Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Poređaju nas vezane uza zid, pucaju u nas, - prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska, otežasmo od olova u telu. Dođe i veče. Umorili se strelci.
Poređaju nas vezane uza zid, pucaju u nas, - prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska, otežasmo od olova u telu. Dođe i veče. Umorili se strelci.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
oje — ruda okanica — sud koji sadrži jednu oku okariti se — zabrinuti se okoran — prekoran omaja — voda što prska sa vodeničkog točka kad vodenica radi oplavak — batina, štap oporočava — priča, negira orjantin — hulja orospija —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od danas nema harambaše ni hajduka, od danas smo pobunjeno roblje što jaram skida! Neka prska ćelavo teme!... Treba mu seme zatrti onako isto kao što on naše htede!... — Treba, treba!...
Dučić, Jovan - PESME
A mokre su oči okrenute drugde. SAMOĆA Leži reka rasuta u mraku, Mrtva, bela. Ne čujem da prska Ni talasić izmeđ gustih trska, Ni ptić rečni gdegod u vrbaku.
Addіo, cara. Bartoleo.“ DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga pana. Ču se strasna svirka.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Samo da mi noga preće, časti mi, volim ja da sam tamo nego ovako da smrdim“. A dani prolaze, pa jesenje kiša prska u prozore i vetar nosi žuto lišće i savija grane sve do zemlje, dok Hristić sedi u toploj sobi, izležava se i pomera
Afrika
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svakoga dana kad pere ruke on nasapuni sestri lice, i prska vodom kanarince, i s našom mačkom igra žmurke. U ovoj porodičnoj idili, valjda zato što se oseća periferijska,
Radičević, Branko - PESME
još grđa kuknjava i uka, On ni brige, već vata pijuka, Diže, spušta, bije, tuče, mrska, Silni kamen na sve strane prska, Ta šta kamen! sve sama prašina, S njom se titra pod nebom vetrina.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
li da pođe ovaj tumarač; s raskršća kog li Mesečev cvet mu tabane praši, skupiv u žarač pucnjavu letnju - s koje već prska, s pčelom u mesu, šljiva - a srpska?
tumba, sva u mutljagu stvarnosti mučne, čija se brlja oceća svukud - vonja po tragu vizija lepih, s kojih tek prska, s brègova plavih, šljiva - a srpska.
blizine, što se rascveta po siromaštvu svakojih grana, tužna u dvoru davnašnjih leta, s čijih se krošnji, orah kad prska, blisko zaplavi šljiva - a srpska.
S njega se čovek, Božiji prirok, u nadahnuću, otisne, propne u ozarenje: svemir gde prska, složno gde prašti šljiva - a srpska.
- Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska. Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače. Kopni, kopni, Voda škropi, Prska, pljušti Na sve strane: Po Evropi Sneg se topi I klokoću Noću Brane.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I samo kamenje po dvorištu, vađeno konjskim kopitama, više ne prska i ne tandrče, već kako koji i gde u rupu zapao, tako zastao i uglavljen kao da se odmara.
ni osećao, sav je trnuo osluškujući da li se ne čuje što iz onoga sopčeta gde je Sofka i odakle se videlo kako još prska sveća. Srećom ništa se nije čulo, ni Sofkin plač, jaukanje.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati. Lomi se već tvoja trska Na vetru. I kiša prska Po golom mesu što pati. BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv viče vrevom petlova i vreva prska krvlju po brestovima i šljivama, po plastovima i odžacima. Kad ponovo sede u sanke, ne mogade ništa da kaže.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga Pana. Ču se strasna svirka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zapinje, otvara i zatvara velika žvalava usta kao da zeva, ispušta s mukom, zadahom beloga luka i s pljuvačkom koja prska, nekoliko reči, pa se opet zagrcne. Ponekad, ali to je retko, ispadne mu da izgura celu rečenicu bez mucanja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
na trg pred njom, opisuje mi mali gradski park s vodoskokom i s crnčićem od lijevana željeza kome iz roščića u ruci prska tanak mlaz. Slušam s hinjenim neznanjem i s uveličanim interesom mog Cicerona.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1904. POGREB Polagano sprovod ide... Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda, nema, Ide tako...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
vrativši se u sobu, zatiče „mračnu, upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj tela, lojana sveća u čiraku prska i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Iščekuje me? Al’ neka, idi, mož’ i čekati! Gondola na me znam da ne čeka, Nit’ more prska sjajnom radošću S vesala britkih biser sićani, Da me na grud’ma sviju milina Kroz tihu rumen zraka sunčevih S
MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane! STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane! MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade....
Pa i taj kuršum, što nam Staniši Sa masnom krvlju prska dolamu, Poslanije je zlobe njezine.... RADOŠ: To li je uzrok koji vas goni Da se predate crnom sotoni?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Sv. Martinu (Međumurje) uoči Bogojavljenja donese se iz crkve osvećena voda, pa se onda u nju zamoči h. grančica i prska (lustrira) celo ‹selo› (ZNŽOJS, 12, 300).
oproste, treba da načini kitu od bosiljka i cveća i da iznese rastvorena meda ili šećera pa da pomoću te kite od cveća prska slatki rastvor po onom mestu gde je stradao i moli andre da mu oproste, pošto je on čovek, pa ne vidi, ćorav je i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Cede se niz zidove. Malter u crkvi se podlupio. Počeo je da prska. Ako se voda ne povuče, uskoro od živopisa neće ostati ništa.
Stanković, Borisav - TAŠANA
kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po licu, i onda ja tamo iznesem: i jastuke i ćilimove i vodu i ratluk.
TAŠANA (jednom rukom grleći ga, pridržava Paraputu, drugom ga prska vodom po čelu i licu): Napij se malo. (Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad oko podne momak vrati neprodatu, svelu zelen, starac je opet grabi obema rukama, meće u vodu, prska, miriše. Suvo seme stavi na dlan i miriše ga. Uveče sedi u baštici „dok se mirisi ne zatvore”.
Gle, opet počela kiša. Uh, kakav mi je amrel, sav se usukao dok sam bolovala. A badava ga i otvaram: prska odgore, prska odole, mesi se blato na blato. Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine!
Gle, opet počela kiša. Uh, kakav mi je amrel, sav se usukao dok sam bolovala. A badava ga i otvaram: prska odgore, prska odole, mesi se blato na blato. Šta je ovde Bog navaljao puste zemljurine!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Oko nje, već zarasli travom, razlupani i truli vodenični kamenovi između kojih se vidi jaz vodenični, u kome prska i šumi voda. Sproću vodenice kućica sa doksatom. Na sredi dvorišta »ćutuk« i kameno korito od stare, presušene česme.
Šantić, Aleksa - PESME
1904. VODENICA Staro mjesto moje! Pod sjenkama grana Radobolja mrmlja, vere se i prska; Mrke hridi streme visoko sa strana Pune gustih zova, smokava i trska. Sve je isto, staro...
Kada ti talas po žalima prska I baca duge na bokore trska, S talasom pljušti, i sjajna, i vedra, Kô galeb laki diže se i brodi, Pa pjeva suncu,
Noć. Poju slavuji, i na brsne grane Kao sedef bela mesečina prska. Već me evo vrhu. Svuda krš i same Dve—tri smreke šume na rapavoj ploči.
vidim: i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite đulbehara.
Sa ramena njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po kršu prska — Raspe se rijekom na ševare gole, I zapali lišće breze i topole.