Obradović, Dositej - BASNE
Koji se između sebe ne ljube i ne počituju, ludo se uzdaju da ćedu ih drugi ili ljubiti ili počitovati. Zlaje ptica koja svoje gnjizdo skvrnavi!
Čavka, stideći se da se tu u svom prirodnom vidu javi, skupi svakojaka šarenih ptica perja, našara se s njima i dođe. Onda ptice, poznavše njenu majstoriju, počne svaka svoje izvlačiti perje.
šipci granatski i slatke narandže; potoci kristalovidni, svuda protičući, tuda šušte i k pokoju mame, razni vidovi ptica tu poju, cveti limunski i livadni sav vozduh oblagouhavaju.
Dođe doma pa mačka, gleda ga sa svih strana, čudi se koja je to beda. Zapita ga koje i otkuda. „Ja sam ptica”, — odgovori papagal — „rodom sam čak iz Indije. Ovdešnji domaćin kupio me je danas, i malopre dneo me i stavio ovde.
” Nasmeja se na to Minervina favorit-ptica i odgovori: „Jest istina. Ali valja da znaš da su ta ptica oni isti ljudi koji tobož vele da bi radi nebo zaslužiti, a
” Nasmeja se na to Minervina favorit-ptica i odgovori: „Jest istina. Ali valja da znaš da su ta ptica oni isti ljudi koji tobož vele da bi radi nebo zaslužiti, a sasvim su k zemlji prilepljeni, niti bi je kad radi ispred
A merop ptica nije za hristjane ni za razumne ljude. 140 Bik i jelen Ovi dva pasahu na jednoj livadi. Bik počne, jednom,
“ — reče mu jednom slavuj. „Dostojan si da te carem sviju ptica nariču! Kako se slavno u nebesne visine vozvisuješ! Ti valja da mnogo lepše kraso|tu nebesnu vidiš nego sve mi druge
Gdi ona dođe da se pokaže pametnija i bolja od sviju ostalih ptica! Nemaš li ti nikakva drugog posla, nego hoćeš svet ramenom da ispravljaš?
Nemaš li ti nikakva drugog posla, nego hoćeš svet ramenom da ispravljaš? Kako se od toliko ptica nijedna ne nađe osim tebe da nam kaže što će sutra i prekosutra i dogodine biti?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u nebu jedan šugav pas šunja se oko humke pokrivene cvećem prva hladna zvezda podseća na sneg mladić i
jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
zla zastrug — drveni sud za hranu sa zaklopcem zauvar — od koristi zahira — hrana, zimnica, zbrana letina zvonac — ptica što živi pored vode zbuhać — vidovit čovek; besan, nemiran vo zeman — vreme zemlja potakša — zemlja slabijeg
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ti si... ne možeš pobeći!... I zvezde mu uliše strah... I opet nema tišina... I listak stoji, i ptica ćuti, i sve je zanemelo, samo iz duboke dubrave jekne poneki glas... Ali to nije glas ni čovečji ni životinjski...
A u vazduhu mir... Nijedan se listak ne zaleluja na drvetu, nijedna ptica ne zaleprša krilima; čak se i ćuk ućutao... Ni cvrčak ne cvrči, ni iz zemlje ne dija više topla para...
Dučić, Jovan - PESME
Oči Cecilije mokrih trepavica, Od sveg okrenute sad gledaju drugde; Nit ih prenu trube ni glas noćnih ptica. Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je smrti bez svojih granica... A mokre su oči okrenute drugde.
SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz svog gnezda meka, Sve od mahovine i od morske trave, Prhne moja duša.
Tako, kao odjek u samotnu goru, Vratiće se putem koji meni vodi, Tvoj duh, sav okupan u večnoj slobodi — Kao crna ptica u sunčanom moru.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop ga je čas pô prekidao: „A Mara?”, ili „A ona šta kaže?”, a Ninko namješta što bolje umije. Kaže da je vesela kao ptica, i da je ljudi kod kojih je paze da ne može bolje biti: „Ne slazi”, veli, „s krila.” Da bog da!
kako da kažem?... moje patnje. Sve je svršeno — ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo i podavljeni ptičići. Lanci su mi skinuti, ali ruke su mi uzete.
Afrika
Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao strele iznad njih. S vremena na vreme ajkula seče ravnu pučinu svojim oštrim leđima.
Svi su se oni stapali sve više u opšte biserno i ugušeno plavilo ovdašnjih ptica, neba i dalje pučine. Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu,
Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa. Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro
Kompleksi vodeno zelenih kruna u tamnoj gami zelenila. Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću.
Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično
misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje u groznice, u zmije i u savane!
Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha.
ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija. Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven.
Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.
Zvonjenje zvečarki, lavež majmuna i šakala, pištanje noćnih ptica. Veliki noćni život gore na ivici savane, uzbudljiv, naročito i zato što nisam nikada očekivao da je toliko bezopasan.
Kao kakvo veliko gnezdo ptica ili majmuna, Zazandra se složno čisti i udešava. Preneti na drugu obalu, produžujemo put savanom.
Kakvu je tu važnost onda moglo imati njegove ime, paradno i kočoperno kao jedna domaća ptica. Nije bio svestan da je baš zato što je od takve krvne rase on život primio tako gorko i oholo, a tako: gorko i oholo
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Po zidovima hodnika visile su preparirane ptice, tabloi s naslikanim unutrašnjim organima gmizavaca, ptica i sisara, a u ormanu ispred zbornice stajao je kostur čoveka u polučučećem položaju.
dobacio je dok smo trčali niz nasip. Rašidina ruka u mojoj bila je uznemirena kao ulovljena ptica. - Mogli smo biti sada... Mogli smo biti sada...
