Upotreba reči prvi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ja sam se isprva ustezao, ali, kad mi on sasvim ozbiljski reče da mi ima nešto kazati, primim ponudu i prvi gust i plavetan dim pustim i nehotimice na započetu ikonu. — A šta si to uzeo u posao?

Gledajući Milevu, često bi mu se niz bleđano lice suza zablistala. Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama.

On mi, ćuteći, pritište ruku i ode... To beše prvi plamen, moja prva ljubav, kao što ljudi koji nikada nisu ljubili u običnom govoru kazuju... A zar ima dve ljubavi?...

Ne znaš kakva je to milina u ovakoj mračnoj gori dočekati prvi zračak rumene zore! Čoveku kao da nešto odlane; disanje mu je slobodnije, lice vedrije, pa i sam konj uzdigne glavu

Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče

god. na Badnji dan večerao; koji se seća i kakvu je reč još kao dete od jedanaest meseci prvi put protepao; taj naravno da sve zna, a ostale mušterije rečene kavane sve mu veruju... A kako, opet, ne bi?

Jest, njega nema, a trebalo bi svaki dan to ime da nosi!... Zašto, napr., da se svaki prvi januar počinje Sv. Vasilijem?

Zašto, napr., da se svaki prvi januar počinje Sv. Vasilijem? Zar ne bi moglo stojati: dan prvi: Sveta Sloboda, i to crvenim slovima; dan Drugi: Sveti Slobodni sastanci: dan treći: Sveta Slobodna štampa; dan

natuče naočari na nos, pa onde kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na tišinu.

— Ne sumnjam, prijatelj-Radovane, — reče Nikola, ne sumnjam, nego baš znam ko je!... Eno, moj prvi komšija, Marko Ćosić, video ga je juče, dok smo se mi ovde na zavetini gostili, da mi se, nesrećnik, šunjao oko kuće...

— Pa priznade li, vere ti, Jovane? — pitahu ga seljaci iz Planinca. — Iz prvi mah ne hte... Al’ nemoj o tome ni pominjati!... Muke su to, moj brate!... I da nije učinio, priznao bi...

Obradović, Dositej - BASNE

basne EZOPOVE i pročihъ raznihъ BASNOTVORCEVЪ, SЪ RAZLIČNI EZIKЪ NA SLAVENOSERBSKI EZIKЪ PREVEDENE, sadъ prvi redъ sъ NARAVOUČITELNIMI POLEZNIMI IZЯѢSNӏAMI I NASTAVLѢNӏAMI IZDATE I SERBSKOI ЮNOSTI POSVEѢENE B A S N E.

Basna je prvi izrastak i porod člove|českoga ostroumija, i njom su se služili veliki ljudi za učiniti svakom čuvstvitelne visoke i

) 4 Lav, kurjak i lisac Lav, prvi i najstariji od sviju lavova i car sviju životinja, nahodeći se slaba zdravlja, ne izlažaše iz svoje peštere.

Kurjak, prvi kurjački muselim, ofavno pametozlopstvovaše na jednoga komšiju svoga, staroga lisca, zašo što ovi, najdeblje guske

na njegov poklon i komplimente, s gromovitim glasom: „Tako li je to - načne govoriti — kad sam ja zdrav, ti si prvi pri meni; a kad sam bolestan, onda si poslednji!

glasom, — „vesma sam sagrešio, priznajem i ispovedam, no molim te da mi oprostiš; neću više to učiniti, ovo će mi biti prvi i poslednji ped. A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda.

28 Lisica i lav Lisica prvi red sretši lava, tako se užasnula da mal' nije mrtva pala. Vtori krat ustraši se, no ne tako kao pre.

I pravo ima. 63 Mišić i mišica Mišić, kad prirasti i počne iz rupe istrkivati, upazi prvi put u životu mačka. Pita mišicu kakva je to stvar? „Ne pštaj, moj sinko, zla i opaka! Zove se mačak.

Ovo dete, imenem Alija, postane s vremenom prvi carski vezir. Ovi imađaše u dvoru svomu jednu sobu u koju nikoga ne puštaše, no sam svaki dan po jedanput tu ulazaše i

“ I malo poniže oni prvi k Dimoniku govori: „Sramota da trgovci tolika moreplavanija podnose za steći imjenije, a mladi ljudi ni po suvu da neće

a ti ako moj dobroželatelni sovjet ne poslušaš i ne vratiš se smesta k ctady, ti ćeš s tvojom pogibeliju, kako te prvi kurjak susrepne, mojih reči ispinu poznati.” Onda mu| ovan zahvali, i sa vsevozmožnim skorotečenijem dođe u stado.

je osnovato na neznanju, jer da su oni znali šta će se iz toga roditi, ne bi se prevarili: evo, dakle, kako je neznanje prvi praroditeljni greh.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

gola ko jaje beli se kažnjena glava, i cela pijaca, kroz sneg koji ne prestaje da pada, gleda je kako čeka ko će prvi da je pljune, sad, kad svaka kurva sme da je opsuje, da joj se naruga, da je prstom pokaže, da je snegom, da je

I svih je sedam vrhova pobrojao, i, pobrojavši ih, opisao ih ovako: prvi je nalik na višnji Jerusalim; a drugi, sličan Jerusalimu donjem, sagrađen na dvema od trideset šest reka vaseljenskih,

Pogledaj kroz ove prozore, i kaži, koji bi mi Aleksandar, Karađorđević ili Obrenović, Aleksandar Prvi ili Drugi, Aleksandar Nevski ili Makedonski, Dušan Silni, Ivan Grozni, Ričard Treći, Henri Peti, Šesti ili Osmi,

Silni, Ivan Grozni, Ričard Treći, Henri Peti, Šesti ili Osmi, Luj Četrnaesti, Kralj-Sunce, Petar Veliki, Konstantin Prvi Veliki, Karlo Veliki, ili neki Karlo manji od Velikog, Karlo Glupi, Karlo Ćelavi, Karlo Guzati, ovo mogao dati ili

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Isailo Lazić poginuo je od naše strane prvi na Beljini, kad smo se 1804. godine počeli s dahijama tući.) „Ja sam čuvao — priča dalje moj otac Aleksa — da ne pređu

u Orašac, i poručim im: da je čas izbavljenja prispeo i neka kupe čete svaki u svom kraju, i neka budu spremni na prvi moj poziv da idemo da udarimo na Valjevo. Turci iz Paleža i Uba pobegli su bili, kako smo straže počeli čuvati.

” „Ja odem u Valjevo — priča moj otac — i opet počnem čete skupljati, međutim dođe fendrik Jovan Vujadinović (on je prvi Srbin iz Srema, iz sela Tovarnika, čini mi se, dobar junak i pogibe posle na Sokolu, kad smo na Kalkan jurišili).

Tu je bio poslao sultan Selim nekoliko nizamske vojske u zelenom mundiru, jer je Selim prvi počeo nizam uvoditi. No naposletku Pasman-ogla isturi svoju vojsku u polje na Hadži-Mustafa-pašu i na ono malo nizama,

Mitropolit Stratimirović, kažu, da je prvi dobre škole za Srbe u Karlovcima uredio. Sedeći ja besposlen nedelju dana, mislio sam, da mi ništa više ne treba

valjevske nahije, i bio je u Sovljaku prota, pa je zaostao u Sremu, a i sad mu je familija u Sovljaku, Đikići, od prvi̓ familija u nahiji bili su, a i sad su dobri. Ja se Povratim iz Srema kući u Brankovinu 1793.

Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me i otac savetovao: „Sine, — rekne mi on kad sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u

Tek četvrte i pete godine možeš do dna čašu popiti, i opet svi će nurijaši sećati se tvoji̓ prvi̓ godina i svi će govoriti: naš popa ništa ne pije.

Tu sam vidio preko stotine glava vidinski̓ Turaka, koje su odsečene i pred vezirovim konakom stajale; i to je prvi put što sam mrtvu odsečenu glavu video.

četiri da̓ije) šta rade od raje i od pošteni̓ Turaka. Ja sam prvi kroz rupu u grad ušao, pak sada, da smedu, uzeli bi od mene i ovo selo (Urovce) i sebi prisvojili; no i u mene je

svi u grad, pak sa Šapčanima lepo pazarimo i pozdravljamo se, i spa̓iju spa̓ijom, efendiju efendijom zovemo, kakogode prvi̓ godina, pak opet na naše kvartire, i da spremamo da vojsku kućama otpuštamo.

Meni je moj dvor naredio da vas pomirim”. — Mi pročitamo 9 punktova, od koji̓ prvi je bio da 4 dahije ne budu i nji̓ove sve subaše u Beogradu — i proče, -— što ćete naći, kako reko̓, među mojim ostalim

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući. Na pakost njegovu prvi je komšija gazda-Raki, i dosad se već nekoliko puta svađao i sudio s njim po opštini, sve oko potre, pa eto i sad mu se

— Mučno, bogami!... Ko se danas zaduži — nema mu bela dana više! — dodade drugi. — Ama ko li prvi izmisli taj nesrećni interez da mi je znati? — upita onaj što je pogađao u kaiš. — Bog zna ko je!...

Ele, nasetova ih mnogo i mnogo. A i valjalo je da ih nasetuje. Sad je tek prvi put izišao u Vučevicu, otkako ga postaviše da je kapetan nad tim srezom.

A sad, vidite li samo, kako je razgovoran i kako se smeje... Sad kao prvi put kod vas... Je li, dosad nije dolazio, a? — upita ih Đuko vrebajući zgodu da ostvari svoj plan. — Nije do danas.

Je li, dosad nije dolazio, a? — upita ih Đuko vrebajući zgodu da ostvari svoj plan. — Nije do danas. Ovo je tek prvi put. Drugi su dolazili češće — odgovori jedan.

Ja znam da vi nemate ni zašto da ga podmićujete. Nego hoćete onako, ruke radi, da date svome starešini što vam je prvi put došao u selo... Ama, on će sam misliti da ga mitite, pa ne valja. — Jok!

— Jok! Ne daj, bože, da ga mitimo — poče uveravati Đuku jedan ,od njih — nego ko velimo gde nam je prvi put došao — neće valjati da ode onako bez išta. — Ja, ja — poče opet Đuko da navraća vodu na svoju vodenicu.

A i vreme je već da se pohaba, jer ovo je sad treći Đurđevdan odonda kad mu prvi put uči niše Vučevčani ono znamenito »sevte«. I doista, desiše se veoma batli ljudi, ti Vučevčani!...

— Bogati, kaži mi pravo, ko se prvi seti takog đavolstva? — upita Pajo. — Ko? On, eto ko! — odgovori dugajlija. — Ono, doduše, mogu se i ja dosta

Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun? — Jes', on. Kod njega će ti biti dobro.

— Eto kakav ti je taj tvoj krasni Sreja! — Otkud moj? — Pa ti si mi ga i natentao na vrat. — Zar? A ko li ono prvi pomenu da bi dobro bilo najmiti ga... ja ili ti? — Ono jes'... ali, opet, i ti si malo kriv. — A što ja?

Ide Tiosav naviše, i sam se jedi što ga je Cincarin tako prevario. Kad već zađe u selo — sustiže ga Vitomir, njegov prvi komšija. — A zar se vrati, Tiosave? — upita ga. — Ta vratih se — odgovori Tiosav zlovoljno. — Pa kamo ti vosak?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

SPLETKA 38 8. GROM IZ VEDRA NEBA 46 9. STRAŠNA ZAKLETVA 52 10. RASTANAK 56 11. DEVA 60 12. GORSKI CAREVI 65 13. PRVI MEGDAN 76 14. PROKLETA KUĆA 81 II DEO: OSVETNIK 89 1. PAUK 90 2. JELICA 96 3. ZEKA 102 4. POTERA 109 5.

BLAGOSLOV BOŽJI 148 11. SKIDA SE VEO 155 12. LOM 162 13. STRAŠNI SNOVI 176 14. NOVI KMET 184 15. DVA OCA 189 16. PRVI SUSRET 195 17. PETLjANjE 200 18. MUČENIK 207 19. POČINjE OSVETA 212 20. OSVETNICI 226 21. PARAŠNICA 232 22. OKRŠAJ 239 23.

I eto, ta dva čoveka bili su prvi ljudi u Crnoj Bari. Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s

— Pa, kako ću! — stade se Turčin prenemagati. — Ja bih prvo popu podviknuo!... On prvi treba da me pozna! — reče Marinko. — Ne, ne, ne!... Krvi neću!... Ja hoću čovješki!

Samo se čulo kako puca suvo rpanje u česti... Nekoliko trenutaka potraja mrtva tišina... Stanko Jurišić prvi dođe k sebi. On pritrča svome imenjaku. — Imenjače!... Imenjače!... — viknu i uhvati ga za ruku. — Čujem!

vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan. Prvi put, te noći, dahnu on dušom... Mesec mu osvetli šumu, a njemu kao da svanu.

Stanko, koji bi se vazda zagledao u izlazak i zalazak sunčev, koji se bacao u sanjarije čim insekti zazuzuču oko njega — prvi put to ne pogleda. Op je išao tromo i leno... I stiže kući.

8. GROM IZ VEDRA NEBA Osvanuo je 21. juli. Po samom jutru videlo se da će dan biti veoma topal. Prvi zraci sunčevi čisto su pekli kroz onaj čisti vazduh.

Najedanput nasta tajac. Iz sudnice izidoše popa Miloje, kmet Jova i Ivan. Kmet beše ozbiljan. Danas prvi put ne videše seljaci njegovog vedrog čela i osmejka.

— Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao.

Nas petorica smo sa leve strane puta. Ti, Stanko, ti ćeš sam biti s desne strane... onaj grm... tako!... I ti ćeš prvi pucati. Čim Turčin naiđe na ćupriju, ti pali!... Ako bi ga on promašio, pali ti, Surepe, ti ga nećeš promašiti!...

Gledaj oružje... sama srma! — To je Stankovo! — reče harambaša. — Neka mu to bude naš poklon za ovaj prvi megdan!... — Pravo je! — reče Surep. — Zaslužio je! — rekoše Jovan i Jovica.

Dučić, Jovan - PESME

SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava. Kô nemirna savest što prvi put spava, Tako spava more u nemom blistanju.

Mirišu jasmini i modri se lovor, U srebrnom jutru još spavaju žali; Duboko u školju čuo se je govor: To zborahu prvi probuđeni vali. I osećam gde se budi, tihim šumom, Uspavana duša stvari oko mene.

Zavapi krilo: da se rodim, Iz strašnog mučenja krvi! Zvezdama mirnim da zabrodim, Na sunce da stignem prvi. Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca.

Kao da u sjaj mojih voda Još suza nije kanula, I da je jutros s mladog svoda Prvi put zora svanula. BOGU Nikad se nisam na te bacio kamenom, Niti u svome duhu tvoj sjaj odricao; I svoj put pređoh

JESENjA PESMA Prvi vetri s cveća nose Sve peteljku po peteljku, Selice za gorske kose, I zvezde za crnu reku. A ništa me ne pogleda

I svud po jedan prorok vapi. NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna.

PESMA Gospod me seja celo vreme, I svud sam nova reč i znamen — U belom hlebu prvo seme, U tvrđavama prvi kamen. I prvi poljub zaljubljenih, I nož u ruci haramije, I molitva iz srca smernih, I san na pesku gladne zmije.

I prvi poljub zaljubljenih, I nož u ruci haramije, I molitva iz srca smernih, I san na pesku gladne zmije. Gospod me seja pr

HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje. Aždaju Sveti Đorđe ubio, Srebrnim kopljem baš u svitanje.

neprohodne šumske pagode Drže u nebu zvučne svodove; Gde daju, kao svetle jagode, Sve tajne sunca svoje plodove. Prvi put nebo tu zasijalo Na ljudsku sreću i na bolove; Hodismo tud gde sve je klijalo, Samo Bog i ja kroz te dolove...

Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I ugasne na plitkoj vodi. SUŠA Već mesecima oganj daždi, Prepuklu

ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda, Žuti se mladi šiprag klena, U nebo prvi kozlac gleda.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Laza K. Lazarević PRIPOVETKE Sadržaj VETAR 2 PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE 24 SVE ĆE TO NAROD POZLATITI 38 NA BUNARU 49 ŠKOLSKA IKONA 65 ŠVABICA 100 REČNIK 142

Devojci krasnoj, poštenoj, čestitoj, dobroj kućanici; ali devojci — razberi se, molim te! — koju si ti juče prvi put video!... Samo nemoj da misliš da ja imam što protiv nje! Ne, bogami! Bog je velika zakletva!...

A ko se stara za ona dva crva!” O Božiću, 1886. PRVI PUT S OCEM NA JUTRENjE „Bilo mi je, veli, onda tek devet godina. Ni sâm se ne sećam svega baš natanko.

Je li tako, braćo? Svi priskočiše odobravajući. — Eto ja, — reče kapetan — ja prvi dajem... — on stade preturati špagove, ali nađe samo nekoliko krajcara — ja evo dajem sahat i lanac. Na!

Te dve reči počeše dobijati odsudan ritam, kao u slepaca na vašaru, i on kao da sad prvi put oseti sa svom snagom nepokolebljivog uverenja da je bogalj i prosjak.

Tako je svakome ko se prvi put opije. Malo je on tu spavao, a Velinka upade s lučem u ruci da traži nešto u kačari.

Al' ja sam ovde gospodar! Anoka vide nešto zlobno na đedinom zbrčkanom licu. I pored mržnje, ona prvi put oseti nekaku bojazan. Tebe sve nešto zadirkuju. Sve bi htele da ti za njih sve rintaš i radiš.

Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života. Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa.

Ni đeda nije svu noć trenuo. Prvi petli zapevaše, prvi vesnici novoga dana i života. Anoci se nikad dosad nije njihova pesma učinila tako lepa.

Onda bolovi nanovo učestaše. Dođe i Ikonija, i poša reče popu da iziđe, a sama osta s Ikonijom. Već počinje da sviće prvi dan duhova. Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče.

— odazvaše se tiho seljaci. Svi se obrediše rakijom, pa onda nešto prošaputaše među sobom, i Ninko Vilotić prvi uđe u sobu gdje je dijete bilo i turi mu pod glavu dukat.

Ona se pripi uza me. Išli smo dalje. Meni je bilo neobično prijatno. To je bilo krajem marta. Ja sam prvi put toga večera izišao u jesenjem kaputu. Vazduh je bio blag. Šuma je počela da pupi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

nekoliko veštica u tom i okolnim mest a, bio posrednik između ugodnika božjih i ljudi grešnih, — ali ovo čudo je prvi put sad doživeo! Odmah se pribere i zamoli staroga Orestiju kovača da drži onu njegovu pevnicu dok on časkom ne ode.

A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj! A di bi i bio drukčiji nemeški sin!« — A onaj zadovoljan donosi još jedan bokal.

Tako se novi učitelj predstavio na večernji svojim budućim sugrađanima. Sam taj prvi korak njegov u selu i prvi prikaz njegov dopao se svima, zaplenio je sve, kažem vam sve, od pop-Spire u oltaru pa do one

Tako se novi učitelj predstavio na večernji svojim budućim sugrađanima. Sam taj prvi korak njegov u selu i prvi prikaz njegov dopao se svima, zaplenio je sve, kažem vam sve, od pop-Spire u oltaru pa do one dečurlije što je povazdan

Znali su, dakle, da je putnik došao, ali mu se, naravno, nisu nadali. Iz avlije ga je prvi opazio popin šarov, jedan grdan glavat i čupav pas, sa čupavim i punim čičaka repom, koji je izdaleka, kad zine,

Po svemu se videlo odmah na prvi pogled da je kuća bogata. Neka sudi sada čitalac: koliko se njih moralo roditi, venčati i razvenčati i umreti u selu pa

Kakav mu je samo ćelepuš sama svojom rukom napravila, prvi vidljivi znak nežne naklonosti prema njemu. — S tim se nije šaliti, — produžuje gđa Persa.

Ali danas pre podne u nedelju on se ni toga nije bojao, nego je produžavao put u crkvu. A već je prvi i drugi put zvonilo u crkvu na službu.

Čim je prvi put zazvonilo, starci istresoše lule i turiše ih u čizme, prekrstiše se, narediše u kući šta treba, pa se dostojanstven

učitelja, nego da čuje svoje unuče Savicu, koji je ove iste godine sa dve radosti već obradovao babu; pre tri meseca je prvi put poneo gaće, i sada evo prvi put čita apostol!

Savicu, koji je ove iste godine sa dve radosti već obradovao babu; pre tri meseca je prvi put poneo gaće, i sada evo prvi put čita apostol! Već dve su nedelje kako ga baba preslišava, onako stara, ceo apostol napamet!

pacova kome je pre toliko godina rep odsečen kad je kasapin jednom iznenada banuo, pa od to doba je užasno obazriv i prvi bega s panja, iako bi kasapin ne znam šta dao da ga može ukebati. G. Pera mu je preporučio neki lek protiv pacova.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A on je sve halapljivo jeo i uvek, uvek bio gladan. Bilo na daćama, godišnjicama, parastosima, pomenima po groblju, prvi bi on morao da sedne, najede se, pa onda ostali, drugi prosjaci. On, čak, nije ni prosio. Njemu se na noge donosilo.

A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu. Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime.

XX Početak oslobođenja. Pred rat. Crkvu počeli i po drugi put da dižu. Prvi put je razorili Arnauti i ostali Turci kad videli kolika visoka i velelepna crkva počela da se diže.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— O, drago nam je; izvolite unutra. Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost!

Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost!

— Ništa! Baš sam o Usekovanju stvar započeo, pa mi je i sreća usečena. Nema ništa! Ja prvi dan kod nje, a ona drugi dan ode s kapetanom na iluminaciju! Nego tražimo drugu!

Jedan nemački študent, Ne znam, u Frankfurtu ili u Brandenburgu, prvi je tu modu izmislio. Kad je došao kući svom ocu na vakaciju, priđe mu da ga poljubi, a otac opet njega zagrli; no, to

Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat. Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela.

Vino je bilo jako, a na putu malo istruckani, pa jedva čekaju da spavaju. — Ujutru prvi ustane čika-Gavra, pa budi Čekmedžijića. — More, Ljubo, ustaj! Znaš, da ne kažu: „Gle mladoženja, pa kako docne ustaje!

što se oženio; jer ukoliko se većma u prosidbama istrošio, utoliko sad više radi i štedi, pa je već sada u selu O. prvi grk. PITA HILjADU FORINATA Davno je bilo! U varoši H. bile dve gospođe, Mica Rogozić i Alka Ćirković.

Otkud Rogozić tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklanjao? Marko Rogozić bio je među juratima prvi u nauci.

U sudu mu nije bilo para, sve je nadmudrio. Umre veliki notaroš, a Marko postane prvi. Ako je ko hteo tešku parnicu da dobije, išao je Rogoziću na svetovanje, i to i sa strane, i u reč njegovu svako se

Svud je prvi u kolu. Kod takvih prilika nije čudo što je Svilokosić dobro priman u kući Rogozićevoj, pa i kod Ćirkovića.

Dan sv. Nikole, prvi zimnji svetac. Taj dan slavi Rogozića porodica, pa će tako proslaviti kod Marka Rogozića, a i kod Alke Ćirkovićke, jer

— Nek bude volja tvoja, Marko, tebi sam obavezan. Konferencija svršena. Svilokosiću nije milo bilo, ali nije na ino, prvi mu je prijatelj Marko, njemu sve mora žrtvovati.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jer ovaj Aleksije Jurišić, koji je punih dvadeset i šest godina živeo bez ikakvog plana, imao ga je jasno ovoga leta i prvi put u svom životu. Taj plan bio je prost i izvodljiv: svršiti s ispitima i oženiti se.

Oh, kako je slatka bila ta krv. Oh, zašto si me dodirnuo? Neka je proklet onaj trenutak kad si mi prvi put prsa pritisnuo, kad me je prvi put tvoja ruka obuhvatila. Zašto si me dodirnuo?

Oh, zašto si me dodirnuo? Neka je proklet onaj trenutak kad si mi prvi put prsa pritisnuo, kad me je prvi put tvoja ruka obuhvatila. Zašto si me dodirnuo?

koji se lepo čuo iz previjališta one noći kad je osetio potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako mira nije ni imao; pa ono oduševljenje i dočeci i

je ranjen, nije prošao kroz zavojište svoje divizije, nego otišao na drugu stranu i negde u tuđem previjalištu dobio prvi zavoj kao i sve ostalo što po tome ima da kaže.

Jer zaista, ceo onaj kratki život i prošao je kao u nekom bunilu. Cećala se onoga dana kad ga je prvi put videla. To je bilo prošloga rata i on je bio u uniformi.

Ko je još kuvao na fitilju! Pa oko toga nastaje čitav sukob između pronalazača i ne, te onaj prvi, jako uvređen, Tvrdi da smo mi jedan primitivan narod, sasvim nepristupačan civilizaciji, a baba mu preporučuje da

I svi su zauzimali uvek onaj isti položaj, kao kad su prvi put ušli y kupe: blaga baba s glavom nakrenutom na jednu stranu, devojka je preko Jurišića posmatrala kroz prozor,

On je bio prvi koga je bolje i bliže poznala i sa svojom mladom dušom ušla je ona poverljivo i radosno u onaj život u koji je on poveo.

Dakle, onaj prvi susret sa Natašom onoga dana kad je došao, ukloni ono mutno-bolno osećanje što se onda, na onom putu, i na onakav način

Čovek koji je poleteo prvi, kao neka bačena krpa, pade u vodu i potonu. Životinja, nad kojom se vijo onaj s očiju odvezani peškir, pade na isto

kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih, na prvi pogled i nevidljivih, mrava.

Afrika

Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike. Tamni galebi koji nas nadletaju prvi su vesnici od nje. Do Dakara je još uvek daleko.

Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike. „Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike.

“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja. Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru,

Kod velikih takođe, ono što čini crnog tako dragog onima koji ga prvi put sretnu u njegovoj zemlji, a kad ne glumi Evropejca, to je ta jasnost i jednostavnost njegovoga lika, osvetljenog

Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih munja objaviše oluju. Prvi pucanj groma bio je tako iznenadan, suv i akustičan, da nas je uistinu trgao.

Zanimljivo bi bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.

Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo.

Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.

Vuije nije bio prvi prijatelj s kim sam se tako brzo sprijateljio, i za koga sam imao apsolutno poštovanje. Ja sam video ljudi isto tako

Ostali će igrati bridž. U selu su istovremeno dva tam–tama. Prvi koji posećujemo izgleda skroman po gomili prisutnih.

„Idem sutra u Man!“ kažem sebi i ponova tonem u san beskrajno srećan. Nekoliko sati ranije ja sam prvi put u životu čuo za Man. Ujutru polivanje vodom od koje se ježi. Kinin. Doručak obilan kao da se ruča.

Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak. Crnci–aleri raspoznaju nas ipak sa druge obale dok silazimo niz breg i doplovljavaju nam u susret.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U odstupnici do Beča, poslednji su bili Rascijani, a u prethodnici do Beograda, prvi, oni. Pod komandom austrijskih đenerala, koji su imali velike, troroge šešire, ukrašene nojevim perjem, Rascijani su

Pešadija je, te godine, bila, prvi put, uniformisana, pa je, izdaleka, imala boje cvetnih leja. Na to malo, kamenito, dvorište došli su dakle Engelshofen

Za trenutak, Garsuli je zastao i podigao naočali, da ih bolje vidi. Isakoviči su ćutali. Prvi, pred Garsulijem, bio je major Jurat Isakovič, drugi, prve klase lajtnant Petar Isakovič, treći major Trifun Isakovič,

smestio i seo do Engelshofena, i reče: „Zar to nije čudno da se danas, ovde, opet, sretnemo nas dvojica, gde sam Vas prvi put sreo, pre trideset i pet godina. Mali je broj bio onih koji su se vratili iz Turske.

Kako nas lepo grije. Tamo, ispod onog reduta, ja sam Vas, kao mlad čovek, prvi put video, u pratnji premilostivog cara Leopolda. Predavali ste kirasire grofu Harahu.

U vazduh. Od straha. Videv oko sebe to more izbezumljenih lica, razjapljenih usta, zakrvavljenih očiju, i, kad udahnu prvi miris pištolja, Garsuli, hitro, pritrča svojim kolima, opkoljen oficirima, auditorima, pisarima. Svi su bežali.

Engelshofen je izgledao stariji, nego jutros, deset godina. Pri izlasku iz kola, prvi put su morali da ga vode i podupiru pod pazuhom. Bio je gologlav i disao je teško.

su držali, kod „Zlatnog jelena“, jednu od najraskošnijih soba, a tog jutra, kad se ova priča o Isakovičima nastavlja, prvi su se budili.

