Jakšić, Đura - PROZA
Pred kućom nas je čekala Stana; bila je neveselo zamišljena, oči je oborila dole, gledajući zabrinuto preda se, a prstima čupkala je šarenu ivicu od svoje pregače...
Za njime ode i Stanina mati. Meni se to nije dopadalo, pa se nekako i ja, sve na prstima, pored plota kradimice prišunjam njima. Stanina mati oborila oči dole, pa sluša gde joj nešto kaluđer šapuće.
čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ; prstima nešto nabraja, kao seljak koji je nešto prodao i kupio, pa ne može da sastavi račune...
Ona uzdahnu i obori oči, a jedanput prođe pored njega tako blizu da mu je svojim vrelim prstima ruku dodirnula. On se trže, kao da ga je zmija ujela... Posle je prekorno pogleda i ode nastranu...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PITALICA POD HRASTOVIMA Kad hrast ispuni svoju hrastovu meru, šta biva kad izraste preko nje, i prstima se dohvati gornjeg sveta?
Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom po prstima tuče? HRAST NA POVLENU Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer vidi da onaj koji bi mogao pri sjaju zvezda koje sam
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
u tavan, niti se vozio na lađi za ater bifteka, ali se na najjačoj ciči kupao svako jutro u hladnoj vodi, lomio prstima konjske potkovice za opkladu, pa čak učio i srpski, i, posle dugog učenja, jedva naučio nekoliko reči, pa i to sakato.
— Baš mi dosadi! Englez sasvim nemarno priđe načelniku i upita: — Ima piše, tako traži? — pa prstima i mimikom zapita načelnika kao je li već pisano da mu se traži što je molio. — Jest, jest!
— Jest, jest! — odgovori načelnik, pa i on mu prstima pokaza da je pisano. — Af, af! — reče Englez i poče pokazivati nešto rukama i mimikom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prihvati ga da ga digne. Čuo je kako mu naglo srce bije... Svaki ribić, gde ga je prihvatio, igrao je pod prstima njegovim... — Milošu!... Ej, Milošu!... Osvijesti se, čovječe!... Ali Miloš ni maći... Kruška viknu pandure.
Kad otvoriše podrum, videše Aleksu gde leži usred one kalje. Ruke mu okrvavljene, odelo pocepano a među prstima, ulepljenim blatom, sedi pramenovi kose njegove... Izneše ga napolje. Starac je ležao nepomično.
Duša mu se gadila od onolikog kukavičluka Kruškinog i Marinkovog... Kao da je osećao njihove hladne leševe pod svojim prstima... I on okrete glavu na drugu stranu da bi pobegao od te gadne slike... Ali na drugoj strani stojaše Ivan i Lazar...
Čekaj samo dok mu previjem ovaj melem što čisti... — A da neće ostati sakat? — Neće... Evo, vidiš, kako miče prstima... Jelica je sa strahom i trepetom gledala u ranjenika...
Dučić, Jovan - PESME
Moje srce drži prstima od leda, I moj duh napaja kajanjem bez mere; Moj pogled u nebo da očajno gleda, Da mrzim bez snage i ljubim bez vere.
Sluša sedu gospu samac u te sate Stari knez Getaldić, njen ljubavnik prvi. O vratu mu visi krst Anuncijate, Međ prstima burmut uzbuđeno mrvi. Pre triest godina... gle i pesma ista!
I dok ja stražarim noću pred njenim šatorom, umirući od požude, ona spava držeći među prstima dva srebrna cveta jasmina.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda polako otvori vrata, pa na prstima dođe do velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od nje. Ej, kako mi je onda lako bilo!
Moja mati i sestra blede kao krpe, oči im vlažne, lice kao od voska, krše prste, idu na prstima i ništa ne govore, samo što šapuću neke pobožne reči.
Gledam za njom — ne znam šta da mislim. Onda se nanovo prišunjam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz ključaonicu. Gledam. Sto nasred sobe.
iz škole, nađoh sve onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ni ručak: prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi je stric umro, Đokica u avliji vezao mački đezvu za rep, pa
Ali mi nijedno ni uhom da maknusmo! Onda on pođe porebarke na prstima čiviluku, a ne skida oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube, natuče ves na oči, pa brzo i celom
nebo dugačke, svetle beličaste zrake, kao da je otud sa zapada pomolio neko grdnu šaku sa raširenim i nagore okrenutim prstima — upravo onako kako to prave dobri i rđavi moleri: Sava, koja je bila tako opala da je se gotovo na svakom mestu mogla
Nije to poznata pjesma, nije ni igra — ko će ga znati šta je to! Pa je onda tresne o ledinu, isteže prstima ono malo dlačica na usnama i mrko gleda u daščaru gdje je škola.
Mi mu pokazasmo. — Metnite mi ovdje! — On pokaza rukom na prsi, i mi mu položismo ikonu. Vladika priđe na prstima, a oči mu pune suza: — Kako si, oče? Pop se trže i obrte oči na onu stranu gdje vladika stajaše. — Šta te boli?
Tu smo svi kao u svojoj sobi. Ko nema nikaka posla, sedi tu, čita novine, udara u klavir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni uz peć. A Ana je, naravno, uvek tu s radom ili sa zabavom.
Beše izvadila mahramu i useknjivaše se. Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči. Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Bože! Pa zar zato? — Ah, božanstvena pesma! — veli Pera i tera prstima svoju bujnu kosu na više. — Ta i zapustila se dosta. Kako retko svira, još dobro i svira. A kako je pre lepše svirala!
Kakav si mi kazala i napisala, ja sam ti takav i kupio. — Nije; râno — veli joj gđa Persa, probajući ga prstima — nije oštar, nego je tvoja koža na licu zdravo haglih, pa čerez toga. — A našto ti to? — pita je Pera.
— pita je Pera. — Eh, nemoj mi se mešati u naše poslove! — reče Melanija, pa ga udari lako i nežno po prstima. — A zar nije lepše lice prirodno, onako k’o što ga je bog stvorio?! — veli Pera.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Samo, a to su svi znali, kad god bi hteo neko da ga uplaši, on bi mu prišao i načinivši prstima krst pokazivao. — Copo, na! — I počeo da mu unosi taj krst. A to je kod Cope značilo: krst od njegova, Copina groba.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Vredi li rif čoje sedam forinti, on ga proda lepim rečima po deset, pa još koliko ostane s rifa na prstima! Iznenadno piše mu mati da se što pre kući vrati, jer je bolešljiva, pa sina kod kuće mora imati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sav taj lom i urnebes i užas, pun ognja i krvave strasti, pa ono zaglušujuća, svojstveno gamensko zviždanje prstima, ona divlja dreka, gaženje, gušanje, gužva, trk ka vagonima, otimane o mesta na krovovima i stepenicama vagona, pa
silom vraćen natrag, stvar je ovako tekla: Jurišić je sedeo u svojoj zemunici sa laktovima između kolena i ukrštenim prstima, pa je tako sagnut gledao u zemlju.
ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra naruči kavu, pa da onu kavu odnese onako poguren i vrati se na prstima i natraške pred vrata. Eto ti oca. A posle ono drugo: „Čuvaj obraz, sinko!“ I sad šta?
Afrika
Iznad kose, ogromne komplikovane frizure, crne, ol sitnih vitica izmešanih perlama, marama od plave svile. Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvom baletu.
Savana ih šiba svojim biljem po prstima i nogama; njihove glave su bez misli, bez snova, božanski mirne i životinjske. Malo pale poto–poto, pun rascvetanih
Na njegovim prstima ispleteni su jedva čujni lančići sa praporcima. On je prolazio lagano kroz selo okružen drugovima koji su nežno
Presamićena je, rasplakana, šalje im prstima poljupce materinstva i nežnosti, samo da ih ubedi što pre da je greh ovo što su pomislili, i da me treba odmah, odmah
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
gospoža Kumrija bi prišla, i potapšala konja, po sapima, svojim dugim šakama, i pomilovala ga, po grivi, svojim dugim prstima, i, ćudljiv, besan, ždrebac smirio bi se, kao omađijan. A ona bi se smejala i usedala. Naučila je to, kaže, od Pavla.
