Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
najbolje gazde, koji obuku se u najsiromašnije haljine, kroz kapu propali perčini, kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman, aman za carevo zdravlje!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On oseti kako ga ta ruka sve više i više steže: kako hladni prsti utanjaju sve više i više u oblinu njegovoga vrata. Dah mu se poče gubiti... I... on se obneznani... 6.
— Ponešto. Dadoše mu gusle. On manu gudalom, zateže strune, namesti malo konjic pa razvuče... Lako su leteli prsti njegovi po strunama... I izvi se zvuk i zatreperi nad glavama njihovim. Ali, iako beše setan, on nije duše slamao...
Dučić, Jovan - PESME
I dok gradi svoje neizmerno delo, Pristižu je jutra i podnevno sunce. Ali prsti ruke, neznane i čudne, Ne miruju. Zalud: u telu duboko Ne vri još mlad otrov želje nerasudne!
Afrika
i odevene samo u niske žutih i crvenih đerdana, provučenih između nogu, zategnutih preko bedara, i u krst preko grudi. Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom. Duga uzdužna srebrna dijadema od temena do čela.
Rasteruje metlicom mušice sa svoje ranjave ruke. On je izgubio već jedno uvo, i sad mu otpadaju prsti sa ruke. Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je Isakovič kraj njega klekao, noge se u samrtnika zatresoše, još nekoliko puta, zgrčeni prsti zariše u travu. Zatim se sve smirilo. Lice samrtnika bilo je prebledelo, crte Garsulija postadoše mirne i meke i blage.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
A šta ako je Rašidin otac nas tražio noćas po nasipu? - pitao sam se osećajući kako mi se i prsti I stopala i sve hladi kao da me je neko zatvorio u frižider. V Celu sam noć proveo na nultoj tački temperature.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U noći, pak, čekao ga je pakao. Njen zagrljaj, njeni bezumni napadi, njeni dugi, neumorni prsti. Njena lepota, kraj vatre, nadzemaljska, njen pogled i njen plač.
Tada mu već i nozdrve behu prepukle, i šake i prsti razbijeni i pocepani, tako da su visili kao krpice sa nekog rukava.
Želeo je da svuda prođe lađama, nepomičan i zamišljen. Za nekoliko godina, pleća mu se poguriše i prsti mu postadoše drhtavi. Sanjaše je, u mukama, skoro svaku noć. Vide je u svakom mraku, ma gde bio.
drhćućim rukama svoju kosu, tresući se od zime, kao u ledu, vide kako se iz pomrčine pojavljuje jedna ruka. Prsti su joj, beli kao kreč, puzili svaki zasebno, grčeći se, sve bliže.
Mahala je neprestano lepezom po kojoj behu išarane tičice i jaganjci, a u čijem je dršku bio učvršćen mali sat. Prsti su joj bili čvornovati, a ruka izukrštana debelim žilama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najomiljenije takve igre su: „zec“, „kako prsti govore“, „zujanje“, „lončića“ itd. U ovim igrama najvažnije je zadovoljstvo u izvođenju, u samom glumljenju, koje je i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
On ne stigne ni da podigne glavu kada beli nabori njene haljine ispune oba staklena kruga. Vitki prsti i pun zglob mlade žene spuste se na limeni sto. Pufko podigne oči i ugleda je u skraćenju.
partnerke za ples: čitava mala taktika da bi se brzina denfovala, a na lice navukao ravnodušan izraz u trenutku kad se prsti dotaknu devojačkog ramena.
Bel Amija, dok je onako raspet visio između neba i parketa čitavu jednu večnost, a možda i duže od toga, sve dok mu se prsti sami od sebe ne rastvoriše a on tupo pade na strunjaču pred devojčine noge.
tresle se čaše na stolovima, slaveći moć elektične energije provedene čak i u harmoniku tamnoputog pevača, čiji su prsti bili okićeni prstenjem svih oblika.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bejah lud... Veče pade. Mesečina iziđe. Nisam znao kako sam večerao. Zalogaji mi zapirahu, ruke drhtahu a prsti behu oznojeni.
Prvi put, ispod bele maramice oko vrata, videh joj neopranu košulju. Prsti ruku joj behu pomodreli i izbodeni iglom. Kao da me nečija ruka uhvati za srce i steže ga jako, pa ga onda opusti te
Čeka da se ja osmehnem, pa onda ona. U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“. Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna.
služim se njenim kosirčetom, pa posle, kad počnemo zrna da skupljamo, da ću navlaš gurati moju ruku u njenu, a tada će prsti da nam se prepleću i glave, lica, kose dodiruju.