Ali se sećao, kako je vide, kad su se prvi put videli. Ona je bila u zasenku, kraj svoje rođake, Varvare, bogate lepotice, ali su oficiri i nju, lepuškastu, bili

Pavle je bio doveden u tu kuću da je, prvi put, nasamo, vidi. Katinka Petričevič bila je rođena godine 1723. i bližila se tridesetoj, što se onda smatralo kao

Lice u prvi mah vrlo ozbiljno, skoro tužno. Usne, vrlo lepe, uzvijene, pri prvim rečima, malo su joj drhtale. Ona se spotače i to

“ „Meni su, vidiš, husare dali, a niti mi se išlo, niti mi se ostaje, al’ što pisah neću poreknuti! Neću ja da budem prvi Isakovič što pisa, pa poreče. Nisu takvi bili ni naši stari! Idem, pa šta bude! Aha! Aha!

Teodosije - ŽITIJA

koji slušate, žitije hvaljenoga sveblaženog Save, koji je u Svetoj Gori Atonskoj živeo kao isposnik, a posle je bio prvi arhiepiskop i učitelj srpski.

I svi su želeli da ga vide. A kad je došao praznik Blagoveštenje presvete Bogorodice, prvi manastir u Svetoj Gori, koji se zvao Vatoped, imao je crkvu posvećenu ovom prazniku, te predstatelj i bratija časno

Poslaše mu i zlata, više nego prvi put, a priložiše zasebno i manastiru Vatopedu, gde je sin njihov odlučio da živi, zlato mnogo, a crkvi svete sasude,

Koji god srušeni manastir u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi od cara dan, bilo drugi, gde god hoćete.

I dok su se svi odmarali, bogonosni poče svenoćno bdenije stojanjem, i kao što se prvi put molio, pade na kolena i poče moliti milost od svemogućeg Boga, govoreći: „Svedržitelju, predobri Gospode, usliši

Inače Ilija i Jelisej, i pre ovih Mojsije, nisu nam u ovom za pohvalu. Jer prvi, molitvom skinuvši oganj sa neba, dva pedesetnika s ljudima sažeže, i tri stotine sramnih proroka kao bogoprotivnih sam

A prvi faraona morem potopi i Amalika pružanjem ruku pobedivši, molitvom pogubi. Da mimoiđemo mnoge svete u drevnim i novim vre

i pravedna duša, koja je hvale i počasti kao hule beščašća mrzela, videći cara kako se ne pokorava molbi ako se on prvi volji cara ne pokori?

Uđe u svoj manastir, u dom Jovana Bogoslova, koji uz svoje učešće, prvi put došavši, iskupi od Saracina. i tako ušavši sa bratijom i sa igumanom Lavre Svetog Save u crkvu presvetloga

Zapovedi da se grobne daske koje su držale telo svetoga u grobu, i blagouhani čudotvorni prah u grob svetoga polože, i prvi kamen položi vrh groba i pokrije carskom bagrenicom kao i pre, i reče da se postave svećnjaci i zlatokovana kandila u

Sin njegov, sveosvećeni Sava, ravnoapostolni prvi arhiepiskop i učitelj srpski, ceo i nerazrušen i blagouhan leži u velikom manastiru u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg, koju

svoje spasenje tvoraše, opominjući se onog što apostol u smernosti reče: Hristos dođe u svet da cpace grešnike, od kojix prvi jesam ja. I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Cvijić PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA Sadržaj PLAN I METODE 2 PRVI DEO: ETNIČKO JEDINSTVO I PSIHIČKI TIPOVI 8 DRUGI DEO: DINARSKI TIP 15 PRVA GLAVA: OPŠTE OSOBINE 16 DRUGA GLAVA:

Naročito su promena dijalekta i nošnje prvi spoljašnji znak koji pokazuje promenu u psihičkim osobinama stanovništva. Drugi su spoljašnji znaci ove promene: različni

Južnih Slovena, treba da ukažemo na njihovo etničko jedinstvo i na njihove zajedničke psihičke osobine. PRVI DEO: ETNIČKO JEDINSTVO I PSIHIČKI TIPOVI Etničko jedinstvo. — Manifestovanje nacionalnog jedinstva.

Slovenski lingvisti su prvi grupisali ove narode pod imenom Južnih Slovena nasuprot drugim slovenskim narodima, Istočnim i Zapadnim Slovenima.

Za poslednjih petnaest godina razvile su se težnje za ujedinjenjem u južnoslovenskim zemljama dvojne monarhije. Prvi javni znak ovoga razvića bio je sklapanje srpskohrvatske koalicije u Hrvatskoj, pored svih prepreka koje su dolazile iz

Uz nju idu nestanak promene kod imenica i upotreba predloga. Ali što još više na prvi pogled pada u oči, to su rasne osobine stanovništva istočno od Iskra i od Ihtimana u Bugarskoj: tamo su mnogobrojni

Ovi su tipovi dovoljno različni da se mogu i na prvi pogled raspoznati. Uostalom oni nisu razdvojeni jasnim granicama: prelaze jedan u drugi prelaznim zonama čije se

Varijeteti dinarskog tipa. — U prostranoj dinarskoj zoni se razlikuju dva psihička varijeteta, severni i južni, i prvi se uglavnom poklapa sa šumskim i zelenim pojasom planinskih strana ove zone, a južni zauzima njene gole i kršne

Junačni Crnogorci su prvi i otvoreno u svojim narodnim pesmama izrazili razliku između svojih napora i velike misije, namenjene Srbiji, koju oni

Novi je ustanak počeo gotovo pre nego što je prvi bio ugušen. Nešto slično se videlo 1914. godine, kad je austrougarska vojska zauzela veliki deo Srbije: posle prvog

Naročite psihičke osobine. — Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama. Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima.

Potomci slavnih i junačkih rodova, „kućići“, su prvi u plemenu; ostali se smatraju nižim. Samo u slučaju kad se ovi pokažu, počinju ih ceniti i ubrajati u „kućiće“.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— A, kako je bijel, pa čist, pa ružičastih očiju! Jedan stari ćoravi miš, kome su mačke otkinule pola repa, prvi se javi za riječ: — Strašljivi i oprezni mišji narode, došao nam je u goste čuveni bijeli miš o kome pričaju stare

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić POKOJNIK Sadržaj PREDIGRA 3 PRVI ČIN 20 DRUGI ČIN 48 TREĆI ČIN 75 POKOJNIK (KOMEDIJA SA PREDIGROM U TRI ČINA) LICA Pavle

Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri godine posle predigre.

RINA: Da, samo to! I AGENT: Dozvolite, ko je prvi opazio? PAVLE: Ja se najranije budim u kući, posao mi je takav, izlazim rano na građevinu – dakle, prošao sam ovuda i

tako, naišli ste, prvi ste naišli, a ja sam imao potrebu da glasno kažem ono što me guši od jutros. JBUBOMIR: Ne žalite što ste mi se

) RINA (sagledav sad tek svu istinu, cikne za njim): Pavle! (Klone u stolicu kraj izlaznih vrata i zajeca.) Zavesa PRVI ČIN Ukusno nameštena soba Milana Novakovića.

MILE (miluje joj ruku): Dakle, reci mi, šta je? RINA: Zamisli, moj prvi muž, muž koji je izvršio samoubistvo davljenjem, pojavio se, živ je. MILE (iznenađeno): Kako, kako? Živ?

SPASOJE: Šta ima da doputuje od groblja dovde i kojim to vozom? Gospode bože, ja ne umem da mislim; to mi se prvi put u životu dešava da ne umem da mislim. (Sedne.) RINA (Milanu). Zar ništa bliže nisi saznao?

da je udovica, a kad se vratio muž, nju sud, po potrebi službe, bez putnih i selidbenih troškova premestio iz drugoga u prvi brak. RINA (uznemirena, Milanu): Je li to moguće? ANTA: Kažu, tako je po zakonu.

Moja poslednja reč; ja sam živ i ja hoću da živim! (Ode.) SPASOJE I SVI (zapanjeni pogledaju se među sobom). SPASOJE (prvi se pribere i vikne za njim, iako je Pavle već otišao): Ali i mi hoćemo da živimo!

RINA: To bi bilo užasno; to bi bila najsvirepija kazna! NOVAKOVIĆ: Advokat veli da bi jedini izlaz bio kad bi prvi muž poveo brakorazvodnu parnicu, razveo se sa ženom, pa se ja posle ponovo venčao sa njom.

MARIĆ: To sad prvi put čujem. To su bila, dakle, politička pisma? SPASOJE: Ne politička, već revolucionarna, anarhistička.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sada je bio red na mene. Ovo će se, kao Bog, smrskati poda mnom! - pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na njegovu licu, mislio i Ataman, samo što sam ja koračao i dalje i

Ležim u krevetu, pokušavajući da se ne sećam onoga što mi je stari rekao, iako mi to nije rekao prvi put. Ali, njegove reči - da ću završiti kao propalica - ovoga puta deluju posebno poražavajuće. - Možda i kao ludak.

Ovako sam samo stajao i zurio u nju kao da prvi put vidim tu kosu okupanu svetlošću zalaska i te oči kao u dečkića. Usta su mi bila sasvim suva.

Sve će biti „o kej”! Naglasila je da joj je fizika prvi čas i kako je neophodno da Melanija dotle pročita pismo. - Nadam se da će mi ova jaja dati inspiraciju za noćas rekao

Bilo je to prvi put da kaže nešto slično i Stanika je morala shvatiti šta se krije iza svega toga, ali se pravila da ne shvata.

Bio je to jedan od onih dana u maju kada na plaže stupaju prvi kupači. Pomislih na Tisu još mutnu i hladnu, ali se ipak vratih po gaćice za kupanje.

Ti znaš, večito tvoj! Ti to znaš. Zatim zvuk poljubaca, nešto kao prigušen kikot, pa onda: to ti nije prvi put? Nije brat zevzek, drugom ti to! Šta, šta kažeš? Večita ljubav? A, da! To si sigurno negde pročitao? Zašto pročitao?

Shvatio sam to, čim sam je tu, dole na ulici zasenjenoj kestenovima i potpuno praznoj, uhvatio oko struka za prvi okret. - Pa ti ne znaš da igraš? Zašto nisi rekla da ne znaš da igraš, a ne da si bosa, i Greta, i sve to?

- Osećao sam se i zaplašenim i ponosnim na mogućnost dejstva onoga što pišem i to je bilo prvi put da sam bar donekle uspeo da nazrem odgovornost rada jednog pisca. Više nisam želeo to da budem.

— Ti nemaš časnu reč. Kad bi se održao šampionat u laganju, bio bi prvi. Zašto si dirao Gretu? — Nije htela da sluša. Govorio sam joj o međuplanetarnim putovanjima.

Tada je prvi put prekršila dogovor o nejavljanju i iza sandučeta za pisma Mita Popara je našao ispresavijan list hartije.

Ako si pisao, onda je to prevara, to je drugo. Za prevaru se kažnjava, to je treće. Tako je prvi put pomenuta reč kazna. Zatim sam je to veče čuo još nekoliko puta, ali nisam naročito obraćao pažnju na nju.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Nemoj da bulazniš, Sofro, imaš više novaca neg’ ja, ta ti si prvi gazda sad u varoši! Gospodar Sofri dopada se, smeši se.

Gospodar Sofra produži. — Dakle da ti ispripovedam. Kao što znaš, učio sam i tabakluk i trgovinu. Oženio sam se prvi put, no nisam bio srećan, žena mi imala jektiku, pa je posle pet godina umrla bez dece.

A ’de je „auspruh”? — U prvi koli, de ćemo mi sedeti, nije dobro; mora doći u veliki sanduk u druga kola;, u sanduk nek’ se metne seno.

Je l’ u dva bureta? — Jeste. — To će stati u jedan sanduk, jer u prvi koli ne sme ništa biti osim onog što svaki čas potrebujemo, a ostalo sve u druga kola, jer dugačak je put, da možemo u

koli ne sme ništa biti osim onog što svaki čas potrebujemo, a ostalo sve u druga kola, jer dugačak je put, da možemo u prvi koli komotno i ležati i spavati. Jesi l’ poveo stive lule? — Jesam tri.

— A kako je sa oružjem? — Jedna puška, dva pištolja i nadžak. — Dobro je. Sad je sve u redu. Samo neka se iz prvi’ kola premesti sve što onde ne treba da bude u drugi’ koli. Gospodar Sofra naloži Peri, i za tili čas sve je u redu.

Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao, samo je prethodio i vodio.

Provališe kroz vrata. Prvi kapetan lopovski. Tek što se promolio, a njega gospodar Sofra silnim udarcem nadžakom po čelu.

— Hajd’ sad opet da pijemo, da utaložimo kod koga jed, kod koga strah. — Sveti Nikola, blagodarim ti. Kako prvi put u crkvu stupim, odma’ ću ti od funte sveću zapaliti i srebrno kandilo na žrtvu prineti!

Gospodar Sofra već stoji u svoj svojoj veličini, i moler ga mala. Više puta je taj dan stajati morao: prvi dan ga dovrši, a drugi dan izgladio. Sasvim je pogođen. Gosporad Sofra sam sebi se dopadne.

— No, to je prvi pošten lopov za koga čujem. No baš ne bi’ se bojao ni tog Janotiča, samo da mi dođe pod nadžak. Onu trojicu lopova, što

Gospodaru Sofri svetle se oči od radosti, smeši se. — Ovo je prvi dan srećan. Brzo konje upregnu, sednu i začas su onde. Grof proba „auspruh”; istovetan je sa mustrom.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

JE MOGAO DA SE VRATI I DA SE POJAVI, PRI ULAZU U SELO, NA DRUMU, NA ISTOM MESTU, GDE SE RASCVETAN JAVLjAO, U PROLEĆU, PRVI BAGREM 118 X BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA 129 SEOBE I BESKRAJNI, PLAVI KRUG.

Zatim, pod neprekidnim udaranjem dobošara, započe tiše, razapinjanje šatora. Većina beše mlada, prvi put odabrana za rat, ali je bilo među njima i onih što su, poslednjih godina, ratovali na sve strane.

Začudiše ih prva brda na koja su se uspeli iz ravnice i uznemiriše ih. Tako, pošto su u prvi mah skoro svi polegali, pod šatorima, po rupama, na slami, sve ih je više bilo koji su podizali glave.

Oni koji su prvi put išli, počeše se dizati na kolena i došaptavati, dozivati, prigušenim glasom, i skupljati iza šatora, kao senke.

ko je iz koga sela, pod kojim oficirom, a posle, jurnuvši kroz žbunje, tražahu put, pod vođstvom onoga koji bi pošao prvi. Većina ih, u ovom kraju, dotle nikad nije ni bila. Doživeše tako čitava čuda u noći.

Rosa ih je bila sve ovlažila, a u čupavim kosama ponesoše iz šatora slamke. Na prvi pogled, na strašno zaprepašćenje oficira, ličili su na Cigane i ciganske čerge.

Ne primetivši vrhove brda u magli, ni šume zapupele, ni jutarnji miris trave; nisu videli kako se muče prvi mlazevi svetlosti, na Istoku, da preliju maglovite doline.

Niti je mogao da ih sačuva, niti da im pomogne, niti da ih zadrži. Kad ih je prvi put ostavljao, bili su na visokoj obali Dunava, među jablanovima, u jednoj ogromnoj žutoj, turskoj kući, oko koje su,

kako ga šibaju već, ali to mu ništa ne pomože, u istom trenutku bio je već gurnut, odostrag, među dva reda vojnika. Prvi ga, nevešto, ošinu po glavi.

Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje. Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i

Tad, kada je prvi put nađe bremenitu, Aranđel Isakovič vide koga je priveo svome bratu. Prava i snažna, kao što su anđeli, visokih

Činilo mu se prosto, iznenada, da on tu ženu nije doveo. Te vanredne, snažne noge, to ljuljanje, taj smeh. U prvi mah, on se prepade za brata. Vide da mu je u kuću doveo đavola.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ako se na to prvi javi oroz (pijetao), onda će se udati za momka, — ako li se javi prvo kokoš, udaće se za udovca.“¹⁴ 2.

Tako se, po verovanju, posebno opasan prvi pogled odvodi sa lica koje je izloženo opasnosti na neki drugi predmet ili osobu kojoj zle oči ne mogu nauditi.

⁵³ Kada se rodi žensko dete, u đevđelijskoj kazi „odmah okrenu naopako onu asuru na koju je dete prvi put od majke palo, da se porođaj okrene sa ženskog deteta na muško“.

Koliko je puta porođaj za ženu bio fatalan govori i izreka: „Svaka žena kad prvi put rađa grob joj je otvoren za četrdeset dana.

Kod nas, u kopaoničkim selima, mlada pred dolazak svatova, kada čuje prvi svatovski glas, brzo istrese vreću sa odelom i kaže: „Kako se ovo brzo istreslo, tako se i ja brzo porađala!

²⁵ Za predviđanje pola deteta veoma je važno i to kada, kako i gde dete prvi put promrda u stomaku, odnosno trenutak kada se trudnica „oseti“.

Ako žena oseti da joj prvi put dete zaigra na desnoj strani, onda će roditi muško, a ako na levoj, onda žensko dete.

Ako trudnica prvi put oseti dete u kući — biće muško, a ako van kuće — žensko. Kada se dete prvi put pomeri u stomaku u četvrtom mesecu,

Ako trudnica prvi put oseti dete u kući — biće muško, a ako van kuće — žensko. Kada se dete prvi put pomeri u stomaku u četvrtom mesecu, veruje se da će biti žensko, a ako se to desi u petom mesecu, onda veruju da

¹⁸ Ponedeljak je prvi dan u nedelji (po-nedeljak) po narodnom računanju vremena, i zato je srećan (po nekima najsrećniji) dan za otpočinjanje

Da je utorak po drevnom verovanju nesrećan dan svedoči i izraz „crni utorak“ (prvi utorak posle Đurđevdana). U jednoj kletvi, što je takođe simptomatično, kaže se: „Drugi tornik da ne ta pračeka!

¹³ ZADOJAVANjE (PRVO DOJENjE) Kod Srba i drugih balkanskih naroda običaj je da dete prvi put ne podoji njegova majka, već neka druga žena koja već doji svoje dete.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Tada sedamo za sto i počinjemo da pišemo, posle bezbroj tomova sabranih dela slavnih mrtvaca, pišemo kao da je to prvi roman na svetu – najvažniji i jedini!

Traže se. I još se traže svi oni podvodači, stranci, pokeraši, bleferi, sve one lepe žene i ukleti pesnici što su prvi sedeli u kafe-baru »Terazije«, dok je bio još nov novcat i dok se u njemu služilo vruće mleko u čašama optočenim

U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime

Saveznici su nas prevarili; iskrcali su se negde na sasvim drugom mestu, i tu sam se prvi put razočarao. Ali, nemam nameru da pišem memoare, hoću da vam ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole,

I kada smo mi, deca hladnog rata, zaigrali svoj prvi argentinski tango »Ljubomoru«, još su se mogli videti gipsani anđeli na tavanicama kako odozgo, iznad naših glava, bulje

« Bio bih prvi. Ovako — ništa. Da sam samo znao! 1950. U moje vreme četrnaestogodišnjaci su imali samo dva para pantalona: jedne

Izgleda da su me one višnje iz tegle uhvatile. Izgleda da sam se napio, prvi put u životu, i to od višanja! Te višnje su mi, izgleda, došle glave!

ODRI, MOJA LjUBAV Odri Hepbern me je prvi put primetila tek negde u septembru 1954. u plišanoj sali jednog bioskopa koji je mirisao na mentol bombone i nosio

Poslednje veče avgusta uhvatila me je za ruku i prvi put zatražila da je sam otpratim do kuće. Uvukli smo se na prstima u njen sobičak kroz neke tamne hodnike i prostrane

Setite se samo kuća u kojima ste stanovali i onih plesnivih hodnika u kojima ste se opraštali. Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih zidova sa kojih se cedi obojena vlaga.

su se zeleni travnjaci poput tepiha peli iz polja uz stepeništa — nigde ni traga onim kantama za đubre na kojima ste prvi put upoznali ljubav, na čijim su klepetavim poklopcima svi vaši vršnjaci dobili prve ljubavne poduke.

To treba proslaviti, pomisli! I mada ništa nije govorila o sebi, znao je i kada je dobila svoj prvi bikini, i prve farmerice od dunda Joza iz Kalifornije, poznavao je i pravu boju njene kose iz pedesete: zlatnožuti

Matavulj, Simo - USKOK

— Evo naše gospode — opazi treći. — Sad ćemo doznati šta je. Općinski načelnik konte Pijero B., prvi vijećnik konte Marko Ivanović, još jedan vlastelin i tri trgovca prođoše kroz gomilu.

U to doba, iza visokog brda prema Kotoru sinuše prvi sunčani zraci i osvijetliše Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine ljudi, žena,

Njeguši se urediše u povorku. Prvi pođe pop Marko Punišin, čovjek sredovječan, ni po čemu ne različan od ostalih Crnogoraca, jer u ono vrijeme njihovi

“ Taj prvi dio povorke završavaše knez na svome Putalju. Za knezom pristav, Kićun Krcov Zalažanin, gonjaše natovarenu mazgu.

Ćoro odgovori: — Čovjek iz svijeta kao i ti! Tada progovori prvi put, a na čudo svjema, reče to ozbiljno i sumorno; pa, kao da ga baš to podbode šta ga svi gledahu u čudu, nastavi: —

— E, dakle, prvom sam pušku ponio kad je paša Mahmutbegović udarao na Kuče, bješe mi tada oko petnaest godina; prvi sam se put ranio dvije godine kasnije, u četovanju, u Nikšićkoj Rudini, baš one godine kad je vladika Sava hodio u

— Oženio si se! — doda Krcun, koji ga, osim Janka, jedini još slušaše. — Da! Prvi put ponio sam barjak na Kčevu, kad’no razbismo onu velju tursku vojsku, najveću što je ikada udarala na Crnu Goru!

sa svojim Crnogorcima i Primorcima i sa tri kompanjije Rusa, koje ruski admiral Senjavin bješe iskrcao u Boku; kako je prvi sukob bio blizu Cavtata, gdje su Francuzi i udruženi im dubrovčani zlo prošli; u drugom napadu pridruži ime se ruski

Još mu očevidno bješe, da to Stevo ne priča prvi put, da je i onaj mali Šuto više puta to slušao, pa ipak svi slušaju s napregnutom pažnjom!

I kad je bježao uz kotorske strane, mislio je na njih s bolom u duši, ali tada, na krevetu, prvi put osjeti svom silinom gubitak. Dotle je bio s njima u prepisci, a sad će se to morati prekinuti!

On stade smišljati, šta će im već s Njeguša za prvi mah javiti, koliko nevjerovatnih, originalnijeh stvari, ta za njih sasvijem nov svijet!

Odrediše da se taj novac kupi o Malom gospođinu dne. Kad dođe prvi rok, ne dâ niko ni aspre! „Ne damo harača!“ rekoše Crnogorci.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MUŽ: O, nalepe moje! ŽENA: Gledajte ga, jošt se on tuži! MATI: Da ga đavo nosi, i koji te je prvi doveo! ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv! MUŽ: E sad, ili da se čovek tuče s njima, ili da pobegne.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Pa i kad se posmatra u širem okviru, kao dečja lektira, koreni joj ne sežu duboko. Tek pre dva veka prvi put je u istoriji obraćena ozbiljnija pažnja na decu kao čitalačku publiku, tek tada je započet razgovor o deci i

da u to vreme „pada razdoblje širenja, u toku koga su velike 'dečje kuće' utvrdile svoj ugled, i mnoga velika preduzeća, prvi put, pokrenula dečja odeljenja”.

Dobrobit najmlađih je pritom uvek isticana u prvi plan. Sve što se u dečjoj književnosti čini, zarad njihovog dobra se čini.

Plišani Kunić (The Velveteen Rabbit) od Margery Williams prvi put je objavljen 1922, u Londonu. Kunić je debeo i trutast, len i nepokretan, u stalnom očekivanju da ga neko ponese sa

Ona se u njemu pojavila kao Ersatz. Stvorili su je loši pisci, držeći se dobrih, na prvi pogled uverljivih opravdanja. Njihova književnost računa s nerazvijenim ukusom širokih masa najmlađih, nastojeći da ga,

Samo njemu jedinom, bilo je dano da bude prosvetni pesnik: bio je prvi, pozvan i prozvan. Uzvik Dižite škole, deca vas mole!” pesnički je tanušan, ali smešan i besmislen nije.

Zmajeva pesma ulazi u nas pre i nezavisno od imena pesnikovog, koje je, u prvi mah, nerazumljivo, tajanstveno, ili se čini nevažno.

Ona postoji, kao što i neke druge prirodne i potrebne stvari postoje oko nas. Zmaj je pesnik preko koga nam dolaze prvi ritmovi, prva sazvučja našeg jezika.

Prvom čitaocu najsrećnije se obraća prvi naš dečji pesnik. U Zmajevu se pesmu ulazi naporedo sa opismenjavanjem: slova, reči i stihovi čine neponovljivo

višestruka poučnost na drugoj: Zmaj je i slobodan i usmeren, i razigran i svesno sputan, ali uvek svoj, i svuda prvi.

I kroz taj nas je svet Zmaj prvi proveo: čvorak je Zmajev čvorak, i svi ciganski konji jesu potomci Zmajeva ciganskog konja.

V Propevavši o deci i za decu, Zmaj je, prvi kod nas , uobličio jednu celovitu, radosnu viziju, a sreću postojanja uzneo do vrhovne filosofije.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme. Skupština je određena za prvi maj; tu će se ponoviti naša stara prava, izbraće se vojvoda i patrijarh, i ustanoviće se vojvodina srpska!

MILČIKA: Meni je bilo zbog partije. NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu.

MILČIKA (materi lagano): Mami, az ištenirt, politirat astal! ZELENIĆKA: Ovako stoje šančevi. prvi, drugi, treći. 4. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Sluga sam ponizan. NANČIKA: Službenica.

prvi, drugi, treći. 4. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Sluga sam ponizan. NANČIKA: Službenica. ZELENIĐKA: Prvi je dubok po fata, drugi čitav fat, i fat i po širok. GAVRILOVIĆ: Molim, je l’ kod kuće gospodin Žutilov?

ŽUTILOV: Ne brinite, gospodin Šerbulić, biće službe i za vas. ŠERBULIĆ: To ste mi jošt prvi dan kazali, pa na tom je i ostalo. Rodoljupci, vi rodoljupci! Šta ste za narod učinili? SMRDIĆ: A šta ste učinili vi?

) ŽUTILOV: Kud se znam okrenuti? Vrag da nosi i vojvodinu i sve! SMRDIĆ: Ubio bog koji je prvi započeo! ŠERBULIĆ: Nesreće, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali. LEPRŠIĆ (vraća se): Madžari su tri štacije daleko.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Jedan posao ovakve vrste i ovolikoga obima, koji se sada prvi put radi u srpskoj nauci i književnosti, nije išao bez velikih teškoća, koje mogu znati samo oni koji su radili slične

[Osman je 1826. prvi put izdan u Dubrovniku; već 1827. izišao je ćirilicom. Jevta Popović u predgovoru veliča »bezsmertnog Gundulića«,

tipu grčkih škola na Balkanu, gde se rad ograničavao na prostu pismenost i cela škola imala obredni i verski karakter. Prvi učitelji tih škola su ili sveštenici bez parohija, ili isluženi podoficiri, ili crkveni pevci, čije je sve znanje u

1791. grčki štampar i patriot u Beču Markides Puljo, u društvu sa nekoliko srpskih trgovaca u Beču, krenuo je prvi srpski list Serbskïя povsednevnыя novinы, koji se docnije kraće zvao Serbskія novinы.

godine po ugledu na starije ruske bukvare iz XVII veka. U bukvaru se nalazi raznovrsno crkveno štivo, poučne izreke i prvi pokušaj srpske metrike.

I od njega se sačuvalo nekoliko prepisa crkvenih knjiga, ali glavni njegov posao je njegov putopis u Svetu zemlju, prvi putopis u novoj srpskoj književnosti.

Inače piše dosta dobrim narodnim jezikom. Celo delo je bez književne vrednosti, i ima značaja utoliko što je to prvi putopis srpske književnosti i jedino zabavno delo srpskoslovenske škole.

To je u celoj srpskoj književnosti prvi pisac koji je za narod počeo pisati čistim srpskim jezikom. Kako njegova dela nisu bila štampana, to nisu mogla biti od

ISTORIČAR. — Branković nije samo zanimljiv kao čovek i politički radnik; on se bavio i knjigom i bio prvi radnik na modernoj istoriji srpskoj, čovek koji je dugo i jako uticao na razvoj srpske istoriografije.