žena bi i posle dugih kavalkada, preletala prepone, preko panjeva i ograda, dižući svog konja, uzdama, u svojim belim prstima.
Otkud sad to? Isakovič na to pomilova prstima vrh svog plavog brka – namirisanog naročito toga dana – reče da misli da je to zato, što ti oficiri, sad, misle, da, u
Veterinar se bio ispravio, pred Isakovičem, i ponavljao. A i prstima je to tumačio. I furbi! E fessi! Kao da je čovečanstvo delio.
Kosa joj je, jedino, bila crna i visila niz vrat, kao crna griva. A bila je obgrlila svoja kolena rukama, izukrštenim prstima, na koje je spustila glavu. Plakala je.
Napolju je duvao vetar, u mraku, a u paviljonu zvučale su zavese, kao da neko zaista dira, prstima, u neku harfu. Tek je pred zoru zaspao.
zatekao, da sedi kod zamrznutog prozora, koji beše u nemeckom stakletu – retkom, u Kijevu – i topi led, dahom, i briše prstima. Virila je napolje u sneg, u zimu. Uzalud bi je suprug pitao, kuda to gleda i na šta misli?
Gospoža Evdokija imala je običaj da, i u zagrljaju, traži da vidi oči Pavlove i otvarala ih je, prstima, nežno, i kad bi ih on sklopio, dremljiv. Drhćući od uživanja, međutim, nije dozvoljavala da i on njen pogled uhvati.
iz doba Petra Velikog – nisu se više pušile, ni u Kostjurinovoj rezidenciji, nego su svi viši oficiri, burmutice, među prstima prevrtali, burmut u nozdre pune dugih dlaka trpali – pa kijali. Isakoviči su hodali po toj kući kao da su pospani.
Idući kraj nje, ceremonijalno, jedva joj je, prstima, prste dodirivao. Carica je sela na fotelju. Voroncov joj je raširio, i nameštao, haljinu, svetloplavu.
Teodosije - ŽITIJA
Na jednu visoku stenu se pope, prihvatajući se prstima. I tako kao na stub sa mukom, uzašav, obrete visoko na ovoj steni jednu pešteru, kao od Boga spremljenu, i veoma Bogu
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čuvajte se! Siroti Brko, sa džakom na leđima, sve na prstima odšunja se do svoje njive pod planinom i tu ga oprezno spusti u kukuruze.
Onda se, opet na prstima, poizmače daleko preko polja i otud povika: — Ehej, lave, budi noćas budan, doći će medvjed u kukuruze!
— Aha, ovdje su se sakrila ona dvojica! — zlurado progunđa on i polako, na prstima, stade da se šunja sve dublje u mračnu pećinu. Kad je već daleko zašao unutra, učini mu se da čuje nečije disanje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred. Rašida mu je govorila o svojoj profesorki iz fizike.
videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto signališe prstima. Nisam dalje morao da gledam. Znao sam: dogovarali su se za novo pismo.
Bila je to sada Vesna s dugim pijanističkim prstima i glavom koja je i na železničkim šinama vikala: „Neću.” Pravoj Vesni nisam smeo da kažem ni reči o tome, jer
Izgledalo je kao da dete plače. Pokušavala sam da spavam, pokušavala sam da zatisnem prstima uši i ne čujem ga, ali sam ga svejedno čula, ustala i pustila ga.
Proteglih noge i prstima dodirnuh glatku vrelinu šina. Svi moji mišići bili su napregnuti i očekivali su nešto. Ponovo prstima dodirnuh šine, a
Svi moji mišići bili su napregnuti i očekivali su nešto. Ponovo prstima dodirnuh šine, a onda pređoh njima preko svoga vrata, spustih ih niz ramena i grudi do butina i kolena, osećajući svuda
Evo ključ! Treba ga tri puta obrnuti u bravi! - dotakla mi je svojim prljavim i skorenim prstima šaku tako da mi je jeza prošla čitavim telom. Rašida se izdigla na prste, uzela ključ i pošla ka vratima.
- milovao sam joj ramena ponavljajući to ili nešto drugo, sve dok se njena ramena pod mojim prstima nisu umirila. - Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj!
Kad svi poležu otići ću da je vidim, i videću je, pa ma morao gaziti i po đavoljim rogovima! - zgrabih prstima jednog kotrljana i zdrobih ga.
sam ja za tarzanisanje po krovovima savršeno nepodesan: noge su mi išle svaka na svoju stranu, a crep mi je klizio pod prstima. Uzdržana daha, klizio sam milimetar po milimetar na dole.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kosa mu se spustila u gustim svilenim burmama na čelo i uz vrat, pa mati i sestra Lenka rado bi se, prstima u njoj spletajući, igrale i milovale. Već Šamika ide u školu.
Od starije gospode ovo poslednje, po starom običaju, baš prstima jedu. Služitelji nose fina vina, sipaju u velike srebrne pozlaćene pehare, nazdravlja se u ime Poljske, za Konfederaciju,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne dirajući piliće po granama, i obilazeći guske, nakrali su se mekih golubova. Krvavim prstima, za koje se lepilo perje, čupali su plave glavice, pribijeni mesečinom uz zidove, osećajući kako se mala, vruća tela
Sa prstima i noktima punim konjske dlake, kojom mu se napuniše i usta, on se dohvati trske, zatim panja, na koji ga izvukoše, sveg
Mrate, golicajući ga nehotice, nepodnošljivo, pri tome, svojim dugim prstima. Aranđel Isakovič hrabrio se, i po stoti put, mislima da to niko neće saznati.
Prosedeo davno, u početku tek koliko to žene vole, počeo je sad i kosu da gubi; vlasi mu ostajahu na prstima kad bi zorom, pri umivanju, izvlačio glavu iz vedra.
i rikom oko valova, kao ni tada kad joj sluškinje zavirivahu kroz tiho odškrinuta vrata i, videvši je da spava, na prstima prilažahu njenom sanduku sa novim haljinama, koje je poslednjih dana udešavala i šila.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bio sam superioran muškarac sa prvog sprata koji igra sa devojčicom iz prizemlja. Bio sam iskusan muškarac dok sam prstima lagano opipavao nosi li Jelena grudnjak. Nije ga nosila. A i šta će joj kad uopšte nije imala grudi?
Poslednje veče avgusta uhvatila me je za ruku i prvi put zatražila da je sam otpratim do kuće. Uvukli smo se na prstima u njen sobičak kroz neke tamne hodnike i prostrane sobe, u kojima se čulo meškoljenje spavača u snu, i tada, pošto je
Još i sad vidim u njenim koštunjavim prstima daktilografkinje dve mrke kartonske karte ulaznice za Vavilon! — Tvoje su! — prošaputala je.
Bedno se izvukoh na prstima istim putem kojim sam i došao. I tako, umesto nas, genijalaca, koji smo godinama pretili Evropi, u Pariz ode mala
Dodirujemo se, tikamo se, ponovo smo živa bića od krvi i mesa koje se budi pod prstima. Veoma skupa terapija, pisalo je u novinama. U moje vreme još je bila besplatna!
stalni i večni nagon da dodirujemo brata, da pipnemo površinu slike ispod koje piše da je zabranjeno dodirivanje prstima, sve to traje do dana današnjeg. Šta činiš neprestano?
dana zatrebati i dobro doći — u onim jutrima, možda, kada prilikom brijanja ugledate u ogledalu svoje lice, a pod prstima osetite nečiju tuđu oštru bradu. Sve te kuće koje su izranjale iz izmaglice.
sasvim u tami ispod avetinjskog gipsanog svoda, zazviždah naš signal lažnom sviraču sa lažnim instrumentom pod prstima.