Beli mu se čalma, crni koščato lice, a po beloj šupeljci u koju svira padaju krupni mu, crni i koščati prsti. Svira on, a njegov kusi pas (koga smo mi, deca, uvek jurili, jer nas je ujedao kad god smo hteli da se približimo
Odupro sam se o nju. A ona sva vrela, oznojena. I ja sam oznojen od nje. Kako sam je desnom rukom obgrlio oko vrata, prsti moje ruke dopirahu čak do njenih toplih, vrelih joj usta. A nedra joj topla, tvrda.
Kostić, Laza - PESME
” Tako zbori cura, pa se čudom krsti, u krst se već slažu nehotice prsti! Dok se tako krsti bula, u tom času u crkvi maloj na ikonostasu ikona se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa, sveca
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Daj meni i ja ću svirjeti — reče nepoznati. Vojnik mu pruži sviralu, ali ovaj ne može ni da zapne, jer mu bija'u prsti krivi.
Tad će mu vojnik reći: — Ti ne možeš da sviraš, jer su ti krivi prsti; valjalo bi prste malo ispraviti, pa bi onda mog'o isto k'o i ja. — Kako bi' ih ispravio? — upade nepoznati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ako uzmem sas prsti, ti vikaš „ne valja“; a Velimir, kuku majci, ne jede ka čovek, nego sas levu ruku. LjUBA: E, pa takva je sad moda.
Lalić, Ivan V. - PISMO
čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tu njega obuzme iznenada strast i jurne na moju džemperišku. Gospode bože, ti amaterski prsti! Znate li za koliko bi vremena uspeli da otkopčaju onu dugmad pozadi? Za jedno dva meseca, u najboljem slučaju!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
put se svodi na razmeđa gde te presreće znak veliki dlan iz kamena šaka urezana u stenu jedva je nazreš u pećini prsti zbijeni u zid udeveni svetle kao glas nečuven i neznan dolazi iz daljine željan da se sa sobom sretne kao i ti
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Nisam valjda... ne boj se, nisam ja od takvih; pre bih dala da mi se odseku prsti no što bi se tuđe stvari dotakla. (U tom trenutku budilnik pod Sarkinim šlafrokom zazvrji strahovito glasno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
i taj će biti isto onako naduven, pomodreo kao leš pored koga sada prolazimo, a sa koga je skinuta obuća, te su prsti rašireni i natekli, slično korenu u alraune. Kao da nam prave špalir, ležali su mrtvi sa obe strane puta.
Zvezdana i mračna noć. Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz svoje majke.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Prijatno je ovo osećanje, ali ona nema kad... Ruka drhće... drhće... ona podmeće i drugu... Prsti se zapleli ... ne može da namesti kažiprst na obarač... Ha, evo !... Vuče... Obarač se pokrenu i čini joj se zastade...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jer šta bi goveda srede, ili subote jedne, Kad sunce u podne upeče, a ona ožedne? Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu fale jedna ili dve žalosne vrbe.
Minut po minut, pa i sat po sat Prolaze — vreme tajnim tokom teče. Smrzli mi se prsti, ukočio vrat, I, neosetno, prođe veče. U ponoć, Mesec obasjava selo. Zec se, u šumi, podvlači pod kamen.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zatim ona vide kako mu se, iznenađenom takvim njenim uzimanjem ruke, rašireni prsti zgrčiše, te, prinoseći je k sebi, ruka njegova dođe joj onako crna, tvrda i kao neka šapa.
— Ni ja ne mogu. I odskoči od Sofke, uspravi se. Sofka vide kako mu se po ćilimu prsti od nogu u čarapama grče, tresu. Da ga kao umilostivi, produži Sofka. — Sramota!
A da je on, on sad tu, njegova nesreća i crna sudbina. Hodao je. Nije mogao da se nadiše. Prsti su mu pucali; glava njegova, već uska, stara, sparuškana i obrijana, sva se tresla. Zahuktan, nije mogao da se smiri.
debelih čizama, sa | jakim račvastim mamuzama, jasno i oštro se ocrtavalo njegovo oblo koleno u čohanim čakširama. Prsti su mu bili debeli, kratki i sa nabranom ali čistom belom kožom.
