Jakšić, Đura - PROZA
Bože moj!... Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?... Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka.
Nijedno pseto nije zalajalo na njega... Čak u trećem skoku čuo se lavež pasa i glas njegovih gonitelja. Ja sam drhtala od straha, od
Noć je... Poneki starac samo kašlje u svojoj jadnoj kolibici, a napolju pred vratima pseto reži... To je sav život u selu: nigde žive duše! Nigde čoveka!... Samo ljubav i mrzost stražare...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Više će vrediti dvojica nego jedan. A posle, Lazar ti je na sindžiru. Šta hoćeš učiniće; a Lazar je dobro pseto, vredi mu biti gosa!... Turčin raširio zenice pa netrenimice gleda u Marinka. A Marinko nastavlja: — Eto, to je plan.
Iz provaljane glave kuljala je krv i mozak. Ona pogleda krvav tučak pa ga baci napolje. — Opogani mi tučak pseto tursko! — reče hladno, pa ode gledati druge poslove...
— Ži-ži-živa bila! — grcao je starac... — Otkud ti? — Došla — reče Jelica i obori glavu. — Pa tri meseca pseto neće da prekorači ovoga praga... — Ja sam došla... — Je li te bog poslao da mi budeš razgovor?
Da me pregurkuju oko ognjišta? Ostavi se, baba, ćorava posla!... Kaži: bogu hvala!... Mogao sam ti ja kao pseto skončati u onoj tavnici, u glibu, napaćen i namučen!... A dobri bog, vidiš, kako lepo dade!...
Dučić, Jovan - PESME
izgubio put u pomrčini, i sklonio se ovde od zla vremena, ne prepozna u domaćinu čoveka koji mu je nekada ukrao ženu i pseto. A domaćin je opet video u stranca samo njegovu tešku torbu koja je izgledala puna novca.
Ni žena nije poznala svog nekadanjeg muža. Ali je pseto poznalo svog nekadanjeg druga. Ono mu je dugo lizalo stope, i urlalo nad njim s pištanjem i sa suzama.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
παν μετrον αρεξτον znači: umerenost je polezna; o. τis anankis, o nesreće; škilji, σkύλος, pseto; hondro kefali, debela glava; kaka isterana, rđav posljedak; O τύχη ό kαίροός!
) Juco bre, Juco bre! Nećiš da si zoviš? (Otvori vrata.) Juco, more, Juco! POZORIJE 4. BIVŠI, JUCA JANjA: Pseto nevaljano, di si bila? JUCA: Bila sam napolju. JANjA: Napolje, napolje? Ko e slušio moja špekulacija? JUCA: Ja ne znam.
Razumiš? (Ošide.) PETAR: Bogati, gospođa, šta misli ovaj moj gospodar? JUCA: A bog bi ga znao. PETAR: Ta da ga je pseto toliko godina služilo, pak opet bi trebalo drugojače da postupa. Ali ništa! Ja vidim moje dobro jutro.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Smijao sam se i smijao dok me trbuh nije zabolio, a tek onda se nešto dosjetih i počeh sam sebe da grdim: — Tošo, pseto jedno glupo, zašto miševe nisi pustio da se uvuku u sam džak, pa ih onda mirne duše polovio?
Prijatelji nađoše, vezano za krušku, jedno veoma tužno i zabrinuto šareno pseto, koje im se učtivo predstavi: — Čast mi se predstaviti i od vas vrlo prestrašiti: ja sam čiča-Brkin Šarov, ovčarski
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rekoh mu da ne bude budala, mahnuh rukom, ali on ne shvatajući odjuri dalje. Sada sam opet bio sâm kao pseto, tako sam da sam mogao zaplakati da je to išta moglo da izmeni. Nije moglo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veče je međutim prolazilo mirno i puk je samo cvileo i zavijao celu noć, pod gradom, kao prebijeno pseto. Spremao se da u zoru pođe dalje. Iduće logorište bila je varoš Radkersburg.
Slavonsko‑podunavski polk beše otišao na vojnu, posle smotre u Pečuju, kao prebijeno pseto, ponizan i tih. U razvučenim, iskrivljenim, dvojnim redovima, dizao je prašinu kao stoka, obilazeći sela i baruštine,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁹ Ne valja se, kažu u Skopskoj Crnoj Gori, da trudnica udari mačku ili pseto da ne bi dete maukalo kao mačka, odnosno lajalo kao pseto.
se, kažu u Skopskoj Crnoj Gori, da trudnica udari mačku ili pseto da ne bi dete maukalo kao mačka, odnosno lajalo kao pseto.⁵⁰ (U Gruži, pak, veruju da će u tom slučaju dete imati bolove u stomaku.
Stari ljudi često kažu: „Žene se biju čibukom a ljudi nožem ali puškom“; „Konja i ženu treba držati za ular“; „Na pseto zamahni, a đevojku udri“.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Ja znam, al ti se ne da otac ni osoliti. DEVOJKA: Tako marite za mene! Ta da vas pseto toliko služi, pak bi se više brinuli. MATI: Jao, bog s tobom, ćerko, kako to govoriš?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ženska strana! ... — A stric stao, zgranuo se i sav se trese od jeda. — Ti li bre, pseto?! — viknu on gušeći se i dohvati štap te lupi Stanoju po glavi. Šiknu krv.
Kostić, Laza - PESME
Leteći po svetu u mukama ljutim, masnice si gnojem nagnojila žutim; masnice su mnogo primamile pseto, da ti ližu telo, ranjavo, prokleto. Oni ližu tvoje skupoceno blato, ližući se teše: to je, vele, zlato.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kobilu sam ubio zato što nisam mogao gledati da ti pseto skapa od gladi. Nego hodider i ti amo da se počastimo, svejedno, tvoje je, pa možeš i ti od svoje muke zakačiti štogod.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ pa jurnu ravno, olujnom trkom, otkud je čuo drugarev glas. „Stanider, lijo, crveno pseto, u dobroj ruci škljocare eto, biće ti koža kao rešeto!
Putuje priča i svakom kaže kako se vole neizmjerno i kako Vrapca Crvenog traže mališan Žarko i pseto vjerno. Od priče, najzad, pjesma se pravi, drugarstvo tvrdo po svijetu slavi.
Gromove čujmo, pa savez kujmo, nek đavo nosi rat! Dok sunca sija i jedan tračak drugovi biće pseto i mačak. Toliko puta ribu ti oteh u svom naletu grubom, varka te mnoga i brza noga spasi pred mojim zubom.
“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu ovom zavoli mačak pseto! Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!
I toga dana desi se, eto, lovac u torbi donese pseto zgrabi ga za rep, izvuče van, pa viknu gromko: „Ovo je san! Maskiran zeka u pseći frak!
—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema,
SKREĆE SE PAŽNjA Voćke mi krasno cvetaju, eto, krušaka biće čitavo leto. Đacima javljam da imam pseto. Čuvaj se dobro, nestašna četo! Baštovan Krum, Šabački drum.
VAŠAR U STRMOGLAVCU Žuri se mlado, staro, svi će u istom pravcu, vašar se danas drži u gradu Strmoglavcu. Pseto pešice kaska, čovek na konju lepom, vrana krilima maše, a štuka vesla repom.
A dalje, korak samo, novoga čuda eto: nekakav mačor strogi kupcima nudi pseto. Nasred vašara bučnog golem se kurjak dere: „Prodajem celu šumu, idem u kaluđere!
Čitam ih redom pred prvi mračak, pišu ih: deda, pseto i mačak. Kod čiča-Triše, u mlinu starom, planula svađa s najvećim žarom. Kako, zbog čega, jesu li ludi?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Možete ići. Mi pozdravismo i okretosmo se nalevokrug. Kada odmakosmo, progovori Dušan: — Jesi li video što je pseto od čoveka! Ne da se... Obavlja raport u ovoj noći, kao da smo u kasarni i predajemo dežurstvo... „Prvo ti!
— Ura, ura! — viču vojnici razdragani. Oni se više i ne obaziru na onoga brđanina, koji kevće kao pseto još od jutra... Komandir ponovi još jednom istu komandu. Masa eksploziva i čelika polete iz topovskih čeljusti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjedared zalaja jedno pseto i iskoči iz dvorišta, za njim pojuri drugo, pa treće i oko umorna učitelja podiže se čitav urnebes.
— Mora, bratiću!... nastavi Stojan sa kućnjeg praga. — Zamahni na pseto, ono će se kriti da ga ne udariš, a nekmo li dete. Tako je, bratiću moj!
čeka mene otpadnicu, čeka kao pseto što čeka milost od gazde... A ja sam tada skočila i pošla sa njim po noći... zakipela je u meni nekakva strašna mržnja,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Večan bol i večna patnja na ovim sivim, kamenitim obalama. U vrhu broda, pokriveno krpama, jedno malo pseto. Iz dubine broda viri par nogu, odevenih u nove, žute cipele, amerikanskog vrha, sa gumenim potpeticama.
ROBOVIMA Ne ubijajte pseto ni vuka. Nećete skinuti jaram s vrata – nema slobode, dok vam ruka miluje decu, i sestru, i brata.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
opet on promrmlja i konj pođe brže. »Ama šta sam ja lud? stadoh misliti u sebi: dao mu konja i sam kasam uz njega kao pseto, a on neće ni glave da obrne, neće ni da me posavetuje, ni jedne reči ...« — Ama, gospodine, grehota je to...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
naravi, naklon bješe da vjeruje; a s druge strane prednavaše mu se blago lice Pavlovo, njegove šale i njegovo lijepo pseto. U to ga i sanak obuzme pa mu se u snu nastavi trzavica. Sjutradan Jan je bio zlovoljan i nemiran.
Grof je sjedio pod onim istim brijestom gdje dan prije bješe djecu zatekao. Lijepo pseto ležaše kraj njega; pušku položio kraj njega s druge strane.
„No, pa hodi bliže! Ne bojiš me se valjda?“ reče čovjek rasijano. Pseto, i ono odiglo njušku put djeteta, raširilo nozdrice, pa mahaše repom. „Ne bojim te se!
Oboje pođoše lagano, obzirući se na svaki korak. Ne smjedoše potrčati jer se bojahu da se pseto ne otisne za njima. I on pođe za psetom, koje liskajući djecu po rukama i igrajući oko njih u vitlac, štekćaše kao da
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svaki je kokot u svom buništu gospodar. — Svaka je koka na svom sjedalu pijetao. — Na svom koritu svako pseto najjače. — Svuda je proći (hoditi), al’ (najbolje) je doma doći. — Svud je dobro, a u domu najbolje.
— Nuđenu gostu brojeni zalogaji. — Osvetnici iz krvi niču. — Podmuklo pseto najprije će ujesti. — Poklonjenom konju samar se ne gleda. — Po kurjaku se jagnje ne šilje.
poturčiše kadiju; druga: vidjeh gdje iz crne krave muzijahu bijelo mlijeko; treća: đe je bijela kučka oštenila šareno pseto, a bijela mačka omacila crno mače.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16. Srp. 17. Đeram. 18. Uši oko glave. 19. Pseto. 20. Vatra među prijekladima. 21. Grebeni. 22. Oči. 23. Konoplje. 24. Oči. 25. Uštipci. 26 Lepinja. 27 Pratljača.
Pitali Kraljevića Marka, kako je postao junak, a on odgovorio, da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto makar bilo najveće i najjače pobjegne, onda sva ostala paščad i najmanja i najslabija trče za njim; tako isto i dijete
A kad se kako pseto ili dijete, makar bilo najmanje i najslabije, ispriječi i stane da se brani, onda slabo ko smije nanj udariti. 38.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo.
Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.) Glad mi zavija u stomaku — pseto, Pa zrnje nekog mlečnog klasa žvaćem. U istom trenu: sunce, treći petô! Bosu mi nogu zemlja draška vlaćem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ti si... od večeras, ti si... mrtav za mene. Jedan za drugog mi više ne postojimo! Po muku, jedno pseto laje iz sela. Aćim se strese. Ja više ne postojim. Ja sam iščupan, htede da vikne. Po njemu zveči suv, izlomljen lavež.
Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...
Simka sedi na ivici kreveta i zamišljeno gleda u plameno i kockasto oko niske peći, i ne čuje to jedino prerovsko pseto noćas kad je selo zadavljeno snegom, ubijeno pomračinom što se izmešala sa oblacima, jer je Milunka čula njihovu svađu i
Kad god je mogao, obarao je na jasle, i posle onog kad ih je otac zatekao, nju, pseto, premlatio vilama, a on dva dana nije smeo da mu izađe na oči, i uvek se zbog toga stideo pred njim, i sada se stidi,
Na mojim naslednicima što mi usrećiše starost.“ Prebijeno pseto skičalo je u odžaku. „Pamtim sve. Nikad me nisi uzeo na krilo... Nikad se nisi poigrao sa mnom. Ni poželeo srećan put.
Ni po odelu se nisam razlikovao od slugu. Dedi Luki lakše je bilo. Živeo sâm, kao vodeničko pseto. Glavu i srce si mi zgnječio Vukašinom.“ „Prestani!“ „Sve ću da ti kažem.
GLAVA ČETVRTA Andra shvati šta se dogodilo, jer Đorđe uđe polako, neodlučno. Uđe kao prebijeno pseto, glava mu sparušeno Visi na omršavelom vratu, i tako se kuštrava i suva prelomila na crnom zubunu, iz koga mlitavo
poslanik što se nadaleko čuje, i vođa seljački, pa živ nije da Vukašina ne sretne, da ga ne vidi kako se kao bostansko pseto šunja oko njegove gospodske kuće, u zaranke. Tada se obično varoška deca igraju pod lipama.
buknuće noć i selo i izgoreće sve, i vazduh zaudara na izgorelo meso, i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu vilice; on jedva diše, kroz lesu jasenova vidi, dva prozora svetle, on
Aja sam dugo gledao i upoređivao, i bio siguran da ne ličiš na mene, da nisi moj... Napolju zakviča pseto, pa umuče. Pa kasnije opet, od tolike smrti u selu.
Suze teku u bradu. Sada je i ona crna. Ni pseto mu se ne okaza kad uđe u dvorište. I ovde je pusto. Naježi se i pokuša da ubrza korak do svoje sobe.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Tako je, tako, nema govora. — Nema, gospodo, bezdušnijeg naroda od nemačkog. Nemac je besno pseto Evrope. u svom besnilu on je kidao i dečje meso.
— Čkonjo, idi smesta ubi ono pseto što urla gore! — Razuem, gos’ kapetane! I visok, nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih leđa,
— Čkonjo! On se neprijatno trže i oblačeći na nago telo svoj izgoreli šinjel, promrmlja: — Odoh ja da ubijem ono pseto. Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida. A ja pobegoh ka Drimu pa se tupo zagledah u mutnu, kao oranje, vodu.
tablicama rasturenim na sve strane, pa se najedanput omakao kroz prozor, na ulicu kojom je u očajnom trku bežalo jedno pseto, gonjeno od čoveka što je i sam zverskog nečeg imao u pokretu pa se žestoko trudio da mu namakne kružnu žicu na dugom,
onde na trotoaru, pa se samo trudi da ne popusti, diktaturu iz svojih ruku ne ispusti, i glavu je već iskrenuo kao pseto kad urliče: „Živeo, veli, Masarik! Živeo Masarik!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kako, pa je li mene htedoše tu pre ubiti oni konjanici?... — A ko ti je kriv, što ti sam ideš na pušku. Leno pseto, dok ne vidi zeca, neće da ga traži, ali kad ga vidi — Drž’ se zeče ! — Opet ću ja da pokušam — reče Đurica.
Onamo jedna venčana, da ga prati na tešku putu, da se nađe u zlu i u dobru, kao verno pseto, koje samo zna da sluša, ne tražeći za to nagrade (tako je on mislio...).
Ona se ispravi i pogleda ga pravo u oči. — A šta to može biti, reci der mi! »Vi’š... tvrdoglava kao pseto — pomisli on, a srdžba mu sve više raste. — Sad ću ja njoj kazati, pa će biti manja od trunke«.
A on veli: imam još sad na svaki prst po jednu... Dok sam išla za njim kao verno pseto, dok sam mu dala svu dušu moju, on već tražio druge i našao na svaki prst po jednu. Pa sad?...
Ne!... Dok sam ja živa, nećeš uzeti drugu... Zar tolike moje muke i sramotu da pogaziš, pa da me oturiš kao pseto!... I još mi se kune srećom hajdučkom — Drugo ništa i nema za kletvu — da se ne šali. E čekaj, ne šalim se ni ja! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Da mu ne bi bilo neobično samu po noći, nabavi jednu mačku i jedno pseto, koje je dobro gledao i milovao. U carskom saraju bila je jedna robinja, koja je iz aščinice u harem nosila jelo te ti
Pitali Kraljevića Marka kako je postao junak, a on odgovorio da se junaštvu naučio od pasa i od đece: kako jedno pseto, makar bilo najveće i najjače, pobjegne, onda sva ostala paščad, i najmanja i najslabija, trče za njim; tako isto i
A kad se kako pseto ili dijete, makar bilo najmanje i najslabije, ispriječi i stane da se brani, onda slabo ko smije na nj udariti.
Samo ćete joj ovo kazati, da bi vam verovala: da metne pseto pod krmaču, a krmaču pod kučku. Hajduci odu. Snaha im postavi u podrumu, napoji ih vinom, pa zatvori za sobom vrata i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Krčmar razgleda ispod stolova i po uglovima, otjera jedno veliko pseto što se bješe sklonilo od studeni, i zatvori. Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima. Kiši i hladno je.
Gledaju u svijet što pored vrata prolazi, i piju pomalo. — Gledaj, Lazo, pseto vuče kolica! — reče najednom ona, diže se i požuri k vratima. — Ja odoh, — reče joj on, kad se povratila.
Gomila besni, divlje navali na nj, bije ga debelim blagoslovenim svećama i nogama gazi po njemu, viče: — Ubij divlje pseto... bezbošca!... Ubij! A kad ugledaše krv i zamrzla čoveka, poplašiše se i razbegoše u redove litije.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
” ŽIVKA (njen gnev prelazi u bes): Kuš! Ubio te bog da te ubije, pseto lajavo! Da nisi više pisnuo, ili ću te stolicom po glavi!
) VASA: Ama, čekaj, brate, čekaj, de!... O majku mu, gde ću da poginem ni kriv ni dužan! ŽIVKA: Pišeš članke, je li, pseto gadno; aluzija, je li... (Dočepa stolicu.) Sklanjaj mi se s očiju, jer ćeš sad poginuti, svinjo pijana!...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: A mene da oterate? Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti?
FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!
FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi! JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!
FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo! JOVAN: Znate šta, majstorice, doneću vam ja za pet forinti od moga babe pseto što više vredi nego deset takovi lamura. FEMA: Kako izgleda, Žan?
Vidićete, svaki će u njega pogledati. FEMA: Donesi ga, Žan, da vidimo. JOVAN: Nemajte vi brige, pseto pouzdano. FEMA: Propopo, Žan, da kupiš češalj i sapuna, pak ćeš ga svake nedelje miti.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
DRUGI TURČIN: Pa sad nema ko da mu san protumači. TREĆI TURČIN: Već ako ti ne htjedneš? STANA: U sanu pseto znači zlotvora. PRVI TURČIN: ’Ma babo, Alija ne reče za pseto, nego za pašinu kerušu.