I RACIONALIZAM RUSKOSLOVENSKI PISCI 1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU Prvi stupanj pri prelazu iz srednjovekovne pismenosti u modernu književnost predstavljaju srpskoslovenski pisci, koji zauzimaju

Suvorov je najzad napušta, i taj prvi pokušaj ruske škole među Srbima propada, ali ostavivši ipak vidnih tragova. Novi mitropolit Vićentije Jovanović

Ali prvi naraštaj ruskih vaspitanika i pobornika ruske prosvete među Srbima bio je stvoren. I posle toga ruski prosvetni uticaj

Milićević, Vuk - Bespuće

— i zgledao se u nju. Nije ju raspoznao u prvi mah. Prišao je prozoru, zastrtom grubom zavjesom sa plavim prugama. I pogleda ponovo.

To je bio prvi strašan dan u njegovom djetinjstvu. Mati je bila slaba i iznemogla i jedva koračala, gušeći se u suzama tresući se i

uvjeravao se da onaj zna još stotinu stvari o kojima može da priča po nekoliko sati i da mu probija glavu kako su Česi prvi slovenski narod. I ne smjede da ode. Međutim, poznanstvo je bilo obično i slučajno.

To je bio njegov prvi utisak. On se obraćaše njoj sa po kojim neznatnijim pitanjem, a ona se osmjehivala i potvrđivala.

bliješti, već samo nju, pregibe njezinog tijela, njezine pokrete, upijajući u oči njezinu sliku, kao da je sada gleda po prvi put, ne skidajući pogleda s njezinih pleća na koja kosa baca sjenku.

— Šta radi mama? — zapita ona poslije ćutanja. Otac ne odgovori ništa u prvi mah, i to je dirnu i uzruja; i kad se sretoše njihovi pogledi, oba puna sumnje, on joj samo reče nesigurnim glasom: —

Sremac, Stevan - PROZA

Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže ako me miko ne pozove. Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me

sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik

Tu se prvi put napojio iz čaše životne gorčine, jer je tu u školi izvukao više batina nego mezulanski dorat iz štale mu, kad je

Pa kako mu je onda ponuđen pehar žuči i iz njega prvi put srknuo, tako i posle toga, a još i danas, jednako pijucka iz njega.

Za jedno vlakno ja oderem runo čitavo... Ja sam arnautska sorta! — veli Jova izlazeći i paleći cigaru prvi put u svom veku u kancelariji. Aćim odadžija samo zinuo od čuda kad ga je video da puši u kancelariji.

Tu se srete sa svojim mlađim kolegom Pavlom Postiljonovićem i pozva ga na prvi dan. — E, Pajo, ako nisi gde zvat, da mi budeš gost prvoga dana. Pogledaj samo kako sam prase kupio!

Jedared ga je i ostavila bila i odbegla nekoj svojoj tetki za koju je tad prvi put i čuo Jova da je uopšte ima na svetu.

Bio je povisok, duguljastih obraza, rekao bih malo broćast; brkove je tek pre tri godine prvi put poneo, ali su mu slabo napredovali: tako su malo zavidni da je samo, što no kažu, mlatio gloginje što se i

Sve ovo je Maksim tako detaljno opisao kao da je ovo jadno goveče sad prvi put s meseca spalo, kao nešto do tada neviđeno u selu, ili kao da je iz menažerije uteklo, pa sad deca prvi put

goveče sad prvi put s meseca spalo, kao nešto do tada neviđeno u selu, ili kao da je iz menažerije uteklo, pa sad deca prvi put videla, a dotle samo iz čuvenja znala. Zatim ih je preslišao nekolicinu.

Kad ga je upisao u prvi razred gimnazije, i kad je položio školarinu, rekao je gazda Radisav gospodi profesorima: »Evo vam ga!

proteferiči malo; da popije tamo po običaju jednu kafu, a valjda i da mu ne promakne neopaženo davno očekivani »princ«. Prvi mrak pade na zemlju, i pun mesec se izdizaše iza Karaburme, kada se na avlijskim vratima pojavi jedna detinja prilika

Radičević, Branko - PESME

Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče, Srce trne u golemoj stravi.

Dete malo — golušavo tiče, Dođe tiče pa se tu naviče, Ovde, ovde, de krioce malo Prvi put je sretno ogledalo, Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane,

Sve od jutra do mrkloga mraka Zveka noža i cika pušaka, Niza klance Crnogorac vrvi, Jô Turčinu što udara prvi!

Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi.

Srce moje, što se stidiš? Da l' prvi put sad me vidiš? Što li dršćeš, što se kriješ? Što l' se, ružo, ne razviješ?

7. „O, draga dušo, uzmi cvetak nježni, On nježan jeste kao što si ti: Na vrelu di se diže predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi

si ti: Na vrelu di se diže predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi baj, — Tu iznikô je, mila moja, znaj.“ 8.

predel brežni, Di prvi put smo videli se mi, Iz tvoga lica zraka rujni, snež(n)i, Di prvi put ja slade neba pi, Di prvi put ja oka t' vidi baj, — Tu iznikô je, mila moja, znaj.“ 8.

On vidi mile dole i ravnine, On vidi gore, brda i planine, Još divno mesto, de s' iz ništa prenu Pa prvi put u jarko sunce glenu; On vidi druge, vidi prijatelje, On vidi sve tu mile svoje želje, Oh, nju on vidi, što za se

“ Te pušku lati, a izmeri polje: — „De pali prvi, za tebe je bolje!“ Tako se Vasa Stojanu podsmeva, A ovog ljuta stade vatat vreva.

To mutno oko njojzi 'vako reče: Otale ajde, ja t' prvi poljubi, Ma zlotvor prvi sve drugo obljubi! Al' mutno oko ona razumela, Pa odma na to povrisnula bela: „Oh Stojane,

To mutno oko njojzi 'vako reče: Otale ajde, ja t' prvi poljubi, Ma zlotvor prvi sve drugo obljubi! Al' mutno oko ona razumela, Pa odma na to povrisnula bela: „Oh Stojane, oh tako t' Boga živa, Ta

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ja prvi digoh ruku. — Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiž

Naročito se mnogo govorkalo o mlinu, jer je najmenik po čitav dan ostajao tamo, a često bi i prenoćio. Ko će prvi dohaberiti djedu o svemu tome, nije se znalo.

Zato, valjda, djed u prvi mah nije ni povjerovao u te priče i obratio se za savjet — kom će drugom nego bratu Vuku“, svom rođaku.

Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu. Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo

Još prije četrdeset godina on je prvi put krenuo s tom istorijom, ali nikad nije stigao da je ispriča do kraja, i tako se grešna kuma Staka već skoro pola

ali se sjetih kakvu smo grdnju zbog njega izvukli i ja i stric Nidžo, koji me je s njim upoznao, pa pametno zaćutah, valjda prvi put u životu. Uzeo sam sliku sa sofre i obradovano graknuo: — Ovo đed Rade!

Zar i sam nije vezan uz tešku crnu zemljicu? — A onda, kad veče priđe, moj Rade, kad se javi prvi dašak vjetra, ja ti se za tren oka premondurim u drugo čeljade.

— Je li dosad kažnjavan i osuđivan? — Ovo mu je prvi put — utače se stric Nidžo s lagašnim prizvukom samilosti. Zakucaše me tako s desetak pitanja u narednikov „tefter“, a

Jedne od tih godina, na prvi pogled slučajno, ja i moj rođak otkrili smo tavan ujakove kuće. Nije to baš bilo lako i jednostavno, kao ni svako

Ne, nisam odmah navalio na knjige, bio sam za to isuviše mlad. Kad je utihnuo prvi tutanj naših vrapčjih srca i mi osjetili da još može da se diše i korača, najprije ostadosmo raspeti između svjetlucava

da po selima kupi bakarne tepsije, sahane i bakrače ne bi li s njima dobila bitku, za kalajdžiju Mulića to je bio prvi znak da je smak svijeta na pragu.

Već prvi susret između pregorjelog usukanog Ciganina potukača i snažne čupave seljačine počeo bi s podrugljivim primjedbama.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović HASANAGINICA Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI 4 II SLIKA HASANAGINA KUĆA 25 III SLIKA LOGOR PRED HASANAGINOM KUĆOM 42 IV

brat Hasanaginice MAJKA PINTOROVIĆA EFENDIJA JUSUF, Hasanagin savetnik AHMED HUSO SULjO MUSA } Hasanagini askeri PRVI DEO I SLIKA VOJNA BOLNICA U PLANINI SULjO: I ovakvog agu, i šejtana, i ovakvu službu!

A ti me još pitaš zašto ne jedem. MAJKA PINTOROVIĆA: Za poslednjih šes dana, ovo mi je prvi put da sednem! Te gledaj ovo, te gledaj ono, te podigni poklopac, pomiriši, te gde sam ono zaturila, te da ovo

Obodom je radijalno učvršćeno jedanaest krakova, na koje su stavljena prvo manja, pa veća zrna bisera. Samo prvi red bisera stavljen je na manje srebrne cevčice, zatim su zrna odvajana Nizom granuliranih zrna.

Mozak će da im se zamrsi kad vide kome su sudili... Ne znaju da je sudija u kolevci... Na da ne čujem ni kad prvi put kaže „mama”, a majke mu nema, već negde mrtva u pustinji živi...

A otero je, da se pred njom ne stidim. (Tišina. Hasanaga naslanja čelo na mrtvu Hasanaginicu. Poljubi je u čelo.) Prvi put da je poljubim, a da ne skloni glavu... (Uzima Hasanaginicu na ruke i unosi je u kuću.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek u procvatu. Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije

Idi! — I brzo te opustih i ustadoh. — Idi, vreme je! — I zaista prvi petli pevahu. — Strah me je — govoraše ti unezvereno. — Uh, kakva sam?

Stisnula smežurana usta, a kroz kožu vide se desni. Tek sada spazih da joj je još ono staro odelo ali već ulaskano. Prvi put, ispod bele maramice oko vrata, videh joj neopranu košulju. Prsti ruku joj behu pomodreli i izbodeni iglom.

Uplaših se i digoh da iziđem, ali, prvi put tako i oštro, s osmehom, zaustavi me mati. — Sedi. Vidiš da nema nikoga!

U njemu ne beše ni traga o kakvom osećaju, toplini i bolu. Kao da si me sad prvi put videla u životu, takav beše tvoj glas. — Ja, ja! A ti? — Eto, hvala Gospodu!

Ti si pognute glave išla, sela, uzela zalogaj, ali tako nevešto kao da prvi put jedeš. Majka te nutkaše, metaše pred tebe jelo. Ti si jednako, onako pognuta, valjala taj zalogaj u ustima.

Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog. Tek posle videh punu sobu ljudi i žena.

To beše prvi sneg. Iz gostinske sobe svetlucahu sveće više materine glave i katkad dopiraše tiho, jedva čujno, naricanje neke starije

I kita se pojavi. „Čija je?“ — viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu. „Prvi put iziđoh u baštu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz njega iziđe osa i ujede me. Tako i ti, dragi.

„Prvi put iziđoh u baštu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz njega iziđe osa i ujede me. Tako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me po gleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopča jelek, razgrnu grudi i ljubljaše me.

Zato je tada i stajala, drhtala, nijala se. Čekala da je ja prvi oslovim, makar i najgrublje, a ona će već odmah da mi popusti, moli me, nasmeje se, i tako da se izmirimo.

te svi leškare ili spavaju u sobama oko mangala ili peći, uvijeni u kolijama, a žene s prebačenim boščama na glavi. Prvi je dan Božića, pa ne ide da čovek odmah... ima kad, tri su dana.

Kostić, Laza - PESME

su oči, ruke, »zvezda ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera, — »Armonija sfera«.

Taj osmejak pusti, kad ga je videlo nebo prvi put, čisto ga gledam de od milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni blagoslov, najplemenitije pleme raja

Samo Varnavu smestite lepo, od njega prvi da vidim pepô! Žurite momci, neka se sija! i meni je zima! grejô b'ž se i ja!

” Pa kô potop od bujice kad ustavu prvu svali te poplavom bujnih vali ruši, dere neštedice, po uzdasih tako prvi' u junaka reč povrvi: „Oh Delila!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

762 i 227) to se izričito i kaže, a za tim su se poveli i ostali. Istina, međutim, nešto drukčije stoji. Svoj prvi prilog narodnih pripovedaka Vuk je objavio u 89-om broju Davidovićevih novina i to tako što je taj dodatak prelomljen u

Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih. „Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre.

— jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore

Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.

Razumjevši ovo car pozove sve svoje velikaše, vezire i paše i zapovjedi im da svaki svog sina povede u prvi petak. Kad ovi dođu i svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje

i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za hiljadu ljudi a da carski zet povede svoju ženu i hiljadu ljudi na zijafet, pa ako sve ovo

Kad sedoše, dalje mu stane stara govoriti: — Prvi mi je sin tako vešt u kradenju, da će iz žive ovce živo jagnje ukrasti i odneti a da ovca ne oseti.

Da nisam ja nju tražio, vi je ne bi našli, jer niste za nju ni znali. Prvi zmaj rekne: — Moja je devojka! Jer da ja nju nisam našao, vi ju ne bi imali, a ti bi ju badava sav tvoj vek tražio.

Dugo se otac i sin razgovarahu, te nijesu ni primjetili da se smrklo. Otac se prvi trže: — Ja zagalamio, a ne sjećam se da je dijete gladno. Daj ovamo viđelo i delaj spremi večeru! — reče maćehi.

Kad su došli u mlin, stanu igrati i pjevati. Kad su se tako naigrali i napjevali, onda prvi i najstariji među njima rekne: — Stanite, dosta je bilo igranja i pjevanja, de da pripovijedamo štogod iz starina.

On poče prvi: — Prije četerest godina ovuda je rijeka tekla n ovi mlini mljeli. Onda rekne najmlađi: — Da zna svijet da se otisla

Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i šćer za ženu, i tako on postane kraljev zet n prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te dođe u uši i bratu njegovu, koji govoraše da je bolja

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

dok se covek ne navikne. Ja kad sam prvi put dosla u Beograd, tako mi se ućinio ruzan, ne mogu vam iskazati, a sad mi je sasvim obican postao, i cini mi se

ADVOKAT: He, he, he, zašto ste se trudili. FEMA: To je osobita fela, gospodine; od deset godina, kako sam prvi put golubove zapatila, imam ovaj par, i sve za najveću gospodu piliće čuvam.

Zbogom. ADVOKAT: Sluga. POZORIJE TREĆE ADVOKAT (sam) ADVOKAT: Lepa ženica, bolja nego njena partaja, jer prvi put mi je taki par golupčića donela. Sad treba gledati da joj se pomogne.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: A je li lepo da napuštaš služitelje na mene? Proklet i onaj čas kad sam te prvi put vidila. TRIFIĆ: Ali devojka ti nije ništa skrivila, brate! SULTANA: Ti vidiš, sram te budi!

SULTANA: Ti si bezobraznik, ti si nitkov! TRIFIĆ: Sultana! SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram. TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime?

Danas prvi put ču i ja od nje lepu reč. PERSIDA: Bre, da vidiš kako je sa mnom postupala, kao da sam joj sestra. STEVAN: Sve

SRETA (zamahne): Jošt ti nije dosta? SULTANA: Ne, molim te, oću. SRETA: Ajde da vidimo. SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim. SRETA: Prvi put i jesi luda.

SULTANA: Ne, molim te, oću. SRETA: Ajde da vidimo. SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim. SRETA: Prvi put i jesi luda. dok si bila pametna, toga nije trebalo, a sad oćeš muža sa šanovi. (Preti joj pesnicom).

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

na Terazijama pred celim svetom, ne smete da se držite za ruke, neće da trči Knez Mihajlovom i da se grudva kada padne prvi sneg, a iz bioskopa morate da se vraćate solo: s jedne Strane ulice vi, s druge — on!

Večeras ih vidite za klavirom, a čim se otklavire, jure ko blesavi za prvi šporet pa prave sosove i zaprške. Znaju ljudi da cene prave stvari!

Bila su to dva vuka koji uvek nailaze u ovakvim pričama i bez kojih slične priče ne bi ni postojale. „Ja sam ga prvi video“ (to, zeca) — reče prvi vuk drugom vuku. „Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk.

„Ja sam ga prvi video“ (to, zeca) — reče prvi vuk drugom vuku. „Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk. I tako, reč po reč, tu ti se oni pomakljaju: padne jedna

izabraše da tumači ličnost nekog krajnjeg negativca koji tek u ratu kao postaje svestan koliko je bio zločest, kad ga prvi put u životu prime kao sebi ravnog, mislim u društvo i sve; znate već tu vrstu filmčuga!

Ne treba posebno napominjati da je ovo prvi put u istoriji naše lepe književnosti da se neko uopšte bavi jednom tako uzvišenom temom.

Komšiluk se provodi kao lud; svi su na prozorima — prvi red balkona, a da im se ne nažulje laktovi, toliko potrebni u životu, podmetnuli su ispod njih jastučiće, pa lepo piju

deda Gavrila (1878—1965), čoveka koji me je na neki način uveo u književnost, jer je baš zahvaljujući njemu moje ime prvi put objavljeno u novinama na završetku uokvirene čitulje „Ožalošćena supruga, sinovi, kćeri, kumovi, komšije, pašenozi,

Davali smo mu broj po broj, a kada pročita posljednji, mi mu opet uvaljamo onaj prvi, pa Jovo — nanovo! Voleo je, inače, da nas okuplja i da nam čita najnovije vesti.

Sutradan bi opet sve zaboravljao jer smo mu davali onaj prvi broj iz kompleta, u kome je Hitler tek počinjao da se afirmiše kroz pivčugu. Posle njegove smrti u septembru 1965.

— iskezi se na mene punim ustima majoneza. Na časnu reč, retko mi se događa da me neko osvoji na prvi pogled, premda o tome čitam u novinama svaki drugi dan, ali, keve mi, krajnje je vreme da se i meni to jedanput dogodi.

I ona kao bila na skijanju! Kladim se u šta god hoćete da znam kako će pečeti prvi čas! — Kako? — E, pa draga deco — reći će — jeste li se lepo odmorili?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

III Iznutra beo, ljubičast po rubu, a s ponoć—jutra podne mu se ceri. Belino, svij se, laneno, u trubu, da Prvi danak obožen treperi. Pod palim nebom, s crnilom u zdeli, siromah jedan - čemu da se beli?

poljem zameću mobu: Šesti u Sedmom xoće da blesne, Četvrti Drugog kupi u torbu, Tpeći o Petog kosturom tresne. Prvi se glasne s travke nebića: „Bićemo večna kòštana bića.“ „Pričekaj samo zemlja da zevne“ Sedmice lepa!

silom nepovrata i guta dane kao liske gubar, te puhor-dobu puknu grobna vrata, a pomrčini prolomi se duvar: da Prvi Đorđe, podižući slavu, na Drugog Đorđa stavi živu glavu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

A mačku Marku kazali neki: mačor je tamo gospodar prvi, slaninu krka i sirac meki, a miša ima, sve od njih vrvi. Tamo i oblak ide planinom ogrnut, kaže, teškom slaninom.

da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine, pa se časte, brke maste. Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za

Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!“ U PRVOM SNIJEGU Iz magle, sive i bijele, prvi se sniježak roji, pod strehom ćuti vrabac, pospano pahulje broji: Jedna, još jedna ... trista ...

!“ — Žuća se pita, vidokrug meri smračen, pa jurnu mlinu, kroz vrata sinu kao iz topa bačen. Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut.

Napokon zora zavesu diže, pokaza osvit plavi, u mirnom selu, tamo za rekom, prvi se pevac javi: „O, kukuriku, zora je, druže, ko je u krađi, nek hitro struže!

! Zar niste čuli, zlikovče prvi, mačak je lavu rođak po krvi?! Mnogo je tužbi, ko psećih buva, na vaše sramno delo, od vašeg Toše, dobroga mačka,

Prikane dragi, dosta je šale, najzad je račun sveden, pošto si mačka mučio glađu, ti ćeš biti pojeden. Paragraf prvi, poslednji stav: starog će Trišu smazati lav!“ Sledi se deda, šuma zaneme, nastade strašan muk.

“ Polako ide dedica Triša, prostire kožuh pod prvi dren, pa glasno zevnu, a onda leže s rukom pod glavom, setan i snen.

Taj ti se svuda desio prvi za zecom gde se majalo, kad smo jurili mačke i vrapce, na vuka kad se lajalo. Jedino kad bi došao mlinu bilo je

Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i budan, nad mojom sveskom svijetli. Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav

A mjesec, stari fenjerdžija, na mog je tatu ljut, i sinoć su se takmičili pedeset prvi put. Svakoga trena mjesec se gasi, oblačak čim ga dirne, a tata svijetli neprekidno u noćne sate mirne.

Čitam ih redom pred prvi mračak, pišu ih: deda, pseto i mačak. Kod čiča-Triše, u mlinu starom, planula svađa s najvećim žarom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Treba ga mnogo savetovati. — Kako vam se dopada riba, — obratiše se prvi put meni, — hoćete li još? — Ne, hvala. Sasvim je izvrsna. Izabela baš čvrsto spava.

— O, taj je preživeo gadan trenutak. Svi smo mislili da mu nema života. — Bio je bolestan? — Danas se prvi put malo digao iz postelje. Imao je polmonite (zapaljenje); četrdeset i sedam gradi („sic!“).

Niste mnogo oslabili, Pipo, samo izgledate kao devojka. Za deset dana ćete opet biti snažni. — Danas sam prvi put ustao i naročito su mi se noge osušile. Da mama nije došla sa pijavicama i pustila mi krv, šta bi bilo sa mnom!

Da nazdravimo svi. — U tvoje zdravlje, Pipo. — Hvala, mladi gospodine. — Jesi li umoran, Pipo? — Prilično. Ovo je prvi dan van postelje. — Onda ću ja svakako odmah da pođem. — Ostanite još malo. Sada će naići male.

Putovaćeš! — Kuda? — upita devojka pored mene i diže ruku da vrati pramen koji se odvojio. To je prvi put da je progovorila.

Pipo spava? Rekli su mi da ste ga vi spasli. — Majke su za to, gospodine. I to nije prvi put. Kad se setim dok su još bili mali! Pitajte Lonju šta bi sve ona učinila za svoje devojčice.

Osvrćem se lagano. Zaista, sve što je ljudsko na jezeru spava. Nema više ničega čovečanskog u ovome predelu. Sedam u prvi čamac koji se njiše na vodi i gledam. Ne odvezujem ga. Šta čini sada što danju po njemu gamižu ljudi!

— Gotovo? Tek počinje, — reče onaj smejući se, — tek počinje. To jedan novi čovek pušta prvi put svoj glas. Govore još nekoliko minuta. Svuda okolo tišina opet savršena. Prozori osvetljeni zamračili su se.

Nikad se ne zna kako će živeti čovek koji tek počinje da diše. Voleo bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu. Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu...

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI DAN 38 POSLEDNjI GOST 39 T 40 V 42 PRVI SNEG 43 ZIMSKO JUTRO 44 ZIMSKA IDILA 45 VI 49 NA VARDARU 50 VEKOVNI STRAŽAR 51 RODOLjUB 53 NA GROBU VOJVODE DOJČINA U

Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci

Posle duge, mračne zime, K'o prvenče mladog cveća, Iz vlažne se zemlje diže Prvi vesnik premaleća. Još su gole tihe ravni I pesma se još ne hori, Samo smreka zeleni se U dubokoj, tavnoj gori.

MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tihano, bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože,

V PRVI SNEG U osvitku zore, kroz sumračak tavni, Pokrivene snegom počivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne Preko

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

U uzmicanju nema razlike između tela i duše, kažem. Ali to su krupne reči. Prvi postovi izgledaju kao veliki događaji. Hrana počinje da ima neizdržljivo jake mirise.

*** I prvi put se videlo da žene mru jedna za drugom kao stare munje gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u

veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o pobednici večni nad snegom do Urala prvi put bez podozrenja gledate Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po poljima moravskim i pevaju sveprebolni pa

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić OŽALOŠĆENA PORODICA Sadržaj PRVI ČIN 3 DRUGI ČIN 28 TREĆI ČIN 62 OŽALOŠĆENA PORODICA (KOMEDIJA U TRI ČINA) LICA Agaton

Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda. PRVI ČIN Prostrani hol, iz kojega stepenice vode na gornji sprat. Težak kožni nameštaj.

VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta! Ovo je prvi, sedmodnevni, parastos, pa jedan sveštenik! GINA: Jesi li ti to, prijatelj-Agatone, tako naredio? AGATON: Otkud ja?

SVI (odlaze uz stepenice). POJAVA IV DANICA, MIĆA MIĆA (on je poslednji pošao uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa kad spazi Danicu, koja dolazi kroz srednja vrata, on se vrati): Ah!

(Ode.) DANICA (uzima ponovo služavnik). POJAVA VII PORODICA, DANICA AGATON (izlazi prvi iz sobe, a za njim svi ostali.

TRIFUN: Pa kako si kog đavola navikla kad ga nisi imala? SARKA: Moj prvi muž spavao je kao top, bog da mu dušu prosti, ali drugi budio me je po nekoliko puta noću; pravi budilnik.

To nije otmeno. SARKA: Pa nije, dabome! Eto tako, zbog nekog šaputanja, mene mal' nije oterao prvi muž. A zar bi to bilo otmeno da me je oterao? TRIFUN: Još kad bi vi znali šta oni šapuću? GINA: A ko će ih znati.

DANICA (dolazi istovremeno sa sredine). MIĆA: Kakvo prijatno iznenađenje? U novome stanu pa prvi susret sa vama! DANICA: U kome novom stanu? MIĆA: Pa i ja sam se uselio ovde. DANICA (zaprepasti se): I vi?

MIĆA: Kako osvojio? GINA: Ne znate vi kako je nas dočekala ona tetka, jer mi smo prvi stigli. SIMKA: A šta ima ona tu da se meša? GINA: Dočekala nas je kao da smo neprijatelji, a ne familija.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

i ovo spada u rok službe — dobaci jedan debeljko, pa se maši svoje torbe, odakle izvadi meso i hleb. — Sigurno ti ovo prvi put, te ne znaš šta znači to „džodisati“... Vidiš...

— Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!... Ja zagovaram rukovaoca, a mojim zemljacima mignem okom. Oni već znaju...

Neki, sigurno oni kojima je ovo prvi rat, zapitkuju: kako je to moguće. — Vešta veština i brza brzina! — poče Tanasije da razlaže, ali ga prekide oštra

— Prvi je uslov gotovosti za borbu jedne baterije da su konji zdravi. Ako su oni nesposobni za vuču, neupotrebljivi su topovi i

Jesi li razumeo? — Razumem! — A to je samo zato što se gospoda podnarednici prvi zavuku pod šatore i tamo smrdljaju, dok će vozari još malo da okačinju kamute na plotove...

Danas je naređeno da trube više ne sviraju. Neprijatelj je blizu. Sa smirajem sunca vojnici su razmeštali šatore i u prvi sumrak već su bili legli.

A okolo su stajali, kao kakva počasna straža, naši vojnici sa puškama. Neobično nam izgleda ona uniforma, koju sada prvi put vidimo. Iz potaje se divimo ugojenim i snažnim konjima.

A tamo, vojnici se smeju Petru nišandžiji što je ubledeo kada je video leš. — Pa to mi je prvi put! — pravdao se on. — A i ti, šta mi se praviš Kraljević Marko kad si video mrtvog čoveka — branio je Trailo Petra.

Uzjahujući, dobaci vojniku da ne zaboravi potkovice. Makar štogod. Puk je stigao u Valjevo u prvi sumrak. Točkovi topova zatakaraše jače o džombastu kaldrmu, i kao da nas to prenu od onog jednoličnog šuma po seoskim

Bilo je to dvadeset četvrtog avgusta hiljadu devetsto četrnaeste. Prvi vod zagazi u baru, preko nepravilno naslaganih vrbovih grana, nabacanih na brzu ruku.

— Nišanska tačka pobodeni piket! Zdesna topovima... Prvi, pali! — Ispred topa se diže oblak prašine, a vitka kukuruzna stabla zanjihaše se kao pri najvećoj oluji. — Drugi, pali!

Kažu da je njihov komandir sam tražio tu čast da on kao najstariji komandir pređe prvi na onu obalu. Pošto most još nije gotov, to su ljude, konje i vozove prevozili splavovima. Bilo je zanimljivo posmatrati.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Zavedoše rešenja u protokol, dogovoriše se da se sutra izvrši upis novih učenika u prvi razred, pa se odbornici raziđoše. Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima.

Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama!

Ko se ne seća s kakvim je osećanjem išao prvi put na svoju novu dužnost! ... Koliko je tu pomešano miline sa nekom polusmešnom zbiljom i važnošću.

— Naučeni su. Do sad su učitelji upisivali samo po desetinu novih, tek da imaju i prvi razred... pa se svet naučio tako...