Rašida se smejala govoreći da se plašim. Nisam hteo da priznam, ali glasovi barskih ptica, promukli i otegnuti, dizali su mi kosu na glavi, a trske mi sekle kožu na listovima nogu i rukama.
kako Tihi okean spira njegovu koralnu obalu i šušti granama divljih palmi a onda jedan krik, lepet krila nekih šarenih ptica, provlačenje majmuna kroz lijane i naše sopstvene glasove na pesku natopljene svetlošću i toplotom.
i muzičarka koja nije htela da umre, i ono dvoje sa „ah” i „oh”, i mnogi koji nisu hteli da uđu u okvir „Sakatih ptica”, ili, ako su i ulazili, ulazili su na sasvim pogrešna vrata. - Ja im moram dati druge živote, Rašida!
oblina, onih kakve je voleo Rembrant, mislim, ali je bila lepa i slobodna kao što je slobodna i lepa riba u moru, ili ptica na nebu. Čitavo telo me je bolelo od lepote, a oko nas je bio blag i zlatan dan ranog leta. - Hajde, ustani!
dveju, mislim ona čija je ofarbana kosa podrastala, tako da joj je glava bila šarena kao glave jedne vrste barskih ptica kojima sam zaboravio ime. Odgovorih da nije. One rekoše da u tome, ipak, nečega mora biti. Takva jedna baba! A Markota?
Zamislite! Zamislite! Njihovi glasovi gušili su se u sutonu i šuštali kao krila otrovnih ptica. Odjednom sam se osećao mali i beznačajan, i suvišan, i savršeno nepotreban.
Negde je kreštala neka barska ptica, a treset mi se meko ugibao pod tabanima, ali Greta je, ipak, bila uznemirena. Sada mislim da je i kroz platno morala
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Deca ne razumeju. Vrativ se s puta, Šamika plače, jadikuje, ide materi na grob. Sve je badava, odletela je ptica. Sve je žalosno u kući gospodara Sofre. Tako se provodi žalosno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Evo nekih od tih poslovica i izreka: „Ptica je stvorena za let, a čovek za rad“; „Kako radiš onako ćeš i proći“; „Vinograd ne ište molitve nego motike“;
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ako za trpezom kome od igumana i mitropolita ne bude gladnih putnika iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se liši svešteničkog čina i pogna da se kao vrana od njive do njive tuđe skita.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Izgleda da ... Pufko se uhvati za glavu: – Gospode, koliko ptica! Oblak je sve veći i veći. – Izgleda kao da dolaze zbog njega.– promuca prestravljeni Bel Ami. – Kako?
– promuca prestravljeni Bel Ami. – Kako? – Mislim da se radi o njegovoj kući! Sve više ptica doleće ulicom podeljenom senkom na sečivo noža i njegov žleb.
O kući! Pufko pretražuje komad po komad vrelog asfalta ali ne pronalazi kuću. Razgrne jaru i jata ptica, ali kuće i dalje nema pa nema. – Tamo nema nikakve kuće ... – Ta kuća... — viče Bel Ami. – Nisam slep!
ptice jednim pokretom krila, po nekom prećutnom ptičijem dogovoru, kreću natrag — svako jato svome pravcu, svaka ptica svome jatu. Starac ne gleda za njima.
Pripadale su onoj vrsti otmenih ptica koje se potpuno bez razloga nalaze na svim mestima gde treba biti viđen. Plećka je čekala da bude uzeta u ruku.
rukom na njegovu ramenu i sa nevericom gleda neku belosvetsku protuvu pokrivenu crnom maramom po glavi: »Pazi, ptica!« U kući nema nikoga, svi su se nekud razišli, svi sem oca koji puši i dalje gleda u onaj zid.
Leti, sećao se, to je nepregledno more travuljine i ritova u izmaglici. Osluškivao je avetinjsko kreštanje barskih ptica, tražeći na francuskom potrebnu reč za ševar.
malih hitrih životinjica kroz travu oko kuće, škrgut konjskih zuba i tupi noćni odjeci kopita u štali— krikovi noćnih ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje otkinutih vratnica, a posle jutarnji vetar kroz rosu i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
stvarima poigra na stariji, poznatiji način, utisak je kudikamo puniji, lepši: Šutnu loptu Jovica, lopta skoči kao ptica iz dvorišta. Ništa, ništa. Ko top puče trotoar - dočeka je odžačar.
prema pesničkoj umetnosti: Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili vredna pčela Ili samo bagrem Negde na kraj sela.
Milićević, Vuk - Bespuće
ruča ili večera, kad je odlazila bez kave u školu, i bila tako rasijana cijelo vrijeme; kad se vraćala kao preplašena ptica, plašljivo otvarala vrata, i nalazila sobe nenamiještene, i sto od ručka neraspremljen; kad se na nju sasvim zaboravljalo;
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
U češlju? Kakav ti je to Alah? HASANAGINICA: Onaj jedini. Bog muslimana, hrišćana i ptica... MAJKA PINTOROVIĆA: Treba tebe od takvog Alaha lečiti, znaš! To si od onog bezbožnika naučila!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUZMAN: Ti pravo veliš. Ali vidiš, što mi žena kaže, šta je snivala, da će neka ptica doći i odneti mi novce. DAMJAN: Idi, boga ti, zar i ti na sujevjerija držiš! KUZMAN: Ja ne držim.
Lalić, Ivan V. - PISMO
A blažena je sumnja, jer ističe suštinu. Budimo se u zoru, sa glasovima ptica, U zagrljaju blagom, u još nedovršen svet. (29—31. V 1989) V PLAVA GROBNICA PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
čega sve nema u tim hitovima, Čarli; Cigana, krčmi, munja i gromova raznih vrsta pića, sirotih majki, rodnog im kraja, ptica pevačica, kumova, siročadi,uvelog cveća, svačega!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa mene se svlače jutra. Kao Novo sveto slovo rascveta se Kupinovo. Iz trnjina i ostruga prhne ptica, zasja duga. Nije magla već olovo. Ludi mnome Kupinovo. ČOT U božure senke tonu s perunike u sutonu.
Zelena, živa, Subota je kristal u osvit-sjaju, kolevku gde ziba gospodar svega (zemlje, ptica, riba) i plač joj množi. - Subotice, listaj u savršenstvu, formu unapredi u hleb narasti, granaj se po Sredi.
površjem zvizni, pola rascvetaj, vid mi prozari: ovo su plamci, paralelizmi, čempresi čula, vitki lastari telesnih ptica! - Stojim a letim nâjlepšoj među zmijama lepim.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Crveni Vrabac hiljade ljeta po zemlji ovoj bezbrižno lijeta i ne zna šta su tuga i smrt. Crveni Vrabac ptica je čudna, cvrkuće, leti, vječito budna, Neznankom zemljom dan i noć.
Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri, milion ptica u snu mu došle da brašno traže. Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom.
Patuljak Lovac u ruhu crnom, uklanja zamke pred hitrom srnom, od ptica skreće strijelu sa luka, navodi lovce na sivog vuka, mota i lomi zečiji trag da zbuni kera, veseli vrag.
“ — reče mu Rudar i pijuk diže. Lovac kroz tamu ide bez glasa gdje šuma bujna do neba stasa. Tu ptica rajska na grani spava šarena repa ko duga prava. „Eh, to je poklon za malu lijep!“ — progunđa Lovac i zgrabi rep.
„O, lenji Tošo, nosaču buva, kraj će ti biti tužan i mrk, rep će ti miši odneti, slutim, a neka ptica u gnezdo brk. Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!
“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet.
Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda reče sa tihom tugom: „Umorila se starina moja. Kad je počeo, ko će da pamti, i mene, bogme,
„Gle moga gnezda, ala je meko i još je toplo, grejȏ ga neko!“ — uskliknu ptica, al u tom trenu gnezdo se krenu. Čupavi Slavko ubrza hod, ljulja se gnezdo, pijani brod.
U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom. Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja. Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja.
Šapuće, gunđa smrknuta lica: „Nikad me nije nosila ptica!“ Penje se deda do prvog sprata, do advokata. „Testament piši — šapće ko duh — s đavolom pravim posao, uh, u petak
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ribe proplivavaju kroz stabljike. Slušam lagani šumor ovoga bilja i glasna dovikivanja ptica u visinama. Čuje se šum vazduha i vode, a iz daljine dopire lavež.
S vremena na vreme ona pokušava da poleti. Udara se o sve oko sebe kao slepa ptica. Zatim ostaje mirna i zadihana. To nije lepota oko mene (video sam toliko jezera i ovo nije ništa čudnije od
“ I minut docnije nova munja u istom pravcu kao nad istim bregovima, ali osvetlivši druge vrhove. Jedna crna ptica prhnu u ljutu svetlost. Možda je on uistinu demon. On leti u svetlost munje, sa crnim ogrtačem koji se širi oko njega.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Uzdrhtim i raširim ruke kao da sam gonitelj ptica i stajem na leđa delfina; miruju pegava leđa pod mojim bosim nogama i mesec izlazi.
Pauni kriče, čujte, samo čarolija ptica nudi vam spas! POZNA HILANDARSKA MOLITVA Uoči kosovskog boja Znam da svaki narod ima svoj početak i svoj kraj, i da
Male su ruke junaka kao u devojke, pod stolom svi osećaju neravne ivice groba i čuju lepet pogrebnih ptica. Oči su knezu širom otvorene i traže u zanemelom svetu zrake svetlosti koje mostom preko neba il čunom ispod mora
Stajaše nad tim izvorom čovek bled i u crnoj rizi. Crnorizac, dakle. I jedna ptica, tiha, svesna da je neko posmatra odozgo, iznad nas, sa grane. Mislio sam da sam zalutao, no za put sam znao.
Izmakao pogledu ptica; ni noć ne bube mi ne dolaze u ćeliju koju sam sebi sagradio, ni sveću ne palim da me njen pogled ne bi posmatrao, ni
vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga kondira iz dojki mi ptičje mleko curi al nema orlova ni drugih ptica!
u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da ptica
ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da ptica okreće listove knjige potom na liri tvori zvuke oči joj rastu dok u nas gleda i vidi sliku koja zuri kao što i lira
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
kao da se utiša i u daljini svitnuše šrapneli. Kolona trenutno zastade, zatim se uzmuvaše, i, kao kada među jato ptica upadne kobac, vojnici se rasprštaše na sve strane.
Nego mi te, snajo, prvo molimo, a ako ne htedneš, bogami ćeš ići kao ptica — objasni joj kapetan Jovan. — Ama ne velim ja ništa. Ali još ima kuća u selu. — Ići će i oni, ali ti se spremi!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
po šumama, s divljim magarcima, pasao je travu, kao goveda, i dlake mu narastoše, kao pera u orla, i nokti, kao u ptica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori... Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao
Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca, što kao list gori? — Jedna crvena ptica polagano kroz grane leti, Možda je to sunce koje korača ka zori.
Tamo, gde električne zuje testere, Zec ne spava i ptica gnezdo ne stere. Onde, gde u panj tuče sekira, Ni zver ne zalazi, da ne reskira Život, već beži ludo, nasumice,
Ponekad, kao ptica ranjena, Koja san predsmrtni sneva, Može se videti, skočanjena, Rukavica, obično leva. Uvek me spopadne neka tuga:
I evo, već treće pokolenje, Prilaze joj na poklonjenje Zver, ptica, bumbar, gušter žedan, Mravi, u koloni, jedan po jedan.
Bog je u ptici, što se S puteljka šumskog javi. Hrast goli, na ledini, I ptica, pod drvetom, Ostaše verni, jedini, Januaru, mesecu svetom. KAP Kap sjaja ko da sledi se u jarku.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Pojava je upoređivana sa orijentacijom ptica selica, ili golubova poštonoša, ali to ne može biti ista stvar. Pokušavano je objasniti je naročitim, za čoveka
Rakić, Milan - PESME
Takav leži Hristos, sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se noćnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže vampiri, Očajan i strašan, Hristos ruke širi, Večno čekajući pastvu,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
cin-cilin (zvonce); i kojima se imituju životinjski glasovi (kukuriku, pućpuruć) ili i čitavi napevi pogotovu kod ptica („dukat!“ veli morka kad snese jaje; „vidim Titel!
Retko kao bela vrana. Sed kao ovca. Siromah kao crkveni miš. Slabo kao svračiji mozak. Slobodan kao ptica (na grani). Smeli se kao mravi na glavnji. Smeo se kao prase na raskrsnici. Spava kao zec (na oprezu).
— Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo. — Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede. — Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma. — Nije toliko čovjek zao da se neće naći gori.
— Svoj svome i nehotice bratuje. — Teško ovci koja se tuđi svog krda. — Tuđa krv braću dijeli. — Najgora je ptica koja kalja svoje gnijezdo. — Svaka ptica k svome jatu. — Bliža je košulja nego li haljina. — Bez dece — bez ruku.
— Tuđa krv braću dijeli. — Najgora je ptica koja kalja svoje gnijezdo. — Svaka ptica k svome jatu. — Bliža je košulja nego li haljina. — Bez dece — bez ruku. — Umre kumče, raskinu se kumstvo.
Kolo: Paun trepti, da poleti Paun: (Digne ruke i njima čini — kao ptica leteći krilima). Kolo: Na čije će dvore pasti? Čiju l’ ljubu obljubiti?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer zažele, vaistinu, i počinu na livadi krasnoj, na kojoj pojaše ptica menjajući glasove, pet čula premudrih nasićivaše: gledanje, slušanje, miris, glasanje i dodir ptice.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se ne samo sveta i šta je god u svetu, | nego i samoga sebe; bez kuće i bez kućišta, bez vatre i bez ognjišta, kao ptica usamljena i ujedinjena u gori život valja da provede.
Tihoslatko i ljupko šu-ščenje i igranje s dolinom potoka, veselo različni[h] ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu tako slatkoslišnu muziku, da
utešenije — uteha utišiti — utešiti utoliti se — utišati se učastije — udeo, učešće fabula — basna favorit-ptica — omiljena ptica fain — nežan, fin fala — hvala faliti - hvaliti ferman — pismena zapovest, povelja ferula — lenjir
— uteha utišiti — utešiti utoliti se — utišati se učastije — udeo, učešće fabula — basna favorit-ptica — omiljena ptica fain — nežan, fin fala — hvala faliti - hvaliti ferman — pismena zapovest, povelja ferula — lenjir kojim su decu
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Stojiš tako, glavo, po malo u nebu: Tek poneki niski dim ti oči takne, Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne, Svaki gavran sleti na tvoj krov svom hlebu.
Gle: opet čisti vazduh struji s vode I muzika mi po koži prelazi kao krilo. Potomke davnih ptica uz niski oblak brode.
Kroz moje grane da posmatram plavet (I zagonetku ptica usput rešim) Pa da se pred san turobno nasmešim Što sam kroz život prošao ko avet.
ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću. I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simkini koraci prođoše njegovom tavanicom, lako i hitro, kao kad ptica pređe preko nevinog snega. Nikola izvuče bradu ispod kožuha i namesti uši da joj kroz pod i disanje čuje.
Pa onda: šuma, mesec i jedna ptica. On leži pod bukvom, miriše mahovinu, mesec po travi zažegao bela ognjišta, i sluša: tolika šuma, a sve radovanje jednim
mahovinu, mesec po travi zažegao bela ognjišta, i sluša: tolika šuma, a sve radovanje jednim ptičjim kljunom kazuje. Ptica peva iz njega jer se kroz granje otvara nebo, po neka zvezda, a visina beskrajna, kao njegova nada čista i pouzdana;
Sama ptica peva, gori mesečina u travi, nebo ne preti paklom, ne opominje zlom i strahom za grehe, samo njemu obećava i nudi sve
tri reke, on je najmlađi starac u ovoj kaljogaži s jednom jedinom livadom, ON ima najlepši glas u ovoj jutarnjoj kuknjavi ptica, on je zločinac, ubica, lažov, lažovčina, brada mu je bela od laži, jer je sam sebe slagao, i sada sebe laže, ali neće
Može biti samo da mi na bradi zavidiš. Čovek nije ni mrav ni ptica. Čovek hoće bar onoliko koliko si bubama dao: da se množi toliko da nikad ne može da ugine.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO JAJE 52 MALI SVIRAČI 56 KIŠNA PTICA 60 CRVENA ŽABA 64 MALI VOZ 68 VILINI LEPTIRI 70 ZLATNI TANjIR 73 PRINC OBLAKA 77 Duša je sanjala; svet je bio njen
Ali već nakon nekoliko trenutaka njen strah preraste u sažaljenje. Ptica je jedva disala. Šta je mogla osim da joj previje krilo i nahrani je mrvicama hleba?
Ali tek kad leto zatabana dvorištem, devojčica otvori prozor, stade u stranu da bi ptica mogla da izleti, i prošaputa: — Leti, jadniče! Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan.
a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona razume jezik ptica i buba. — Kako da i ne razumeš? — cvrčak se tiho nasmeja, kao da čita njene misli.
— seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava! — Tu je potreban drugačiji jezik! — odmahnu starica glavom. Tek sad se zavrte kolo!
Dečak ispruži ruku da ga dotakne, ali cvet, kao srebrna ptica, polete uvis. — Nisam ti potrebna, Zlatousti! — Srebrna ruža nežno dotače dečakov obraz. — Vrati se među lude!
Neću da budem vrabac! Zašto vrabac? Ima i drugih ptica... — Zar to nije svejedno? — Smejačko napravi krug iznad krovova, iznenađen njihovom lepotom.
Sav užasnut, Plačko prhnu uvis i zajauka: — To li je život ptica? To? Bole bi bilo da smo ribe! Do njih ne dopiru ni mačke ni domaći zadaci!
Jesu li to u pesku školjke pevale ili je vetar sa visina doneo glas ptica? Za trenutak mu se učini da sve oko njega šumori, šušti, pevuši, pozdravljajući ga. Jedino je stena ćutala.
Za kratko vreme i carevina Peletina bi ograđena još višim, još strmijim zidom. Jedva bi ga ptica preletela. Takav je bio taj zid! Car, carica i tri princeze Peletinke pocupkivale su od sreće. Kako i ne bi?
Ali ni ona nije čula da u Peletini postoji išta slično. Zato je čula da u 3emlji Vetrova postoji zlatna ptica. Onaj ko tu pticu uhvati dobiće sve što poželi pa i zeleni kamen.
Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica! Car Peletin oduševljeno pljesnu rukama, i poče se spremati za put. Učini to isto carica s Knedlicama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Budi k'o ptica sa sjevernih mora, Stanovnik magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeđ' ledenih gora, Ne pitajući da l' je kogod
Slatka je neka jeza poduhvata; Misli - i šapnu: „Oprosti mi, Bože!“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata. I k'o kad ptica, plašljiva i laka, Raširi krilca u noćnoj tišini, I ona prhnu i iščeznu nekud, Preko sokaka - k svojoj „Violini“.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
mračne joj se otvore propasti, sa užasom da je gladne proždru; uplašena strašnijem viđenjem, ustrepeta ka sveštena ptica poćerata smrtnijem kricima narušnika mira vozdušnoga; na kraj bješe došla padenija, no hranitelj krilah sniježnijeh
Popa, Vasko - KORA
sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među
prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među dlanovima Grejao sam ulicu Kojom si se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
šapuću molitve, podižu oči k nebu i ćule uši ne bi li načuli i sagledali pticu ibisa koja dolazi sa juga jer ta je ptica vesnik Nilove bujice. Čim se ona pojavi, pozdrave je kao svetitelja.
Oni zakucaše - niko se ne odazva. Zakucaše još jedanput. - Iza vrata se čulo samo cvrkutanje ptica. „Do sto đavola!“, povika nomofilaks, „tresnite jače o vrata, ta mi smo državna vlast!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Sad možeš ovo, možeš ono, možeš sve“, tako mu nešto sinu kroz glavu. Poskočio je Mitar i kao ptica slobodan se najedanput osetio i magle neke kurtalisao, pa je u prvi vagon pojurio.
I tu, nasred ulice, raširenih ruku, raskrečen, razbarušen, iskrivljen, kao strašilo ptica usred njive pokrivene snegom, zastao je. Ali utom, pogodi ga neko posred usta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ima u mom rječniku još dosta takvih riječi — imena rastinja i ptica, i koječega drugoga — kojima nikad nisam saznao pravog značenja: baš kao da sam se podsvijesno uklanjao njihovom tačnom
Nadalje, garavuši s omota bila je sletjela na ramena rajska ptica, koja je skupa s njom tužila. Još i danas moram da izvršim svjesni napor kako bih iz predstave moje majke otjerao tu
totalnom amnezijom, zaboravio ime, identitet, prošlost i familiju, pa neznano odlutao, zamućenih očiju ali lagan kao ptica.
Samo traži hranu za se, a ne pita odakle se ta hrana nakuplja, na kakvim se neznanim izvorima naša slijepa ptica napaja. Drveće je uspravno i superiorno. Životinja ima i svoju lukavost, svoju koketeriju, svoj mali račun.
Znam je kako se rađa, znam kako niče tupi ledac bola u dnu izmučene puti. Znam je kad kliktava lijeće, crna preklana ptica, i krilom skršeno udara o stijenke svoje tjeskobe. Znam je kad, klonula, pusta, bije čelom o hladni prag beznađa.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Što god naplatimo u jednoj varoši, to odmah šaljemo poštom u Beograd, a mi ti posle putujemo kao ptica kroz goru. Đurica mu oduzede časovnik i duvanski pribor pa ga pusti, ostavši ljut na neuspeh i na stid, koji mu
I šuma, i polje, i bregovi, sve dobi neku novu, sjajniju i otvoreniju boju... Po plavu nebu prolete jato zadocnelih ptica, žureći se na noćište...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Da osećam krila zašlih pokolenja Uz snivanje ptica k'o pesmom orlića. Moje noći crne, da l' se život menja. I šta znače misli i govor vetrića?
Koje li je doba ove noći crne? Izgleda dubina mraka da se gubi. Kakva mlada zvezda kao ptica prne, Podseti na svetlost koju borba ubi. Koje li je doba smrti i užasa? Dva prastara orla svoja jata vode.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ću rado biti tvoj satir i učiti te kako ćeš imitirati ne samo ljudske glasove već, ako ti se to bude sviđalo, i pevanje ptica i zujanje buba, a satiri su majstori za takve stvari! A ja sam znao da je i za to sposoban.
recitovanje grčkih i latinskih stihova i pevanje crkvenih pesama, počeo u svojoj sobi imitirati glasove svih mogućih ptica i buba. To je bila jedina njegova zabava i bio bi zadovoljan kada bi znao da ga niko ne sluša.
Srbin iz Sjedinjenih država bio je tada ”retka ptica”, pa sam, razume se, bio srdačno pozvan da im se pridružim. Nijedan me nije podsećao na spretne, dobro odgojene,
Srbin iz Sjedinjenih država bio je tada ”retka ptica”, pa sam, razume se, bio srdačno pozvan da im se pridružim. Nijedan me nije podsećao na spretne, dobro odgojene,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
napada svoje žrtve da ih uništi, proždre; a u odmacima, i za najbolje tišine, iznenada val pljusne o hridi, i morska ptica, iz tmice što se po gudurama od sunca krije, u dubokoj noći javi se, kao da nariče...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
258 I za drugog brata, Vuka Isakoviča, takođe postoji simbolička veza između golubova (ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši , sa zvezdanim nebesima
U Isakovičevom opažanju princeza je mrtva, punjena ptica, sa mnogim detaljima karakterističnim za masku. Recimo s leđa: „Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a
Miljković, Branko - PESME
Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne
Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku
oči slute Santa Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u
koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja
III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve.
