Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad alʼ iznenada— Idući putem kroz polja On sreta U raspadanju leš jednoga pseta... I, gadeći se, glas Petrov ga trže: „Ravi!... Strvina!... Obiđimo brže!...“ Al On zanesen svemirnom lepotom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Majstor Kosta, što nikada, dreknu takođe: „Ja sam dobio tu narav od njega, pseta sandžakliskog, a ne on od mene.” Majstorica udari u plač. — „Zemljotres kod komšije!” — šuška šor.
Ali samo tako reći. Mi smo braća. Ja osećam to kad u očima Pavlovim čitam odanost i privezanost bezmalo da kažem pseta jednog. A znam da on to čita u mojim očima. Ali da ostavim tu metafiziku. Pavle je primer energije i sposobnosti.
Uhvatile se, kao obično, ispod ruke, i stegnule se u klupče devojčice. Deca. Kako se samrtno uplaše od priče, od pseta, od miša, a šta sve moraju da trpe i da pretrpe.