TREĆI TURČIN: Već ako ti ne htjedneš? STANA: U sanu pseto znači zlotvora. PRVI TURČIN: ’Ma babo, Alija ne reče za pseto, nego za pašinu kerušu.
(Glasno.) Pa, deco, pseto kô i keruša, Sa lajanja su zube gubili! A to će reći: da su kauri Na tursku pravdu negde lanuli. I zato...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sad je pod krevetom... — Pobeže! Larma se prenosi na suprotni kraj paviljona, neko otvori vrata i pseto izlete skičući. Naskoro se paviljon umiri.
— Kako, kako? — razrogači oči pukovnik. — Baš bi nam milo bilo ako bi se uhvatio onaj koji je uveo pseto — odgovori Pera.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Imanje i moral šćerdao je davio. Al' je barem ime zaslužio slavno. Laskao je podlo u pesmama rodu, I kô besno pseto mrzio je vodu. 7. Eto tu je Nestor, naš građanin slavni. Imućan i viđen činovnik državni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dva vezana vučjaka, i jedno pušteno čobansko pseto. Noću, stražar kućni obilazi zgrade i duva u rog ako mu se neki šum učini sumnjiv.
Ima u njoj manija... A dotle, moj otac peva na avliji da se sve ori, cepa drva, farba kokošinjac, hrani krmka, kupa pseto, igra karata s komšiskom decom na avliskom pragu, i priča im na svom sočnom jeziku priče i pošalice iz njegove mladosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naletesmo na raskrsnicu dva puta. Neko ostavljeno pseto zatrča se na moga konja, skoči i dohvati me zubima za bluzu. Zbunjen ovim neočekivanim napadom, a i da bih ga se
Toliki moj trud i napor i naposletku da se sve tako žalosno završi. Prokleto pseto! Obuzet sramom i očajanjem u nemoćnom besu, lupio sam pesnicama što mogu jače o kameni zid.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Bar tebi! Bar ti... MITKA (isprsujući se): Što, bre, ti sve na mene vičeš? ARSA Kući! MITKA Šta sam ja? Pseto li sam? Imaš li, bre, dušu, srce? I ja jedanput da se razveselim a ti odmah... ARSA Kući!... A žena, deca?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Prvi se na vidiku pojavio Đoko Potrk. Jurio je drumom kao da ga vija roj pčela, bijesno pseto ili kakav Gligorije crkvenjak s toljagom na ramenu. — Stoj!
Žuja odmah uskoči za njim, okrenu se i leže s glavom prema vratima kao svako pravo pseto čuvarkuća. — Vidi ti nje! — začudi se prostodušni Stric, pa i sam krenu da proviri u kolibu, ali Žuja prijeteći zareža.
— Eh, kad bi mene neko tako volio! A mene svako pseto, čim me spazi, odmah drž za nogu, za tur, za taban, gdje prije stigne.
XVI Uvrnut, fenjer na podu pećine osvjetljava, jednu pored druge, dvije glave: dječju i pseću. I dijete i pseto spavaju. Vidi se i krajičak neobične prostirke na kojoj njih dvoje leže.
To je neka geografska karta na kojoj se jasno vide posljednji ogranci bosanskih planina, rijeka Sava i Slavonija. Pseto je ispružilo svoju glavu s desne strane Save, uzduž Bosanske Posavine, dok dječak leži u Slavoniji pritiskujući uvom
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
put trandafil — ruža trebe — treba tuj — tu tufek — puška ćiler — sobičak, kućerak ćirija — kirija ćopek-sene — pseto jedno ćutek — batina uaptiti — ugristi ubavinja — lepota fatiti — uhvatiti feredža — haljina fes — kapa crvena