Jakšić, Đura - PROZA
Ona ućuta i neobičnom pažnjom proučavaše crte na mome licu, nestrpljivo čekajući moj odgovor. A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota!
“ Ja joj pružih nekoliko od najlepših kolačića što su se u vreći našli... Ona lakomo pruži ruku, uze kolačić, ali ga nije mogla
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja se međutim dignem i oprostim se. Ana iziđe za mnom. — Vi ste rđav čovek — reče mi ona u hodniku. Ja joj pružih ruku koju ona uze. — A vi ste dobra devojka — odgovorih joj. — Laku noć!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Što me gledaš tako? — upita me ti začuđeno. — Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze. Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja. — Nemoj! Tuga mi je! Noge počeše da mi drhte.
Ja mu pružih torbicu. — Tu da skupiš — rekoh, a i meni glas drhtaše. — Ako, sad! ... — poče on pokorno. Pa uze torbicu, saže se
— požuri ona i približi mi se. — Neću. Idi. — Da ti bajem, ako hoćeš. Znam i crve da vadim iz očiju. Pružih joj ruku. Ona ostavi korpu, veliku torbu i štapove što je vukla za sobom i kleče.
Pandurović, Sima - PESME
U strahu pružih ruke preko svega Strastima gladnim, surovim i jakim Plen u životu poslednji još tudi, Da kobni bol se života zajazi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Prsti na ruci) 44 — Proleće jato golubova zlatnijeh kljunova, drvenih repova? (Žetelice sa srpovima) 45 — Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku? (Očni vid) 46 — Svatko ga treba, ali samo jedanput?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vetar umuče pred obesnom klikom! Ja pružih ruke ka veseloj četi... I sklopih oči pred šarenom slikom, Ištući samo sveže rukoveti. Svi se koraci upraviše k meni.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A i za vas, dragi moj, doneo sam jednu malu uspomenu iz našeg carstva“. On me pogleda ljubopitljivo, a ja mu pružih svoj štap i cilinder.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja izvadih najmanju srebrnu paru koju sam imao (i to mi se učini suviše izdašan dar) i pružih mu je. Uzimajući, prosjak podiže ruku kapi da mi zahvali, ali je brzo spusti da primi darak moje saputnice.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Onako mio, al' nešto bon: Odnekud ga nose uzburkani vali. Kad mu videh lice, ja osetih suze: Pružih njemu ruke, dubina ga uze. Ja opet sanjam. Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi.