Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Za nju se u to doba nije ni znalo. Ili ako je ko baš bio veoma ljut, on je psovao „dušu”, „papriku”, „vrežu necpećnu”, „krv materinu” itd.; ali to je bilo vrlo retko. Godine prođu dok se psovka čuje...
Turčin izlete napolje. Istrčaše i panduri. Trčaše, tumaraše, zavirivaše u svaki tukar — nigde nikoga! Turčin je psovao, vikao, pretio svima čudima. Marinko je ćutao oborene glave. Onda se diže. — Kuda ćeš? — upita Turčin. — Kući.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A šta? — Nemoj ti, molim te, pričati đedi! — Ne daj bože! — Ama Velinka veli: opio se, pa psovao i pretio da hoće da ubije Vilipa Maričića; jer on, znaš... obilazi tamo. — Nuto-de! Baba se zamisli.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
odnekud, ne znaš ni sam kako, onako ulopana, pred pop-Ćirinom kućom, dok je Pera Tocilov punio lulu i kresao ocilom i psovao i trud i kremen i ocilo i Čivutina. — ’Ajde, teraj već jedared! — viknuše ljutito u jedan glas oba popa.
Jedan se ljutio kad je video svoju Žužu da s onim drugim razgovara, i odmah psovao: »Zatraceni!« a drugi nije bio takav, nego koju pre nađe, Žužu ili Eržu, a on veli: »Šecko-jedno« (kaže da mu je
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
XVIII LUDI STEVAN Samo bi se onda drao i psovao kad bi mu hadžije i trgovci uzeli iz kese novaca da mu sa ostalim njegovim novcima ostave na čuvanje.
Tad je bio besan, i sve — trgovce, hadžije, pa i samog vladiku i pašu psovao, po nekoliko dana dolazio ispred njihovih kuća i dućana da se dere tražeći da mu vrate njegov novac.
Toliko je bilo mnogo što je on naprosio. A svi su mu davali. Naročito Turci koje je on najviše grdio i psovao i terao ih da „idu, idu daleko“. Stanovao je, upravo bio čuvan u kući hadži-Tome. Prvog i najuglednijeg hadžije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
života mučenika i žitija svetaca, koja su, u to doba, među šizmaticima – čak i među oficirima – bila poznata lektira. Psovao je u sebi Garsulija, škrgućući zubima, kao i Trifun. Ali, bio je rešen da živ, ili mrtav, stigne do grofa Bestuševa.
Polumrtav, polulud, Pavle je, stigavši u Budim, vikao i psovao i škripao zubima, kao njegov Trifun, kad se napije. U to vreme, budimska, rascijanska, Opština, bila je još jedina, u
dakle, u kolima, u kojima putuje, biti i ženskih, ali sve mu to nije pomoglo, iako je, sve do dana polaska, po kući, psovao i kukao.
Joan Božič, posle, imao je neke črezvičajne poslove, i u Rabu. Opet je naplaćivao neke novce svoga tasta i opet je psovao.
Isakovič je psovao od besa. Mrmljao je, ljutito, da ta nesretnica može naći sreću, i ovde, ako se uda za nekog, poštenog, čestitog,
Priznavao je da on nije nikakav pop, nego ga tako zovu, a psovao je mitropolita, ali uljudno – koji ga mrzi, kaže, zato što je on koleno, pred črnogorskim vladikom Vasilijem,
Kikotala se. Njen muž, koji je inače psovao ženu, i pred svetom, bio je sad pitom, pa je počeo i da poigrava, pa je i rzao.
Na to je skočio, i, onako go, sav izmazan melemima od felčera, istrčao na svetlost doksata. Psovao je, serbski, glasno, kao dželebdžija.
Protivno njegovom očekivanju, Višnjevski nije ni vikao, ni psovao. On je, mirno, počeo da dokazuje, Isakoviču, da je mlad, pa lud, a da je mesto šefa misije, u Tokaju, unosno.
– Psovali su mu, iza leđa, majku. A on se smejao, kad mu je to dostavljeno. Rekao je da to nije čudo. I on bi psovao, da je na njihovom mestu.
Bolje bi bilo da su stali u Sremu i Temišvaru, pa, na mestu, upljeskali Garsulija. Pazeći, da ga žena ne čuje, psovao je svoju taštu, gospožu Agripinu, što mu je zadržala decu.
Retko je koju noć mirno prospavao. Budio se u mraku, psovao, i čudio, šta ga je snašlo. Srbi su od Kijeva napravili bili gnezdo zolja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nikad niko Šamiku pijana nije video. Nikad Šamika gadno psovao nije. Kod njega je bila psovka „gumilasti” i „šmafu”. Zimi, leti, kojoj je šta trebalo, ide u Peštu pa donosi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Krivonog i težak, on je tih poslednjih dana opremao svoje ljude, jašući ceo dan. Psovao je njene zagrljaje i poljupce. Bila mu je dosadila.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Prava, cela istina. ZELENIĆKA: Ta to je mađaron! LEPRŠIĆ: I ja sam kazao. Da vidite kako je psovao što su spalili Debeljaču. ZELENIĆKA: Debeljaču, madžarsko selo! O, Bože, kad ćeš nas madžarona oprostiti! 6.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Tek što sam ušla. MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem. MAKSIM: Da ga vrag nosi i s tvojim poslom i s tvojim redom! SOFIJA: Oćeš da dam drugome da šije?
MAKSIM: Znaš vraga, da te nosi! Neće se kuvati. SOFIJA: A šta ćemo jesti? MAKSIM: Ništa. SOFIJA: Onda bi opet psovao. MAKSIM: Psujem, jer imam neurednu ženu. Samo skuvaj, pak ćeš viditi šta će te snaći.