Kidao je zaneseno prstima lažne žice od konopca na svom kontrabasu od kartona, uživljavajući se u neku samo njemu poznatu melodiju, i ja sam je
je bilo u toj melodiji koju sam čuo — onda kada više nema gde da se ode, i želje za putovanjem je bilo pod njegovim prstima dok je svirao na kontrabasu verujući i sam da svira (a simfonijski orkestar dole iz tame pratio je njegov ludački san),
Svetlo se rasprskavalo nad ovim čudesnim prizorom dečaka koji prstima kida zategnute konopce i sam verujući da muzicira, očaran sopstvenom lažnom veštinom, uprkos svemu, uprkos svima!
Bel Ami ćuti. – Znao bih već... — kaže Pufko. – Dosadno joj je... Pufko skida naočare za sunce. Vrteći ih među prstima, u tamnim staklima uhvati devojku, u stvari, njenu belu haljinu, jer se tamna koža njenog tela stapa sa bojom stakala.
Matavulj, Simo - USKOK
Ovaj pošljednji, ćorav i sakat u prstima lijeve ruke, izgledaše kao da se vječito kezi. — Ne znam — veli Janko smijući se i rukujući se redom s njima...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Razgleda druge karte.) Cela istina! Ala je ovaj drugi smrtan; no jošt se nada. (Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je.
ŽENA: Makar ako se na mene srdiš, opet ću da te poljubim. (Ljubi ga.) MUŽ (udara je lagano prstima): Ajde, ajd’, ajd’? (Žena odlazi.
Milićević, Vuk - Bespuće
Do njega, jedan visok, krupan, glavat Bosanac koji govori u basu, bubnja prstima po prozoru i svaki čas strahovito zijeva; jedan Srijemac, sitan, plav i kicoš, s visokom kragnom, crvenim prslukom i
U kući se hodilo na prstima i govorilo šapatom; tek on prolamaše pokatkad tu tišinu svojim ječanjem, kad bi ga pekle , u kišovite dane njegove rane
stvari dobivale novi izgled, stresajući sa sebe mrak i prašinu: osjećalo se da život dolazi polako i nečujno, kao na prstima.
Sremac, Stevan - PROZA
Bio je tačan, smeran, prava praktikantska duša. Išao je na prstima kad je što podnosio na potpis kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova,
podnosio na potpis kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video starijega od sebe.
Pravi komedije, a ja ne gledala, a on kradila — priča Švaba smejući se od srca. A Jova se polako na prstima vrati od vrata, pa stane iza Kristijana, koji ga ne vidi, pa se tek odjedared previ pred njim.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
JUSUF: Ne može se to samo prstima... HASANAGA: Kaži ti meni: možeš li, ili ne možeš? JUSUF: Ne mogu, Hasanago. HASANAGA: E onda ćuti!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
usta leprša se ponosan osmeh, a prosedu, čak do očiju, bradu svakog časa gladi svojom koštunjavom, sa požutelim prstima od duvana, rukom. Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas... Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši.
On se poče češati. Ali to češanje beše grčevito, sa stisnutim prstima. Dokopa se za čelo i kosu i poče se grepsti tako jako, da krv poteče.
Prvo na nju mećeš poskurice, hleb, pa onda kašike i viljuške (koje će biti sasvim nepotrebne — pošto ćemo prstima jesti). I da bi sve to izgledalo kao ozbiljan ručak, ti mi u čašicu daješ vode mesto rakije.
Koliko puta me zatičeš. Zamišljen sam, ljut, cepam hartije i bacam od jeda knjige. Ti dolaziš tiho, na prstima i, zastajkujući, pitaš me: — Šta ti je, Kojo? — Ništa. — Pa ne ljuti se, što?
Tvoja se majka skupila, uvila, pokrila glavu i spava... Prilazim na prstima. Mesečeva zraka drhti. Bojim se da moja senka ne padne na tebe i zanoseći se, saginjem se i pu štam na tvoje vlažne,
Larma, pesma i svirka sve se više približavaše i ječaše. Uzdigoh se na prstima da što god spazim, ali od uličnog visokog zida ne mogah ništa videti. Ponekad bi se tek uzdigla čija kapa i ruka.
u prljavoj košulji, iskrpljenim šalvarama, iz kojih virahu tvoje, od silna rada razvijene, pljosnate stopale sa ispucanim prstima. Stresoh se. Mati iziđe za tobom da zatvori kuhinjska vrata. — Stano? — Ti?
! — počeh ja. — Neću više da plačem, ži’ mi ti! — I da bi me uverila, poče prstima da skuplja rasturene suze po obrazu. — Neću! ... Daj mi da te poljubim! — rekoh odjednom, i sam ne znajući zašto.
A više nas kroz obasjan vazduh klizi nešto toplo, opija. — Večeraj, Nuške! Ona uzela hleb, premeće ga po prstima i gužva u kuglice. Pomera se s mesta, otkopčava čas jelek, košulju, čas razgrće i zanosi kosu za pleća. — Vrućina mi!
A kad ubriše čelo, on i kosu ponese u prstima. Poče da savija cigaru. Papir mu se lepi, cepa, a duvan se prosipa. Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa nzvadivši iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na prstima): Šta, ustala i obukla se jošt? No, sad nek mi sam Bog bude u pomoći. PELA: Šta ćeš, Perso?
Lalić, Ivan V. - PISMO
nagrizaju leto; Danima tek po lišaj pavedrine, Sunce u mrli, jedva započeto; Kao da neki oslepeli zograf Ikonu hoće prstima da shvati, Pa skrnavi je. Drhti seizmograf, Klizište kreće, tutnjava ga prati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
), pitate se i pitate se, a sve idete na prstima da ne probudite unuke; bosim nogama šljapkate po betonu (koliko sam vam samo puta rekao da navučete papuče, a vi opet
zanemi i počne da se klopa od sramote što nije rudar ili makar rudarska učiteljica, a takav mamlaz za to vreme kucka prstima po stolu od izrezbarene orahovine i kupuje odmah stvari u pola cene. Budzašto!
GLAVA XII Ana se vraća kući, gdje njeni roditelji koračaju na prstima. Za to vreme Mišelino stoji na braniku njene i njegove otadžbine, ali se u čitav slučaj upetljavaju ptice i bube slavonske
Najpre, nešto kao bolest — temperatura trideset devet sa osam, hodanje oko mene na prstima, šapat i sažaljivi pogledi, sutlijaši i pileći čorbuljaci, a onda lagano prezdravljivanje i „neka se samo što više odmara!
Tako nekako. Napolju je bio London. Osećala sam se izvan sebe od sreće što mogu da ga opipam prstima, i što šofer puši lulu, i što je slika dobra, svejedno što nema tona, a najgore je bilo to što mi nikako neće verovati
Bakuta oseća da je opasnost na pomolu i izvlači se iz kuće na prstima. Napad izvodi maman lično: — A sada, svi na spremanje! — Bez mene…— kaže matori.— Moram da meditiram! — Molim?
Pre nego što se ubije, on pređe lagano prstima preko brojčanika da još jedanput dotakne tu spravu koju je obožavao više od svega.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U peći vatra pucka li pucka, rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na vuka rogatog liče.
Poskoči deda, prstima pucnu, vrti se poput tigra: „U kolo, ljudi, drveće, zvezde, počinje svetska igra! Nek lija uzme za ruku lovca, neka
Starina kožuh prigrnu dugi, nešto mu naglo postade zima, kao da štedi sanjiva gosta, iziđe tiho, na prstima. Dedin je radnik ćutao vredni brvana belih i krova strma, zelen je točak stajao mirno, blistala samo kapljica srma.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kao glas nečuven i neznan dolazi iz daljine željan da se sa sobom sretne kao i ti što na svom dlanu i sa svojim prstima ostaješ u većini među mnogima sam iz dana u dan dat tamo gde se znaci skupe i zbiju tvoja je soba opšti stan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otac je ćutao. Ali sam osećao kako savlađuje svoj bol. Krijući pogled od mene, dobovao je nervozno prstima po stolu. Najzad progovori: — Šta ćeš... nije on sam. Ceo narod ide... Ne vredi plakati, opet će doći.
dete je bilo tamo. Aleksandar dohvati kapu, nakašlja se, pa dostojanstven i važan, zakuca na vrata. Mi na prstima priđosmo sobi i ja klekoh kod vrata gledajući kroz ključaonicu.