III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.
Svuda u svetu užasna ljubav vlada. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada Oblaci puni ptica i budućeg bilja. ORFEJ U PODZEMLjU M. P. Ne osvrći se. Velika se tajna iza tebe odigrava.
O čudna ptica čija namena da bude let zemlje i pesma opustelog neba, koja se čuje al ne shvata. O, belo udvaranje vetra toj ptici od
gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava Ružo bez straha, suzo, odbegli ždrale, Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?
II KULA LOBANjA Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i obale.
XV MAGISTRALE Neka me nedostojnog vetar obavije Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Nekoga sveta teške sene pale Šta je to što se u dnu pesme krije?
dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce Sedmoga dana ne zapevaše anđeli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela. i zid progovori.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno, pravo, kao strele iznad njih. S vremena na vreme ajkula seče ravnu pučinu svojim oštrim leđima.
Svi su se oni stapali sve više u opšte biserno i ugušeno plavilo ovdašnjih ptica, neba i dalje pučine. Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu,
Uzvici noćnih ptica i majmuna imaju čar našeg laveža pasa. Mladić–crnac koji nas vodi, boj, nudi nam svoju gospodaricu koja je „skoro
Kompleksi vodeno zelenih kruna u tamnoj gami zelenila. Žute, riđe vreže, bršljani i lijane dršću od ptica koje kroz njih proleću.
Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično
misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje u groznice, u zmije i u savane!
Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha.
ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija. Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven.
Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.
Zvonjenje zvečarki, lavež majmuna i šakala, pištanje noćnih ptica. Veliki noćni život gore na ivici savane, uzbudljiv, naročito i zato što nisam nikada očekivao da je toliko bezopasan.
Kao kakvo veliko gnezdo ptica ili majmuna, Zazandra se složno čisti i udešava. Preneti na drugu obalu, produžujemo put savanom.
Kakvu je tu važnost onda moglo imati njegove ime, paradno i kočoperno kao jedna domaća ptica. Nije bio svestan da je baš zato što je od takve krvne rase on život primio tako gorko i oholo, a tako: gorko i oholo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela sveta. Ni reči naše neće Svetinju rušit’ tiju; Čujemo samo
Više mene slavuj ptica Tužne svoje pesme vije, Kô da čita s moga lica, Pa me pita kako mi je? Meni j’, druže, nešto lako Kako j’ danak
Za nedelju kratkih dana Preminuše obadvoje. XXXVII Mesečina kao negda, Gle, još ima živih ptica! Lahor vetar krili mahnu, Zamirisa ljubičica.
Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane, noći. A ti počuj pticu moju, Koja peva: „Sve će proći!“ Na grudi mi ptica sleti, Tu raširi krila meka, Pa mi veli: „Ni brige ti, Svakoj rani ima leka!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I verujem da s' samo u sto leta Iz pepela svog rađa feniks ptica, Pa sama sobom da razvija krila. O, pravdo božja i istino sveta!
Štiglic maloj s žutovoljkom po grančicah skakaja, a zjablica tak sa sojkom pjesničke krasne Daja. Kanar ptica uzvijajet, s čislom vsjeh ptic vospjevajet: O zlatoje proleće!
A kako ćeš i ti vreme provodit svoje? Kao i grlica kad izgubi svoje. Vidiš, ptica žali, neće da poje Kad se liši bedna ljubavi svoje.
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.
se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka — da nestašnih ptica! —, K'o na čudo, il' od straha nekakva tu lica. Dovrebam se, pronre oko, — šta da ti sad kažem?
) Da svaki, velim, svoju veru K’o oca svog amanet čuva Kad ne znam kako vetar duva I makar koja ptica poje, Da uvek bude ono što je, Za zemlju nebo da ne proda — Znam da bi bilo više roda.
Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica ptici poje nit’ se s drugom druži. Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu?
Ne zavidim uživanje U naručju ljubimca, Ja sam, tužna, ostavljena Ko što bez druga ptica. Cvetaj, dični poljski cvete, I ukrasi proleće, Da se sretni s tobom kite, Ako za me i nije.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U finoj simbiozi tradicijskog i hrišćanskog pojavljuje se orao - homerovska ptica glasnik, "u kojoj je najveća snaga", kao prenosilac poruke.
Među njima je najfiniji liričar Milan Dedinac (1902-1966). Njegova poema Javna ptica (1926) smatrana je obrascem čiste poezije.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U niškom srezu k. ljudi seju gologlavi (a sve ostalo pod kapom, GEM, 19, 1956, 88). U Jadru, radi zaštite od ptica i drugih štetočina, »u seme se stavlja malo zemlje ispod kućnog praga« (gde borave duše predaka); žena koja seje
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mi se žurimo, otplovićemo čak daleko, daleko tamo gdje ćemo naći ostrvce puno cvijeća i šarenih ptica, — valići mu plaču obalu i šapuću vječitu pjesmu. Žurimo se i žurimo! Čedo moje, tamo ćemo poći!
Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu. A sunce bolje grije, žari, budi. On se protegli i upije u se puna usta čista, mirisava vazduha ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mi leprša, dišem svež vazduh, ne zaptiva me, ne gušim se, nutrina mi je čista kao u novorođenčeta, promičem između ptica, odjednom mi više ne smeta bangava noga niti sažaljivi pogled ljudi. Ovde je bezljudno. To traje dugo, čitavu večnost.
Kažem, moje se nevolje produžuju jer ne znam zašto radim ono što radim. Šta ja uopšte ovde tražim? Jesam li ptica da im ukrašavam razgovor cvrkutom, ili sam povetarac da im sušim znoj sa tela uskovitlanih u parenju, ili sam suđaja da
Niti sam ptica, niti povetarac, još sam manje suđaja, a najmanje sveti Dimitrije, pa ipak sam ovde, nestrpljiv, pripijen uz zemlju kao
Zar će zbilja taj Dorotej provesti vasceli božji dan udaljen od Jelene čitav jedan hvat? Bogoradi grbava ptica, snuždena poput okisle vrane, sikće bezglasno, škrguće krnjacima zuba, pukće od nemoćnog besa.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na krstu od belog emalja, ispisanom zlatnim grčkim slovima, raširila je pozlaćena ptica feniks tragičnim zamahom svoja krila idući dragovoljno u smrt.