Tako redom razgledaše sve šta bi kao trebalo nabaviti za prvi razred, pa pređoše kod Gojka. Za njegovu mapu opet beše dosta govora, i ako kmet priznade, da mu je »levizor« zbog mape

pogrbljen, dugačak, a brkovi tanki žućkasti; po obrazima i bradi izrasle retke žućkaste dlake, koje se i ne opažaju na prvi pogled.

znam ... I gle sad šta je !« reče Gojko u sebi. On poznade pisara. Seća ga se dobro kad je stupio u prvi razred gimnazije, zajedno sa njim, pa videvši da ne može ni iz jednog predmeta da istera veću ocenu od jedinice,

vama trebaju mnoge škole. Bez toga ne može da se radi vaš posao kako valja. Nego znate šta: upišite i mene u prvi razred; ja bih baš voleo da učim kod vas... Tako da sedim u skamiji, pa samo vas da gledam i slušam.

Posle ovog saopštenja, pisar se diže. On nađe da je ovo va prvi mah kao početak, dosta; a posle već, ići će sve svojim redom...

Od osnovne škole pa do kraja školovanja odvojio sam se iz roditeljske kuće i brinuo se sam o sebi. Kakav mi je bio prvi dan školovanja, takav mi je bio i poslednji: sve jedno isto...

— Da uzme vaših devet đaka... da ima i on prvi razred. Hajdemo u školu, da vam saopštim. Ala će da zine! Ljubica zbilja zinu od čuda.

I još da mu se sad doda i prvi razred, a učiteljica inače nema veliki broj đaka!... Ljubicom oblada zebnja ; stade je nešto gušiti u grudima; ona oseća

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Nju oblaze sva gospoda redom, Al’ najviše tri dilbera mlada. Prvi veli: “Boluješ li, Hajro?“ Drugi veli: “Bolov’o bi’ za te!“ Treći veli: “I umro bi’ za te!

mi zovneš, majko, jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k od biljura, i na sand’k, majko, četiri pendžera: Prvi pendžer, majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da

Bože, spari ko za koga mari, A raspari ko za kog ne mari. 260. Volim diku al’ se ne odajem, Meni draže kad on prvi kaže. 261. Maramica svilena pa šuška, Moj dragane ubila te puška. 262.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubomir Simović PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Sadržaj PRVI DEO 3 I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU 4 II SLIKA SASLUŠAVANjE GLUMACA U PREDSTOJNIŠTVU

Usijano leto. PRVI DEO I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU (Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od

GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu! (Ogrnuta ljubičastim bade-mantilom, na verandu izlazi Sofija. Preko ograde prebacuje mokar kostim.

Mesečina. Sparna letnja noć, puna cveća, zrikavaca i svitaca. Sofija, posle plivanja, briše kosu. U mraku, sa strane, u prvi mah nevidljiv i za publiku, stoji Drobac. Netremica, i ne pomerajući se, gleda Sofiju.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U strasti očiju plavih, i žilica jako ljubičastih, i grudi ko cvetovi što venu, cvetovi beli prvi... Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana.

LjUBAV Već prvi put kad si zbacila odelo smešan mi beše tvoj pogled ohol. Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da

LjUBAV Već prvi put kad si zbacila odelo smešan mi beše tvoj pogled ohol. Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u šume gde upada

LjUBAV Već prvi put kad si zbacila odelo smešan mi beše tvoj pogled ohol. Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u šume gde upada breg, i grane što pokraj jecahu kao moja

Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana...

Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre. Tih mi je plač a grohotan smeh, kad se u zoru probudim prvi ništa mi nije zabran, ni greh. Ceo je svet za mene vez pun šara moje krvi.

Za jedan blagi stas, što, prvi put, zaljulja višnje i trešnje, poljupcem, kod nas i poskoči, vidikom, sa ritova i mulja. Za društvo mu, što po vinskom

Za društvo mu, što po vinskom mehu svelo lišće rasu, sa osmehom mutnim, preskačući, prvi put, potoke, u smehu. A, mesto svog života, znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom, golim, i, nad

da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću devojke, njinom pritokom, Ona to već, iz daleka, kolena prebija! Prvi put izgovorih: Serbia. Porođajem u tuđini, pod zamrzlim snegom, hraniše me tvojim glasom, slabošću i negom.

Jedan na mađarskom, koji se zvao Naša zastava (Zászlonk) i jedan na latinskom, koji se zvao Omladina (Juventus). Prvi je imao katoličke tendencije i raspravljao o ustavu Srbije i krunisanju Petra I, a donosio i karikaturu princa Đorđa

Kalinfalvi Jurka Ćula, Kapdebo Elemer, Đika. Gde su, i da li su živi, ne znam. Prvi mi se poslednji put javio pre prvog svetskog rata, sa Eksportne akademije u Kelnu, a čuo sam da je bio negde u

Na proslavi Dositeja, u Čakovu, prvi i poslednji put, sreo sam i Skerlića, koga je svet tada jako poštovao, Bio sam sa njim u istom vozu, u istom kupeu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Tako je bilo sve dok Eva nije zgrešila pa navela i Adama na greh. A kada su prvi ljudi zgrešili, sve se izmenilo. Oblaci, mrki i strašni kao gnev Božji, zastirali su nebo, u njima su buktale blede,

Telo je čovekovo bilo smrtno. Prvi je čovek živeo i umro. Posle njega ljudi su se množili, rađali i umirali, a Anđeo smrti primao im duše i odnosio Bogu a

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Jedan je opet odlikovan što je prvi primetio i konstatovao da se reč knjiga vrlo interesantno svršuje na a, a počinje sa k.

Jedva sam čekao da ostanem sam i da se priberem od čudnih utisaka koje ova zemlja na prvi mah učini na mene. Tek što sam zatvorio vrata za sobom, skinuo sa sebe ono silno ordenje i seo umoran i loman da

— Drago mi je! — rekoh iznenađen ovom neočekivanom visokom posetom. — Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac.

— rekoh iznenađen ovom neočekivanom visokom posetom. — Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac. — Došli ste nam kao poručeni, verujte! — uzviknu taj viši činovnik oduševljeno.

koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam zapamtio samo kako je pre nekoliko godina držao prvi hotel u nekoj palanci i kako je stradao zbog politike, jer je oštećen sa nekoliko stotina dinara; ali je odmah posle

— Pa kad, onda, rade u polju? — upitam. — E, vidite kako je. U početku izgleda tako. Ovo je spor način, koji će u prvi mah izgledati nepodesan, ali posle će se tek videti blagotvorni uticaj ove krupne reforme.

— Znam, molim te, ali ne ide, nije taktično! — opet će prvi. — Kakav takt prema njima još hoćeš? Da se, valjda, ne zamerimo tako valjanim ludima, šta li?

— Preduzele bi se oštrije mere, ali opet taktično, mudro, smišljeno. U prvi mah bismo naredili da se po celoj zemlji opet donesu oštrije rezolucije, pa, bogami, ako i to ne pomogne, onda bismo,

narav, kako svi misle, dobio čitajući mnoge svete knjige, te se njegovi ispadi pravdaju, i čak mu niko i ne zamera. Prvi sukob njegov s ministrom bio je zbog neke jahačke trke, pa odmah dođoše na red još mnoga druga pitanja pobožna i

Kad se tako lepo podele uloge, onda poslanici idu kući i spremaju se za sednicu. Neobično sam se iznenadio kad sam prvi put video poslanike kako uče svoje uloge. Ustao sam bio rano izjutra i odem u gradski park da prošetam.

Iskreno da vam kažem, ja sam zbunjen, još nisam dovoljno svestan šta je sve sa mnom. Doduše, u ovoj sam zemlji sad prvi put, ali nisam mogao ni sanjati da ću kao nepoznat ma gde biti ovako dočekan. Ja još držim da sanjam.

— zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca, što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu okolinu, pokrivenu bistrim kapljicama

viknu Pajo iznenada i spusti bakrač sa varenom rakijom. — Zdrav ti! viknuše gotovo svi komišaoci u glas. — Ja sam prvi! — Jok, ja sam! — Niste nijedan, ja sam. — Anđa je prva, viknu neko iz pomrčine. — Anđa i nek pije, veli č'a Marko.

neko uzme da zagovara goste ili radnike i utom se donese bakrač (ako je rakija), ili vidrica (ako je vino), pa ko prvi prihvati pozdrav, taj ispije najveću čašu. — E, Anđo, ti večeras jednako pobeđuješ, hvalim je ja.

A kako je strašna seoska ponoć!... To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave zoru.

I đaci i profesori opazili su, da je gospodin Mojsilo vrlo uzrujan. Vasa nije smeo ni priviriti u »direktorium«. Prvi put u veku izašao je iz kancelarije pre svršenih školskih časova. Uputio se pravce nasipu.

« I tu je počeo da se seća svoje prošlosti i, idući tako unatrag, hteo je da se seti trenutka, kad mu se prvi put javila misao za ženidbu.

Na istoku sve rumenije. Malo još, pa se prosuše po nebu prvi mlazevi sunčanih zrakova, od čega se oboji cela okolina, i po nebu zasja čisto, nežno, beskrajno plavetnilo.

Eto, na primer — kaldrma. Ne znamo ko je prvi popločao naše ulice, ali ni naši dedovi, pa ni mi ne izmenismo ni jednog kamena na njima.

čitaj, učo!... rekne gospodin Burmaz, i opet povuče iz trešnjevaka, pa sagne glavu i sluša kao da se sad prvi put čita. Kad učitelj završi četvrto čitanje, beše ih došlo još dvaestinu ljudi, koji nisu čuli iz početka.

I tu se Mitar prvi doseti. On poče neki opšti govor o pisarima, pa posle pređe na naše sreske, i pomenu kako su se morali danas znojiti.

To me naljuti. — Gospodine, rekoh mu, ja sam Nikola Nikolić, profesor ove gimnazije. Sad imam prvi čas latinskog jezika u VIII razredu, pa nemam vremena da se s vama duže razgovaram, — i pođoh u kancelariju.

Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta. — Ko ste vi i šta ste ovde? — Ja sam Ljubomir Ljubičić, direktor ove gimnazije.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić NARODNI POSLANIK Sadržaj ČIN PRVI 3 ČIN DRUGI 38 ČIN TREĆI 74 NARODNI POSLANIK KOMEDIJA U TRI ČINA LICA Jevrem

advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski pisar Jovica Jerković Sima Sokić Sreta Prvi građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar Jevremov Kafanski momak Žandarm Šegrt ČIN

građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar Jevremov Kafanski momak Žandarm Šegrt ČIN PRVI Soba kod Jevrema Prokića. Vrata sa desne strane i u dnu.

) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste! (Maše energičnije Danici, koja ga prvi put nije dovoljno razumela.) DANICA (pošto ga je razumela): Izvinite, ja moram majci; zvala me je još malopre, a ja se

JEVREM: Mek, mek duvan pušim. SEKULIĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te... Mislio sam ja, znaš... u prvi mah da mu otkažemo kvartir. Kakvog to smisla ima: kandidat opozicije pa pod istim krovom sa vladinim kandidatom?

SEKULIĆ: Ostavi ti to meni, molim te. Nisu ovo meni prvi izbori. JEVREM: Pa dobro, al' ako oni meni izmisle tako nešto pa štampaju plakate?

SPIRINICA: A ja kao da sam predosećala nešto, pa kažem Spiri: čekaj, ne žuri, ne moraš ti baš prvi glasati! SPIRA: Ama, nisi mi ti kazala, nego ja sam vrdaram od jutros.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A što se imena sela tiče, nećete za sada u prvi mah, čitatelji, čuti to ime sela još i stoga što se naš Sreta ni u jednom selu nije dugo skrasio.

— Ja grdne bruke!... — reče Maksim pa zastade. Dalje nije produžio, po svoj prilici stoga što je tada prvi put u svom životu i čuo za toga Klemansa i za tu Belgiju i Englesku.

« A dopis završi sa: »Ima reč kapetan i g. Purko.« Tako je postao ovaj drugi Sretin dopis iz ovoga sela. Prvi, koji je davno poslan, ali još nije izašao u novinama, govorio je o teskobi i neudesnosti učionice i nosio je užasan

je bio vojnik, soldateska, gruba vojničina, pa mu nije verovati; i kad se dočepa, a on će onda ka’ i onaj Napoleon Prvi — da žrtvuje načelo za vlast, pa eto ti časom nov Osamnaesti brimer i militarizam kod mene živa!

je negda tako rado viđan u svakoj kući i od ljudi a još više od živine njegova staleža — taj petao ne sme danas ni u prvi komšiluk gde ima toliko lepih uspomena!

— »I ja vas poznajem«, veli prvi: »onako iz viđenja«. — »Jeste, milo mi je«, veli drugi, »da se kucnemo«. — »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad

— »Jeste, milo mi je«, veli drugi, »da se kucnemo«. — »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad živimo!« veli prvi, »a baš mi je milo što sam se pozn’o s tobom«. — »Slušaj more, a šta tu vi; ti, brate, to je srpski, najlepše«.

(gde je bio premešten i već počeo kupiti potpise za nepoverenje staroj opštinskoj upravi čiji mu se predsednik odmah na prvi pogled nikako nije dopao), a na dnu dopisa potpisao se: Amos Komenski »Dvojkaš«.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

SUNCE 218 PRVI PROLEĆNI DAN 219 KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE 220 ŠTA SUNCE RUČA 222 ŠTA SUNCE VEČERA 223 ŠTA SUNCE PUŠI 224 KAKO

Došao i Džon Hohohond, otpasao revolver, skinuo šeširčinu Stao uz krevet, veliki kao brdo, i počeo da trepće. Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i

Gde su dobrovoljni davaoci krvi Da mu priteknu u pomoć, prvi? O ne, ne zovite davaoce! On nije malokrvan, premda je bled: Umesto krvi, kroz stabaoce Teku mu otopljeni sneg i

GOST Prvi put je jutros u grad Došao jedan Lukac Mlad. A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati. Proleće je tajnu

martu, čim prvo sunce zasija, u ostavi krompir počne da klija; jer svaki krompir klicom oseća kraj zime i prvi dan proleća.

I kad si hladan, i kad si vreo, Ja volim samo tvoj drugi deo, A prvi ću — ono krom — Pokloniti bilo kom! PERŠUN Kada zagrizem list peršuna, Duša mi postane puna, prepuna.

Stari učitelj je nemoćan,Slabašne su njegove reči: Kroz školske prozore sunce povazdan proviruje. PRVI PROLEĆNI DAN Planuo nedeljni dan. Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta.

Stari pušač budući zle volje, Zapali u besu, celo duvansko polje. Kada povuče prvi dim Pomisliš: eno strašnog požara! Pod oblacima potamni sasvim Primorje, sve do Ravnih Kotara.

i pravdi, A meni, iz ponosne Crne Gore Ti ideali od rođenja u srcu gore, Za pravdu bih dao života sedam (Al ovaj, prvi, nizašta ne dam!

Bilo je to vreme velike nemaštine, različitih ograničenja i lišavanja. Dogodilo se da prvi razred niže gimnazije završim na Banovom Brdu, i da se onda vratim u selo; zatim sam, tri godine, svakodnevno pešačio

Oduševljen ponovo otkrivenom prirodom, iz ljubavi prema zemaljskim plodovima, i iz odanosti majci, koja je prvi deo života provela okopavajući baštu, a drugi prodajući voće i povrće, napisao sam „Rodnu godinu”.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mihailo Petrović Alas ROMAN JEGULjE Sadržaj PRVI ODELjAK: VEKOVNA PRIRODNA ZAGONETKA 2 I. Misterija jegulje 3 II.

Misterija jegulje 3 II. Prvi tragovi stvarnosti i rešenje jednoga dela zagonetke 5 III. Istraživanja Johanesa Šmita 7 IV.

Jedna zanimljivost u blizini plodišta jegulja 87 ROMAN JEGULjE PRVI ODELjAK: VEKOVNA PRIRODNA ZAGONETKA I. Misterija jegulje Ako nauka i poezija mogu imati čega zajedničkog, one će ga

II. Prvi tragovi stvarnosti i rešenje jednoga dela zagonetke U sedamnaestom veku prirodnjak Redi prvi put je tačno zapazio tri

II. Prvi tragovi stvarnosti i rešenje jednoga dela zagonetke U sedamnaestom veku prirodnjak Redi prvi put je tačno zapazio tri osnovne faze u ciklusu razvitka jegulje i mogao sigurnim dokazima tvrditi da polno zrele

To je bilo jedno stvarno otkrovenje i značajan prvi korak ka rasvetljenju jeguljine misterije. Oko polovine sedamnaestog veka Mondini je prvi zapazio na jegulji uhvaćenoj u

Oko polovine sedamnaestog veka Mondini je prvi zapazio na jegulji uhvaćenoj u okeanu tragove organa za reprodukciju. Takve je tragove naročito Sirevi docnije, 1874

Sve su to bili prvi koraci za rasvetljenje misterije. Njima je bilo utvrđeno da se jegulja, kao i druga riba, plodi mrestenjem, i to samo u

Ali jedno slučajno, na prvi pogled sasvim beznačajno otkriće koje je jednog dana učinio u tim vodama, bilo je sudbonosno za sav njegov rad od toga

IV. Dvadeset i pet godina krstarenja po okeanima Kao što je pomenuto, prvi brod sa kojim je Šmit počeo svoja istraživanja bio je »Tor«, parni brodić od svega 90 tona, koji je pripadao danskoj

H. Svadbeno prekookeansko putovanje U poslednje jesenje dane, kad se pojave prvi predznaci i vesnici zime, oseća se u slatkim vodama, po jezerima, barama i ritovima u kojima živi jegulja, veliki i

Dotadašnja slatka voda počinje se menjati i kod samoga ušća dobijati slan ukus. Tu je već prvi dodir odrasle jegulje sa morem.

Rakić, Milan - PESME

I hoću da onog časa, kad na mene Padnu kose tvoje i poljubac jedan, Budem kao nekad bezazlen i čedan, Da prvi put poznam čar ljubljene žene; I da sav u tvojoj beskonačnoj moći.

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Ali sad! Još jednom! Duša mi je rada dobre moje zemlje i njezinih draži, Gde prvi put slušah (i verovah tada) Priču o životu, o Šarenoj Laži. Možda nikad više! Zbogom.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ja ću prvi poći pred kumama, ja za glave bratsko mito dati. Tek smirimo, dinar prekinimo i krvnice puške objesimo! KNEZ ROGAN E

jedna prsa zadojiše a odnjiha jedna kolijevka, dva Novaka s barjaktarom Pimom, i viteže Borilović Vuče, koji prvi udriste na Turke, — ko umije vama splesti v'jence? Spomenik je vašega junaštva Gora Crna i njena svoboda!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I tek za hadži-Trifuna, od koga se oni počeli i hadžijama zvati, znalo se da je on prvi imao smelosti da, posle svoga hadžiluka, sve to bogatstvo, koje do tada ležalo skriveno i nagomilano po podrumima,

I tada bi se gore, u onoj nameštenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoši celu noć presede dogovarajući se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da to izvrši, kako on hoće i nađe za

Uzeo devojku. I kao u neki inat, kao da se prvi put ženi, tako veliku i sjajnu svadbu pravio. Uzeo istina malo stariju, zaostalu, ali čuvenu sa svoje raskošne lepote.

I ko zna zašto je, već kao velika, zaostala devojka, tu dovedena. Sa njome imao samo jedno dete, sina, koji se prvi počeo da nosi a-la-franga.

I zaista, kada se Sofkin otac vratio, bio je prvi „efendi“, gospodin. Lepšega u varoši nije bilo. Lepše turski, grčki i arapski govorio nego svoj maternji jezik.

Jedino što ga zagrejavalo, čime se ponosio, bilo je to što ga zbog te njegove učenosti a i otmenosti počeli prvi begovi i paše da pozivaju.

njene tanke usnice, detinje ali crne oči i malo, tamno čelo, sa već dugom kosom, podsećaju na mater, na onakvu kakvu je prvi put video, prvi put se njome zaneo? Noseći je na rukama po sobi, grleći je, govorio bi: — Sofkice!... Tatina Sofkice!

detinje ali crne oči i malo, tamno čelo, sa već dugom kosom, podsećaju na mater, na onakvu kakvu je prvi put video, prvi put se njome zaneo? Noseći je na rukama po sobi, grleći je, govorio bi: — Sofkice!... Tatina Sofkice!

kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko da ih svet vidi u njihovom novom, tek tada prvi put obučenim haljinama. Eno mlada, puna i čista lica, Nata gazda-Milenkovih.

Dopuštala je da će možda sada, toga proleća, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladošću i bujnošću, kao svaka novina, privući opštu pažnju; ali da će nju svojom lepotom moći da

kako Magda, prateći sina, kao svake godine, naređuje mu i poručuje: — Pa sutra da ne zaboraviš i da poranim, i ti prvi da dođeš na čestitanje ovde. I ono prasence gledaj da dobro urediš i donesem, da ne zaboraviš! — Hoću, nano!

Sofka se još nije bila sasvim obukla. A i nije nalazila za potrebno, pošto je znala da će oni, što će početi sad prvi dolaziti, biti većinom seljaci, nekadašnje njihove čivčije. | I zaista prvi počeše dolaziti seljaci.

Pandurović, Sima - PESME

Tad, posle dugih, zlih orkana, Ćudi što nose sunce, kišu, To beše prvi dan bez mána, Kad duše cveća svud mirišu. Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad se od zore u daljini, K’o s plave

PUT Prvi sneg je pao tog jesenjeg jutra, I nebo još bilo puno bledih zvezda, Kad smo iz svoga svijenoga gnezda Pošli u život

dalje ćemo ići; Vodiće nas senka velikoga Cara, Polumesec dok se ne sruši u krvi, Il’ dok ne padnemo — poslednji i prvi!

Na nosila vaša bacaju sad cveće — Poslednji i prvi znak opšteg priznanja. Pronose ih tužno, pobijene lave, Kroz neves’o sumrak, rasplakan i beo, — Krvave junake bez

Od zavere mračne na slobodu ljudi Ti si mučki udar zadobio prvi, Ponosan i hrabar; — iz tvojih su grudi Potoci potekli plemenite krvi. Danas, ti si tužan i ostavljen skoro.

A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne udarile kiše Na neznana groblja onih što se vole; I kada je, prvi put u svome veku, Čuo korak rulje i usklike njene da će snažno, dobro drvo da poseku, — Stari hrast je hteo da se

I prvi put bol je, mračan, neizmeran, Prošao od krune do njegovih žila Što je zemlji svojoj bio uvek veran. Namenjen za žrtvu

I narodu, kom se iz borbe i krvi Budućnost lepša počela da javlja, On je bio zora, sin veliki, prvi, Glasnik slobode, istine i zdravlja.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Koliko je polje pred gradskim vratima, sve je polje vojska pritisnula...“ Tako otprilike ovijestiše prvi glasnici. Slobodniji građani sletiše niza stepenice, ali se ustaviše na kućnijem vratima.

“ Za njim uđe drugi, za ovijem još dvojica, jedan za drugijem, svaki ponavljajući one riječi što ih je prvi izrekao. Vjetar sunu kroz otvorena vrata i povi plamenom, te ostaše u neviđelici. Soldat se još bolje pribi u nugao.

Polaznici cjelivaše se sa serdarom, pa s malijem i redom sa ženskima. Zatijem onaj prvi potaknu badnjake, pa pošto ostali to učiniše, posjedaše svi oko ognjišta. Milica osta stojeći, držeći visoko luč.

Ali, trinaest godina nakon toga, preporoditelj Crnogorstva besmrtni Danilo (prvi iz doma Petrovića) tijem istim kamenjem, sazda novi manastir i crkvu pod Orlovim kršem, gdje je danas.

Duguljasti obrazi i nos. Držanje i pokreti mu bjehu određeni. Vidjelo se na prvi mah snažna duša u snažnu tijelu. Vidjelo se da hotjenje toga čovjeka potpuno vlada tijelom; da na najmanji mig njegov,

Ele, bijaše to jedna od onijeh pojava, o kojima na prvi pogled i na prvi mah, začmeš neko opsežno iako nejasno pojimanje. Ništa te od njega začudilo ne bi!

Ele, bijaše to jedna od onijeh pojava, o kojima na prvi pogled i na prvi mah, začmeš neko opsežno iako nejasno pojimanje. Ništa te od njega začudilo ne bi!

“ reče đakon Ivo, kome je uvijek milo bilo kititi. Tri Petrovića: Savo Markov, Stanko i Joko Stjepovi, uđoše. Prvi bijaše brat Vladičin a ova dva bijahu mu bratučedi. „A Martinoviću, krilo gospodarevo, ne stoj!“ opet će đakon.

Sad bijaše u nekoj vojsci. Soldati nošahu gaće modre (kao i oni prvi), a bijeli gunjić i nekakve svijetle kape, kao da bijahu zamazane.

Časnici u toj vojsci ne bijahu okretni (kao oni prvi što mu se prisniše) no tromi i, gotovo svi, ćosi. On je jurio među njima, čas na konju, čas u kolima, prolazeći goleme

“ reče polako Otaš. Iz gore iziđe, pa se ustavi na kraju ledine, jedan — brkati Crnogorac. Za njim još trojica. Onaj prvi poglêdaše na sve strane; vidjelo se da nekoga traži. „Evo nas Njeguši! Prilazite slobodno!“ viknu Otaš.

„Evo nas Njeguši! Prilazite slobodno!“ viknu Otaš. „A jeste li tu Ozrinići?“ povrni onaj prvi. „Što bi te zapadoste? Nemojte nas pobiti na vjeru!“ Smijući se, pomiješaše se. Pošto se ižljubiše posjedaše.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom. — Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar.

— Poštuj ako hoćeš da si poštovan. O SVOJTI — Svak’ od svoga. — Svak’ je sebi prvi brat. — Kakvo zvono takav glas; kakvo žito, takav klas; kakvo drvo, takav klin; kakav otac, takav sin.

— Pripovijeda se (u vojvodstvu) kako su Grke poćerali u arište, pa su na vratima sve nudili jedan drugoga da prvi (kao časti radi) uđe unutra, dok ih nije pandur batinom ućerao. Udari li me, udari! Vratih li ti vratih!

13 Pitali ribu. — Ali ti je miliji oni te zna ali oni te ne zna plivati? — Prvi, jer se poslednji bolje čuva. 14 Pitali zečevi svoga harambašu: — Hoćemo li bježati đe ljudi nema? — Ma zašto?

Redom mu odsuđuju, i što reče ona, kad prvi petlovi zapoje, na to se sve slože i sve to isto vičući nevidom odlete kroz dimnjak. To se detetu posle i zbude.

Pre no što su otpočeli rad, dogovore se da onaj koji prvi završi svoj manastir drugom da znak da prestane sa zidanjem pomoću jednog užeta, zategnutog preko jezera od jednog

Zidanje manastira je napredovalo. Oba sveca žurila su: ko će prvi da bude gotov i da tada povuče za uže. Međutim dogodi se da odnekud zalutaju nad jezerom golub i golubica, pa, videvši

Ako je preo vode, evo mu kašike neka se preveze. Ako je preo polja, evo mu srpa neka raskosi!“ 6 (Kad prvi mrak padne na zemlju, — u prvi akšam — devojka uzme nož pa ga zabode u zemlju gde kapnica sa strehe pada, i ovako

Ako je preo polja, evo mu srpa neka raskosi!“ 6 (Kad prvi mrak padne na zemlju, — u prvi akšam — devojka uzme nož pa ga zabode u zemlju gde kapnica sa strehe pada, i ovako vrača): Ne zabadam ja ovaj nož u

Prvjenče, brate, zdrav si mi i ti, moj brate mili, vazda mi prvi odio i za sovrom ovako junačku i poštenu braću vodio; zdravo ih doma dovodio, a na domu zdravo i veselo naodio!

A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi. Ovaj prvi (kažiput) — veli — ogladneo, pa rek’o braći: „Hajde da ručamo!

“ I zato nije ni porastô, već ostao koliki je i bio. A ova dvojica (prvi i treći prst) porasli malo više, jer nisu toliko uvredili baba.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

a nijesi li viđeo tamo moga Muju, koji je umro prije nekoliko mjeseci?“ — „O! kako ga ne bi viđeo! on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu!

Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.

Kad bude u veče, a on svuče košulju zmijinju sa sebe, te je kao i prije metne pod uzglavlje, pa legne spavati. Kad ga prvi san uhvati, žena mu polako izvuče košulju ispod glave, i materi kroz pendžer doda, a mati je odmah baci u vatru.

” Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: „Šta si došao?

Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i šćer za ženu, i tako on postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te dođe u uši i bratu njegovu, koji govoraše da je bolja

” Posle nekoga vremena otide srednji brat sestri u pohode; ali i on prođe kao i onaj prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad dođe na srebrnu ćupriju polakomi se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu

što ću ti reći: evo ti prsten, i koju đevojku nađeš i isprosiš, nemoj je vjenčati ako joj ovi prsten ne uzide dobro na prvi prst desne ruke, i zaklinjem te po triput od neba do zemlje, da onu đevojku sebe vjenčaš mjesto mene kojoj pristane

nego odskoči s doline te njegovoj istoj šćeri na skut, a ona videći zlatni i lijepi prsten, uzme ga te stavi na prvi prst od desne ruke, i pružajući ruku put svoga oca reče mu: „Viđi tata, kako mi lijepo stoji.