Naše odstupanje mora se izvršiti u najvećoj tajnosti. Ne sme da se čuje nijedan šušanj, nijedna reč, niti zveket... Na prstima i polako, četa ima da se sakupi kod zabrana... A ti, artiljerac, skidaj sada telefon, i odmah u bateriju!
Mi smo ćutali očekujući šta će komandir reći. On najzad preklopi hartiju, prevuče prstima da istera ivicu, pogleda turobno u kišovitu jesenju noć i jedva progovori: — Gospodo, naredite da se zapreže.
Da nisu prekopali grob! — sinu mi kroz glavu. Možda sad gazimo nad njegovim telom. Bila sam kao u groznici. Htela sam prstima da je rijem, ne bih li doprla do njega... Njegovo ime ne pročitasmo nigde.
jednu ogradu, naiđoše na neko đubrište, odvališe proštac, zatim se dvojica izdvojiše u pravcu jednog drveta, na prstima, tiho... i jedan tresnu motkom po granama. Kratko kreštanje.
se ovekoveči figura mladog, pogurenog pešaka, u izgužvanom šinjelu i zavrnutoj šajkači, sa poderanim opancima i ispalim prstima. Vraćajući se sreo sam ađutanta.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
pregovora, velika čaša, puna bistre hladne vode na rapavoj, prljavoj i suvoj ruci famulusovoj; u drugoj držaše među prstima parče šećera, i to sve s velikom pažnjom podnese gostu. — Izvol’te i prošćavajte...
Žena jurnu kroz vrata i stupajući na prstima, s podignutim rukama, iđaše kao mahnita... Ljubica, kako joj beše slobodna zaturena glava, ugleda je odmah i samo
baš da vidim šta će raditi, a ?«... I on se stade predomišljati... »Neka, bolje da je ne diram«, reče u sebi, pa stade prstima češljati bradu. — Govore li što za kapetana, da neće i njega ?... — Kažu, biće premešten. Dobar je čovek...
I Gojko se već naže onoj strani do vrata, pa čim ona u hodanju obrte leđa, on skoči, pa na prstima iziđe iz sobe... Nema, dakle, ništa od razgovora. dva dana po tom dođe joj mati.
On pretrnu, htede jauknuti, htede utrčati unutra... htede mnogo... pa se odjednom izdiže na prstima i pogleda na prozor. Ništa... mati joj se sagla, nešto se osvrće, trči po sobi tražeći nešto... A ona, ne vidi se...
Čuje se kašalj... Ah, to je Stojan... Kad je on došao ?... Ili je bio ovde od jutros, pa sad spavao ?... Polako, na prstima... Soba nije zaključana ... Eno ormana! Tu je!... Samo da izvuče onu gornju fijoku...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U tom društvu pazi se samo na to: kako jedu šparglu. Jedem je prstima, kao glistu (comme il faut). Talijanska artiljerija grmi, ali ne tuče selo, puca idilično.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ona je ležala sa skrštenim rukama, a među koštanim, čvrsto stisnutim prstima behu joj ruže. A ruže behu žive i sveže, kao uzbrane, i na njima treptaše rosa od poslednjih suza njenih.
— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
desnom rukom, a levu metnula na Mićino rame pa spustila trepavice i tek ponekad pogleda kroz njih na Miću, pukne prstima i vikne »Ćuhaj!« — »Ajoj! što ću kukavac!« viče opet Mića.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu. Sinoć se umio, vrat isprao I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto
Čekanje u mraku beznadan je posao! Kad bi se bar znala strana sa koje bi Muklo, na prstima, naići mogao! Ni san ne voli krevet po sparini... Možda se spanđao sa noćnim morama? Carinici ga drže na Carini?
Naizmenično parnim i neparnim, Pazeći da se ne prevarim. Sedmom, pa trećom, pa onda petom, Ovamo prstima, onamo petom. Sve brinući kojom ću i kada ću: Bože, strašnu mi dade zadaću! Stotinu nogu!
svanjiva Iz dubodolina, sa njiva, Taj čas svetlosnog klijanja Ispod vode, odnekud, izranja, Ili ga, kroz otkose, Svici na prstima pronose. Iz večnosti svanjiva, A sadašnjost je hladna, sanjiva.
” I odlazi veseli sinak luke, Oluji brat, galebu drug! ...Da, na prstima dedine leve ruke Nokti su podsečeni čisto, u krug, A na desnoj izbile kandže i kuke: Po dva santimetra nokat je
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ja bih voli sad trivnu orahah, da je jednom po naški izbrojim, no stotinu tijeh brojanicah da prebiram prstima za fajdu. SERDAR JANKO Ti sve, kneže, na šalu okrećeš.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Malo dugih, suvih ruku, sa istina suvim ali nežnim prstima i sa još nežnijim, više dlana oblim i punim člankom ruke, koji je pokazivao svu belinu njene kože.
| Ali ona ga pozva. — Daj ruku! On joj pruži slobodno ruku sa ispruženim i raširenim prstima, i to levu, jer mu ona beše bliže njoj.
Sofka gledajući tu množinu jela, pita, po tepsiji, uzimala je od svačeg ovlaš, međ prstima, i gotovo samo dodirivala ustima. A najviše je uzimala od te tektine pite.
Nije mogla da zaspi. Čekala je da dođe san i, s vrelim prstima ruke, osećala je kako noć sve jača, tamnija i usamljenija biva, kako mati iza nje uveliko već spava.
I dok ga je Sofka služila slatko, smešeći se što on ne vidi, ruke mu drhte sa onim njegovim žutim, koščatim prstima, te je ona sama morala kašičicu u usta da mu meće, dotle mu mati bila načinila cigaru i pripaljenu uturila međ prste.
da ga Arsa izuje, već sede na onaj sanduk i podnimljen onom svojom malom ali rutavom rukom, sa dosta kratkim i nežnim prstima, čekao je da ga Arsa sasvim skine.
i na sebi ona njegova usta, što su sinoć onako požudno drhtala, i njegove ruke sa onim nežnim, kratkim, odozgo maljavim prstima. I zbog toga kosa joj se poče dizati, i po čelu svuda je hladan znoj probijati.
Oh! I kao da bi hteo da se smiri, zaustavi, da izbegne i spreči to. Ali bi i to. Brzo se okrete k njoj, približi, prstima je dohvati za glavu, oko uva i kose i sav trepereći i uzdižući se na prste i obzirući se oko sebe, da ovo, što će sad
To se videlo po njegovim komotno raskrečenim nogama, lakom sedenju, i sasvim slobodno ispruženim prstima ruke na kolenu. Kao da je on odavna za tako što i bio, pa sada, i naišavši na to, i na Sofku, i na efendi-Mitu, i na
I Sofka vide kako on, kao opijen od uzbuđenja, pored toga što je toliko vladao sobom, grčevitim prstima poče baratati po nedrima, po još dužim džepovima od jeleka.
Oseti kako joj se ona po leđima i dužinom tela zatalasa, i nežno je pomilova. Nožnim prstima jače držeći nanule, da joj se slučajno ne iskliznu, uputi se vratima.
Ugrejana ploča pekla ju je. Ali njoj je bilo hladno. U prstima stisnutih ruku, u grlu, osećala je jed, gorčinu, i to na samu sebe. Što da joj je sada ovako?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Guka se pomače, pa se ispravi. Bješe ćesarski soldat, u sivoj, dugoj kabanici. Soldat diže drhćuću ruku pak prstima tače slijepo oko, govoreći: „Dobri veče, pane!“ „A što radiš ti tu?“ „Ja pojdu do Cerna Hora. Ja sam deserter, pane!
da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu, a kupicu među prstima od desne ruke. Sad turi čašicu u džep od dolame, pa se stade krstiti, govoreći: „Jest časnoga mi krsta! On je. On!