Ta orlovska ptica doletela je nekada iz Arabije u Egipat, sagradila onde od mirtinih grančica svoje gnezdo da bi, na mirisnoj vatri
ležati u mreži, razapetoj između dva stabla, pa kroz njihovo granje posmatrati utrkivanje oblačaka i slušati cvrkutanje ptica.
Dakle, i gušter i ptica! Britanski muzej, koji voli raritete i dobro ih plaća, kupio je ovaj unikum. No godine 1877, nađen je drugi, bolje
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Štiglic maloj s žutovoljkom po grančicah skakaja, a zjablica tak sa sojkom pjesničke krasne daja. Kanar ptica razvijajet, s čislom vsjeh ptic vospjevajet: O zlatoje proleće!
Al' šteta, što nema glasa nikakvoga! Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa – ta ga sumnja ljuti.
A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zujanje i cilik insekata koji bolest seju. Dugi melanholični krici barskih ptica. Pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi. I mrtvi ropac Tisinih tromih talasa koji muljavu obalu polako troše.
Pitanja se više ne postavljaju nego izvlače; državni izaslanik je jedan od najstrožijih; ako neko padne, ostaće sam kao ptica selica koja nikada neće stići svoje drugove.
A spolja nikakvih promena. Melanholija tmolih vodâ. Iznenadi ponekad svirep aristokrat, vidovita barska ptica, koja tu svraća samo na lovište. Branko je prilično zakasnio. — Izvini, molim te.
To je ona hladna i mokra mesečeva svetlost na Tisi iz koje sve beži: ni mušica ni ptica neće kroz nju da proleti. Drugovi žure ka varoši. Između dve granate vrbe, ciganska busača.
Ponuditi joj što, nožem će udariti. Smanjila se kao matora ptica. Veruje sad i ona u smrt, i čeka je, i ne boji je se nimalo...
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
mogućem pravcu Koračaj ljubim ti korake Crvena gospođo Žičo SOPOĆANI Rumeni mir snage Zreli mir veličine Od zlatnih ptica pod zemljom Do silnog voća na nebu Sve je na domaku ruke Divno su klekli oblici U zenici majstora (Vreme je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sa brakom, jer, na primer, za tamnicu ne bi mogla da važi ona reč koja važi za brak: „To je kavez kod kojega bi ptica koja je unutra volela da je napolju, a ona koja je napolju volela da je unutra“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zvecne poneka alka, zastenje kara, ili top, tek koliko da prhne preko naših glava neka zastrašena ptica. Posle one današnje grmljavine topova, svuda vlada nema pustoš. Ljudi prikupljaju snagu, da bi se sutra ponovo ubijali.
prolomi se negde u blizini. Svaki hvali Boga što na njega nije pala bomba. Ali, evo, vraća se... Šestari kao ptica grabljivica nad nama... Opet huči. Opet stežemo vilice i pesnice... Grrr-u... Grrr-u! Prosipa nemilosrdno bombe...
Naša su se čula privikla na široke prostore, na hladan vazduh, na šuštanje lišća i lepršanje noćnih ptica, te nas sada muči prazna i pusta tišina ove teskobne kabine. Neko predloži da iziđemo na krov lađe.
Na istoku izbi purpurni oreol. Po lugovima se razleže cvrkut ptica, a kroz vazduh se širi dah zrele trave. Po vrhovima planinskim pojaviše se najednom ružičasti sunčevi zraci, a iz
Petrović, Rastko - PESME
Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je otvorio leš. Ptica zapeva na grani, Devojka zapeva u bašti. Doktor trbuh proseče, Izvadi bubreg bolesni: O koliko je veliki!
Doktor trbuh proseče, Izvadi bubreg bolesni: O koliko je veliki! I bi mu milo u duši što će i takvog imati u zbirci. Ptica zapeva na grani, divka zaplaka u bašti, Doktor je spustio čudni bubreg u teglu!
Neko s desna ulazi i ovakvu čudnu priču ispriča: ”Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem, I ptica koje se nad njim dovikuju; Ima li ičeg veselijeg od premlade devojčice Što trči uskom stazicom?
četvrt mesečeva, Rastvoriti grudi ponosito, Pokloniti se na sve strane; Pogledaću nebo žitno visoko: Neznana sa grane ptica peva, Ko srebrom kovano drvo vito, I sve je novo i opet kao lane.
Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo. Ili ti je srce ptica što je nogom vezana za granu U mraku: Svaki čas trudi se da poleti, krilima zaleprša, A onda je mrtvije obešena.
Razgolićenih bokova Tako sjajna kao ptica sred purpurnih sosova, Za malo golemog drhtanja, I mladosti, sred krvavih sosova.
ploča, U obrtanju, prstom svojim izazvati ariju, To: gnezdo lastije u violini Cele zime ostaće bez zvuka i bez ptica Ta topla kuća selica.
Jedan se jedini put ipak probuditi u večnosti, Ne živeti opet, već čas samo svoje oči otvoriti, Pod nebom prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti: Od opšteg uzbuđenja, odjednom oči otvoriti: O, kako čudno i divno to dođe!...
zvezdane Čija se neba brodaru šire u pomamnosti: Da l spavaš tu, i skrivaš se u noći te bezdane, Milione zlatnih ptica, o ti buduća Krepkosti? Ali, zaista, dosta sam plako. Rastužujuća je zora, Svaki mesec je grozan, gorčinom sunca gore.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica? Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže. Oštar i dugotrajan je bio bol. Neko drugi bi mu, možda i podlegao.
O PAPAGAJIMA I OVCAMA Bilo jednom jedno Carstvo i u Carstvu jedan Car. Carstvo je bilo maleno: sa tri zamaha krila ptica da ga preleti, u lakom kasu jelen da ga pretrči. A Car?