” On siromah | pristane na to i rekne joj. „Barem spremi joj što na put, da ne umre prvi dan u šumi od gladi.” Maćija joj umesi pogaču, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u šumu, pa se ukrade od

Kad onaj s bravima opet naljeze, i vidi još jedan opanak, onda mu bude žao što onaj prvi nije uzeo, pa sveže svoja dva brava kraj puta za jedno drvo, pa se povrne da ga uzme, da oba sastavi.

Nego dotle mi hajde da se plašimo, pa koji koga poplaši, onaj prvi da počne jesti.” Stric pristane na to, pa iziđe pred pećinu i stane baukati: „Bau! bau! bau!

Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih. „Podajte“ reče „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A Časove pojemo različito. Prvi čas sa jutrenjem bez psaltira. Na trećem času, i na šestom i na devetom pevamo po tri katizme psaltira, sa metanijima,

bratija u ćelije i potrebnu službu završavaju GLAVA 4 Treba, dakle, posle jutarnjeg slavoslovlja zajedno da pevate prvi čas, kao što je običaj. Po završetku ovoga dodavati molitvu „Koji na svako vreme“ i ostalo.

11, 27) reče božastveni i Duhorečiti i prvi među apostolima Pavle. Strašan je to glas, braćo moja, koji govori da treba da strepe od pričešća ne samo grešnici

Najpre od svega, u prve velike postove, u prvi dan, to jest u ponedeljak prve nedelje, niti liturgiju pojemo, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane ove

Ako se igumanu dogodi da iziđe bilo svojom voljom ili radi nekih ovih stvari, to neka se poštuje u manastiru kao i prvi brat iza igumana, i neka ima stajanje i sedište u crkvi kao i za trpezom i na ostalim skupovima, a u jelu i piću i u

U prve velike postove, u prvi dan, to jest u ponedeljak prve nedelje, niti liturgiju pojemo, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane ove

Pisa milošću Božijom prvi arhiepiskop sve Srpske zemlje, Sava grešni. I evo što se u Ovom mestu nađe, na blagoslov dajem ti krstić, da mi ga

(Mt. 25, 21) Sava, prvi arhiepiskop UKAZ ZA DRŽANjE PSALTIRA UKAZ ONOME KO ĆE DRŽATI OVAJ PSALTIR Bogonosni i preblaženi i prepodobni oci

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste.

Uostalom, šta ja imam s vama po kuloarima? A što se tiče tog... Vilotijevića, kako li se zvaše, ja sam se prvi izjasnio protiv! Prvi, odma posle druga iz komiteta!

A što se tiče tog... Vilotijevića, kako li se zvaše, ja sam se prvi izjasnio protiv! Prvi, odma posle druga iz komiteta! STAVRA: Ako učlanjavaju i takve vaške, ko što si ti, brzo će da im prekapi slavina!

MILE: Ko ti je onaj tamo primitivac uštogljeni? IKONIJA: Šta ja znam, vidim ga prvi put. I ne znam zašto odma primitivac! Čovek mi izgleda pristojno vaspitan! MILE: Sigurno neka pederčina!

JAGODA: A mama kuvala na nekoj ekonomiji. Svrši se rat, i tamo dodele jednog, iz nove vojske, zaćore se na prvi pogled! I tako mama ostane pre venčanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih današnjih srestava.

CMILjA: Dobro, neću, ne ljuti se! Gledaj ovako! Ja imam nešto malo ušteđevine, i posteljine, kolko za prvi momenat, s te strane nemoj da brineš. Samo da odem sa onog Repišta! Nemaš pojma, strašno, ni trunke konfora!

TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se! Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš?

TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se! Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš? Ne razumeš?

Stanković, Borisav - JOVČA

sluga, odrastao u kući Jovčinoj uz Vasku JOVAN, sluga SLUGA (konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha

I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin. I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak?

VELA (otrči brzo gore Jovči): Tato, evo vladika ide! JOVČA Ako je. Sigurno prvi put dolazi. VLADIKA (popeo se, ide Jovči). JOVČA (ustaje): Oh, dedo, zar ti? Što ti da se trudiš?

VLADIKA (popeo se, ide Jovči). JOVČA (ustaje): Oh, dedo, zar ti? Što ti da se trudiš? Zar mesto ja tebi prvi da dođem, a to ti... VLADIKA Ostavi, Jovčo. JOVČA (ljubi mu ruku): Blagoslovi! VLADIKA De, de.

se sami s konja, predaju ih svojim momcima s fenjerima, koji prihvate i Jovčinog konja, i vode ih levo, kroz voće). PRVI PRIJATELj (sviračima, seoskim sa gočem i zurlama): Vi tu dole, pred kujnom. Odmorite se. Dok zatreba.

Danas, sutra, ako ne umre. PRIJATELjI (prestravljeni poskaču, dotrče do njega.) PRVI PRIJATELj (nesuđeni svekar, plačno): Ne boj se, prijatelju! Ozdraviće ona. Ne odričem se ja.

Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom. I tek duboko u noć, kad sve živo pospi i već prvi petlovi počnu, on tek onda rupi. I odmah ovamo, u čardakliju. I celu noć sedi.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

su čadom svojim | najljubezniji prijatelji, najsrdečniji dobroželatelji, najveći blagodetelji i vladetelji; oni su im i prvi upravitelji, voditelji i učitelji.

Ovde mi se čini da počinje prvi početak života mojega. U devetoj ili desetoj godini vozrasta, bez oca, bez matere, bez sestre rođene, počeo sam sebe

Mešter starac Dobra, tako se je zvao moj prvi učitelj, zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim i bojažljivim postupkom,

i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodeteljnoga Sokrata došao. O, dan radosti neiskazane i blaženstva neizrečenog!

” Vidi se da su episkopi prvi poglaviti mirski sveštenici. Episkop ništa drugo ne znači nego nadziratelj; a arhijerej će reći — načalni jerej.

Običaj, moj Malenica, običaj koji| preveliku silu nad ljudma imade, svemu je uzrok. „Između prvi[h] kaluđera, mnogi, učeni budući i dobroga žitija, izbirati su bili na arhijerejstva, kako Vasilije Veliki, kojega je

Evo, kakva žestoka pravila oni sami na sebe nalažu; i ovako su prvi monasi po egipetskim i po livijskim živili pustinjama.

Svi vidimo. Eto, vidite oca N. iz manastira N. iz Fruške Gore, koji je od prvi[h] i najimuć[n]i[jih] manastira u Sremu.

nije nam bilo do spavanja, nego za razgovarati se i savetovati kako ćemo se izmaći i kako ćemo učiniti da se barem prvi dan niko ne doseti da smo očistili. Sve se to metne u red i namesti. Ko će nam sad brže zoru doneti?

iziđem pred vrata kelijska, metnem je na jedan karučni sanduk, a ja sednem dole i počnem čitati žitije svete Evdokije, prvi dan marta meseca. Prama ovima stvarma, koje u ovoj knjigi nađem, ostanu prolozi za ništa.

Onde nisu bili maleni oci, nego prvi i najveći. Pravo je rekao car Konstantin, da će bog imati šta i svetim ocem suditi.

Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celi[h] dana; ima koji su postili i četrdeset, kako Mojsej, Ilija i sam spasitelj naš.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

FRA-BRNE Sadržaj І SVETA LOZA 2 II KUŠMELj I KUŠMELjIĆI 5 III IZBOR 9 IV UVOD U NOVI ŽIVOT 22 V PRVI DOGAĐAJ 32 VI ĐAKOVANjE I DRUGI DOGAĐAJ 40 VII ŠTA SE RADILO U BUKAREVO VRIJEME 51 VIII UŽAS 70 IX MNOGE

Napomena. Prvi broj znači godinu rođenja, jedan krst znači koje se godine čovjek zafratrio, dakle, kad je umro za svijet, a dva krsta

Zašto ne ideš? — zapita ga mati. Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića. Prvi uđoše Čagljina i Šunda. Za njima Kljako i Rdalo sa dvojicom svojih momaka.

Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ

Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će

Poslije njekoliko, onaj drugi poče da čati, a prvi da gleda, dok gvardijan ne zabobonji nješto, našto se đakoni pokloniše pa i oni sjedoše za sto. — Mali Jerkoviću!

Kroz druga vrata vidjela se Naćvareva ložnica, u kojoj takođe klopotaše jedan časovnik istoga oblika kao i prvi. Kuvar iznese iz te sobe u prednju jednu pustinu, pokrivač i kožni podglavač, koje predade Bakonji.

Jesi li se u Zvrljevu navikâ da spavaš do ovo doba, magare od magareta! V PRVI DOGAĐAJ Šest nedjelja poslije odlaska Bakonjina nasta rđavo vrijeme u Zvrljevu.

Ali, ako su čini, onda... — zavrti glavom. Osinjača joj donese odmah živoga ugljevlja i zdjelu vode. Controna baci prvi žeravak u vodu i zapita: — Je li ovome kriva Pešnjetina? Ugljen zacvrča, ali ne potonu. — Je li Čvrlja Ožegova?

Kad najzad dođoše pred manastir, zatekoše sve fratre pred njim, baš kao i onda kad je Bakonja prvi put došao. Možete zamisliti kako li se svi začudiše.

Na prvi dan Nove godine uždio sjever, rek’ bi sve ponese! Rasklimane štice vrhu trijema i nezakačeni kapci na prozorima luparah

Pošto posrkaše kavu, Balegan otvori vrata. Prvi pristupi đakon Čimavica, te cjeliva gvardijana u ruku, rekavši: — Na zdravlje vam mlado lito.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ni senke više nema da crta po tlu. Da l su svi tu, il još neko — ne? Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme? Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most? KUDA POTONU PEK Gorčinom zar već obuzet?

Tama nas presvlači U drugu rizu i mi postajemo sen. Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa — Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa.

DVOJNIK On nema oči — al me vavek gleda. Ima za mene uvek reč nemuštu. On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda. Kad pođem za njim — osvanem sred blata.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Još istog dana utvrdiše za mene koji sam noću prvi prešao preko mladog leda na Moravi, davio se i spasao, da nisam iz Prerova. Ja ne krijem da nisam.

Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na. sluge i nadničare. Kad je jednom, malo pripit, Tola Dačić, prvi nadničar u kući, pokušao grubo i ismevački da se šali sa mnom, bez reči sam trgao nožinu iz pojasa i jurnuo ciljajući

pa posle da se vucara sa slugama, da gazduje, živi kao kneginja, jer je i ona radi dukata pošla za njega: kad su se prvi put sreli, gledala ga je odozgo i žmiravo, stajali su uz manastirski zid po kome su mileli gušteri, a šuma je krkljala

Celu noć nije spavao kad je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku kome je prvi put krivo

kad je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku kome je prvi put krivo izmerio prase.

Te skoro dve godine, on je prvi put bio snažan i drzak, bez stida i nemoći, a ona mu se prepustila, ne prestajući da suzi na sve prošle noći kad je

Slušala je diku pod leđima, i bilo je strah i od dukata i od njega pobesnelog i prvi put jakog. Simki hitro promakoše sećanja na to davno veče i jedna izgovori: — Ne trebaju mi.

“ — „To su moji poslovi“, odgovorio mu i namrštio se, iako je drugo osećao. Te godine, kad je zapazio bradu na njemu, prvi put je pomislio na žene. „Samo da mu prva ne bude za pare.

Ja znam da si to već postao, jer si moj sin. Hoću da budeš glasniji i čuveniji od oca. Hoću da budeš prvi.” — „Biću” , rekao je ozbiljno Vukašin. „Kad si na zboru, pusti reč da se vala po glavama, a ti je slušaj i gledaj.

Tada je zabolelo, jer mu je dva puta pisao da odmah dođe kući. Ne, onda kad su se prvi put sreli. Vukašin je pred ogledalom četkao zeleni redengot i ćutao a on mu je govorio da sada treba da pokaže šta zna

Došljaka što je imao da skapa u vrbaku pored Morave; onda je ono opet tupo lupilo u prozor, video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je neki starac koji je naglo

Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Čim ga je pogledala, mladić. je utonuo u zlatno jezero njenih očiju. Na njenom licu stražari su, prvi put, videli osmeh. Zbunjena i srećna, nastavila je da veze. Nikada tananiji nije bio njen vez.

Već. je proleće izvlačilo travke iz zemlje kad je prvi put zalepršao krilima. Ali tek kad leto zatabana dvorištem, devojčica otvori prozor, stade u stranu da bi ptica mogla

Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan. Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme!

Male rode, još goluždrave, gladno su otvarale kljunove. Među dečacima krete opklada ko će se prvi popeti na orah i skinuti male rode. — Ja ću!

Ubrzo odande dopre neki lagani zvuk. Ah, to je mačka prela! Starac se okrete ka dvorištu, ali u prvi mah ne spazi ništa. Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica.

— Ti znaš ko sam! — mališan se nasmeja. — Celog me života poznaješ! — Ja tebe? — zgranu se starac. — Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom.

— Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se. — Ni pogledati je neću... Ali, čim prvi zrak sunca pade na stenu — on zadrhta i pođe ka obali.

Taj smeh trže ga kao udarac preko lica. — Pa i pokoriću te! — uzviknu prkosno i svom snagom nalete na stenu prvi, treći, pa sto treći put... Dogodilo se to u doba kada se more rađalo, ali talas i stena još ratuju.

Sve to tako dugo traje, tako dugo! Kao da premišljaju hoće ili neće izaći iz jajeta, ptići su se meškoljili. Konačno, prvi probi ljusku, pa drugi, ali treći je, zaista, dugo oklevao. Činilo se da nikad neće ni izaći!

— Donesite lestvice! — reče zapovednik potere. Ali, kad se prvi gonilac pope do grane na kojoj su dečaci sedeli, grana odskoči uvis. Morale su biti nabavljene još duže lestvice.

Ko zna koliko je, zatim, svetom plovio? Koliko štedeo Dok nije kupio prvi čamac? Tek u snu promaklo bi mu kroz sećanje rodno ostrvo. Da li je starac još živ?

Odjednom, začu se nečiji krik, pa hropac. Brodovlasnik se strese. Takve glasove čuo je još kad je onaj prvi brod tonuo. Dokle će ga pratiti? Drhteći, on privi sina uza se i ugleda kako se u talasima belasa telo morske vile.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I glava kneza Alekse Nenadovića, pred Prvi ustanak, i glava Stanoja Glavaša, pred Drugi. Te su glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali

sećanja koja su, prave more, povremeno obuzimale žitelje Pozorišne ulice, kao da su nešto izbledela u deceniji pred Prvi svetski rat, toliko dramatičnoj da je osećanje neposredne sadašnjosti potiskivalo svako drukčije osećanje vremena.

Kad je posle Balkanskih izbio Prvi svetski rat, Pozorišnom je ulicom, prema Dušanovoj i Dunavu, prolazila srpska vojska, spremna za napad i za odbranu.

Prismotru je, u stvari, naredio ne Toma Vučić Perišić nego Gospodar Jevrem Obrenović. Međutim, kad su stigli prvi izveštaji o Vučićevom delovanju po Srbiji, Gospodar se Jevrem uznemirio i počeo da opominje: „Ne tako, Vučiću!

Jahao je, već star, pod zasenjenim nebom kasnog avgusta, i to mu se nebo, prvi put, nije odazivalo. Nebesa su bila zatvorena a drveta i senke skamenjeni; odasvud je pucala pustolina.

Mario je kad je Miloš, ubrzo, pošao u izgnanstvo. Bio je prvi dan juna, ali je prostranstvo neba nad ušćem ostalo neporozno, kiša je rominjala a kroz mokar vazduh, kao šuplje,

Kad je to čuo, prvi se uprepastio njegov otac, Pavle Nešić, kožarski trgovac, a do srži se prepao kad mu je sin izjavio da bi na stranu da

Onog dana, 3. juna 1862. godine, ovaj je prostor izgledao drukčije. Vili su prvi sati popodneva, i nedelja. Sima, tumač u srpskoj policiji, stajao je kod otvorenog prozora; od neba nad Kalemegdanom,

Gotovo u isti mah, kaže nizamima, na turskom, da se ne opiru. Sima terdžuman vidi, i ne prvi put, reči kako deluju, svoje reči kako deluju: dopiru do ljudi, smiruju im dah, ostaju im u sluhu.

(Prvi put se a dugo, i Sima terdžuman muči sa rečima.) Čim je Sima ubijen, i Nišlija je teško ranjen; umro je za nekoliko sati.

Bilo je toga i posle Vasine pogibije, naročito kad je prvi ustanak propao i kad bakljade nikom nisu padale na pamet. Godine 1814, za Hadži-Prodanove bune, kažu, stalno su osvitale

trajale zimske tišine, košava je promicala bez svetlosti, Vasa je nosio odsečenu glavu Marka Čarapića da je sahrani i, prvi put, primetio kako mu je korak otežao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Dete malo – golušavo tiče - Dođe tiče, pa se tu naviče; Ovde, ovde gde krioce malo Prvi put je sretno ogledalo; Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se

Br. Radičević XLII* BRANKOVA ŽELjA (pričula se Z.—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga.

—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga.

—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga.

okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi...

“ - A, tako!... M. Đurčin CXXXV U TROJE Kad zemlja presta da tuži, Te se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce sja, Proleće, ti i ja.

M. Đurčin CXXXV U TROJE Kad zemlja presta da tuži, Te se na ravnoj ruži Rascveta prvi cvet, A leptir polete beli Da prvi kuša let, U vrtu smo se sreli, Gde jarko sunce sja, Proleće, ti i ja.

V. Rajić CXLVII JEDNA INTIMNA ISTORIJA (1-12) 1 U prvi sumrak letnje noći jedne Ja sam Vas prvom u životu sreo; Kroz srebrnasto magličasti veo Ja spazih Vašeg lica crte čedne.

I meni zora k'o da jednom svanu; Po mrkloj noći gde severac reže Oslavi jutro divotno i sveže, I jasno sunce prvi put mi granu. Ja željah da ste večno pokraj mene; Da moja ljubav nikada ne svene; I venac lepih želja ja sam pleo.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Udar ovi prvi i najsjajni njihovo je razdrobio carstvo. Pob'jeđene mojom krunom sjajnom, sakriše se u guste gomile u prostore

Na opširne nebesne ravnine ištem vladu da podijelimo i nebesa pala vozdvignemo, prvi zakon da prirodi damo, nek se svaki sa vrhovnom vlašću na svom nebu gordi i veliča!

Sa prvijem Adam pokoljenjem na zemlji će ljuto postradati od Satane dušegubitelja (jer će Adam prvi plot čovječku oblačiti i počet nositi): zli vlastitelj ada nesitoga dovesti će ljudsko pokoljenje do gluposti ove

Poslijed sam s užasom vidio prvu braću te su pomiljela, plod ljubavi prvi božestvene, roditeljsku premilu utjehu, care mira jednog cijeloga, đe sa krvlju bratoubistvenom mlado lice zemlje

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Zato me moje putovanje odvede u davna vremena kada su položeni prvi temelji one nauke iz koje se razviše sve ostale egzaktne nauke, a to je bila geometrija.

Zato ih, evo, predajem javnosti. Kada sam, radeći na svojoj doktorskoj disertaciji, učinio prvi korak na putu naučničke karijere, uvideo sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda,

Većina njegovih mladih učenika položi dobro ovaj prvi svoj ispit. Iz njihovih iskaza sledovalo je da se na istočnom nebu horizonta, tamo gde se nebeski svod i površina

Stariji učenici poznaju ih dobro, a vama mlađima, sada ću ih samo nabrojati i na nebu pokazati. „Prvi po redu je Mesec, koji videsmo penjući se ovamo.

Sada ćemo sačekati izlazak Sunca“. Pitagora sede. Nad istočnim horizontom ukazaše se prvi znaci zore. On se zagleda onamo kao da nešto iščekuje; i njegovi učenici upreše svoj pogled onamo.

Nju vidimo danas prvi put u godini pred sam izlazak Sunca. Ona je još juče bila toliko blizu Sunca, da ju je odblesak Sunca činio nevidljivom

Oni su, isto tako kao mi danas, posmatrali iz godine u godinu izlazak Siriusa, kad se on, prvi put u toku godine, pojavi na nebu kao jutarnja zvezda i uvek beležili dan tog izlaska.

„Ali vidite, dragi moji, baš taj, na prvi pogled najjednostavniji slučaj doveo me je do neočekivanih saznanja, jer sam uvideo da se razmera katete i hipotenuze

Sa blagoslovenog tla Trakije ubrani su u to doba već prvi plodovi, a najlepši od njih odvezeni na pijace Abdere, jer našim dobrim abderićanima prazan stomak beše daleko

Nomofilaks ne znade u prvi mah šta da mu odgovori. Posumnjati u Milonova iščekivanja, značilo bi sumnjati u sebe samog.

No ostali prisutni bili su se već snašli, a prvi od njih majmun. On skoči hitro sa plota, zgrabi najlepšu narandžu, sede na jedan stub ograde, oguli je i zaglibi zube u

Pa on beše pravi, pravcati abderićanin!“ „Dobro sam ga poznavao!“ „Bio sam mu prvi komšija“. „Čim se posle toga vrate kući, ispričaće nadaleko i naširoko šta se o meni govori u Ateni, Megari i drugde,

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

SMO MI KOLETA OD ROZENA 212 BAKUĆ ULIJA I DRUGE PRIČE 217 PACKO 218 ČAST 221 SAN KAPLARA BELIĆA 226 ZASTUPNIK 229 PRVI DANI 235 PAD FERIZOVIĆA 240 MAJOR TASA 246 PUKOVSKA ZASTAVA 251 JAGNjE 255 ČUJU SE TOPOVI...

— Taj opat Koanjar — reče onaj prvi — To je neka familija Siranu od Beržeraka. Ili bolje: Sirano i opat Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao

Bar prema ovome što sam dosad pročitao. — Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti. Uostalom, razmisli i složićeš se sa mnom.

Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali. Javljao mi je da su srećni, a pred prvi rat izvestio me da su dobili ćerku. Posle smo u ratu, kao rezervni oficiri, bačeni u dve razne divizije.

izravnata: ona njegova mučna sumnja koju mi je uzgred i vrlo oprezno nagovestio onoga dana kad smo se, posle oslobođenja, prvi put sreli u Novom Sadu. Ali ko je taj nitkov što se usudio oklevetati jednu ženu kao što je moja snajka?

Reče mi da je svratio kući na dva dana, ali da bi bolje učinio da je obišao, jer mu ovi prvi dani oslobođenja ne bi bili gorki kao sad.

Taj isti rođak dočekao me je sad prvi i pre ulaska u kuću izneo strašne, sramne optužbe. Sad sve znaš, pobratime, i sad možeš slutiti kako mi je u duši.

bilo većeg zlotvora od njega: internirao, batinao, žario i palio i obogatio se, pa sad kao da ništa nije ni bilo, opet prvi. Svima nam, istina, čini, sve nas pomaže, ima jakih prijatelja gore.

Pa prvi vojnik pozdravi ga odsečno: — Gospodine pukovniče, na raportu sam po zapovesti komandanta drugog bataljona, što sam pre

A u oficirskim patrolama, vođ, oficir, smesta naređuje: — Sekula Resimić napred! Jer svi znaju da će on prvi nanjušiti neprijatelja, prvi dokučiti dragocene podatke i prvi se vratiti na svoje mesto, kao i da je patrolska služba

Jer svi znaju da će on prvi nanjušiti neprijatelja, prvi dokučiti dragocene podatke i prvi se vratiti na svoje mesto, kao i da je patrolska služba njemu omiljena stvar.

Jer svi znaju da će on prvi nanjušiti neprijatelja, prvi dokučiti dragocene podatke i prvi se vratiti na svoje mesto, kao i da je patrolska služba njemu omiljena stvar.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Poslije duljeg vremena, ovo je prvi sunčani dan. A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.

sam svoga živoga mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili možda i po tome kako se u tom prvom susretu na njih odrazio odraz moje sretne duše.

kao da ćutim na otvrdloj kori svoga debla i na osjetljivom liku svojih mladih grana kako ih s jedne strane zahlađuje prvi slabašni pirak hladne struje što izdaleka nailazi, ili kako ih s druge strane zapahnjuje pitomiji dašak mekšeg vremena.

Tad sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znači otprilike isto što i vladati njima. I čini mi se da sam već tada

a žene po „balaturama” dojile dojenčad na poslednjim, već gotovo vodoravnim zrakama sunca, rodio se u meni po prvi put panični ocjećaj.

Ali, izgleda, čovjek ne može da se oslobodi laži kao ni svoje kože. I po svoj prilici ovo je prvi put što sam i samom sebi tu stvar ovako izričito i dokraja priznao.

(Uprli su nešto bolesnici od svoje strane a nešto liječnici od svoje, prvi malko intenzificirali svoju bolest a drugi svoje usluge, pa je tako, hvala dragom bogu, do podne sve sretno

Po tome, na prvi jek Egidijeva trombona mnogo šta se razvezivalo i pokretalo. Raskidao se čar ljetnog popodneva. To je bio znak da

Iz tih nedeljnih popodneva u djetinjstvu iznio sam i doživljaj zvonjave zvona. U nešto kasniji sat, u prvi ruj sutona, razljuljala bi se klatna sa fratarskog samostana, obilato, bujno, nezažalno, ispunjujući brujanjem čitav suton.

Čovjek je postao čovjek onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i, zajedno s tim, prvi tračak misli o vlastitom skončanju.

Čovjek je postao čovjek onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i, zajedno s tim, prvi tračak misli o vlastitom skončanju.

A to je drugi fakat. Jednako fakat kao što je fakat i onaj prvi. Sad, ti „drugi” fakti znadu biti važniji od onih „prvih”.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

GORSKI CAR I Prvi put je svrnuo na sebe pažnju celoga sela o krstonošama. Tada se upravo i zamomčio.

Beše ih i starijih i odevenijih, ali gledajući odjednom u sve njih, on prvi padaše u oči. Beše kao bor, koji je izrastao u čestaru, među pravim i jedrim cerićima.

— Stan' der ti, momče, da se razgovorimo. Đurica zinu od čuda i stade na mestu kao ukopan. — Zar ti prvi — produži kmet — otkako je naše selo zakopano, da okrvaviš i okaljaš našu svetu slavu! Đurica poče dolaziti k sebi.

Oči mu, na prvi pogled, iskazivahu neizmernu pitomost i blagost, neku bolećivu dobroćudnost, koja se često može opaziti kod ljudi

Ovce, od straha, jurnuše na ogradu i time nadražiše kurjake, te se jedan od njih zaleti prvi i skoči na čatal. U isti mah sevnu sekira prema mesečini i lupi u kurjačku glavu, koja beše naslonjena na vrljiku.

Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu. Behu izišle da beru lešnjike, pa ih pri povratku zastade prvi suton. Sa njima beše i Stanka.

— Hajde, Đurica, u vajat — viknu pisar i mahnu glavom na ostale. Pisar uđe prvi unutra, pa se odmah obrte i uze da posmatra gde će pasti prvi pogled Đuričin; ali ovaj uđe pognute glave i gledaše

Pisar uđe prvi unutra, pa se odmah obrte i uze da posmatra gde će pasti prvi pogled Đuričin; ali ovaj uđe pognute glave i gledaše neprestano u vrh svojih opanaka.

Činovnik planu. Iznenadi ga tolika drskost. Bio je uveren u nesumnjivi uspeh, jer je prvi put dobro opazio onu značajnu promenu na Đuričinu licu, kad se on pojavio otud iz vajata.

On i panduri za časak pojahaše konje, uzeše Đuricu preda se i odoše k sreskom mestu. IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici.

Uvodeći ga u zatvor, odrešiše mu ruke, kojima u prvi mah ne mogaše ni maknuti — osećaše jake bolove više lakata. Ali ipak to nije ništa prema onome kako se osećao, dok mu

Kad uđe Đurica, kapetan ga pogleda oštro, ali se iza te oštrine ne mogaše sakriti i ona obična radoznalost, sa kojom prvi put posmatramo svakoga čoveka, za koga nam se kaže da je zlikovac. — Šta si ti, more, počinio tamo u Trbušnici?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

uzme od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene — taj će dobiti kapu, drugi će dobiti štaku, a koji poslednji dođe — onaj će dobiti papuču“.

Tada ga zmija posestrima isprati do onoga mjesta gdje su se prvi put sastali, pa će mu: — Kad god ti što ustreba, prinesi prsten k vatri, pa ćeš svega imati.