“ „Bog, sinko, Bog te blagoslovio... Odi, ženo, odi!“ reče joj, videći e se snebila i ustavila. Žena brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši skut od aljine vladičine, učesta ljubiti je, a ne moga da progovori, da zaište
„Gospodare!“ zapita onaj čovjek, obrćući kapicu među prstima. „Govori, ženo, što ti je!“ reče Vladika, obrativši se njoj. „Gospodaru!“ odgovori jedva ona...
Onaj za njim bješe visok, bjeloputast, zagrnut vojničkom kabanicom iako bješe vrućina. Ovaj potonji ne nazva, no prstima dotače kapicu. „Dobra vi sreća!“ odgovori serdar, rastežući svaku riječ. On ih omjeraše od glave do pete.
Najzad se diže i stade hodati, na prstima, po odaji. Prijatelj mu kao da ču korake, jer promrmlja nešto kroza san. Janko se tada brzo povrati na svoje mjesto, obu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ZAGONETKE-SKRIVALICE 316 B) PRAVE ZAGONETKE 318 V) ZAGONETKE-PITALICE 332 VII PRIKAZIVANjA 340 I IGRA 341 IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE 342 VOJVODA I DVA ULAKA 343 RASCVETA SE ŽUTI DRENAK... 345 ŽETELAČKA IGRA 346 OVAKO SE BIBER SIJE...
Najbrojnije su zagonetke: o detetu, o očima, o prstima, o hlebu, o jajetu, o luku, o orahu, o igli, o čunku za tkanje, o situ, o svrdlu, o pušci, o zvonu, o lađi, o dimu, o
(Sunce) VII PRIKAZIVANjA (IGRA I GLUMA) I IGRA IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE (Da bi se detetu zavarala glad) Ovo veli (pokazujući palac na ruci) bio babo, pa otišao u čaršiju
Kolo: Pauna nam leđa bole — Paun: (Previja se kao da ga leđa bole). Kolo: Paun nam se timaruje — Paun: (Prstima prihvata za svoje haljine — kao da ih od nešta čisti, i ono baca na zemlju).
— đavo, andrak; neka bolest bučka — dečje strašilo bučuk — mera za žito, brašno vavoljak — ono što se svalja među prstima ili u ustima vagan — čanak, zdela; mera za žito vagon — vrsta kosira vako — već ako vakca — nesnosan svrab između
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadivši iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: „Šta je pobratime?
Stanković, Borisav - JOVČA
Brzo ovamo! SNAHE SOFIJA i VELA (istrče iz kujne, dole: Sofija nosi među prstima očišćene cipele; Vela nosi legen, ibrik i peškir; penju se u čarapama na čardak). MARIJA Pa gde ste, za Boga?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sad da je blizu čas u kome će se izleći ono oko čega se sve obrtalo, te umukoše i pogledaše Čagljinu, a on skupio prstima mrske na čelo, kao da pribere misli. Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će.
Bakonja poljubi redom sedam ruku, pokloni se sedam puta, pak se vrati na pređašnje mjesto obrćući kapicu među prstima. — A koliko mu je godina, Brne? — Dvanajs... — Šališ se, čoviče! Nije moguće! — Nije moguće, više mu ima!
) — Biće on bolji, nego misliš! — reče gvardijan, ustajući. Pak mu se poprimače i potapša ga prstima po obrazu. — Je li da ćeš biti dobar, a?
Pa onda još oko njega lete, „pajunovi i varaunke“, pa od njekuda doleti i fraTetka, sjedeći na oblaku i kucajući prstima po zupcima od orgulje.
Kadgod bi vidio što nemilo hoćaše ga zaboljeti u kulji. Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto. Dundak stade otvarati sklenice ljekarija i svaku mirisaše.
Dundak stade otvarati sklenice ljekarija i svaku mirisaše. Boban digao suhu nogu mrtvoga, pa joj mjeri prstima debljinu. Jedini Stipan sastavio ruke na grudima i gleda. — Ma šta sam ja kriv? Šta sam kriv, za rane Isukrstove?
Pisar odista hotijaše da pokaže kako je razmažen, te je sitno jeo i srkutao, a dizaše čašu dvama prstima. Govor je najpre tekao o poharama. Sudija ispriča kako su oplijenjene četiri latinske crkve te zime u njegovoj oblasti.
Muški su na raboti, po polju. Njeka ga baba đavolasto pogleda i dade mu prstima znak kuda će okrenuti, a on odleti na stranu, pa će u šumu, ili u njeki zaklon, gdje ga čeka Jelka.
Sniva si? — pita ga fratar, pošto sjede i stavi štolu. Pivalica, jednako oborene glave i obrćući kapu među prstima, ponovi ono što je pričao Tetka. — Ajde klekni, kršćanine dobri! — reče mu najzad Brne.
— Ajd, đavole! — reče ona povlačeći očima i udarivši ga prstima po licu... — Eto male! Oćeš li da ti donesem kafu? — I izađe. Cvita uđe i zbunjeno nazva: „Valjen Isus!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zašto sam đinđuve kupio? Desna ruka odloži pušku, iz džepa izvadi nisku đinđuva i poče da je valja među prstima. Ne može da je baci u sneg.
Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca. Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj odžacima i
Uzdahnu duboko, šiljak svetlosti se presavi i samo što se ne prekinu. Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže?
— Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo. — Odsutno gladi prstima recke po ivici sofre, pa odjednom, kao sa vatre, trže ruku.
“ Kravata... „Kraljico Ahajaca, ti što izazivaš ratove...“, šaputao je na klupi, u malom parku ispod Pon Nefa, a ona mu prstima popravljala kravatu... Toga dana je doktorirao, fotografisao se i poslao sliku ocu. „Lelo je što si nauke dobro svršio.
Pa on je godinama mislio očevim mislima i živeo njegovim idejama. Prstima steže slepoočnice i uzdahuje kao da se guši. Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio.
Da kaže „levi“, nikako ne može. ...Svanuće ga je zateklo u odelu na minderluku u njegovoj sobi. Među prstima mu je bila ugašena cigara, a pored nogu gomilica zgaženih opušaka. On oseti njihov hladan zadah.
Ruka u džepu nije ispuštala hartiju. Hartija je šuštala pod nemirnim prstima. Može još više naljutiti oca, i on brzo pođe u kuhinju da se posavetuje sa Simkom.
Napipao je kesu, prstima gnječio dukate, a oni su bežali i pevušavo cičali. I sada ga voliš više nego mene, i sada, i sada, uz rukav gunja pela
više nego mene, i sada, i sada, uz rukav gunja pela se pšenica, kroz košulju su ga bockale hladne i sitne bobice, pod prstima duboko u pšenici larmali su dukati. Kasnije, izlazeći iz sobice, sa lica obrisa zrna pšenice.
U rebrastoj čaši, zarobljenoj njegovim kratkim, zatupastim prstima, žutela se rakija kao istopljen dukat. Ljudi za stolom, nagnuti nad čašama, grde vladu, tvrde sigurnu pobedu Aćima na
Samo mu šubara pade. Opančar pod stečajem izvuče se ispod stola, podiže šubaru i, držeći je prstima, nežno mu je stavi na glavu, šapćući mu u uvo: — Daj mi banku! Đorđe ga ne ču od pijane dreke koja zali kafanu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Poješće je Tataga kad se probudi, a ti nikome ništa ne pričaj ako želiš još jednom da nas vidiš! Na prstima, sva ošamućena, izađe devojčica iz Tatagine kuće u blistav, beli, snežni dan.