I od sreće dohvati Markovu ruku, prinese je svome licu i poče je ljubiti, osećajući kako je prsti njegovi miluju. — De, de... — I samoga Marka to teknu i razdraga. — Pa drži se, ne podaj se...
se okrenu k njemu držeći ga za ruku, stoji i čeka, dok i on to isto učini, a oseća kako sve više u oznojenoj joj ruci prsti njegove ruke drhte i čisto je grebu, sigurno zbog sada potkresanih nokata.
I to držanje mladoženjine ruke bilo je za nju najteže. Osećala je kako njegovi ukočeni, uplašeni prsti samo leže u njenoj ruci, te ona mora jako da ih steže, da bi ih mogla držati.
Odjednom učini joj se kako ne može više, jer mu toliko klize prsti iz sada i njene već oznojene ruke, da će još pre svršenog venčanja morati da mu ispusti ruku, i razdvoje se.
| — Zbogom, tato! — priđe i poljubi ga u ruku. Oseti kako su mu ruke, prsti, sasvim hladni i teški. Izlazeći i prolazeći kujnu, ču ona za sobom aščikin još strožiji glas ovim Ciganima u kujni:
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko nije za se, nije ni za drugoga. — Teško meni bez mene. O MALOM I VELIKOM — Ni prsti u ruke nijesu svi jednaki. — Stotinu malijeh čini jedno veliko. — Mnogo zrna gomilu načine.
(Jezik) 42 — Na čelu ti sjedi kad radiš? (Znoj) 43 — Oni preli, oni tkali; oni vazdan, jadni, goli? (Prsti na ruci) 44 — Proleće jato golubova zlatnijeh kljunova, drvenih repova?
(Čast — obraz) 295 — Šta je najcrnje na svetu? (Sramota) 296 — Šta je na levoj, a šta na desnoj ruci? (Prsti sa noktima) 297 — Šta je na svetu i najbolje i najgore?
(Koža od gajda) 334 — Ko uvek ide a s mesta se ne miče? (Časovnik) 335 — U koga su prsti bez nokata? (U rukavice) 336 — U šta se ekser najprvo udari kad se kuća gradi?
A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi. Ovaj prvi (kažiput) — veli — ogladneo, pa rek’o braći: „Hajde da ručamo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
74. Vo. 75. Svrdao. 76. Sat u košnici. 77. Kozij rep. 78. Niti. 79. Mrak. 80. Klupko. 81. Čokot i vino. 82. Prsti u prelje. 83. Čele. 84. Kad prsti skidaju mue sa skorupa. 85. Ovce i kurjak i pas. 86.
77. Kozij rep. 78. Niti. 79. Mrak. 80. Klupko. 81. Čokot i vino. 82. Prsti u prelje. 83. Čele. 84. Kad prsti skidaju mue sa skorupa. 85. Ovce i kurjak i pas. 86. Čovek s guvna poručuje ženi za vreću, kad se naoblači, 87.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— poče sladiti Trtak. — Mi smo svi sluge svetoga Vrane. Ono, da rečemo, nismo svi jednaki, jer ni prsti na ruci nisu jednaki; niko je misnik, niko dijak, niko izmećar; ali, jopet, svi smo jedan drugome potribni.
ošurio „maovinu“ s lica; ali otkad mu buknu česta dlaka, stric mu pokloni britvu, a otkad mu Jelka reče da joj se prsti ježe kad ga pomiluje, Bakonja se poče brijati svakoga drugoga jutra.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Od belog jorgovana boli me vid, Od plavog — ruka skoro sanja Da su joj prsti postali cvet Pa tužno i veselo mirišu Kraj ruže koja je skupila svet I krv i tajnu i usne koje sišu Sa druge usne
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odavno je iz njega iščilela radost od njihovog žutog svetlucanja i tankog, čistog zvuka. Prsti su prestali da ih se plaše. I veđe da se razmiču.
Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide. Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja.
Setila se, zasmejala i prošaptala: „Moj bradonja.'' Dok su joj prsti polako klizili po čvrstoj beloj kupi i zaboravljeno zastajali na vršku, tamnom i šiljatom kao zrno drenka, dok se žudno
Pa kad joj prsti bezuspešno pokušaše da napipaju kost u pregibu bedara, osmeh se razli u smeh, dug, glasan i zamućen.
