Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja ću da idem na ćabu, no nije stoga što mi je ćaba mila, no samo da se uklonim, da sa psima i ja ne izgorim. Nego ti, kneže, poslušaj mene: dovedi kneginju i ono malo dete (pokojni Sima bijaše malen), pak da ja
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
tvoj izmećar i onaj balavac onde (i on pokaza na Marinka i Lazara) osramotiše i obrukaše — moja kuća posta strašilo i psima crnobarskim!... Niko od onda nije prekoračio ovoga praga do vi danas!... Pa što onda da te ležem?...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ćutali su. Senator je imao, u majuru, pse, a među psima ogromnog Garu, doraslog svakom kurjaku. Taj pas je bio miljenik te senatorove siromašne rođake, koju je senator sad bio
Hrana im se ostavlja pred kapijom, kroz rešetke, na zemlji, kao psima. Medik i apotekar im je, pre, išao, a sad im ne odlazi niko. Živi su sahranjeni.
Sa avlije kuće trgovca Žolobova, vidik je bio bezmeran i Petar je sa svoga kreveca mogao da dogleda, daleko. Sa psima trgovca Žolobova – koji su Isakovičima bili, u kući, ostavljeni – kod svojih nogu, Petar je ležao na tatarskim
Dolazimo, tako, iz belog sveta, uđemo u nepoznatu, tuđu, kuću, pa odnosimo ćer ocu i ostavljamo starca, da crkne, među psima i slugama svojim, bez igde ikog svog, u tom trenutku. Taman se spremao da pošalje epistolu, tastu, u Novom Sadu.
Ona mu je jedina uteha u životu. Šta će mu kuća, bogatstvo, ako će sa lovačkim psima da leže, pri Sunčevom zalasku, i sa njima da se budi, ujutru.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Satima je sedeo kod nje, igrajući se detetom, ili psima, ali gutajući očima nju. Ni za čas mu ne pade na pamet da bi mogao poželeti ženu svoga brata.
Osećala je da je sama. Nikakve izvesnosti, da će joj se muž vratiti. Sa svojim divljim ljudima, konjima i psima, sa svojim velikim trbuhom, bio je otišao daleko, tako daleko.
Među zubima su škrgutali pesak. Pevači, što behu isterani na čelo puka, umukoše. Za lovačkim psima oficira, koji su jahali pred pukom, dimeći iz lula, bilo je potrčalo mnoštvo seljačkih pasa, koji su posle, izgubivši
Zanoćivši kraj neke jele, obično najkrupnije, Vuk Isakovič je češće sedeo dugo, među svojim psima, gunđajući, dok je sve oko njega već davno spavalo.
nisu činili se neposlušni, kao Karlu Lotarinškom, već naprotiv, polazeći sa njima, imao je uvek utisak da ide u lov, sa psima što ga gledaju ponizno i verno, koje može da napujda da razgrizu sve što mu prepreči put.
U tom paklu, duž zadimljenih zidova, pred mirnim konjima što se na pucnjavu nisu ni trzali, sa svojim psima što su začuđeno njušili miris baruta, zagledajući mrtve, išao je Isakovič, ne znajući gde je njegov puk, jer se ljudi
svoje brojanice, dok se oko njega tiskala i gurala sirotinja, Aranđel Isakovič oseti i sam da tako šaren, opkoljen psima, zbilja ne izgleda kao hadžija i vide kako ga i sa okolnih, malih i tamnih prozorčića kuća posmatraju.
strašno pripeklo, tako da se kola, kao usijanim gvožđem okovana, batrgala među jarugama i drvećem, praćena iznemoglim psima, do voćnjaka episkopa Nenadoviča, koji je to leto bio podigao malu, drvenu crkvicu, kraj svoje kuće i okupio oko sebe
Uvek opkoljen psima, zaogrnut, a samo u košulji, sav zarastao bradom i obrvama, taj stari pas spavao je i dalje na pragu kuće, pokriven i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
prožimaju se: Kad neko seosko domaćinstvo pođe naniže i stane da se osipa i propada, to se najpre zapazi na psima: zaboravi se ko im je kuvar, počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bi smo se i mi najeli!“ Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu. On poznaje svoje ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je tako i dole među ljudima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A mogao je, s punim pravom... Rastao bi se Žuća s glavom, Ili bi u nogu ostao ranjen; Jer van obeleženog mesta psima Kao i ljudima Prelaz je najstrože zabranjen!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pesama (Lako ti je pijan zapjevati, / A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i junaku s rđom putujući; Bolje ti je izgubiti glavu, / nego svoju ogrešiti dušu; Sastalo se zlo i gore, da
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bismo se i mi najeli!” Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
kida evenke sa prozora, i to je prošlost! baca ih u mrak i sneg, kokoškama, psima, selu... Ne, ne, to bi bio tipičan aćimovski gest. Treba spavati, pa sutra... Vukašin navuče čergu preko glave.