Sunce se radoznalo zagleda u Belu žabu, i osmehnu: — Ne mogu, žurim. A nema ni potrebe! — zlatnim prstima dotače Gospodar neba Belu žabu. — Zar ne vidiš da si cvet? Lokvin cvet. Lokvanj!
On upre pogled u zemlju ispod oraha, I opet mu se učini da se tamo nešto komeša. Polako, na prstima, iskrade se iz kuće, ali kad je došao do onog mesta gde mu se činilo da vidi kako iz plodova oraha iskaču malena,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zamišljen, dobovao je prstima po prozorskoj hartiji. Danas bi se, možda, reklo da se opasna snaga njegove misli rasprostirala svud unaokolo i
što mu je prvobitna zamisao o ustanku već izgledala manje bitna, i dalja, nego to pletivo tanane moći koje je ocećao pod prstima, pod kožom, u dahu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No ipak ne beše samac. Pogružen u bolu svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele; On je prstima svojim, iz njenih srebrnih žica, Izvio čarobnu pesmu u slavu nevine Hele...
Popa, Vasko - KORA
ne ženi I vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici uspomena Iznenadnim svitanjima Proklija Sve to zato Što mu u srcu Sunce
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To behu, verovatno, neki trgovci, jer razgovarahu o pazaru i cenama, potpomažući svoj govor cifara raskrečenim prstima svojih ruku.
Oni ućutaše i dadoše se na posao. Nikija odrubi ribama glavu, raskoli ih svojim debelim prstima vešto po dužini, izbaci iz njih kosti i poče da ih proždire, polovinu po polovinu.
Kopernik poče da odbrojava na svojim prstima: „Danas je sreda. Dakle, brojmo unatrag: sreda, utorak, ponedeljak, nedelja. Prošle subote imali smo pun mesec.
Onda se prišulja na prstima do vrata koja su vodila u sobu njegovog gospodara, prislušnu onde i pogleda unutra kroz ključaonicu.
Zgrabih ga svojim prstima i otstranih ga vrlo vešto. Pred nama se ukaza ona naročita kost koja je nesumnjiv kriterijum torbara.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ljudi okreću glave, stežu noseve prstima, ili zaustavljaju disanje dok prođu. Utom divizijar sa štabom sustiže kolonu. On je zamišljen, i sa levom rukom na
— Junački, Stevane, ne boj se! — Prikupim svu snagu i ukočim se, ali osećam je Dobro kako gazi preko sobe na prstima i kako mi se približuje.
gospodo, da sam pao negde kroz patos, u podrum, ambis, pakao, šta li, i tek kad me ona pozva: „Pođi“, pa lagano, na prstima, izađe iz sobe, ja se povratih.
1 ...A u paviljonu šestom potpun mir je već, samo popac dosadno škripi među drvima kod peći i bolničar je, na prstima, poslednji put prošao kroz sobu.
“ I Petronije Svilar, nesposoban da poveže misli i da njima upravlja po svojoj volji, pritisnu lepljivim prstima vrelo i znojavo čelo i slepoočnice da bi se još štogod setio i da bi, koliko-toliko, umirio burnu i mutnu uzbunu
On je zgureno prelistavao debelu gomilu plavih tabaka ispisanih samo na jednoj polovini strane i drhtavim prstima istraživao nešto po njima. Pa je, najzad, podigao glavu i žmireći zapiljio se u mutne, bludeće oči optuženoga.
I tek se trgao kad ga teško nešto pritislo jako po prstima, glavi i stomaku i haos neki nastao. Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno
Onda su ih terali da kleče i da se mole Bogu, da idu na kolenima i kupe đubre i peru prstima i pljuvačkom kaldrmu. I tako nekoliko njih da zajedno nose palidrvce na gomilu đubreta dok sasvim ne pocepaju krvava
i zabludi i dvojici bez duše trećem bez glave i nije ga nijedanput u oči pogledao već okretao upijač među kratkim prstima, nervozno uvlačio manšete u rukave od kaputa i velikim, neprirodnim koracima šetao preko sobe.
Kad se postepeno savladao, a umirila ga tek neumoljiva odluka da umre zajedno s njom, on lagano, na prstima, priđe vratima da oslušne.
On je bio visok, neiskazano mršav, sa crnim pokvarenim zubima među kojima se videla i dva tri zlatna, usnama i prstima požutelim od duvana i gumom na inače neviđeno visokim potpeticama kao ćilibar žutih cipela.
i neupaljena cigareta, koju nikako nema vremena da zapali, a ludo mu se puši, stoji mu sva mokra i izgnjavljena među prstima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U te sobe mi djeca rijetko smo ulazili; a kad bismo ušli, govorili smo šapatom i stupali na prstima. Odmah iza kuće počinjala se penjati krševita strmina, tako da su na stražnjoj strani prozori bili bliži zemlji nego oni
žiže lećâ, crne oči pučanki, mornarskih udovica i ribarskih nevjenčanih žena što su sjedile na pragu sučući među mrkim prstima pređu ili dojeći goluždravu djecu. Za mojim prolaskom dizao se šapat ogovaranja.
rastvorili vrata da unesu moj krevetić; četiri snažna čovjeka, s kapom pod miškom, svaki na svom uglu, unosila su na prstima plavi krevetak; bilo je u tome nečeg dofenskog.
Ponekad sam, u jesenjem sumraku, na uzvisini iznad našeg mjesta, sklapao oči i pružao ruke s raširenim prstima naokolo u sumrak, i zamišljao da sam drvo.
Poslije večere, na kojoj bi me zadržali upravnici i ljekari, zaželio bih da me opet provedu pozaspalim dvoranama. Na prstima, sasvim tiho, prošli bismo mimo duge redove kreveta. Koliko ljudske tuge na tim razoružanim licima!
Molio sam i molio dadilju, dok najzad nije popustila i otključala. Kad uniđosmo, na prstima, soba nas je zapahnula svojim hladom i lakim dahom plijesni; u zraku je lebdio izblijedjeli miris etera.
S nekom zebnjom otvorim sandučić i uzmem je među ruke. Nagonsko traženje leži u nemirnim djetinjim prstima. Oni xoće da sve spoznaju opipom — prsti tih slijepaca sa široko otvorenim očima — i da iz svake mrtve stvari izbave
— Pošto su ove?... A ove?... A ove ovdje? ... I sve redom pipaju prstima. A nije to samo zato da se uvjere jesu li zrele: tome, bar dijelom, uzrok leži u nekom defektu, ili u specifičnosti
tome, bar dijelom, uzrok leži u nekom defektu, ili u specifičnosti njihovog spoznajnog aparata: ono što nisu svojim prstima taknule i opipale, ne postoji u njihovom zapasaju odistinskog.
Ujutro ga je sam šiljao tamo i grdio ga što još ne odlazi. A na pola jutra ljutio se i bubnjao prstima po stolu uzvikujući: „Bogamu, gdje je više taj Guste! Čitav bi se dan samo igrao!
Ali i inače znadu se desiti časovi takve neobično jake naelektrisanosti kad treba čvrsto držati među prstima uzicu balona: to su časovi velike radosti. No i ti veoma rijetko i izuzetno nailaze.
A kad uniđe moja bolničarka te me zateče gdje pišem (okrenut sam joj leđima, ne vidim je), povuče se na prstima i tiho, priklopi vrata — pssst! stari radi! I opet se smijem sam sebi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Sigurno! — E, daj ruku! Đurica pruži svoju hladnu kao led ruku, koju Vujo dohvati i steže svojim koštunjavim prstima. — Neka ti je srećna druga majka, gora zelena! A sad odmah lezi pa spavaj, ne misli ni o čemu.
— Baš da vam kažem i ja jednu — reče Dmitar knjižar, pošto se iskašlja i protrlja među prstima svoj debeo zlatan lanac o vratu. — Vi svi pogađate, ali, prostićete, s jedne strane.
Ruke mu tako drhtahu, da ne beše u stanju vladati njima. Dohvatio je prstima za kraj rupca, ali nikako ne može da ga izvuče, jer ne zna šta da čini s rukama. — Ček’, ček’... evo sad...
