv srdobolje (ŽSS, 311), i bolova u prsima (GZM, 6, 801); list se upotrebljava protiv srdobolje (Begović, 247), stomačnih bolova (SEZ, 13, 378), i bolesti uva
uzme, na njega će preći rana (SEZ, 40, 234). O. ljuskama pokriva žena bradavice na prsima, da joj mora ne bi škodila (ZNŽOJS, 7, 139). Od verovana o o. vala zabeležiti ova.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U grudima ga tišti, ne može da misli, ne može ni da osjeća. Bijaše sve uzalud; izvan boli što je osjećaše u prsima, u glavi i u očima, neka druga bol kidaše ga, ovladavši njime, i on nije znao kako da sebi pomogne.
— Ko bi tebe ugrija! — ruga se Cirilo. — Daj meni; ovakovi se hoće! — i udari se šakom po prsima. Ivo stoji i neće da sjedne, premda su ga nudili i odmicali se da mu učine mjesta.
I u oluji slušaju otkucaje života. Ivo gleda u nebo, očima prati oblake, a ruka mu počiva na njenim prsima. Oči su mu otvoreno uprte u pomrčinu; tuga i ljubav ga savlađuju. — Pusti!... Ne mogu te pregoriš, teško mi je!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nikad se nije razdvajao od njega, raspeće ga je stalno kuckalo po prsima, klatilo se obešeno o tanku oputu oko vrata. Artemije Po ovoj žezi, sada, Lauševi konjanici leže kraj kakve rečice,
Često se budim u toku noći obliven znojem od straha, nešto glomazno i teško leži mi na prsima, ne da mi da dišem. I uvek taj isti san. Močvara po kojoj plivaju lešine svih onih koje sam voleo.
kako to ide sa mojim kažnjavanjem, da li klečim, da li sam skrušen i ponizan, udaram li sebe dovoljno snažno po golim prsima, ramenima i leđima žitkim brezovim prućem, puca li mi koža od udaraca ili sam prema svom grešnom telu blag i popustljiv.
Jesu. Jesmo li ostali kome šta dužni? Nismo. Dorotej stoji na sredini odaje, prekrstio je ruke na prsima i pažljivo posmatra ona tri jadna, uzdrhtala stvorenja u ćošku. Šta ćeš učiniti, Doroteju?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
stara Od siline i miline – Dirnut handžar iz korice Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima – Zatreperi u prsima.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Obučen u dosta tesan mintan, opasan svilenim pojasom, u čakširama sa nogavicama, išaranim širokim gajtanom. Na prsima sahat sa lancem. Sa fesom na glavi. Vidi se da prilikom šišanja već brije vrat. SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Evo indi moja ruka, koja jošt na muškim prsima počivala nije. Ja vam je čistosrdečno (ako ne serdečno čisto) dajem, i želim ne samo kapu na glavu metnuti, nego i
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(uz burnu svirku, praćena Cigančicama počne da igra čuveni čoček »Keremejle«; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući oko Hadži-Tome, po katkad ga kosom dodirne po glavi). Noć trne. Fenjer se gasi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji ih nijesu mogli nabaviti, oni su mjesto njih prišivali srebrne krupne novce; od oružja imali su
kad je video lepu i besnu Turkinju: Živo mu je srce poigralo, a za pojas svijetlo oružje, u njedrima sahat zakucao, na prsima toke zakucale. pa je toke rukam' ustavljao.
i raskošne darove: A kad Milić dara privatio, konja jaše, konj mu poigrava, a zvekeće sablja o bedrici, a žubore puca na prsima, na kalpaku trepeće mu perje.
đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po zelenoj travi, prosu
A kad Milić dara privatio, konja jaše, konj mu poigrava, a zvekeće sablja o bedrici, a žubore puca na prsima, na kalpaku trepeće mu perje. Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi!
dobro što smo učinili: onomad smo ubili Turčina, od Lijevna staroga Mal-agu, skinuli smo toke sa Mal-age, pa eto ih na prsima tvojim; a skinuli kovče i čakšire, pa eto ih na nogama tvojim; uzeli mu laka dževerdana, pa eto ga o ramenu tvome!
Ako li se povratiti nećeš, ti obuci divan-kabanicu, te zakloni toke na prsima; a povrati od šajka kalčine, te zakloni kovče i čakšire; a naj tebe moga dževerdana, te s njim idi u Lijevna grada“.
Posluša ga Daničiću Vide: On obuče divan-kabanicu, te zakloni toke na prsima; a povrati od šajka kalčine, te zakloni kovče i čakšire; a povrati pušku Malaginu, i on uze pušku Mijatovu; ode pravo
Daničiću Vide, povrati se turskoj karauli, pa se hajduk bješe umorio, te raspuči divan-kabanicu (zasjaše se toke na prsima), uze bacat kamena s ramena, te Turetu dalek’ odbacio; no govori Hajkuna đevojka: „Zlo vi bilo, Turci Lijevnjani!
ga u nogu lijevu; na desnu se hajduk dočekao, dževerdanu živu vatru dao, na dobro ga mjesto pogodio: đe spučava toke na prsima, — obali ga sa konja đogata. Ture pade u zelenu travu, al’ ne može Vide da dopadne da mu rusu odsiječe glavu.
Al’ govori Bećiraginica: „Ev’, boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; nalož’te mu vatru na prsima, hoće li se pomaknuti, kurva“. Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade.
Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’