„Ja ih i ne čujem. Ionako mi se ne spava“, odgovorio sam. Deda nema nikakve veze sa psima, mislio je Vukašin i video vodenicu na mesečini i blistav žbun vode na vitlu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čuvši za lekovitost njihove svirke, nekakav moćnik držao ih je silom kod sebe, hvaleći se njima kao lovačkim puškama ili psima, mada mu je zvuk njihove pesme bio stran. »Možda oni i nisu toliko vredni hvale?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
pod jesenjim prozračnim nebom punim iznenadnih rasvetljenja, samo pitomi beogradski ludak, onaj Ludi Nasta, praćen psima. Ludi Nasta peva, psi zavijaju. Tada se dogodio preokret.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
osmicama skakao Majin miljenik Lero, u kome se, pred preobraženim izgledom sredine, razbudila ona naročita, djeci i psima svojstvena veselost od izuzetnosti situacije. Naša stara grbava Kata udarila je u kuknjavu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A psi odgovaraju svojim jezikom: — Dođite, da bismo se i mi najeli. Ali među psima bijaše jedan matori pas, koji samo još dva zuba imadijaše u glavi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Bio sam živ zakopan, izgubljen i smrznut. Za dlaku sam izbegao besnim psima i divljim svinjama i drugim divljim životinjama.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Čuste li prvu, vi? RADAK: Čusmo je svi! GLAVAŠ: Pa šta čekate? Radače, s Vukom brže za njima! Za leđa zađ’te psima poganim, A posle vašeg trećeg plamena Ja ću s Prodanom od’vud napasti; Pa neka ih je ravno stotina, U mrak će
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Grenlanda bile su savladane tek polovinom jula, pa je tada, sa te zapadne stanice, krenuo, natovaren na saonice vučene psima, prvi transport za srednju stanicu.
I one su opažene već sa naše Zemlje. Ono je, vidite, spiralna maglina velikoga medveda, ono je maglina u lovačkim psima, a ono je poznata maglina Andromedina.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srećko jednom rukom vrti točak na bunaru. Rista, kad ga momci zadirkuju, nadgovori i nadmudri sve. Seka se utrkuje s psima i sa ždrebetom. Ali su u osnovi deca bila dobra, nisu činila štete ni pakosti ni ljudima ni životinjama.
A mlađi i nema prezimena. On je u lovačkom dvorcu rumunskog kralja glavni nad lovcima i hajkačama, psima i konjima, i zove se Džon.” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.
Petrović, Rastko - PESME
I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava. Pa ja sa psima jurim u lov: ”O kneže medvede, budi ljubazan, dođi pod moj gvozdeni lonac; Mesec, ključ i katanac!
svet, nemajući nikakvog srodstva sa onim što me okružuje; i kevće, i laje, i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu psima, i predaje se najzad nekim veličanstvenim zanosima rastrzanja; ja imam toliko genija da bi dvadeset manekena postalo od
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Za to niko nije znao Mislili su da je zao Imao je divne želje Divno srce u grudima Želeo je prijatelje Među psima i ljudima Za to niko nije znao Mislili su da je zao Voleo je čak i ovce Pa i one jarce muške Nije znao ni za
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dosad bih triput optrčao zemaljsku kuglu, toliko sam se nabježao pred psima. — Zato tebe voli tvoj Sivac — tješio ga je Nikolica. — Eh, čudne mi njegove ljubavi!
Obnoć, sve bliže selu, čulo se zavijanje vučjeg čopora. Od toga se psima ježila dlaka na hrbatu i oni su prestrašeno grebali na kućna vrata.