Za trenutak svi ućutaše, posmatrajući kako Đurica neveštim prstima odvaja jedan po jedan list papira. I sam Nikola se zabavi tim poslom i stade da broji, zajedno sa Đuricom, jednu po
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vidi, onda se seti one ribice što je iz lokve u vodu bacio, pa izvadi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo među prstima, a ribica mu se ujedanput javi iz vode: — Šta je, pobratime?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
koje su me više zanimale od sviranja srpskog gajdaša koji je pritiskanjem mehova od ovčije kože nagonio vazduh u cevi i prstima regulisao protok i melodiju koju je ovaj instrument stvarao. Najviše me je zanimalo usaglašavanje ili ”štimovanje” gajdi.
pažnju, jer odjednom sam primetio da se oko mene okupila grupa dečaka raznih uzrasta i uz smeh i podrugivanje pokazivala prstima na moj fes. Bila su to deca prodavci novina i čistači cipela i očigledno je bilo da su hteli da se šegače na moj račun.
U tome je imao lep uspeh, uprkos svojim ukrućenim prstima. Znajući za moju slabost prema Homerovim stihovima i lirskim tekstovima u horovima grčkih drama, vežbao je da ih
Evo te analogije: Ako prstima stisnemo krakove neke zvučne viljuške, a onda je pustimo da slobodno vibrira, njeni krakovi će se vratiti u normalan
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Taman onoliko koliko je platila do amo. Lepo sve sračuna u glavi, pomažući se prstima. Zaludu, fali nešto, ako će i malo. Svejedno se smiri: mislila je da će se i s tim lako prevesti.
Čučeći prevrće vlažno kamenje i prstima miješa crnicu da izvuče crvića. Iskopane polaže s pomnjom u komad suve tikvice na lažinu, pa, kad ih je iskopao
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho, na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče.
Grleći je, i to ne rukama nego celim sobom, ispod punih joj pleća, pod prstima svoje ruke, oseća kako joj je meso vrelo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Starac uze kavu. Ali posudinu ne prihvati za dršku, nego je obavi svojim dugačkim snažnim prstima, ne mareći što je vrela. I srknu kao aždaja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Sa mola se jedan po jedan od tužnih gubio. Većina ih se potom opet našla kod ”Floke”. I Duško je rasejano dobovao prstima po stolu, gledao male čistače obuće i crvenu kosu jedne prostitutke. Osećao je žeđ i poručio je maline sa kremom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Iznad kose, ogromne komplikovane frizure, crne, ol sitnih vitica izmešanih perlama, marama od plave svile. Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvom baletu.
Savana ih šiba svojim biljem po prstima i nogama; njihove glave su bez misli, bez snova, božanski mirne i životinjske. Malo pale poto–poto, pun rascvetanih
Na njegovim prstima ispleteni su jedva čujni lančići sa praporcima. On je prolazio lagano kroz selo okružen drugovima koji su nežno
Presamićena je, rasplakana, šalje im prstima poljupce materinstva i nežnosti, samo da ih ubedi što pre da je greh ovo što su pomislili, i da me treba odmah, odmah
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U štabu je takođe vladala sumornost. Momci su išli na prstima i govorili šapatom. Danas je na levoj obali Morave, na žitkovačkim i prćilovačkim visovima imala da se bije dosta
— Gde to, gde, veliš, da imaš para? — pita neko treći sastrag. »Trbo« se kucnu prstima po pojasu na levom kuku: — Evo ovde. — Dobro bar da znam da ti noćas na spavanju — ukradem.
— Ali to je divno čudo! Ja prosto ne pojmim kako se tu u jednoj glavi, — Komarov se kucnu prstima po čelu, — mogu kod tih mladih zanesenjaka da smeste i postoje tako suprotne ideje: biti protivnik rata, dakle
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Opa, đoko! — Predrag prevuče prstima preko obraza i obuhvati podbradak. — A znate li kako smo se bili utvrdili u starim položajima. Divota!...
Priznaj — upade Mišić. — Ne! — na licu Predragovom javi se grimasa i on je nervozno kretao prstima. — Strah i strepnja obuzimaju nas do pred sam juriš. A kad se već ustane...
Naš vojnik mu pritrča, odupre se nogom o leđa i jedva izvuče bajonet. Bugarin se tresao, iz usta mu pokulja krv, a prstima je grčevito rio zemlju. Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene. Priđoh mu.
A leži već šesti mesec. Tu skoro, kad su mu oslobodili ruke od zavoja, bio je veseo i po ceo dan kretao prstima. Sada može sam i cigaretu ustima da prinese.
Jedan od mojih vojnika dohvati se za glavu, šlem mu pade, on zari lice u zemlju, a prstima je kretao po glavi i razmazivao parče mozga... Vlajko uzdahnu.
Uozbiljio se najednom. Kao da nešto ne veruje, odmače se i protrlja oči. Potom opet priđe i prstima poče da pokreće mikrometar za precizno posmatranje. Onda se odmače i pogleda na nas.
— on povuče poslednji dim iz jedne cigarete koja mu se bila prilepila za donju usnicu. Zatim je odlepi i baci u vatru. Prstima otkloni ostatak papira i onda štrcnu između zuba, ispred sebe. — Eto idu! — reče jedan. Okrenuo sam se.
— Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta. — Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima. — Pre svega, barone, ti zaboravljaš, primo: da sam ja riter, i sekundo: da ja ne jedem konzerve.
Poručnik Rajko se namršti, kao da razmišlja. Onda obuhvati šakom obraze, povlačeći prstima niz bradu i poče da uvija dlake. — Ja mislim... četiri dana i četiri noći. — Ha-ha-ha! — nasmeja se slatko Kosta.
Oni su brzo i nečujno odmicali. Čuo se samo bat mojih čizama i zvek mamuza. Išao sam na prstima. Kada su stigli u rov, oni se raspodeliše na dve strane i izgubiše se u mraku.
Opet me obuze nemir. Kao da osećam neki kobni dah, nešto me guši. Smeta mi čak i kaiš od šlema. Povlačim ga prstima nadole. Čini mi se, lakše dišem.
U jednom momentu joj Stanić obuhvati rukama koleno, onda poče da kreće prstima, i da joj zadiže halinu. Osetio sam kako joj je to neprijatno, i ona pruži nogu gledajući ga molećivo, kao da je htela
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANIŠA: Zar da čekamo, bezazlenici, Da od nas pravi svojim ćudima Po običaju tom venecijanskome — Prstima mekim šaren-lutkove, Što će se na mig oka njezinog Vešto okretat — i kô pajaco — Ljubimče ludo zemlje njezine — Služit
kosture, Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče krvave Iz davno prošlog doba pričaju, Pokazujući suvim prstima Rebara belih oštre škrboti, Britkoga noža hrapav spomenik!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Hajde ti naprijed! Približih se lagano na prstima i izvirih iza gornje strehe. Kod kuće je! Podnimio se na obje ruke i odbočio na gole, suvonjave laktove, pa ukočeno,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba polako, čisto, svojim skupljenim, opranim, starim prstima umače hleb u jelo, vadi meso, stavlja pred sebe, i polako, čisto, rastavljajući komad po komad od mesa, jede, meće ga u
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa bijaše i opočinuo i dobro se primirio. Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu. — Čekaj, doniću ti udija kavu!
Pogled mu se ustavljaše na njihovim dugim, jakim rukama, sa zgrčenim prstima, što bijahu ispucane i nažuljene od velikoga napora.