Tu ti se on sada kurisa i namjesti i za nekoliko mjeseci nauči zanat, i postade prvi aščija iza aščibaše. Pošto je bio jabandžija, a ostale aščije iz mjesta, to su sve aščije išle svojim kućama na konak,

— Imade veli jedan, ima tri-četiri mjeseca došao, pa ga aščija uzeo za sevap, a on sada naučio zanat, pa je prvi do aščibaše. — A znaš li gdje noćiva? — Znam, noćiva u aščinici. — A noćiva li još ko s njime?

Na to će jedan mali, sakati miš, koji se je bojao ako se vojska pusti da je on prvi na redu: — Ne puštaj, ako boga znaš ,ja ćy ići, pa što god bog dade!

Kad bude uveče, a on svuče košulju zmijinju sa sebe, te je kao i prije metne pod uzglavlje, pa legne spavati. Kad ga prvi san uhvati, žena mu polako izvuče košulju ispod, glave, i materi kroz pendžer doda, a mati je odmah baci u vatru.

Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih. „Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre.

— Jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević. Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore

Kad dođeš u pećinu, ti ćeš biti starješina, a ja ću biti prvi do tebe, a ostali divovi neka nas oba slušaju. Ti ćeš kao starješina imati svega do grla šta ti duša zaželi, samo

Svaku večer starac bi lijegao prvi, ali zadugo ne bi mogao zaspati, nego bi šutio pod ćebetom. Jednu večer zdogovaraju se divovi, a on sluša ispod

Pošto divovi zaspu, starac siđe s tavana, ukloni smrvljeni samar, a on leže na isto mjesto. Ujutru skoči on prvi na noge, a divovi, kako se koji budio, stale su mu oči od čuda kad ugleda starca.

Sjutradan on opet prvi na nogama. Divovi se ne mogu iščuditi kad ga vidješe da je živ, pa ga upitaju kako je noćas spavao.

Petković, Vladislav Dis - PESME

53 BOL I STID 54 PRVI ZAGRLjAJ 55 SEĆANjE 58 PLAVE MISLI 64 POD PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 8

AVGUST 1913. GODINE 157 EPILOG 159 TU JE VEĆ ZEMAN 160 RANE I POSLEDNjE PESME 163 PRVI SUSRET 164 I TAKO... 165 SA ŠETNjE 167 POZNANSTVO 168 POENTA 170 KAKO MI JE...

KNjIGE “REČI” 188 NOĆ LjUBAVI 190 UVOD U LEGENDU “LEPOTA” 191 NAŠI DANI 193 POVRATAK 196 CRNA KRILA 198 PRVI POLjUBAC 200 ROB 204 ZADOVOLjSTVO 207 TAJNA 210 NOVI DANI 212 PROLEĆNA PESMA 214 PET PESAMA 217 KRV I

Osećam dodir trulog ogrtača, Sebe, da idem iz ovog okvira, I vlagu zemlje, da linije spira, Dok šapat prvi budi se i jača.

I utonu. Ali odmah potom, U toj zemlji, gde cvetahu vrti I lepota s večitim životom, Pojavi se prvi oblik smrti. Jedna deva htede da odmara Svoje telo; jedva da su grane, Dan i nebo, kad kosu otvara, Videli joj lepote

Dočeka nas smeh kostura burno, Vetar greha, miris zemlje: i ja Digoh glavu, lice pokri ona. PRVI ZAGRLjAJ Zagrljena lepotom, i umna, Bleda kao tuga, mesečina, Izraza božanstva razumna I dubokog kao pomrčina, S

I kako diše ravnodušna zloba. I tad preživim u dnu moje noći Prvi san stvari, kad im sunce zađe; I tu osetim da nema pomoći, Da život i smrt jesu iste građe, Da tone snaga što mi daje

lepo telo — baštu belih krina, I sve: tvoje nebo plavih jorgovana, Tvoje suze što su plač mojih godina I naš prvi susret jednog topolog dana.

RANE I POSLEDNjE PESME PRVI SUSRET Jedno poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir

1911. PRVI POLjUBAC Tako u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po

A bezumni narod i to mu primi. Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu.

primi tuđina ta: Sve neki dobri, od srca ljudi Al' biti raspet na krsta dva, To je tek teško, ne leči se tudi Otadžbina prvi, a dom krst je drugi. Još bolovi sasvim novi, ali dugi. Ne ume čovek da bude jak Kad kiše liju sa sviju strana.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

ask.rs. 2011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nikola Tesla MOJI IZUMI Sadržaj I. Moja mladost 2 II. Moji prvi izumiteljski napori 9 III. Moji kasniji poduhvati 16 OTKRIĆE OBRTNOG MAGNETNOG POLjA 17 IV.

Naši prvi pokušaji su potpuno instinktivni, podstaknuti maštom, živom i nedisciplinovanom. Sa godinama postajemo razumniji, sve

II. Moji prvi izumiteljski napori Zadržaću se kratko na ovim neobičnim iskustvima, jer bi ona mogla da budu interesantna studentima

Neko je predložio da jedan drugome pogađamo težinu i mene su nagovorili da prvi ”stanem na vagu“. Edison me je svuda opipao i rekao: “Tesla je do u uncu težak 152 funte” i tačno je pogodio.

Sve to, pa i više od toga, dogodilo mi se pre nego sam napunio šest godina i završio prvi razred osnovne škole u selu Smiljanu, u kome sam se i rodio. U to vreme smo se preselili u obližnju varošicu Gospić.

Oba profesora, i Rogner i Pešl bili su radoznali ljudi. Prvi se izražavao na neobičan način, svaki put kada bi progovarao bila je to galama posle koje je sledila duga zbunjujuća

malu varnicu koju je dao moj kalem i da nikada ne bih usavršio svoj najbolji izum, čiji ću vam istorijat sada ispričati prvi put. Lovci na znamenite stvari su me često pitali koji ja od svojih izuma najviše cenim.

Shodno tome je napravljen transformator da bi proverio teoriju i prvi test je dao izvanredne rezultate. Teško je oceniti šta su te čudne pojave značile u ono vreme.

Ono što je juče bilo čudo, danas je običan događaj. Kada su moje cevi bile prvi put javno izložene, posmatrane su sa čuđenjem koje je nemoguće opisati.

Kraljevskog instituta, posle čega se lord Rejli (Lord Rayleigh) obratio prisutnima i njegove ljubazne reči su bile prvi podstrek za sve moje poduhvate.

Stiv Brodi (Steve Brodie) je upravo skočio sa Bruklinskog mosta. Ovaj čin su kasnije unizili imitatori ali su prvi izveštaji naelektrisali Njujork. Na mene je to ostavilo snažan utisak i vrlo često sam spominjao odvažnog štampara.

Ovaj izum je logički ishod promatranja u mojoj mladosti, koje se nastavilo tokom celog života. Kada su prvi rezultati objavljeni, u uvodnom članku ”Electrical Review” pisalo je da će on postati jedan od najmoćnijih faktora za

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

NOVOG USELjENIKA 26 III KRAJ “ŽUTOKLjUNAČKOG“ ŠEGRTOVANjA 42 IV OD “ŽUTOKLjUNCA“ DO GRAĐANINA I AKADEMSKE DIPLOME 58 V PRVI PUT PONOVO U IDVORU POSLE JEDANAEST GODINA 79 VI STUDIJE NA UNIVERZITETU U KEMBRIDžU 107 VII KRAJ STUDIRANjA NA

UNIVERZITETU 121 VIII STUDIJE NA UNIVERZITETU U BERLINU 136 IX SVRŠETAK STUDIJA NA UNIVERZITETU U BERLINU 152 X PRVI PERIOD MOJE AKADEMSKE KARIJERE NA KOLUMBIJA UNIVERZITETU 170 XI USPON IDEALIZMA U AMERIČKOJ NAUCI 187 XII NACIONALNI

mesto za staro naselje bilo je izabrano iz strategijskih razloga zbog preimućstva odbrane u slučaju turskih upada. Prvi naseljenici starog sela živeli su u malim zemunicama koje neprijatelj nije mogao raspoznati iz daljine.

godine do Karađorđa. On je u Idvoru održavao u životu stare srpske običaje. Bio je moj prvi i najbolji učitelj istorije.

Majka je to ispravila i proširila i nagnala me da nekoliko puta ponovim svoju besedu. Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja.

Tamo sam prvi put čuo za nekog Amerikanca koji se zvao Franklinu a koji je pomoću ključa i zmaja otkrio da je munja posledica električn

oca, probudi u meni živi interes za Ameriku Linkoln i Franklin bili su prva dva imena s kojima su bili povezani moji prvi pojmovi o Americi. Dok sam se školovao u Pančevu, letnje mesece sam provodio u svom rodnom mestu.

Mnogo mi je pomogao moj slovenački učitelj Kos, koji mi je prvi ispričao priču o Franklinu i njegovom zmaju. On me je lako uverio da je zvuk u stvari treperenje tela.

Znao sam ga kao snažnu ličnost, neemotivnu, kao sjajnog predstavnika junačkog doba. I kada sam prvi put u svom životu primetio suze u njegovim svetlim očima, klonuo sam i počeh ridati, osećajući se postiđen kada sam

Pričali su mi da je iza Karlovaca brdo Fruška gora koje je često opevano u srpskim pesmama. Tada sam prvi put posmatrao ovo brdo iz blizine.

Voz u koji sam ušao bio je prvi koji sam ikada video. Ubrzo sam se razočarao kad sam se uverio da od legendarne brzine voza, o kojoj sam tako mnogo

Odgonetnuo sam je, međutim, tek posle nekoliko godina. Pomenuo sam ranije da mi je prvi pogled na Budimpeštu skoro oduzeo dah. Prvi pak pogled na Prag izazvao je u meni čudno versko raspoloženje.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

STRASNU NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI HRAM 131 DOMAĆIN 137 PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA Hvatao se prvi mrak kada je parobrod pristao uz most što se u more uvukao i bio pristaništem većih brodova.

Da ni njih, dvostruko bi dobivali. —Bi?... Svejedno, zlo po siromaha! —Pa uzmi ga ti, kad žališ! — okosito nastavi prvi. —A ko će mene? No miruj u ljude. Nije njima do obisti. —Dobar ti je! — pobegena Zagorac i skreše da pripali lulu.

—Je li mlada? — oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju. —Zašto zaranije niste našli spalo? — upita opet prvi. —Eto, nismo! A poginućemo!

—Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju. —Zašto zaranije niste našli spalo? — upita opet prvi. —Eto, nismo! A poginućemo! —Priđite, priđite! — umekša se naposletku i odmakne se da uniđu.

Na prvi mah im se smuči, no što dulje buljahu uz vatru beše im ugodnije. Žena je vremešna, pristala. Na glavi joj kovrljak, obavij

Ona ni u snu ne naslućivaše zla, niti mu se nadaše. Ali ipak, u prvi mah, u njoj je nešto čisto zadrhtalo i poteralo joj življe krv u glavu. Upre vrata. Vidi da su zaključana.

Oba brata uprli očima u nj i žele da čuju odgovor, ali on zateže, razmišlja — ne zna na prvi mah što da im reče. Dotle pak Mitar po pogledima i kretanjima braće dosjeća se da se o njemu vodi riječ, pa ne gubeći

Gospođica se zabavlja svojim šivaćim poslom, a uz to gleda na ulicu, na svet što se po kiši žuri. Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe.

da iziđe; postupno sve više osjeća u sebi vreo život, a pred oči dolazi joj Spasoje, i gleda ga onakva kakva ga je prvi put vidjela, kad su ga u gospodara doveli.

Parobrod zazviždi po treći put, polako se otrže od kraja i pomnjivo obrne, pa naglo zaplovi tijesnim zatonom. Na prvi mah Cvijeta ne čuje ništa no šum, i gleda u prostor i pregara se.

Za prvi put ona se oslobodi i popođe po palubi, i čisto osjeti u duši naglu promjenu, i trepavice joj zadrhtaše kad između žena

— i, pogledavši u nju, desno mu oko zaigra kao u razroka i dođe mu jasnije. Djevojka na prvi mah ne odgovori, već se samo osmjehnu, a gleda uprto u pučinu, kao da traži očima da uspostavi tok pretrgnutih misli.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

RAZVITKU SRPSKE POEZIJE 122 NA IZVORU ŽIVE VODE 139 III DVA INTERVJUA (razgovore vodio Aleksandar Jovanović) 143 PRVI INTERVJU 144 DRUGI INTERVJU 158 UZ OVAJ IZBOR TEKSTOVA NOVICE PETKOVIĆA 168 SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI Izabrani

I oni je piju, na prvi pogled nam se čini da pred sobom imamo gotovo čistu pesnikovu metaforičkoslikovnu konstrukciju.

Ta pitanja nisu apstraktna, kao što na prvi pogled može izgledati. Jer je, recimo, poznato da se u svakoj tradicionalnoj kulturi u vremenskome toku prednost daje

KNjIŽEVNOST, JEZIK I KULTURA2 Izlaganje ozbiljne teme dobro je, možda, početi nečim što nije ozbiljno, ili bar na prvi pogled ne izgleda ozbiljno.

Tako se mi, na primer, iskreno čudimo kad prvi put vidimo kako naši neposredni slovenski susedi, Bugari, pri potvrđivanju klimaju glavom levodesno, a ne goredole, a

Na prvi pogled, tome protivreči činjenica da se nijedan komunikativni činilac koji ulazi u poetiku stare književnosti ne podudara

Izrazito avangardni pisac Rastko Petrović izgleda da ih je prvi pažljivo otkrivao i analizirao u skladu s novom poetikom koju je obrazlagao.

Tako je i Rastko Petrović, prvi na srpskom jeziku, u književnoj rekonstrukciji i deformaciji dao gotovo ceo panteon starih slovenskih božanstava u

JEZIK, KNjIŽEVNOST I KULTURA Neke, na prvi pogled, zanemarljive pojave koje se u kulturi (duhovnoj kao i materijalnoj) ponavljaju ponekad nam o njoj mogu reći mnogo

Nije slučajno što su prvi put u romantizmu prekoračivane žanrovske granice, što je došlo do pojave koja je nazvana „mešanje žanrova“.

Razumljivo je onda što se rečenica sada s lakoćom vodi iz stiha u stih i iz strofe u strofu, ponekad duž cele pesme. Prvi put su u našoj lirici rima i rimovanje, opkoračenje cezure i opkoračenje stiha, kao i prenos i kontraprenos rečenice iz

Karadžića. Knjiga prva. Različne ženske pjesme. Navodimo i njih: „Pesmu Anđa kapidžija (I, 468), koju je prvi put objavio 1824. g. (I, 249), zapisao je Vuk u hitnji olovkom na poleđini vozne karte za poštanska kola koja su 3.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić GOSPOĐA MINISTARKA Sadržaj ČIN PRVI 4 ČIN DRUGI 28 ČIN TREĆI 58 ČIN ČETVRTI 92 GOSPOĐA MINISTARKA (ŠALA U ČETIRI ČINA)

Daca Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz

sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi

jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi građanin Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjega veka ČIN PRVI Obična građanska soba.

Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi građanin Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjega veka ČIN PRVI Obična građanska soba. Staro kanabe, dve fotelje i nekoliko prostih, trpezarijskih stolica. Troja vrata.

PERA: Da, pisar kod gospodina Popovića. Pa hteo sam da javim da je kabinet dao ostavku. Hteo sam, znate, ja prvi to da da mu javim. ČEDA: Je li to izvesno? PERA: Izvesno!

ČEDA: Pa onda znači da on zna! PERA: Zna izvesno! Ali ipak, ja sam hteo prvi to da mu javim. Al' možda ne zna, a svi kažu da su naši pozvani da sastave novu vladu.

Samo vas molim, kad dođe gospodin Popović, kažite mu da sam ja prvi došao i doneo vest da će naši obrazovati kabinet. ČEDA: Reći ćemo!

PERA: Idem da ih sačekam kad izlaze; pročitaću im sa lica ukaz. Ali vas molim da kažete gospodinu da sam ja prvi koji sam došao da mu javim da je otišao u Dvor. A ja ću... ŽIVKA: Da, dođite odmah, čim čujete što.

POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero. PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim. POPOVIĆ: Hvala, hvala! ŽIVKA: Hoćete li vi, gopodine Pero, sad u ministarstvo?

Nisam ti, istina, zbog toga dolazio u kuću, ali čim si postala ministarka, ja sam prvi dojurio da ti čestitam. ŽIVKA: A koga si još zapisao? VASA: Tetka Daca i njena ćerka Hristina.

ČEDA: Tako je to, moj ujka-Vaso. Pacovi se razbegavaju čim lađa počne da tone. Nije ovaj ni prvi ni poslednji. VASA: More, nek ide do đavola!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A sve to, i u tolikoj meri, prvi put se pojavljuje u jednom srpskom romanu. Naš moderan roman dvadesetog veka počinje, ne samo vremenski nego i

Rani tekst je samo nekim delovima uključen u novi. Zatim, prvi pokušaj da se objasni ritam i sintaksa Miloša Crnjanskog objavljen je u listu Književna reč, VI, 1977, br.

Vraćamo se opet na onaj sve do izraza čistog telesnog bola zgusnut opis Sofkinoga raspoloženja u času kad se prvi put prebacuje u prošlost: vrativši se u sobu, zatiče „mračnu, upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj

Dedi, hadži-Arsi, koji je bio prvi, čuven, u bisagama para donosio, imao tolike čivluke, njive, vinograde. Čak i paše po svojoj volji birao i nameštao.

Tako je i u objavljenome romanu. Ali tako je samo na prvi pogled, jer kad se nešto pomnije razgleda tekst, razaznaje se ono aktivno učešće junakinjinog tela koje smo maločas

Promenama i doradama nije ukinuto ono što je u prvi mah dato kao obnaženi postupak, nego je drugačije raspodeljeno, promišljenije i tananije utkivano u celinu, bez naglih

već nam je poznata: na početku autor prospektivno pripoveda o životu ostarele Sofke, sve do trenutka kad se ona prvi put, nakon očevoga odlaska, počinje prisećati svoje prošlosti; pomoću tog prisećanja autor nas retrospektivno premešta u

neuspeo pokušaj pri svršetku svadbe da - prema pčinjskom običajnom pravu - uđe u snahinu ložnicu umesto sina, onda prvi dani Sofkinog života posle svadbe i, na kraju, Markova pogibija i sahrana poslednji su događaji ispripovedani usporenim

Sofkinu onako kako nam je ona na početku prve verzije - uostalom, sa nešto više pojedinosti - bila prikazana. Prvi kritičari Nečiste krvi upućivali su zamerke kompoziciji, naročito završnome delu teksta, a izričito naglome ubrzanju

Zapravo prva rečenica, i ujedno prvi pasus, na samome ulasku u roman otvara vrlo širok pogled: „Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama

U tome i jeste njihova dijalektična, samo na prvi pogled protivrečna priroda, koju - ako ćemo pravo - imaju i sve ostale konvencije u kulturi.

on počinje objavljivati upravo u razdoblju kada na prelazu iz devetnaestoga u dvadeseti vek - nova srpska književnost prvi put dospeva do visokoga artističkog usavršavanja.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Vidi to kapetan, pa ga nešto štrecnu. Zagolica ga bezobzirna taština. Prvi je on čovek sad u Gori, u Brodu, mora i njegovo dete u poslednjoj svečanoj povorci kroz selo biti kao knez.

Taj naočit a skroman Kolašinac nešto se odavno sviđao silnomu agi. Još kad se prvi put najmio u njega, pokupio je od momaka pištolje pa zajedno sa svojim izneo na kulu i predao Vukašinoviću.

Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik. Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati. Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski..

Narod je ne samo mučen i grabljen, no mu je i svako dosto– janstvo bilo oduzeto. Kad je on kao mlad pop prvi put projezdio kroz nuriju na sedlu, svi arnautski prvaci i spahije su mu poručile da sedlo ostavi u popadijinu vajatu

A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi nasrnuo čuveni Met Firaja. Neka mu je prosto što je kuću opljačkao i čeljad zastrašio.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

ZALUTAO ANĐEO (Po francuskom) Anđelak jedan mali, vedra i svetla čela, Razvio krila videć’ široki prostor svud; Prvi put eto raju okrenuo je leđa I leteo je, ni sam ne znajući kud.

Ako nije vetar samo, Ako srpskim uzdasima Tvoj amanet usisamo; Ako suze roda tvoga Budu rosa složne svesti, Prvi cvetak iz tvog groba Biće cvetak blagovesti; Ako tugu, jadnicu nam, Tvoja misô očeliči, Zatočnici tvoga duha

Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna: Zaplaka se starac prvi put svog veka, Lati s’ dževerdara, jedina mu leka: „Rođeni mi sinak čisto ime ote — Pa na što mi život pod senkom

Ja te, Rački, po prvi put videh, Ta onomad na Đivovu tlu, Kad slavismo našega Omira I dizasmo pomenu mu stub. Moji druzi krčiše mi

A jedan sinak — ma koji budi — Da skupi žudi iz naših grudi, Da zbere iskre iz naše krvi I združen barjak podigne prvi, Da čuje, vidi, oseti svak: Pruće je lomno, al’ snop je jak. Ako to čekaš, Bog ti ga dao!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

) Sad treba da se svega ostaviš; na rod da zaboraviš, i samo tvoju sreću da gledaš. Sutra će te jedan prvi vilozof prositi. EVICA: Filozof! FEMA: Dakako.

Koja jošt u varoši ima takvu titulu? Svaka mi mora triput načiniti vizitu, dok ja njojzi jedanput. Ako ne dobijem prvi stol, ja neću u stol ni ulaziti.

Krmačo jedna, obezobrazila si se kao vaška! SARA: Fidon! Ovaj je gori grubijan nego prvi. FEMA (đipi): Ta ja neću ovo u mojoj kući trpiti. Ko si ti, šta tražiš ti ovde?

Miljković, Branko - PESME

pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod

Tišino u svetoj senci što snove moje vajaš hoćeš li primiti to telo ukleto, koje nastanjujem poslednji i prvi zatočenik odbegle tajne i svoje krvi.

leševe Šestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne zapevaše anđeli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela. i zid progovori.

ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce Koje se javlja na najrazličitije načine u plodu i kamenu podjednako Prvi put slatko drugi put vrelo Sada ima sve što je njeno Na jugu More na severu oblake Na istoku trešnje na zapadu

Dotle treba sačuvati svoje oči koje gledaju sa nekoga zida i čuvati se oslepljenja i zaslepljenja. Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad gledam u jezero ili u prostor.

Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.

Kad mastilo sazre u krv, svi će znati Da isto je pevati i umirati. Mudrosti, jači će prvi posustati! Samo nitkovi znaju šta je poezija, Kradljivci vatre, nimalo umiljati, Vezani za jarbol lađe koju

To dole je li mržnja? Ili ja koji svojim poreklom učestvujem u svim prizorima? Ah, kakva užasna svetlost probuđena prvi put nad sklopljenim očima.

pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će se prepuštajući pesmu drugama ja prihvatam veliku misao budućih poetika: jedan nesrećan čovek ne

Krakov, Stanislav - KRILA

ovi, probadani zvucima i pogledima, prsili svoje teretom uvijene grudi, i besno udarali po kamenju potkovanim cokulama. Prvi su bili visoki I snažni. Jednolikost je stvarala opsenu da su i drugi takvi.

Za tu je noć naredio da mu dovedu čupavo devojče sa crnim očima. Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak.

Bilo je još suviše blisko. Još je osećao na licu otrti mlaz tuđe krvi. Onaj jauk mu je ostao u glavi. Pa ne samo taj prvi.

Ostavite se toga, gluposti, — tešio ga je rastuženi Duško, i brisao plave, detinjske oči. — Gluposti, ko zna ko će prvi poginuti. A major ga je gledao svojim blagim, no tužnim pogledom, koji kao da je dolazio izdaleka.

Bio je saznao da je određen u prvi transport za Bizertu. Za njime poslati telegram našao ga je u komandi. Gledao je jednim okom kako vojnici starci tucaju

uturili redenike, nalili benzin u rezervoare, piloti navukli šandaje i kombinezone, i onda se elise zanosno zavrtele. Prvi Njepor se podigao naoružan uvis, a za njim se dizali novi aparati i ronili u nebo.

Ranci se zabacivali na leđa, sprema je zvonila, čuli se nezadovoljni glasovi vojnika: ”Baš uvek moramo mi prvi”, ali se ipak kretalo unapred. — Jedan po jedan, na odstojanju čuo se glas majora.

Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši? Prvi put im telefon javi da je Kajmakčalan pao. Bulatović sa šakom vojnika i zastavom u ruci uzeo je prve rovove na njemu.

A gore se neprestano bije. Gore je granica. Prvi naslućeni komad njine zemlje. I ranjenik pita nosioce da li je i on na granici ranjen.

Duško je drhtao i dalje. Srce mu je sitno, plašljivo lupalo. — On je, on je... Nije se prvi put ta senka javila kraj njega. Jaukao je noću u snu, vikao i skakao pomamljeno. Uvek je tada ne koga tražio.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike. Tamni galebi koji nas nadletaju prvi su vesnici od nje. Do Dakara je još uvek daleko.

Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike. „Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike.

“ Ovaj je crnac, uostalom, prvi koga sam video da je sasvim antipatičnog lika i bezobzirnog držanja. Brod će poći, međutim, tek u četiri sata ujutru,

Kod velikih takođe, ono što čini crnog tako dragog onima koji ga prvi put sretnu u njegovoj zemlji, a kad ne glumi Evropejca, to je ta jasnost i jednostavnost njegovoga lika, osvetljenog

Iziđosmo na krov: limunade i led. Dok smo razgovarali, nebo se stade oblačiti i nekoliko dalekih munja objaviše oluju. Prvi pucanj groma bio je tako iznenadan, suv i akustičan, da nas je uistinu trgao.

Zanimljivo bi bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.

Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo.

Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.

Vuije nije bio prvi prijatelj s kim sam se tako brzo sprijateljio, i za koga sam imao apsolutno poštovanje. Ja sam video ljudi isto tako

Ostali će igrati bridž. U selu su istovremeno dva tam–tama. Prvi koji posećujemo izgleda skroman po gomili prisutnih.

„Idem sutra u Man!“ kažem sebi i ponova tonem u san beskrajno srećan. Nekoliko sati ranije ja sam prvi put u životu čuo za Man. Ujutru polivanje vodom od koje se ježi. Kinin. Doručak obilan kao da se ruča.

Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak. Crnci–aleri raspoznaju nas ipak sa druge obale dok silazimo niz breg i doplovljavaju nam u susret.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić STANOJE GLAVAŠ Sadržaj PRVI AKT 3 DRUGI AKT 35 TREĆI AKT 36 ČETVRTI AKT 57 PETI AKT 74 STANOJE GLAVAŠ LICA GLAVAŠ

u Sulejman-pašinoj službi JANjA, skeledžija PORFIRIJE, njegov momak ĐENADIJE, STOJAN, ANA begunci BOŠKO, Stanin sin Prvi, drugi, treći TURČIN Jedan RUDNIČANIN Jedan GRUŽANIN Jedan SELjAK Gomila pobunjenih SELjAKA HADžI PRODAN PRVI

sin Prvi, drugi, treći TURČIN Jedan RUDNIČANIN Jedan GRUŽANIN Jedan SELjAK Gomila pobunjenih SELjAKA HADžI PRODAN PRVI AKT PRVA SCENA Gusta šuma u okrugu smederevskom. Isak Piletić sedi sam više neke provalije. Docnije Glavaševi momci.

hajd’, hajd’! (Svi odlaze.) ČETVRTI AKT PRVA SCENA Pašino predsoblje. Nekoliko Turaka, zatim Stana. PRVI TURČIN: Al’ je i bila noć! DRUGI TURČIN: Tako mi brade Prorokove, ovako nijesam doživio!...

TREĆI TURČIN: Pa kakve pomoći i od vjere i od junaštva?... Da je šćede ovom našom zamijenit, prvi da dođe u vezira!... A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!...

Da je šćede ovom našom zamijenit, prvi da dođe u vezira!... A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!... PRVI TURČIN: Biva, sve je tako kao što rekoste; ’ma nikako mi u pamet ne iđe kako da se, kod nas ovolikijeh, ono nesrećno

Ćerim gleda, pa tek vrti glavom... PRVI TURČIN: Ti kako sudiš, to bjehu prerušeni hajduci? A tako mi i Osman kazuje da je baš glavom Stanoje dohodio...

A tako mi i Osman kazuje da je baš glavom Stanoje dohodio... TREĆI TURČIN: A dakako!... PRVI TURČIN: E, zla poganika!... DRUGI TURČIN: Još nešto ima. Vele da je nekakvu curu baš samome veziru oteo.