Nije joj zamerao što punim snom spava; on je rođenjem osuđen na muku, a ona živi na njegovom hlebu samo kao svedok. Prsti su blago obletali oko čvrstog zrna na levoj dojci, koleno je bilo uleglo u dolinu njenih butina, osećao je samo toplu i
Samo, rakija nije dovoljno slatka. — Iko, hoću prsti da mi se lepe! Hoću, kao kad zrelo grožđe berem. — Svi su mu ludi u kafani, i ovi što su se načičkali oko njegovog
pogurene nad činijama, izduženih vratova, sa ukrućenim rukama koje se ne presavijaju u laktu, zatupasti i čvornovati prsti jedva im drže drvene kašike, vešto kradu jedan drugome meso i mljackaju sporo, odsutno.
Zvao je opet jedne noći; kad je pod dlanom osetio meku i toplu kožu, njemu se učinilo da je to Simkina koža, jer nju su prsti zapamtili zauvek.
Čije je? Povlačeći čarapu, njeni prsti dodirnuše mu listove. Naježi se. Ti prsti su i tuđu nogu i tuđi vrat milovali. A ipak, iako ne bi hteo, sasvim jasno
Čije je? Povlačeći čarapu, njeni prsti dodirnuše mu listove. Naježi se. Ti prsti su i tuđu nogu i tuđi vrat milovali. A ipak, iako ne bi hteo, sasvim jasno oseća da je voli. I To što je u njoj.
Gleda u žuto da ni o čemu drugom ne bi mislio. Broji dukate. Debeli, dugi prsti umrljani su belom krvlju, on neće da misli na onu krv kojom je ova noć u sobi iznad njegove postelje zakrvarila detinjim
To je ona sa onim očima, zaključio je u sebi slušajući kako detinji prsti obesno jure po klaviru. Samo ona sa onakvim očima može toliku galamu da diže dok joj brat plače; znao je da je ono što
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
On je pusti da padne u vodu i zagleda se za njom, zapanjen: iz belog, svetlucavog peska pružali su se ka njemu rumeni prsti korala između kojih su promicale zlatne ribe. »Gle!« —reče sebi. »Pa ja sanjam!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao da je naglo došao do sebe i dalje je prepoznavao: sedeo je na ulazu u nečiju staju, prsti su mu doticali slamu, ovlaženu i prisnu, ovce su bile tu negde, na čakšire, prosenjene na kolenima, padala je toplota.
Popa, Vasko - KORA
algi NA ČIVILUKU Okovratnici su pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim naborima U ZABORAVU Iz daleke tame Isplazila se
reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
vodu iz grčkih česama koju smo mi držali za vino, čisto kao suza, i od koje su nam se, za sve to vreme, crnile bluze i prsti i nokti i usne kao od varzila. Lepo je bilo, i veselo je bilo, i svega smo imali i svačega. Svega i svačega sem žena.
da je ono tamo zaista ženski stvor nebeski lep, umalo ne vrisnuh, umalo što ne poleteh da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i mehanički podigoše do samih mojih usana koje su gorele.
Njegovi prsti, dugački i čvornovati, postali su takvi isključivo od toga što on, kako mi je sam pričao, svojeručno nosi kufer sa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Naša misao neprestano prelijeće po nepoznatim vidovima života i svijeta kao što utančani prsti slijepca prelaze preko nepoznatih i nepojmljivih lica.
Nemirni prsti katkad bi mu zastali, kad bi življi momenat u diskusiji jače privukao njegovu pažnju; privjesak bi se zakratko smirio,
prije nego sama misao, porodila neka nejasna slutnja te misli: kao sjena dlana da je prešla preko obasjane plohe. Prsti bi mu nervoznije uzeli obrtati privjesak, brže bi se smenjivala izlizana agata sa prepuklom malahitnom pločicom.
Nagonsko traženje leži u nemirnim djetinjim prstima. Oni xoće da sve spoznaju opipom — prsti tih slijepaca sa široko otvorenim očima — i da iz svake mrtve stvari izbave njen živi glas.
Ruka mi bojažljivo posegnu, kao da iščekuje neko otkrovenje, i prsti taknuše žice. Zamnije, izblijedio, krhak, njihov davno upokojeni glas čudan, neponjatan.
Ništa spolja nije moglo da upliviše na savršeno podešenu konfunkciju prsti-tipke-čekići. U susjedstvu smo imali djevojčicu od desetak godina koju je Erna poučavala.
Vježbala je dalje, do one druge tačke kad počinje ići sve lošije. Pa je tjerala još dalje, do one treće tačke kad se prsti počnu zaplitati i pogrešno grabiti, i kad dijete tanjih živaca zapadne u plač i histerično lupanje po tipkama.