Obraduje se i uniđe. Ona ga krišom pogleda, i, k'o da mu je nevješta, obori glavu i hitro prstima prebire u velikoj težačkoj zdjeli. — Lako je vama! — reče šaljivo ženama. — Ka šetamo, ka vi!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
milozvučnog zova, hteo je da produži svoje znojenje, disanje, ropac, bol koji mu razdire nutrinu, hvatao je ukočenim prstima za rub pokrivača, a onda je najednom sve to prestalo, svetlo je utrnulo u njegovim zenicama, prestao je mrmor njegovih
Dorotej je znao, jer je najveći među vidarima u čitavoj župi.“ Ponovo ćuti. Briše prstima krajeve usana. Nastavlja tiše. „Umirući ratnici su ga vapajem dozivali, ali on ih nije čuo. Gde je bio?
Da li je to Sotona zirnuo u njih kroz ovu pukotinu na božijem svetu zvanu Saborište? Pod njihovim prstima glina se preobražava u iskežene ale, rogate đavole, smešno-strašno zverinje, pripitomljene divove.
Voda je svuda, zmijski hladna i ljigava: u poludelom Belom potoku, u suvarcima koje kupim, u mojim opancima, među prstima, u kosi i nosu i ždrelu, ugnjileo sam, propištao sam kao glib.
Od suza ženska duša postaje mekana, gipka kao glina, predaje se prstima, za svaki krčag i svaki ćup, za svaku ludost. Ne, danas joj ne bih pričao nešto tužno, leto je, sunce se kloni zapadu,
Ilić, Vojislav J. - PESME
No ipak ne beše samac. Pogružen u bolu svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele. On je prstima svojim iz njenih srebrnih žica Izvio čarobnu pesmu u slavu nevine Hele I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne; I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Došavši skoro do nje čujemo iza plota nekakav šapat. Pristupamo mu na prstima i, kroz jednu njegovu pukotinu, vidimo dva čoveka gde sede na kamenoj klupi. Osluškujemo.
“ Na prstima koji su drhtali, računao je on koliko ga dana još rastavljaju od onoga dana kada će on izvršiti jedno od najslavnijih
Kao krivac došunjao bih se, na prstima, od vrata do prve klupe, gde sam morao malo pričekati dok polovina onih slušalaca koji su u njoj sedeli ne izađu iz nje
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (tiho Stani): Ne zaboravi na hadžije da sutra svi dođu i da me čekaju. STANA (izlazeći na prstima): Neću zaboraviti, ne, dedo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U većem broju su došli na sahranu samo posednici sa udaljenih imanja — Na prstima idu! — posmatra gospodin Joksim. Posle pogreba, odmah se vratili svojim kućama, i to na najboljim konjima.
Kad je boli glava, ide na prstima. Davno nečišćene domine oprao je u špiritusu, i glačao ih kožom od stare rukavice župnikove.
Videla je gospa Nola još, kroz zanos, kako mladić na prstima prilazi prozoru i navlači zavese... I osetila sreću, ili varku sreće, sirota gospa Nola.
— Mali je posle češće činio neke pokrete prstima kroz vazduh, i to je bio kao neki prijatan i tajanstven znak između matere i sina.
I tako se približili pisanju. Nastade mala pauza. Ko će da počne. Pavle stade lupkati prstima po stolu kao da svira u klavir, što je uvek značilo da je malo uznemiren.
Po ulicama je prosuto kukuruzno zrno, po svima stazama ga ima, u svima džepovima ga ima, međ prstima ga ima. Čamci i dereglije na Tisi teški su kao olovo.
Ako zapne pre zida, lom je u kući. Odelo četkaju sve po dve žene: jedna prelazi četkom, druga prstima vadi perca i prašinu.
zapita za prste, uvek, i do smrti, govori: da si konju davao šećera, a nisi znao da se konju pruža šećer na dlanu a ne u prstima... I da zapamtiš: ljudi se svađaju kao psi, ali se mire kao ljudi. Stefan se u svima školama odlikovao.
I kad se kod Vlaovićevih svira „tiho”, prolaznici bezmalo na prstima hode kraj kuće. Stefan Vlaović je već poodavno imao svoju kroničnu bolest, bolest slabe krvi, bolest bezbolnu, s
Na druga, pred njega, domaćica. Šušti i miriše; diše na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč je male Soke, inače pozajmica nemačko-srpska, uobičajena u celoj palanci; — kosa joj
Prestravila se palanka od sebe, od carstva zla u sebi. Neki stari ljudi se najzad, kao na prstima, izvukoše kroz kapije, koje su nečujno otvarali i zatvarali za sobom.
Odmaraju se od nečega, godi im. Nata ustaje da doda drvo u peć; Mirko joj svojim krivim prstima sipa drugu šolju kafe, i reže sredinu hleba na kockice. Milina — ni prošlosti, ni budućnosti! Dve starosti, dve svetinje.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
- veli mu Janko. –Ti, brate, jedini među nama imaš čestitu bradu. Pri toj reči Jankovoj prođoše prstima kroz bradu Dragomir Brzak, Vlada Jovanović, Nikola Đorić i Dragutin Ilić, a Vojislav pogladi svoju pažljivo podšišanu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Padala je jesenja kiša. Potpukovnik Petar skide kapu, protrlja čelo, zatim prstima pritisnu oči, kao da se tek sa da osvesti.
Pa bar da sam na konju!... Komandir se okrete, i reče šapatom: — Na prstima, jedan za drugim, uz ogradu. Napred je išao seljak, za njim komandir, onda ja, a iza mene ordonansi, sa puškom na
Oko vatri su promicale neke prilike. Na vratima crkve blesnu svetlost. Ulaze... Ima ih više. — Polako, na prstima! — šapnu komandir. Uzdržana daha, prilazili smo lagano. Nekakva grana mi naiđe na lice.
Nepovratno?... Budućnost nas i ne zanima toliko, jer je sadašnjica suviše mučna i teška... komandir prevuče prstima preko ovlaženih očiju. — A sad? — Dodeljena mi je nova baterija... Ali ja moje vojnike ne mogu da ostavim.
Izgledalo mi je kao da vidim sebe, pa sam se stresao i okrenuo da ga ne gledam više. Ali prevlačio sam prstima preko usana da se uverim da li su se i kod mene razvile one ospe. Stigli su automobili. Seo sam pored šofera.
Petrović, Rastko - PESME
U jedanaest i po opelo, crkva sv. Marka. Ožalošćeni... Oči plave tvoje: njive malene neba Po kojima prstima sejao si zvezde; I misli ti kao košute što se u toplini gnezde. Ali tvoje grudi! Jadne tvoje grudi: sama tuberkuloza.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Otkuda ovo ovde? — zapita se, razrogačivši oči. Među prstima blještali su mu hladni i oštri listići vrbe od žeženog srebra iskovani. Sa prsta mu je kapala krv. Sunce se baš rađalo.
Zatim uze blok i poče da crta. »Eh, kad bih ja to znao!« pomisli dečak, dok su pod Princezinim prstima na hartiji rasle prašume, cveće i leptiri čudnih oblika. Iza zamršenih, gustih puzavica vrebalo je tigrovo žuto oko.
— Nacrtaj Mesečevu dolinu! Nacrtaj brod koji će nas odneti do nje... — reče dečak, a pod prstima Princeze poče da oživljava brod, da raste.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Svaki čas ulazi Stana i, na prstima, da ga ne probudi, saginje se nad Stojanom, osluškuje kako diše. STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime
Šantić, Aleksa - PESME
Nije. To boni leptir jedan u san se sveo A ceo Beo Ko bela svila, Samo po rubu lepa mu drhti duga. Prstima, lagano, Jela Za bela Uze ga Krila, I na dlan stavi i u dlan, dva-tri puta, Huknu i vaskrsnu ga...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
žbuna zaista su virile nečije duge zaprašene noge i kao da nekom daju lukav tajni znak, one istog trena počeše micati prstima, a zatim i čitavim tabanima. — Pst, miču se! — prošaputa jedna djevoj čica. — Miču se kad ih ja mičem!
— Ne znam ni ja — uozbilji se Jovanče. — Tiše malo da čujemo. Na prstima su se šuljali u onome pravcu otkud je dopiralo ono neobično žagorenje. Odjednom se ono pretvori u pravu galamu.