Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Metnuja je u glavu — vele — da je sav od cakla, pa se boji da izađe iz kamare, jer bi, misli, odma prsnuja u komadiće.“ Tako se govorilo. Taj glas zaprepasti Kušmelja, a, zbog drugih razloga, i dužnike Brnine.
Na rastanku reče mu Srdar: — Jeto, brate Brne, ti bi nam mogâ biti meštar u svemu a zavrtija si u glavu da bi prsnuja kâ vodeni mijur čim bi izašâ na ariju. Kako se to može razumiti?
— reče Tetka veselo. — Jevo te u koridoru zdrava i čitava, a nisi prsnuja kâ mijur. Ajdemo u moju kamaru, jer jevo svit dolazi. Ajde, Brne! Ajde, Pjevalica s nama na rakiju.