Petković, Vladislav Dis - PESME
u vrtu bereš ružu što je cvala, Ružu bereš i na grudi svoje mećeš, Kad haljinu svoju držiš s puno pošte, I ti prsti, i te ruke — da l' si znala, Kol'ku radost meni nose i milošte — Da li ti je kadgod na um mis'o pala?
Napred korača pobesneo pir. Tresu se kuće i padaju stakla. I noć se spušta, i vrisak, i mir. Zamrle duše, samo dršću prsti, K'o snaga gde je tek zaboden mač. Poneka glava skriveno se krsti. Još znak slobode detinji je plač. 1916.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori. Postoji još jedan, mnogo važniji
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ispije čašicu rakije i, ljuto ucvijeljen, požuri da svoje dostigne. Putem besvjesno stiska stari dževerdar i prsti mu grčevito po njemu igraju; htio bi da se umiri, no ne može. Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju.
pučina dršće u sjaju, — a ona se sneveselila; prignula se na jednu stranu čamca i pustila ruku da joj niz čamac nagne, prsti joj se tope u moru, ona i nehotice okusi nekoliko kapi i osjeti slanu vodu u ustima. I zamišljeno gleda u morsku dubinu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Uzela je njegovu čvornovatu, maljavu nogu u krilo, I njeni tanki prsti počeli su da lete po prljavoj koži. Pukovnik se smeškao zadovoljno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
i odevene samo u niske žutih i crvenih đerdana, provučenih između nogu, zategnutih preko bedara, i u krst preko grudi. Prsti i članci na nogama i rukama, i grlo pretovareni su nakitom. Duga uzdužna srebrna dijadema od temena do čela.
Rasteruje metlicom mušice sa svoje ranjave ruke. On je izgubio već jedno uvo, i sad mu otpadaju prsti sa ruke. Ima gubu koja će mu ko zna kad zgnječiti srce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali se otuda nije niko pojavljivao. Sa naše strane nije planula nijedna puška. Ljudi su prislonili puške na ramena, prsti su bili na orozu. Videlo se samo nepomično kamenje. „Osmatraj, osmatraj!“ — čulo se kako šapuću desetari.
Lice joj je bilo bez ijedne pege, što je inače čest slučaj kod osoba sa crvenom kosom. Vrat joj mlečne beline, a prsti tanki i dugački. I Poleta je isto tako lepa, ali više plavuša.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I slušati i pjevati svakojake like Milo mi je od skazaljke bilo i kavike. Stanem i ja probirati, zapnu strune prsti, Načnem prvu, ljubov nađem već u drugoj vrsti; Vratim pjesnu, vještajući da se od nje čuva, Ako stupa s ljubvom, gluva,
Tvoji su mi prsti Rane gorke dali, Ljubve rane, živog Mene da ugušu. Tvoje stope lake Brže neg’ vilovne Ljubičice, ruže Za kojima
Bojić, Milutin - PESME
Car stade. Do noža prsti su mu sklizli. ''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!'' I, dok pokajnici u suze su brizli, S nožem u noć jurnu,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Od gorčine, bola, njoj bi čisto zalogaji u grlu zapirali. Prsti bi joj, prinoseći zalogaje ustima, takođe na bol skupljeni, drhtali.
Ali njemu ruke nisu drhtale. Lice mu je bilo, kao uvek, suvo, više crno no bledo. Prsti ruku mu polako, mirno su uzimali zalogaje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Š. dvojanke ne treba jesti, »jer će se sastavljati prsti na nogama« (SEZ, 13, 405); ili će se rađati blizanci (
Ćipiko, Ivo - Pauci
U čelu stola posadi pop Vrane staroga fra—Jeru, goleme, kratke šije, ćelava, kome su i sami prsti na ruci pretili; o desnu mu sjedi gazda Jovo, do njega stari kaluđer otac Dionisije, oštra duguljasta lica i živih crnih
sa debelim, zlatnim lancem, o kojem vise komadi neisprana zlata, a kad je pružio ruku da dohvati kavu, opazi da su mu prsti od prstenja kao pozlaćeni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Matijini neumorni prsti od zore do sumraka izrađuju glinena čudovišta. Tačno tako — čudovišta. Jer njegove testije nisu obične, bezazlene
Došle su kišne kaplje raspršene u fijukanju vetra. Stojim bos u ledenoj barici nakupljenoj između klizavih oblutaka, prsti nogu su mi se ukočili od hladnoće, košulja mi mokra, kosa slepljena, curak sa temena silazi niz slepljen pramen kose i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
drački bio je nešto pokunjen; njemu je, dok je svojim telom zaštićivao patrijarha, rulja pocepala mantiju, a nepoznati prsti ukrali njegov novčanik sa svom njegovom zvečećom sadržinom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Izvadi nove novcate fine šnajderske makaze. Dva nejednaka noža, klin na opruzi, uške za prste kako prsti zahtevaju. Uze Kostica komad postave, rasprostre je po stolu za krojenje, udenu desnu ruku u makaze, prstiće leve ruke
Neke gvozdene šipke jednako izlaze iz nekog valjka, i pružaju se kao žive, kao neki dugi prsti. A uvuku se, a isture se.
