Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kod novog kralja Milutina bio je jedno vreme psar, posle učitelju mačevanja njegovom sinu Konstantinu. Pod drugim kraljevim sinom Stefanom bio je u pratnji kad je ovaj
Bogdan Sklopila je oči i prošaptala: „Da li je tu Dorotej?“ Posle je to izgovorila glasno, da je svi čuju. Psar Jovan Krebulja i štalar Jakov Bosiljčić, ta dva ništaka, nastavili su da vade krvavim šakama komade ljudskog mesa i da ih
Ja ne učestvujem. Neću protiv jedinog čoveka koji ovde nešto vredi. Bogdan Došao mi je Aleksije Jevtić, psar, i rekao šapatom, da niko ne čuje, kako je u šumarku prema Beloj kosi smotrio za trenutak monaha Doroteja.
Kaže, u jednom dahu, psar Aleksije da Dorotej leči od rana zadobijenih u boju protiv nas. Oporavlja. Krpi. Vest je vredela pedeset zlatnika, a
Bogdan Kako li sam se samo razgalio? Opet me je pohodio psar Aleksa Jevtić i opet mi je doneo vest koja vredi najmanje trideset zlatnika. Opet sam bio škrtiji nego što je trebalo.