Kakva je, Huso, ona baba što se oko vrata šunja?... Da je noću vidim bih od nje u svijet bježao! PRVI TURČIN (gleda kroz prozor): Ta to je ona noćašnja vještica te nam izdade hajduke... Baš nikoja druga do ona!...

TREĆI TURČIN: Već ako ti ne htjedneš? STANA: U sanu pseto znači zlotvora. PRVI TURČIN: ’Ma babo, Alija ne reče za pseto, nego za pašinu kerušu.

STANA: Zato im treba zube vaditi. A ako dosad nisu vađeni, Treba im smesta glavu odseći, Da više ne laju!... PRVI TURČIN: Mašalah, babo! Baš ni oni Hafis, što je u Stambolu knjigu učio, ne bi ljepše tumačit umio.

Možda u konšiju? STANA: Smejte se, deco!... Mene prođoše Smehova lepih dani veseli; Sad plačem samo. PRVI TURČIN: Za kime, bako? STANA: I to da kažem!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

O, mali sirotani moji! vi ne znate kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro

Dim, pucnjava, bojni urnebes, blizina boraca i prvi teški utisci — sve je to smetalo da ce čovek orijentira u borbi, naročito ako je lajik u vojničkim stvarima, kao što

Na prvi pogled cela borba čini utisak nekoga neizmernog haosa, gde se samo puca i gromi, halače i ubija. No malo pomalo počinješ

Kad on nije u prvi mah obratio dovoljno pažnje na to, ja sam ponovio napomenu. Zašto da se on tako oseče na me? Zar je to baš tako nemoguće

Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa čisto kao da probudi iz nekog teškog sna. »Ura«... prvi je juriš srećno odbijen. Ovo je bilo u tri časa po podne.

drž' se Ture!...« Prvi je juriš odbijen, ali je turska vojska opijena slavom i pobedama. Ta ona je baš jutros zauzela naš Prugovac i tolike

Pucati, zabaviti se kakvim poslom koji privezuje svu pažnju — to je najbolji lek za ljude koji, što no reč, prvi put zagrizaju vatru. Juriš je bio užasan i očajan. S levog i desnog krila Turci su sipali u šanac unakrsnu vatru.

Što granate nisu raščupale, prsne i pobegne. Utom i juriš s fronta bude odbijen plotunima i kartečem, kao i prvi. Tako je srećno odbijen i ovaj drugi, kombinirani juriš. Sad ostavim bedem i okrenem se da vidim gde je đeneral.

Tu nema opravdanja, tu nema izvine. Vi ste strašljivica, vi ste kukavica, vi ste morali prvi bežati kad ne znate gde vam je vojska.

doktor opet pojaha konja, ali sad ga više nije zaigravao, niti se ćuškao da bude prvi do đenerala. Pravo vele, od uzvišenoga do smešnoga ima samo jedan korak.

Bpeli letnji dani, pa se mrtvi brzo raspadaju i trunu. Posle smrada prvi su vesnici bliskog razbojišta grdni rojevi krupnih muva zlatica. Zatim počnem nailaziti pojedine trupove.

Usput ka Prugovcu stiže nas odnekud pukovnik Rajevski. On je tek pre 10—15 dana došao iz Rusije, i kad se prvi put javio u štab u Aleksincu, ja sam ga dočekao.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Jer otkako je sreća njima zacvetala, Nikad nisu usta još na usta pala, A poljubac prvi rad se uvek skriti, Je li, moje lane, pa znadeš ga i ti!

Život moj, i moje sve. Strašan je taj crni ambiz, — Samo u grob u grob ne! Pa zar ja da prvi bacim Šaku zemlje na njen les! Ruka mi se natrag trza, — Taj običaj kuje bes.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Kad sutradan stiže naređenje da se naša dva bataljona, prvi i treći, izvuku iz borbe i prikupe kod Brodske reke. Pitao sam se: zašto?... zbog čega?

U zapovesti je dalje bio izložen plan našega napada. U prvom borbenom redu biće prvi bataljon. Treći bataljon ostaće u rovovima da posluži kao oslonac, ako napad ne uspe i Bugari slučajno nalete.

Docnije sam doznao da je jedan vod iz čete vojvode Dinića, lutajući kroz maglu, izleteo prvi na vrh Kajmakčalana... — To ćemo tek da vidimo — upade Predrag. — Nema šta da se vidi.

Dat je znak za juriš. Iz naših rovova prolomi se snažno i gromoglasno: „Ura!“ Sećam se dobro... Prvi je izleteo neki narednik Ivan, vičući: „Za mnom, braćo!

Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš. Potrčasmo kroz maglu, nošeni zanosom ko će prvi da zakorači u svoju zemlju. Pred našim očima svitnuše puške i natrčasmo na drugu odbrambenu liniju neprijateljsku.

Pritajili smo se najzad malo i mi. Ali na najmanji šušanj trzao sam se. Ispred nas nema naših vojnika. Mi smo prvi na koje oni treba da nalete. A scene od prošlog dana kovitlaju po mojoj svesti, pa mi ne daju mira.

Već izbezumljen, dohvatih se golim rukama za žicu, kao da će me ona spasti. Obazreo sam se hitro levo i desno. Ceo prvi streljački stroj ležao je mrtav.

Spuštali smo se niz jednu klisuru. Išli smo obazrivo. Ja sam prvi koji nastupam. Negde pred nama, ili sa strane, nisam mogao tačno da ocenim, pucale su puške.

Ubili bi me sigurno. Vidiš li — Vlajko zažmire i značajno me pogleda — tada sam se prvi put zapitao: a zašto?... Zašto se mi bijemo?

Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo. I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno. Podnarednik diže prvi glavu. „Ne vide se“ — reče. Skočili smo. Ali zarad bolje predostrožnosti sklonili smo se malo udesno.

Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili. U prvi sumrak obavestim šapatom vojnike moga voda. Ali kada pade mrak otpoče paljba, te ne mogah da se izvučem.

„Ne ostaje nam ništa drugo nego da pretrčimo ovu udoljicu pred nama, i da podiđemo ispod mitraljeskog ležišta. Ja ću prvi.“ Samo što reče, on skoči i u dvadesetak skokova se prilepi za susedni breg. — Hajde, pretrčavajte, redom!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG 254 GROBLjE 257 MILOŠ SVETIĆ 260 PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA 261 STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.

starije srpske poezije — a to znači antologije srpske poezije pre Branka pa, neminovno, i bez Branka — može na prvi pogled izgledati posao prilično uzaludan i nepotreban: čas kao veštačko i nasilno oživljavanje nečega što je već davno a

je, tako, složeniji nego što bi naše nedovoljno znanje o njemu želelo, i više je „naslaga“ u njemu no što bismo na prvi, površan pogled slutili. Svi znamo kamo je on izbio, dokle, i kako pouzdano i radosno zahvatao — dok je mogao.

Jer je nesumnjivo da nije puki slučaj što Branko nije prvi koji bi u srpskoj lirici opevao bio Stražilovo i belilo (ne ono karlovačko Belilo, nego apstraktno belilo pastoralne

Branko je prvi savladao vešto što je svima njima ostalo do kraja nedokučivo. No sve to ova knjiga daje samo ovlaš i uzgred; jer ona je

niko se njime valjano nije umeo ni služiti, iako je o tome maštao već Orfelin, iako je Dositej u tome pravcu učinio prvi zaista ozbiljan korak.

i Krupinskog, da u njegovoj poeziji treba možda tražiti i tragove Šulceove i Čokonaijeve, i ko zna čije još, to ja evo prvi spominjem, i samo u obliku pitanja. A Pačić nije makar ko u našoj staroj poeziji, i daleko od toga.

U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru. Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti

Neka zaspi s pjesnom mojom, dosta za krat prvi, Ovako ću zadjeti joj mreža mojih vrvi; Te daj danas, te daj sutra, — serce mi se nada, Neće proći ni pet dana da se

Tako je pravi pokoj tek u zemlji, Beda na zemlji. 1852. Jovan St. Popović MILOŠ SVETIĆ PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA iz Serbije u Srem, pa u Krušedol manastir, pred nemačko-turski rat, okolo godine 1787.

1837. Jovan Subotić SRBIN Ja sam Srbin, srpski sin, Ime m’ Radivoj; Prvi mi je zavet taj: „S’ Srpstvom padaj, stoj!

(U tome pravcu Tih. Ostojić je možda samo prvi, ali ne i jedini koji je grešio: povedeni svakako njime, činili su to i drugi, na primer Dragutin Kostić u svome članku

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Đura Jakšić JELISAVETA Sadržaj PRVI DEO 4 DRUGI DEO 40 TREĆI DEO 71 ČETVRTI DEO 72 PETI DEO 107 JELISAVETA KNEGINjA CRNOGORSKA DRAMA U PET DELOVA

Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC Prvi, drugi, treći, četvrti i peti SERDAR JEDAN RANjEN PERJANIK TURCI u

Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC Prvi, drugi, treći, četvrti i peti SERDAR JEDAN RANjEN PERJANIK TURCI u taboru CRNOGORCI NA STRAŽI CRNOGORSKE ČETE

ČETE SERDARI, VOJVODE I KAPETANI IVAN, sinčić Đuraškov [VUJO, perjanik] Zbiva se u Crnoj Gori. PRVI DEO PRVA POJAVA U kneževome dvoru Jelisaveta gleda kroz prozor.

i odanošću Kojim mi tvoje sjajne odlike Preispuniše dušu prerano, — Što te u ime dužda, oca ti, Kao Venecije prvi poslanik, Pozdravit mogu, svetla gospođo!... JELISAVETA: I nije — i milo mi je.

on — tek Crnogorac, Divije krvi, mrka pogleda; Al’ u govoru katkad zavara, Te mi se čini Venecije je Ponosa lepog prvi učenik... Vujo!... (Vujo ulazi.) VUJO: A što ćeš sa mnom, svijetla gospođo? JELISAVETA: Je l’ bio ovde kapetan?

SVI: Živeo dužd! Živeo knez sa kneginjom! PRVI SERDAR: I u sanu sam pušku spominjô... DRUGI SERDAR: Hajd’ sad, Turčine! Hodi, skotino!

Hodi, skotino! TREĆI SERDAR: Dođi, da čuješ jeku planina! ČETVRTI SERDAR: Da poznaš decu naših krajina! PRVI SERDAR: Al’ je od plama stidan vuk! DRUGI SERDAR: A još ga više mrzi puk! TREĆI SERDAR: Mamićemo ga na strv.

KATUNOVIĆ: Šta govorite kâ u groznici! A gde su deca ovih planina? PRVI SERDAR: Gde su mačevi? DRUGI SERDAR: Gde su bičevi? TREĆI SERDAR: Kojima ćemo skota šibati...

TREĆI SERDAR: Kojima ćemo skota šibati... ČETVRTI SERDAR: Pod kojim će se ropski gibati... PRVI SERDAR: Tirani! DRUGI SERDAR: Varvari!

— Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’! KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša! DRUGI SERDAR: Pogonićemo skota tog. TREĆI SERDAR: Krvnika večitog!

ČETVRTI SERDAR: Pokazaćemo Turčinu Da je Kosovo krvav spomenik. — KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Pi ti kavu, pi! Nemoj tuj kô budala kakva zavrzivati... Vidi ti njega! On da meni zapovijeda! Danas ga prvi put donese đavo, pa već se napravio kô neki gospodar u mojoj rođenoj kući. — Ama, nije, oče proto, već...

Čekaj, lopove jedan, što se toliko otimaš i koprcaš! Još sam ja snažan, iako sam se rodio nekako kad se prvi put počela trećina od naroda kupiti; još ja imam snage i kuveta, iako se već dvadeset godina nemam čim ni na Uskrs

Čudnovato i zagonetno stvorenje! Doktor (s neke visine): Na prvi pogled to bude bila budala, blödѕіnnіger Kerl, Crétіn! (Davidu) Kako se bude zvala?

Bojić, Milutin - PESME

4. SPOMEN Velbužd! Dan slave, dan carskog krštenja, Kad prvi lovor svest Budućeg opi I pade srebrn usklik Proviđenja I linu carska krv da žezlo škropi. ...

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić SUMNjIVO LICE Sadržaj ČIN PRVI 3 ČIN DRUGI 31 SUMNjIVO LICE KOMEDIJA U DVA ČINA LICA Jerotije Pantić, sreski kapetan Anđa,

ČIN PRVI Soba palanački nameštena. Vrata sa strane i u dnu. I JEROTIJE, ANĐA JEROTIJE (šeta uzbuđeno s rukama pozadi i drže

pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akata, ili: iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj... tek vidiš — u slobodi. Eto, tako, ide mu taj posao od ruke.

Pa znam te onda, tico, i zašto si došao. Hoćeš po drugi put da naplatiš od nekog dug! MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put. ŽIKA: More, kako prvi put! Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst.

Hoćeš po drugi put da naplatiš od nekog dug! MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put. ŽIKA: More, kako prvi put! Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst. MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko!

MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put. ŽIKA: More, kako prvi put! Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst. MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko!

Nije što je mene strah da me on pogodi, nego samo zato što nisam rad da poginem! ŽIKA: Pa ko je prvi ušao? MILISAV: Sobarica. ŽIKA: A onaj? XIV VIĆA, PREĐAŠNjI MILISAV: Ah, eto gospodin-Viće, pa nek ti on kaže.

Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo! VIĆA (otvorio je prvi listić hartije): Ovo je neki račun, šta li? KAPETAN: Čitaj, ti samo! ĐOKA: Ali, zaboga! KAPETAN (Boki): Pst! (Vići.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

oni će koristiti samo onaj uži vid te literature, one žanrove i onu poetiku kojima se slavi svetački kult, jer su prvi junaci slovenske književnosti bili tvorci slovenske pismenosti i književnog jezika, Ćirilo i Metodije i njihovi slovenski

Tada će se, kao i kod drugih evropskih naroda, pojaviti sveti predak i slaviće se njegov svetački kult. Prvi takav srpski svetac jeste zetski knez Vladimir, idealan hrišćanski vladar, koji nepravedno strada u dinastičkim

To je jedna dinamična freskoslika Srbije 13. veka. Njegovo delo je prvi srpski roman. Teodosijevi junaci uvek su u stanju povišene osećajnosti, koja se prenosi i na čitaoce.

U drugoj polovini 14. veka nastaće i prvi srpski istorijski žanrovi, letopisi i rodoslovi, koji su vremenom dobijali sve veći značaj.

Njegovo delo sadrži sve elemente kosovske teme potonjih spisa i kosovskog mita usmene poezije. Kosovska tema jeste prvi sačuvan i potpuno jasan primer simbiotičke povezanosti pisanog i usmenog poetskog sistema srpskog srednjeg veka: ista

istoričar Valtazar Bogišić zbirku pod naslovom Pjesme iz starijih, najviše primorskih zapisa (bugarštice), 1878. Prvi veći zbornik narodnih deseteračkih pesama, opet mahom epskih, zapisivao je od naših pevača, početkom 18.

To potvrđuje i zasad prvi poznati zapis epske pesme, iz 1497. godine, skrivene među stihovima italijanskog speva Balcino, koju je autor speva

I dok prvi put za devet godina Bećir-aga sa ženom mirno večera i raspreda o radosnom saznanju da se najzad oslobodio hajduka koji

svoju vazalsku dužnost mogao pomoći oblikovanju njegovog epskog lika kao narodnog zaštitnika pokazuju dva podatka. Prvi je arhivski. Markova oblast je bila zaštićena od upada turske navalne konjice. Drugi je književno-istoriografski.

molim Gospoda da hrišćanima bude pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu". Otud su mogli nastati i motivi u pesmama kako Marko ukida porez koji su nametnuli Turci na

Tome treba dodati i bogat repertoar oblika prihvaćenih u novijoj nauci o folkloru, koja je, u znatnoj meri, stavivši u prvi plan samo proces pripovedanja, prihvatila u svoje okrilje i sva ona ostvarenja što se kreću u okvirima ponovljivih

u narednim decenijama izrastaju dva svestrana stvaraoca, Jovan Rajić (1726-1801) i Zaharije Orfelin (1726-1785), prvi teolog, istoričar i pesnik, drugi daroviti slikar, naučnik i pesnik.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

babom uvek čini da je još kao mali, nedozreo, i ne toliko ozbiljan da je, te, kao u dućanu, tako i kod kuće, on da je prvi, on da naređuje, on zapoveda, raspoređuje, sve u svojim rukama drži, već sve to jednako baba.

— poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada. Prvi put od očeve smrti bilo je tada što ga je baba od posla, rada odstranjivala.

On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i... Uveče, kad pođu iz dućana kući, on ide prvi, u prvi sumrak, a za njim će posle već brat mu poći, pošto sve dućane, magaze dobro zatvori.

On, smešeći se nekako bolno, sluša kako mu srce peva, greje i... Uveče, kad pođu iz dućana kući, on ide prvi, u prvi sumrak, a za njim će posle već brat mu poći, pošto sve dućane, magaze dobro zatvori.

— Naš je! Ona posrnu. Papuča joj odlete s nogu. Čisto padajući nasloni se na nj, i, prvi put, uze ga za ruku i poče je ljubiti.

— Ona, sinko! Došla i veli: »Živa natrag neću, pa bijte, secite! To je. Živa ja tamo više neću!« U prvi mah, od jeda, ljutnje, umalo što se Mladen ne zaboravi, što ne prelomi pero, ne baci tevter i ne skoči da pravo tamo,

Svi se, dakle, osećaju kao slabi, boje se, povlače. On sam treba jak da je. I ta mu je noć bila najteža. Kad prvi put saznade da mu, ako hoće da je kao što treba a ne oslanja se ni na koga, ne obavezuje nikom, da bi to svoje, sebe,

Kao niko do tada, više nego otac, tako je on proševinu, svadbu svome bratu učinio. Darovi bili su prvi. Nevesti čitava niza od dubli. A već spremanje jela, pića, večera.

on, prvi put tada, pusti suzu... Umalo što se ne zaplaka... [Na svadbi peva se:] . . . . . . prvo milovanje, Milovanje, slatko

Tako i ona, čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala,

koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i poruči za nju iz kafane rakiju i kafu, što, na veliko iznenađenje

I kad je nastala pljačka turskih, a i srpskih dućana, magaza, svi ostali, prvi ljudi, gazde, dok su neki pljačkali, neki se gurali oko opštine za vlasti, položaje. Gazda Mladen nije se video.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

B. škropi tašta zeta kad joj kao mladoženja prvi put dođe u kuću (SEZ, 19, 142); preperuga čeljad u kući (SE3, 16, 157): čobanin na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56);

sa najnovijeg groba i baci na tuđicu (Begović, ŽSG, 240). Na Busani ponedeonik (prvi ponedeonik po Uskrsu) odlaze žene na grobove svojih umrlih i »busaju« ih, tj.

postupak poznatog srpskog junaka iz prvog ustanka, Vase Čarapića: kad je on, hajdukujući, video u proleće na Avali prvi g. kako je olistao, izvadio je cvancik i darivao ga (Milićević, Kneževina Srbija, 75). G.

Praznik g. je Preobraženje. Pre Preobraženja ne valja ga jesti, a toga dana nosi se u crkvu i osvećuje i prvi put, kao pričešće, okuša, i daje se bolesnicima (ŽSS, 140; Begović, 30; SEZ, 14, 71; 40, 74; ZNŽOJS, 20, 49). G.

»Drem« se »predaje« i samom drenu, kad se u proleće prvi put ugleda njegov cvet (Sofrić, 86), ili na Đurđevdan pre zore: momci i devojke u tri maha penju se na d.

Koja devojka takvu j. ugrabi, prva će se udati, LMS, 122, 112). Kad se pojave prvi momci — vesnici da je venčanje svršeno, mladoženjina majka iznosi pred njih j.

, i oni se za nju grabe [ko je ugrabi, taj će se prvi oženiti] — n najzad je zajednički pojedu (SE3, 19, 161). Svatovi se ne puštaju u devojačku kuću pre no što iz puške

Polivka u ZNŽOJS, 8, 169). U vezi sa magičnom snagom j. postao je verovatno i propis da, kad se detetu prvi put oblači košuljica, treba kroz nju propustiti j. (»da bi dete bilo rumeno«, ZNŽOJS, 7, 186). J.

Ako žene ugledaju prvi put u proleće rodu s glave, biće te godine malo k. (ZNŽOJS, 7, 144). Kad se u selu Razgojni (leskovačko) pojave

Tiber. ‹69›), tako se Srbi, kad prvi put u proleće zagrmi, kite koprivom (SEZ, 14, 332; 17, 169; 194); takođe se, u tom slučaju, i verige kite k.

O religijskom značaju k. najbolji je dokaz činjenica da se koprivom ritualno pričešćuju. K. se prvi put okusi na Čisti ponedeonik, ili na Mladence, ili 1.

i Schneeweiѕ, 126). Na Veliki petak od svih variva samo se ona sme [mora?] jesti (Begović, 111). Kad se prvi put jedu, nabadaju se na slamku [o značaju toga v. Schneeweiѕ, 126], »da preko leta ne bi imalo buva«.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Odumio je ovoga Božića povesti iz kola prvu koja mu se svidi. A nekako dosada bio je teške sreće. Prvi put, bilo mu je tada dvanaestak godina, dovede mu otac prćijašicu u kuću i leže ga s njome.

Lani, ugrejan vinom i zabreklom momačkom snagom, upade mu u kolu u oko jedna hrišćanka, koju tada bijaše prvi put vidio, ali je po čuvenju poznavaše.

a komšinski pištolji i oni iz okrajnih kuća odgovoriše bistrom i jakom pucnjavom i na mahove ruše tajanstveni mir što ga prvi snijeg selu donese. Brat i sestra sa komšijama, gazeći snježanikom, žure k crkvi.

Preldžije sjede uz vatru, pale lule i gledaju kako plamen bukti, pa ćute, kao da nečemu osluškuju. Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže!

A kad Vaso bijaše sit i vinom i mrsom, povratiše se ka gospodaru. Nadstojnik uđe prvi u dućan, pa se kroz konobu, ne rekavši gospodaru ni riječi, izvuče u dvorište.

Na prvi mah sestra je kojekako odbacivala: čovjek joj nije kod kuće, već na radnji, a bez njega teško joj se odlučiti.

— Tako misli — veli — i gospodar, gazda Jovo... i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo. — Vrijeme je da se pođe, — veli, i pomisli: „Ionako ih je vino dobro prihvatilo!

—Sagni se! — veli joj i, uhvativši je za ruke, povuče je za sobom u pećinu. Unutra je tmica; na prvi mah ne vidi jedno drugo. Maša se priljubi bolje uz Radu.

— Idem, — veli u suzama. Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom. Radivoj ide prvi, a njeno dijete uzastopce za njim. ...Te noći preldžije u Petrovoj kući nagađaju radi čega Cvijeta odbjegnu od Radivoja.

— Na tvojoj sam, Pavle! —Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... . —Ta znamo na kojoj ste, — veli jedan od komšija, radoznao da čuje još jednom. —Biće ono sa maćuhom?

—Što? Ta neće, sreće ti, advokat radi toga doći? —Ne znam... vidjećeš, — i nasmija se, pa požuri da prvi u sud uđe. Na raspravu došao odvjetnik iz grada. Pođe u čitaonicu da popije kavu i pozdravi koga znanca.

lično gazdu; poznaju ga tek po imenu i glasu, ali neće da mu pođu u susret da ga pozdrave; misle, treba da on to prvi uradi: crkovna vlast je teža od svjetovne! Pop Vrane razbi led, pa ga predstavi i — rukovaše se novi znanci.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Izgleda da me to napušta. Danas sam pomislila, prvi put posle toliko vremena, kako mi u kovčezima leže lepe haljine i kako bi bilo prijatno ponovo se okupati u Mrtvaja

Omorina je — slama mi volju. Htela bih, a ne mogu da se pomerim s mesta. Ne mogu da učinim ni taj prvi korak. Da li sam uzeta? Šta je sa mnom?

Bogdan O meni ovde vlada uverenje da sam glup. Ne znam koji je od mojih neprijatelja prvi pustio okolo takav glas, možda baš Kirča, taj mrzovoljni mušičavi sebarski sin. Najpre će biti da je on.

se, razum sličan mutnom potočiću, dno mu se ne vidi iako je plitko, šta nosi u svom vrtložnom klokotu ne zna se, na prvi pogled je bezopasan, a obale razvaljuje i odnosi.

to tiho: najpre će jedan po jedan Brzanov vojnik lagano i bešumno savlađivati visinu, penjući se uz postavljene lestve. Prvi koji se gore ispenju ućutkaće dva-tri stražara koji će spavati na svojim mestima, ne sluteći da bi se neko tuda mogao

Matija Ispeo sam se na štalu da bih zbacio nekoliko naramaka sena konjima. Bio sam zamišljen, pa u prvi mah nisam ni zapazio jednu mladu ženu što je ležala na boku. Umalo je nisam zakačio vilama.

Dok u srednjem dvorištu trešti pijanka, ja i ona smo najzad sami, na našem starom mestu u senu, onde gde smo se prvi put sreli.

Dadara se rodio da bude vođa i on je to i postao čim mu se pružila prilika. Za dva dana postao je prvi među jednakim, za nedelju dana zapovednik koji uliva poštovanje, za dve su mu se divili, za četiri je postao gospodar.

Možda je pravi trenutak da to i učinim. Baš sada. Jer prvi put, posle toliko vremena, osećam neku lepu, milu blagost u duši.

Taj Mito ga je zatekao kako se igra s nekakvim sićušnim mišom koga je, izgleda, uhvatio još prvi dan kad su ga zatvorili i onda se zdušno potrudio da ga pripitomi.

daleko od očiju prostog sveta. Tako će pravda biti zadovoljena, a ugled manastira donekle sačuvan. Prvi je govorio Dadara. „Dužnost nas vojnika je da se borimo protiv neprijatelja.

Naprotiv. Prvi bih klekao pred njim, poljubio bih mu stopala kojima hodi po zemlji, i nazvao bih ga najvećim čovekom jer je zarad svoje

Ilić, Vojislav J. - PESME

1880. MOLITVA Kad jeknu zvona s crkvice stare, Tiho i bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože,

O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak

O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi!

1885. LjELjO Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet. A ljupki, nemirni Ljeljo, sretnuvši sedoga starca, Hladnoga Boreja, reče: ,,Kuda si pošao, stari?

se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i tući: Ko je od kog zaslužniji i ko treba prvi ući?

Kako su se dohvatili za čupave svoje kose! Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i stradao za nju često.

Već konjanici prvi u trku bacahu strele Na gradska gvozdena vrata, na platna i kule bele. No silna Bramina vojska još straha i plašnje

Na humku gavran graktajući sleta, Kovilje raste i kupina cveta. 6. Kad sam prvi put putovao tuda, Bilo je mutno novembarsko veče; Pustošna jesen ovladala svuda, A Drina šumi, peni se i teče, I

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC. VLADIMIR KEPEN I ALFRED VEGENER 144 HHVІ ROĐENjE NAŠE ZEMLjE. PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI

VASIONU I VEKOVE PREDGOVOR Za vreme letnjeg odmora 1925 godine, provedenog na semerinškim planinama, učinio sam prvi, dotle nepreduzeti pokušaj da razvitak astronomije, njene velike ljude i njihova otkrića pretstavim u vidu ličnih

To je osnovna zamisao moderne teorije relativiteta, koja, kao što je to Minkovski prvi zamislio, vreme i prostor stapa u jedan četvorodimenzionalni kontinuum.

minule vekove prisustvujemo najvažnijim scenama velike drame u kojoj je um čovekov otkrio tajne sveta, onda moramo na prvi čin u Mesopotamiju, u stari Vavilon Nabukadnezarov. Potrebno je da se za taj put odenemo na način onog vremena.

Te su pločice prvi list knjige naših znanja o nebeskom svodu. Oštro kucanje budi me iz polusna. Vi ste iščezli iz moje blizine, naše

Ona zahteva dva posla: prvi, pročitati sa neba momentani položaj zvezda, i drugi, izvesti iz toga položaja zaključke o sudbini.

Taj prvi posao čisto je naučna stvar; i sam Kepler, jedan od najvećih astronoma svih vremena, bavio se naime i izračunao horosko

To se desilo za vreme Cara Nebukadnezara. Tim svojim pretskazivanjem postao je Tales slavan čovek i prvi mudrac grčki.

Kada sam davno je to bilo - prvi put zaplovio morem i kada mi je kršovita obala strimonskog zaliva iščezla iz vidika, upalo mi je odmah u oči koliko se

Ta ulica, široka četrdeset koračaja, nosi isto ime, Kanopus, kao i zvezda koju smo noćas prvi put videli, a vodi u aleksandrisko predgrađe istoga imena.