Nekada tanka gospođica, pothranila se, pa i razbrektala. — Prsti i zglobovi su ti odebljali, Sinka; ja ti kažem da prodamo klavir; nikada više nećeš ti za klavir sesti — predlagao je
Pa onda stiže i vetrić, zadrma bagermovo granje, senke granja pretrčaše, kao prsti preko harfe, po gvozdenim šipkama velike školske kapije. Potera vetar i nešto plehano preko kaldrme.
U tom času nervozni tanki prsti Milanovi dohvatiše pisaljku i zabodoše je usred jednog velikog znaka pitanja! — Drži ga, Milane, da ne umakne, rep mu
Još se nekako podmladio. Smršao kao dečak: smršalo mu telo, i lice, i prsti na rukama, i zglobovi na nogama. Izgubio je od herojske svoje figure, ali se mnogo profinio u pokretima i u stavu mira.
Pariz, Rim, Pariz, samo to čujem... Da bi se još otegnula i ta teza, i tvoje lutanje po svetu... Ovde se prsti lome za hleb, da bi tvoja teza mogla da se oteže u slavu Čivuta! Jesi ti pri Bogu, Branko!
Opazilo se, dalje, da Mija, ako ne baš neguje, ali čuva ruke: prsti mu nisu, kako je ranije bilo, umrljani mastilima raznih ili svih boja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Koje je prvo osnovno načelo Hristove nauke, zvekane jedan? — ponavlja gnevno katiheta i već mu se stežu prsti u pesnice. Pa kad đak ipak ne odgovara, on rukne: — Milosrđe!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Hteo bih da se oslonim na nogu, ali me snažan zamah vazduha prikova za zemlju. Gr-ru! Gr-r-r-ru! Gr-r-r-ru! Prsti su mi zariveni u zemlju, kao da bih hteo da se slepim sa njom. Ah, bože, ala sad osu! Nešto se cepa, para. Gr-ru!
torbu na jedno rame, na drugo pritegnuo pušku, oko pojasa pune fišeklije, a na nogama iscepani opanci, da mu se prsti vide. I tako gazi po snegu.
Dan tmuran i hladan, sav ogrezao u sivu belinu iz koje štrče ogolela drveta, kao rašireni prsti u kostura. Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja.
Petrović, Rastko - PESME
nam želja duše potkrada: Da duša pomrlih stolu bude prizvata; U čas evo Dantona, za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako stiže do trinaeste carevine. Ah, kako je lep Varalica. Prsti mu, dugi I nežni, lice kao u srebru iskovano, smeđa kosa pada po kadifenom odelu, a za šeširom crven cvet.
— Od muke kasa zakašlja, poslednjim snagama braneći svoju tajnu. Ali, dečakovi prsti bili su jači i tamo gde je kasa tvrdila da leže biseri i dijamanti — zevnu praznina!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
To je neko od poznatih. — Ej, pokaži se, nemoj nas plašiti. Prsti na nogama opet obijesno poigraše. Djevojčice su i dalje neodlučno stajale, a onda se iz grupe izdvoji mirna Lunja i pođe
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tko li slugu počituje, to gospodara mu so tim poštuje. Kome šakom, kome isto među prsti! Teško tome, ko dvojim putovi hodi! Kano kukavica leleče.
I gornje nam je u glavi nebo nesviđeno, a donje vidimo. Dostaput od mnogih mu na njemu slina i podole spada, te ga s prsti uzdižemo.
Dosta je sitne dece, al' iz jedne su utrobe. Mnogi su sastavi telu, koje glava, oči, nos, usta, ruke, prsti, noge, ama to je jedan čovek. A sve jedno — prah i zemlja. I sve to u jednom licu stoji i malo i veliko, i bolje i gore.