VUČKO: Čitam. LjUBA: Šta si uzeo taj čibuk? VUČKO: Pa čibuk je naš. LjUBA: Nije li te psovao i juče za to. Pa još prostro ćilim nasred sobe. VUČKO: Ja čistim. LjUBA: Ti znaš da ja ne trpim to po sobi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Molim vas, tu su vodnici... Ja sam po dužnosti gledao strogo vođu odeljenja, dok je ovaj u sebi psovao vozara. Sve po nadležnosti, iako je očigledno i svima jasno da je životinja bila gladna i premorena.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U njemu planu gnev svom žestinom. I on se opet ljutio kao i pre, dok je bio u svetu, među ljudima; psovao je krčag, kao da je krčag bio kriv.
Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao. — Doista — gunđao je — zašto je Bog stvorio tako sitna bića koja su samo od štete.
Ali pekareva žena, milostiva duša, sažali se pa mu pruži jedan hleb. Pekar se srdio i psovao ženu. Žena se pravdala i prebacivala mu da nema srca. — Kajaćeš se ti za to!...
Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a često i tukao, on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod u zakutak i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
A jaoj! — razleže se kuknjava, a zatim samo krkljanje, ječanje i stenjanje. Jedan je potmuo glas psovao čak i dotičnog vođu, pa umuče. Kad je svanulo, a vođa sedi onako isto kao i onoga dana kada ga izabraše za vođu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Aksentiju Matiću polupali prozore. Peru Zarića uhapsio gospodin Sekulić što je psovao vlast, Jašu Andrića istukli, ne zna se ko; Peru Mrvića jahali u gornjoj mahali.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A najgore joj bi kada oseti kako u glasu Markovu — a on je tamo oko kuće vikao, psovao, pretio, što su svi otišli, osobito što je otišao stari deda Mitar, Arsa i Steva — u tom njegovom vajkanju, pretnji,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i više puta, pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred crkovni vrati stalo bi ga vika, i ljuto bi grčki psovao i ružio popove što zakašnjavaju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Govorio mi je da ličim na majku i da ću i ja biti kurva kao ona. Kad god se napio, tukao me i psovao kako se ni stoka ne psuje. Znam da sam grešna, smiluj mi se, Bogorodice. Šta je krala?...
Na takve — ruka me ne izdaje.“ „Zar i ti da me izneveriš?“ Aćim je stegao pesnice i pošao na njega, pretio je i psovao, i pominjao noć kad ga je sa zaleđenim čakširama, kad krova za njega nigde ne beše, primio u kuću.
Drmusali su ga. Simka i još neko. Vikali su nešto, a on je čuo daleke pucnjeve. Ugurali su ga u čakšire i gunj. Psovao je. Vukli su ga. Pao je sa stuba. Dvaput je pao. Onda je zaspao. Ne, mislio je da ga bacaju u bunar. Dave ga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
strogim glasom budili smenu, koja je neispavana, bunovna i natmurena izlazila lenjo iz pasivnog zaklona, narednik je psovao i pretio, jedan poranio avion zujao je iz daljine; a tamo preko preprečnih žica, krstina, neprijateljskih rovova,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽANDARM: Molim pokorno, gospođo ministarka, udario je pesnicom po nosu sina engleskog konzula i psovao mu oca, pa gospodin član... ŽIVKA: Šta kažeš?!...Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode.
!...Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula. Gospod te ubio da te ne ubije! Razbojniče, ti ćeš me ubiti, ti ćeš me živu sahraniti!
Ja mislim, on je pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednog nosa; a što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se engleski kazalo „dobar dan”.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Govorio je o oskrnavljenim svetim tajnama. Žestio se iguman, psovao, mlatarao rukama. O sudbini prestupnika nije imao da odlučuje ni on iguman, a ne običan monah kakav je Nikanor.
Nije hteo da pođe s njima. Gađao ih je kamenicama, proklinjao i psovao sve dok se nije onesvestio od iscrpljenosti. Onda su ga njih dvojica nosili kroz mećavu, nasumce lutajući kroz šumu,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— orah, ne sasvim prvi put, ali prvi put posle mnogo godina, omanuo. Alas je psovao žestoko i grubo. Hteo je, veli, te godine da dovrši ogradu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jašite, pa za desnokrilnim topom... Jahao sam naporedo sa komandirom. Za nama su takarali topovi i kare. Komandir je psovao. — Tako je to, kad te detaširaju u drugu diviziju, pa se ne zna ko je za mene nadležan. Zapitah ga kako se to zbilo.
Petrović, Rastko - PESME
Sanjao, ne sanjao; psovao ti po drumovima; Oči će ti zauvek ostati zaražene Užasnim zbiljama koje si negde živeo, I kojima ćeš opet pošumiti Sve
”Sećaš se one zvezde što sijaše kroz usta seljaku? To beše sveža kap vode u njegovom stomaku. On je psovao, tih hiljadu svetlih Sunaca, kad odlazi da kopa, I pretio prigušeno da svetu neće da je rob; Svakim udarom motike u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud je za njom jurio, uzalud psovao. Metlica mu je stalno izmicala i odlazila onima koji su mislili i na druge. Trčao je i trčao, već je i osedeo trčeći,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Od njezina drmusanja neka kopriva stade da žari Stričevo uvo, ali on je samo stiskao zube i junački trpio, a u sebi je psovao: — Đavo je pojeo, trese me kao da sam vreća, a ne pokojnik! U-uh kako peče, kao živa vatra.