Ovo je, to se raspoznaje na prvi pogled, pozorište, a ona veličanstvena zgrada biće hram Izidin. Hajde da vidimo! Zaista, u polutami hrama treperi

Ovo je botanička bašta; u njoj se gaji najraznoličnije bilje, a naročito fino voće. Do nje je zoološka bašta; njeni prvi počeci potiču još iz vremena Aristotelovog, kome je Aleksandar slao sa svojih vojnih pohoda razne egzotične životinje;

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

U ovom periodu počinje se sa prilagođavanjem književnih dela za potrebe školske lektire, izdaju se prvi listovi i časopisi, namenjeni pre svega nastavnicima, a zatim i učenicima (na primer, u Parizu 1757.

Pesma u celini ne može predstavljati dečju lektiru, ali se prvi deo triptiha, imenovan kao „Dete i tica“, koristi u te svrhe.

grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi je ognja Poklonilo živa, A tičice male Pesama mi dale.

Pokreće 1765. Slavenoserbski magazin, prvi časopis Južnih Slovena. Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.

Poznanstvo sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem imalo je veliki uticaj na njegov književni rad. Pesme „Rane“ (prvi deo nazvan „Dete i tica“), „Ribarčeta san“ i poema „Đački rastanak“ proučavaju se kao deo poezije za decu.

i ministar prosvete 1886–1887. Pisao je rodoljubivu i ljubavnu poeziju i pripovetke. Zbirke pesama: Aberdar, prvi jek (1868), Drugi jek (1870), spev Srpski patrijarh... (1866), balada „Nevesta hajdukova“. Stevan V.

Stevan V. Popović u Novom Sadu pokrenuo prvi ilustrovani poučno-zabavni list za decu – Radovan 1877. Stevan V. Popović: Radovanov dar 1878. Stevan V.

Pokrenut prvi list za omladinu srednjih škola Knjižica u Nišu Pokrenut poučno-zabavni list Pčelica u Novom Sadu Pokrenut list Spomenak

Stanković, Borisav - TAŠANA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković TAŠANA Sadržaj PRVI ČIN 4 DRUGI ČIN 27 TREĆI ČIN 54 ČETVRTI ČIN 68 PETI ČIN 87 TAŠANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S

bratstvenici, čočeci, lautari, Turci, narod Dečaci i devojčice, sluge i sluškinje dešava se u Vranju 1850—80. PRVI ČIN Soba velika i prostrana, ali sa navučenim zavesama kroz koje jedva prodire svetlost.

Pa kad ti je toliko teško bilo, što nisi kazala, i onda bih ja odmah došao, odmah, još prvi put? TAŠANA Oh, i ja, dedo, ne znam! Samo znam da... MIRON Šta, kćeri? TAŠANA Ne znam, dedo!

I onda, i to godinama, jednako se samo gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo vino, preko njegova groba

godinama, jednako se samo gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo vino, preko njegova groba prelije, kao da je živ, kao da on to traži od mene. Oh, dedo!

STANA (sluškinjama): Eto vidite, i što ste toliko zalarmile. Kao da ga ne znate. Kao da ga prvi put viđate. SLUŠKINjE (odlazeći): More, strašan je! Ulazi Tašana.

STANA Eh, ne znam ja te hadžije. Pa oni su me, snaške, na sve ovo i naučili. Sam svekar ti, hadži Stevan, prvi me je on sve naučio. On me je gonio da se dobro hranim, da se lepo nosim I kitim. Ne za mene već za njega.

I onda, zašto da ne zapevam? Hoću, pevaću, i sada evo prvi ću ja: I večeras evo ja sa mojima doći ću odmah da posedim. (Tašani): Tašano, večeras doći ćemo.

(Klonulo): Ali, valjda što sam postigao sve što sam želeo, sve učinio što je trebalo da ja učinim, da postanem ovde prvi, najveći, zato valjda što sad nemam šta da želim, i zbog čega sebe da gonim — počinjem osećati ovu ne malaksalost, već

I to ne voljen usled poštovanja, što sam prvi, najveći, ili što, ako je žena, kod nje izazivam strasne, ljubavne osećaje, ne to, ne tako — nego da voli mene kao

Obučen u dosta aljkavo odelo, ali po kome se vidi da je, kad je prvi put krojeno i šiveno, to bilo sasvim raskošno odelo. Uvređen, a i dosta zbunjen).

(Hvata se za glavu.) Pih! (U grčevitom smehu): Aha-ha! Pa, Mirone, Božji ugodniče, vladičin namesniče, prvi duhovniče, tako li ti tvoju pastvu čuvaš, na dobar put izvodiš, u veri pravednih otaca učvršćuješ?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

zašla kćer seoskog popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara; i taj puškar, nekada prvi momak, a na kraju samo firmonosac radnje koju odavno vode njegovi oženjeni sinovi iz prvog braka.

” Šnajdernica se zaprepastila. Majstor je promenio deset izraza lica, a prvi kalfa i dvadeset. „Pa dobro, a gde si ti video te makaze što same kroje?” zapita naposletku majstor.

U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza. Pomisli na svoje rođenje i detinjstvo, na mladost, na naglu odluku da se ženi

Zbog uvrede mađarskog naroda. Začudo, majstor Kosta se u prvi mah držao prisebno. Setio se da je to politička krivica, i govorio ženi da su i te kakvi ljudi za takvo što sedeli u

Ali uveče majstor Kosta oseti da ga groznica trese. Sutradan ga je palanka videla kako prvi put u životu ulazi u advokatsku kancelariju, izlazi iz nje, žuri u magistrat, odande nekuda, ne uvardaše kuda, i opet

Ujutro se prvi digne, počisti pred kućom, oca pozdravlja s „ljubim ruke” i dodaje mu stolicu i vodu i lek, ulazi da vidi mater, i onda

i tešnjoj grobnici, leži sestra gospa Nolina, lepa Julica, i s njom njen „Markiz”, njen srednji muž, drugi od trojice. Prvi od trojice, doktor Mirko, jedan od najuglednijih građana varošice, eo ga tamo pod onim gustim bršljanom, sa ženom i

Pričalo se u svoje vreme dugo po palanci kako je gospa Nola usvojila Toticu Paulu. Taj slučaj je prvi po redu istakao bio kakvo je srce u gospa Nole.

Malo dana zatim, Stanojla Perčinova je prvi i poslednji put u životu obukla kićenu svilenu haljinu, uzela Tošu, ili kako je ona govorila, Todora, ispod ruke, i

Pa se javio neki melanholičan stid, možda prvi put u životu Stanojle Perčinove, što je ružna i nezgrapna, što se nije mogla udati kako se udaje, i imati dece.

Zamišljao je gos-Toša, i puštao da defiluju pred njim, lica njegovih znanaca u palanci onakva kakva će biti na prvi glas o mirazu koji gos-Toša sprema poćerci: neka zgrčena i uznemirenih očiju; druga razlivena i zabezeknuta; treća

Žena u grobu, a ćerka, mesto da majku zameni, kelneriše... I tu sam nakaznost prvi put videla u ovoj blagoslovenoj zemlji...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

U detinstvu se mora učiti onaj koji je rad sentenciju slavnog onog muža koji je pri pogledu neprijatelja prvi bacio oružije i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo

No kad drugu čast Ljubomira u Jelisijumu pročita, opet u svoj prvi element dođe. Ah, Burjam, Burjam! Kakva je to slava, kako mačevi sevaju, kako štitovi ječe, brda se tresu, a on na

valja da je našoj irojkinji svojstveno bilo brzo govoriti, koje malo promukle reči njene izdavaše kao kad u proleće prvi put izdaleka grmi, a budući da prednja dva zuba nije imala, zato nije ni čudo da pri ovoj grmljavini iz usta njeni kiša

spasenije ove naše irojkinje, kao padenije i stradanije, predstavim — ali ja vam čest javiti imam da sam već dvadeset prvi rukopisni tabak prešao, koje je moja granica, i da više pisati ne smem, jer vi nećete da se prenumerirate kad je knjiga

U najvećoj njenoj nuždi, koju je sad prvi put kao pri prvoj prosidbi iskusila, ona bi se jamačno bednog svog života lišila da nije, kao što smo vidili, Sudbina

A on meni »sluge«, to jest mi, majstor Gliša, jesmo sluge. No vreme je da dođemo k predmetu našeg pisanja. — Prvi je dakle bio: Magarac Valamov, koliko znam, jedan od sviju starog i novog zaveta magaraca koji je govoriti umeo.

« Voopšče, ljubezni čitatelji, mi vrlo nepravo imamo našim ženama prebacivajući što mnogo govore. Doktor Andrejev je prvi oštroumno primetio da je to isto mnogo govorenje naši devojaka i žena za nji, kao i za nas same, nužno i spasitelno.

Poznato je kako oni koji se prvi put u kartanje upuštaju čine; — spočetka radi su malo u kafanu, da im vreme prođe. Dođu kod astala gdi se igra, sve se

« — Opet prosioci. »Udovac, ima troje dece.« — »Nek ide bez traga, ja bi ga prvi dan udavila kad bi za njega morala poći.« O, samo vi pođite za njega, pa će se on sam udaviti!

»Kako ti je ime?« »Agan«. »Bi li ti kod mene služio?« »Dragovoljno« — odgovori prvi — »kad ne bi tu bedu (na oružije pokazujući) kod sebe imao.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju. Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim sam se prvi put u krilu

Čim sam se prvi put u krilu majčinom nasmešio, iz toga osmeha ponikao sam ja i pošao svojim putem u svet; čim sam se prvi put u krilu majčinom zabrinuo, namrgodio i uozbiljio, iz te zbilje ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet; i

majčinom zabrinuo, namrgodio i uozbiljio, iz te zbilje ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet; i čim sam se prvi put u krilu majčinom zaplakao, iz toga plača ponikao sam opet ja i pošao svojim putem u svet.

Uze reč prvi, onaj što je brinuo brigu celoga sveta: — Izmorio sam mozak i izlomio dušu, brinući ljudske brige! — A jesi li ih bar

Milenkovića. Ti raniji biografi izvodili su svoju tvrdnju na osnovu pronađenih podataka, po kojima sam ja prvi razred gimnazije završio 1878. godine.

u istraživanje po starim arhivama, preturajući sve školske protokole, gde je najzad utvrdio nesumnjivi fakat da sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri godine, iz čega se da izvesti jasan zaključak: da sam se morao roditi 1864. godine.

Kao prvi eksperimenat toga zbliženja izgleda da sam bio ja, predstavljajući u neku ruku personifikaciju balkanske zajednice.

Ja lično nisam bio toliko pretenciozan da što pre dobijem prvi zub, ali mi je otac dosadio zavlačeći mi neprestano kažiprst u usta i pipajući me po desnima.

Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške. Vele: da bi se stalo na dve noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se

To je doba kada se kod čoveka javljaju prvi instinkti koje zatim ni život, ni vaspitanje, ni obrazovanje ne mogu suzbiti niti uništiti.

Ona u svoje vreme nije bila tako seda, ali sam joj ja, još kad sam joj prvi put bio predstavljen, počupao crne vlasi, te da bi umirio sestricu, stariji je brat brzo iščupao pamuk iz postave

I jednog dana učinio sam prvi muški korak u životu. Stao sam odlučno pred majku i izjavio da neću više da nosim suknju.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Zavideo sam ordonansu što zastade, jer smo mi, koji idemo na čelu, prvi na nišanu. Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao.

On skrete sa strane puta. U mraku jedva nazresmo gde se put odvaja. Komandir zastade. Naiđe i prvi top. — Prednji, teraj još malo... Još, skreći! 3atrupkaše kopite i top skliznu s druma na seoski put. — Teraj pravo!

A da upalimo svetlost, videće nas, jer nismo odmakli ni jedan kilometar. Uostalom, šta možemo sad!... Prvi, teraj! Kad naiđoše na most, konji usitniše nogama. Oble talpe na mostu zakloparaše.

gotovo sami sebi, izmučeni i jadni, davali smo utisak razdražene gomile, i vojnici su već glasno protestovali. Prvi put od početka rata.

A tu su stali kao zamrzli, očajni zbog dalje neizvesnosti. Prvi put vojnici su zastali neodlučni. Videli su oni da otadžbini nema spasa. Trebalo je ostaviti kuće, porodice.

Potpukovnik Petar mahnu tužno glavom: — Malo im je što su se napunili para dok smo mi ratovali... Sada su lihvari prvi koji sahranjuju državu, iako smo mi još živi. Pred radnjom Luka sjaha.

Ali opet su probili Bugari na drugoj strani i u prvi sumrak je naređeno da odstupimo. Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova.

Molim vas, udaljite se. Vatrica je u peći ugodno puckarala, dok je napolju sve više stezao mraz. Prvi put od početka odstupanja uđosmo jednom i mi u sobu, pa nas odmah, evo, već isteruju.

Svitalo je i već sa novim danom počinjalo je novo zaglavlje mučne povesnice naroda srpskog... GOLGOTA Prvi decembar. Dugačka kolona konjovodaca krete.

Iz daljine zapažamo kako kolona skreće nalevo i već prvi zamiču uzbrdo. Mi se primičemo lagano. Zatim zastajemo. Opet krećemo.

Pred jednim tesnacem stajali smo dugo. Prišle su i kolone koje su išle sa strane. Svi bi hteli prvi da prođu. Komandanti se prepiru. Neka deca plaču. Konji se omiču u provaliju. Vojnici viču...

U PLANINAMA Onako izbledeli, pomodreli i pogureni, izgledali su ljudi kao teški bolesnici, koji sada prvi put izlaze na svetlost dana. Narogušeni stoje pored vatre, ne bi li povratili snagu.

Petrović, Rastko - PESME

Ko kaže da pušenje škodi mladosti? Sad su nam grudi eksplozivne, Kad prvi dim pustimo Ugledaćemo u njemu plameni poljubac, I dokle ćemo se odbaciti polazeći u raj!

Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi. Ko će poludeti prvi? Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo! to u Bečkereku piju kvas; Bum, bum! u Tambuktu nove krvi.

se providi i miriše nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan mesec žut, Ogroman, istinski prvi put noćas, mesec žut (U čijem li vrtu sultanske kćeri sad je skut?) o, ćut! o ćut!

! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se: na devojku neku, što pogibe.

svoje mišićne palube, Zato smo britvama kidali užad živu za krvi; Pod katarkom oborenom zdruzganih creva izdisasmo tad prvi A već se za nas rađalo i rađalo mirijadama novih crvi. Pariz, 1922.

O, san je vampir pun gnusobe i krvi, A buđenje te vreba razrokim očima; Nesposoban da izgradiš biografiju, nisi prvi Koji si žrtva otrovnih gljiva. Ima!

Najzad govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći cela misao i da bi se odahnulo.

Ova je pesma moto u knjizi Planovi; prvi se stih rasteže kroz celu knjigu, pa i kroz život pesnika. Vadite, gospodo, vi ništa ne jedete. Hvala, siti smo.

U prvi trenutak učini mi se da je taj lik tamo izrazit i jasan, ali, naprežući se, da se udubim u njegove linije, iščile nepovr

Odjednom ruka diže zastor, i zagledah se u zoru, To mislim beše prvi put da se udubih u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u odgovoru, Podne već beše prošlo, ja još

pomogne li glas mu znan, strašna će možda šibanja: Jer žudim (ako ozdravim) da vidim Je još jednom kako rudi. Prvi put dakle spavah, ne nadgledajući tok života, I sanjah isti baš čas životni kako odlazi, I kako ravnodušnost,

da će potom preklati stado jagnjadi; I da će zvezde poprskati mladošću moje krvi; Kao žrtva, lukavstva mu, bejah toliko prvi, Da sam gledao za njim, još dižući san s lica, u čuđenju, Stalno sam nalazio trag njegov svetli pri mom buđenju.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Dečak ga sam mora naći! — tvrdo će starac Milija. — Od mehura sapunice je tananiji! Ako iz kule izađe, prvi će ga vetar oduvati kao jesenji listak! — štite roditelji dečaka. »Da mi za njega nađemo Cvet?« — On ga mora sam naći!

I samo što je trepnuo izbistri se prvi izvor, drugi, treći, sto i treći. Osmehnu se Majka Voda Vedranu i reče: — Verne prijatelje, momčiću, imaš!

Drvoseča poče da se na smešno lice privikava. Čak pomisli da ima nekakve svrhe njegov život i iste noći prvi put, spokojno zaspa. Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom.

Čak pomisli da ima nekakve svrhe njegov život i iste noći prvi put, spokojno zaspa. Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom. Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali.

Oklevajući, pođe dečak. Oklevajući, vrati prvi udarac. I, gle čuda! Drugi su sada pred njim uzmicali. Prestade izrugivanje i guranje, ali čitanje i pisanje i dalje su za

— govorili su i smejali se. Poče da proklinje momak svoju sudbinu, a majka poniknu očima, prvi put osećajući da je nemoćna da pomogne. 3atim se jednoga jutra diže još pre zore i pođe u svet da nađe leka nevolji.

Zar je smeo da primeti kako nije veći od pedlja, da podanicima jedva seže do kolena? Prvi Doglavnik i za to nađe lek: zašto bi podanici pred Carem stajali? Neka kleknu. Još bolje: neka puze!

Konačno se priseti: ili će otići on, ili podanici čija je visina iznad propisane! Tu već Prvi Doglavnik stavi prst na čelo. Zatim Doglavnik Prvog Doglavnika stavi prst na čelo.

Odu li podanici — ko će hraniti Cara i Careve doglavnike? Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti? Mislio je i razmišljao Carev Prvi Doglavnik. Od silnih misli izgubio je san Doglavnik Prvog Doglavnika.

Ah, kako je blistala trpeza! Kako se smešio grad! S darovima i pozdravima već su počinjali da pristižu i prvi gosti. Car Carevine s leve strane planina od bljeska je morao da zatvori oči. Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni.

Ali, nadigrati me nećeš... — izbaci orao karte ispod krila, rasturi ih kljunom po steni, pa reče: — Deli prvi! Uslov znaš: ako dobiješ — propustiću te, ako izgubiš — progutaću te.

— reče. — Ja sam bio i ostajem Belutak! Tako more, ribe, morska ježica, zvezda i koralna grana prvi put čuše njegovo ime, a reka svoje izgubi. — Šta je to belutak? — podiže obrve morska kornjača.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković KOŠTANA Sadržaj PRVI ČIN 3 DRUGI ČIN 14 TREĆI ČIN 32 ČETVRTI ČIN 48 KOŠTANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PESMAMA) LICA: HADžI

Vranje. Sadašnjost. PRVI ČIN Velika prostrana gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Otvorena dvokrilna staklena vrata, a s leve i s desne strane

) Aferim, Mitke! Tako! I ako si stariji, otac da im budeš, i onda da ih poučiš, odvratiš, a ne ti još prvi među njima... Aferim! (Ustremi se Magdi): A ti? Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh, gazdo!

Ili jablanče tanano? Bre gidi, džanum, Stojanke, Stojanke, bela vranjanke! TOMA (prvi put se okreće Ciganima. Strogo, znalački posmatra Koštanu, sebi): Silan glas... Ali dosta.

Šantić, Aleksa - PESME

Neke bijele kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi.

Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj prvi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, Kô da mi zbori: nema ljeta više!

1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci

Po rastrtu moru, kô po meku platnu, Padali su prvi galebovi. Neđe Molitva je rana u zvonu I klatnu Jecala. Sve grane, putanje i međe Pjevale su pjesmu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

kad je na ovaj način stvorena, kad je pesma o njoj progovorila, i svaka je od toga trenutka bila ne izmišljeni lik, nego prvi, najaktivniji borac koji budi revolucionarni odnos prema mučnoj stvarnosti.

O Savi ima više pesama i mnogo pripovedaka. On je bio višestruko značajna ličnost: prvi srpski književnik, aktivni učesnik u mnogim političkim događajima, organizator crkve.

Uočavajući opasnost od Turaka, a stojeći im prvi na udaru, despot Uglješa se zalagao da se protiv Turaka, u cilju njihovog proterivanja sa Balkanskog poluostrva, stvori

On je predlagao Carigradu savez protiv Turaka i nudio mu i novčanu pomoć, a kao prvi korak ka normalizovanju odnosa sa Grcima prihvatio je izmirenje sa carigradskom patrijaršijom i priznanje njenih ranijih

pribijen uz gradske zidove, i već se ne imaše gde borba na konjima voditi, a ne bejaše prilike da će ih primiti u grad, prvi Momčilo sjaha s konja, pa pešice udariše na neprijatelja, boreći se živo i odupirući se junački, jedno po vlastitoj

Tu i on sam padne od Turaka. I u Prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu. Ali ne beše to vreme izbavljenja.

u pesmama kosovskog ciklusa nalazimo tri uzroka porazu: nadmoćnost turske Vojske, božju vonju i izdaju Vuka Brankovića. Prvi uzrok je jako naglašen u nekoliko pesama, a naročito u pesmama: Banović Strahinja i Kosančić Ivan uhodi Turke.

Nju ne uzima u obzir ni Konstantin Filozof. Po njemu, božja vonja je jedini uzrok tragediji: „I u prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu stranu. Ali ne beše to vreme izbavljenja.

On je bio prvi naš čovek kome su Turci učinili nepravdu i koji je osetio gorčinu izdaje. Ali nije klonuo. Pre boja, ostavljen od

Jedni govore da je on u tu Pećinu pobjegao kad je prvi put vidio pušku i pošavši da je ogleda (da li je istina da je onaka kao što se pripovijeda) probio iz nje sam sebi

Filozofu, Marko je pred svoju pogibiju rekao: „Ja kažem i molim gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“. Sve što istorija zna o Marku svodi se na to da je on bio neznatan vladar.

to je — u stvari — vera u beskrajnu moć čovekovu, u njegovu sposobnost da ovlada nebom i zemljom i da stane u prvi red kao umni i divni graditelj sveta.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

AKO BUDEŠ DOBAR GOST NAĆI ĆE SE NEKA KOST JEDNOGA DANA Jednoga dana Pre sedam dana Srelo se sedam Gotovana Prvi gotovan Naočit mlad Sede pa reče PREZIREM RAD Drugi gotovan Nemade kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE Sadržaj PRVI DIO 2 I 3 II 6 III 11 IV 14 V 18 VI 23 VII 28 VIII 32 IX 34 X 37 IX 41 XII 45 XIII 49 XIV 52 XV 57 XVI 60 XVII 65 XVIII

RANO LETE PRVI DIO I Iz gusta ljeskara na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: — Ku-ku! Ku-ku!

! One se najviše čuju s proljeća, kad se javlja prvi list, ali sad! Ehe, biće to nešto drugo. I zaista, iz ljeskara, umjesto ptice, ispade dugonog bos dječak i trkom jurnu

ponovo postavio u zasjedu da sačeka ove dvije delije koje su čamile u školskom zatvoru, „u tamnici kući neobičnoj “. Prvi se na vidiku pojavio Đoko Potrk.

Baš mi je milo što si to ti, a nije vuk! Volim te više nego deset vukova! Kad ga minu prvi talas razdraganosti, tek tada se sjeti da pogleda šta je sa Stricem.

Čim ugledaše njega i njegovu Žuju, diže se vesela graja: — Ehej, evo Nikolice s prikolicom! — povika prvi vođa družine Jovanče i njegovo lijepo crnpurasto lice radosno zablista.

Kad su se vraćali natrag u svoju omiljenu Tepsiju, prvi se javi kolovođa Jovanče: — Sad smo tek prava družina, prava četa.

— reče Jovanče i dječaci se raziđoše po Gaju čupkajući i kupeći pažljivo kao ptice kad traže materijala za gni-jezdo. Prvi se vrati Lazar Mačak i donese tananu stabljičicu zečjeg kupusa.

bio na Jovančetovu mjestu, zaždio bi odmah trkom natrag u logor da uzbuni ostale, ali odvažni dječak brzo savlada prvi strah i pomisli: — A šta će biti ako je samo obični jazavac ili neka još bezopasnija životinja?

— Pravite nered i još se smijete, je li! Kad se vratio za katedru, on izbulji oči u Lunju kao da je sad prvi put vidi. — A ti? Šta ti tu čekaš, a?

XIV Sljedećeg jutra nestrpljivi Jovanče prvi je stigao u logor Tepsiju, a kad se uskoro kroza šumu ukaza i Lazar Mačak, on mu potrča u susret.

— Sad je dosta, možemo unutra. Evo, ja ću prvi. — A zašto ne bih ja? — pobuni se Jovanče. — Ja sam pronašao pećinu, pravo je da ja pođem prvi.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama. Večernji Bogu prinos donese. TKO?

Metnu oni čudni čovek na njega Svoju desnu ruku i reče mu: »Ustani, ne boj se, ja sam prvi i poslednji! Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.

LESTVE JAKOVLjEVE U neko dobi, starodavnašnji Avramov unuk, židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu.

Učini se golem tabor od onih ljudi. JOANATANOV MED Tako je i Saul, prvi car izrailjski, bez požaljenja pravi sud činio.

Ubiše ga Grci. POSTANAK CARIGRADA Ovi prvi sabor učini se u dvaistgodištno leto od kako je bio postao veliki car Konstantin carovati.

I to on taki posluša i učini, te bi svet. Do njega je pusta bila ona gora; on je prvi naseli. Tako i dosad to biva. CAR, LAV I ZMIJA Grčki car Teodosije izađe s gospodom jedanput u lov podaleko među

« Indi, što će? Posla po njemu k veziru svomu pismo u tabor da ga uredi u boju na prvi harc. I tako bi, te pogibe onamo. Onda David već uze mu ženu za sebe. Učini blud i stoga bi i krv.

znao, ni bi preda se zvao da mu snove prokaže našto izlaze, niti bi mogao inače ono carsko gospodstvo dostati da bude prvi do cara vezir i nad svom onom zemljom zapovednik.

Uzeh o svojoj mi volji hoditi i boraviti. Odoh u Aleksandriju i onde se prokurvah. Kako se isto prvi put s muškom felom opoganih, posle toga već nikako nisam se mogla toga zasititi: toliko mi je veće starost bila bi li

SLAVENI Kako su prvi bogoznanci od Jakova deda im Bogom narečenoga Izrailja proimenovati, te se svi zovu Izrailji, tako i od Hristova imena

Ako li gde ima za trbuh gnjila sofra, — skoro i veselo se tamo hiti da bi na prvi jedžek stigli i drugi ne bi im zaseli mesta.

dijete odbija od sise i uči ga hranu jesti, isto po malo ga napre kašičicom zalaže, a ne mnogo taki daje, zašto da ga prvi mah mnogo zaspe, ništa mu to ne hvajdiše krome što pljujući mu natrag kvari i mrla svoje prsi i haljinice.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

i poče večerati, razmišljajući i hesapeći u sebi koliko još ima da prođe dok ga zakalfe; a čim postane kalfa, iskijaće prvi šegrt — mišljaše fatalista Pote — za sve ove dosad dobivene šamare. Bože zdravlja!

Bože zdravlja! Zapamtiće prvi novi šegrt ko je kalfa Pote! Tako misli Pote i jede pečenu bundevu, i teši se i uživa već sad.

Ta je pesma iz naroda; i bog zna ko ju je spevao, i na koju je Zonu mislio taj prvi kad je tu pesmu snevao! I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i tvorca i

Onaj prvi je bio manji i prazniji, a ovaj drugi veći i puniji. Onaj prvi nije imao ni vrata, nego samo ćepenak, a majstor Mane je

Onaj prvi je bio manji i prazniji, a ovaj drugi veći i puniji. Onaj prvi nije imao ni vrata, nego samo ćepenak, a majstor Mane je preko ćepenka uskakao vanredno vešto.

Kod mene malo koji dan da nema supe, a oni praziluk i na prvi dan Božića... S takvim svetom ne može da se izdrži konkurencija.

I jedan doticaj kolenima ispod stola, i jedno „ti“, koje mu ona prvi put izrekne, privuku ga i pritegnu silno njoj, kao najjači konopci i lanci („ružični“, naravno)!

“ — Što bre, ešeku? Zar tatko ti čorbadžija prvi u čaršiju i kod vlas’ i pri oficiri i indžiliri, pa može da nosi putine s potkovice, a ti ne možeš!?

Palo mu nešto tako odjedared na pamet da se presvuče; i on se nagizdio kao da je prvi dan Uskrsa, i nagizdan tako udari sokacima, pa, naravno, i Zoninim sokakom.

Dođoše već i Cigani. Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima. Među Ciganima odmah na prvi pogled pada jako u oči jedan sa trumbetom, s kosom i bradom žućom i od same trumbete.

Odigraše nekoliko igara, i „Krivu banjku“ i „Berbatovsku“ o „Tedenu“ i „Zaplanjku“; i naizmence vodiše kolo redom prvi momci iz mahale. Mane dao Ciganima dinar, a Nacko baštovandžija i oni drugi dodaše manje — po stoparac.

dućanom i s ocem se razgovarao, Mane bi ga ma kako izazvao — kako je ljut bio na njega — i potukao se s njim čim bi ga prvi put sreo i našao.