Zlatilo se u njoj žito i bostanište s mirisnim brežuljcima lubenica i dinja, a sred bostaništa živeo Starac i od ptica i dečaka ga branio, ne odbranio. Kako i da odbrani? Ptice imaju krila, a dečaci lake i hitre noge.
Istočni je još u poseti Ledenim bregovima. A na vetrove lutalice što lete u suton oko kule kao krila džinovskih ptica — dečak ne računa: čudesne su, ali lažne njihove priče!
Gorama i pustinjama hodajući smišljao je kako da prevari strašnu pticu, a ona mu pomoć nudi, tugo! Opazi Varalica da ptica postaje nestrpljiva, pa brzo reče: — Propusti me! Dozvoli da s izvora gutljajčić vode uzmem!
Sada se ptica trže. — Ne mogu da te propustim! — reče. — Dužnost mi je da budem prva straža. Jedino ako me nadigraš — propustiću te.
Seljaci su bili ubeđeni da on zna jezik ptica, da je u dosluhu s njima i da mu one najavljaju nailazak boleština i nepogoda. — To je onaj što razgovara sa pticama!
»Uspavao se starac!« pomislili su prvo seljaci i pogledali put močvare nad kojom je nemirno kružilo jato ptica. »Odzvoniće uveče.« Ali, zvono je i uveče ćutalo.
Malo ih je uznemirilo jato ptica koje je kružilo nad močvarom, kad jedan mladić reče: — Sada ćemo bar slobodno moći da lovimo!
Sunu u nebo prasak pušaka. Nekoliko ptica okrvavljena perja pade, a zvono kao da se pomami. Njegova jeka sada je potresala i zemlju i nebo.
razgovara s trskama, odnoseći u svet priču o zvonu koje je opominjalo, o dečaku i rodi, o starcu koji je znao jezik ptica.
Sve dokle je oko dopiralo bilo je suvo i sivo. Je li čudo što dečak požele da kao ptica nekud odleti? Otac je to učinio još odavno. Uzalud su ga čekali da se vrati, uzalud ostavljali u prozoru svetlo!
Šantić, Aleksa - PESME
U tvome vrhu u razdanak plavi Ne čujem više ptica pozdrav vreo, No jauk dugi što svu zemlju davi. Na tebi sada visi crni veo...
53 Ja stojim na vrhu brega I čeznem sentimentalno. ''Što nisam ptica koja!'' Sve tako uzdišem stalno. Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi vio, I gde ti prozori stoje Sebi bih
Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi vio, I gde ti prozori stoje Sebi bih gnezdo svio. Da sam ja slavuj ptica, Do tvojih prhnô bih strana Pa bih ti noću slatko Pevao pesme s grana.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Čeka neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili vredna pčela Ili samo bagrem Negde na kraj sela A MAZE TATINE Mamine maze Na čistoću paze A tatine maze
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak. — Sjećaš li se što je učiteljica pričala da je to neka ptica koja živi po močvarama i... — Pa da, tako je — složi se Jovanče. — Hajde onda ulazi.
Postaviće zasjedu na zgodnu mjestu i odatle osmatrati. Ni ptica mu neće promaći. Ušuljao se starina u šumu i krenuo naprijed plašljivo se obzirući.
— Dobro, pomagaću stricu Lijanu — reče ona jednostavno i prosto kao da je u pitanju jedna najobičnija stvar. — Ni ptica nam neće promaći u selo, a da je nas dvoje ne opazimo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
MRAKA OVOGA VEKA 29 PROPAST SVETA 30 OGANj POHOTE I MESA 31 PRAVICA 32 POHOTA OČIJU 33 SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI 34 PTICA STRAHA PROROKA DANILA 35 GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH 36 BOG SE LjUDI
LjUBAVI I STRAHA 102 PEVAČ U3 STRUNE 103 UZALUDNI BEG OD LjUBAVI 104 PRSTEN NA PRSTU 105 IZ DAVIDA 106 TVRĐU MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU 107 ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN 108 SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA 109 TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU...
svoga raba da bi neporočan ostao; i pritočnik muž skorojezičan, skoro pada u zlo i smrt i život u jeziku stoji! PTICA STRAHA PROROKA DANILA Ka neka ptica zatvorena u sobi i preplašena oda šta god, plaho prhuće udarajući i lupajući po
PTICA STRAHA PROROKA DANILA Ka neka ptica zatvorena u sobi i preplašena oda šta god, plaho prhuće udarajući i lupajući po budžaci sobom, eda bi brže zgodila gde
Ako bih i kano ptica s krilma rano odletio čak za more, u koje tamo pustoline skriti se, al' i onde će me doseći tvoja ruka i naći me, i
Sva stvar strepeći se boji i drhće. A samo jedni ljudi nizašto ne mare! TVRĐU MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU Moji vrazi zapeše mi spone, Ama te se spone iskidaše, I moja duša kano izbavi se, I tvrđu, tebe
vrazi zapeše mi spone, Ama te se spone iskidaše, I moja duša kano izbavi se, I tvrđu, tebe gospodi, Moja ptica nađe sebi domovinu, Gde je pometala ptiće svoje — Sve svoje misli.
Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su prepodobne bile sladoglasne do Boga s jaokom velikim molitve; niti toliko visoko rastu drva, kako
Kade pak iz lađe našega tela duša naša izađe i leti gore k tebi, ka ptica vazduhom, — a ti hitro, s mirnom pomoću, s masličnom grančicom, dolećeš k nami u sukob.
Podaj šakom a uzmi kapom. Jednu crkvu otkrivati a drugu pokrivati. Što je oteto to je prokleto. Ptica ne može s jednim krilom odleteti u visinu. Na zavidljivu čoveku đavo jaše. Namćorstvo i pizma ne budi nikome žarač!
[Lebdi] ka štk nad ptići. Blago mu u hrpa skupljeno leži te čami strepljeći nad njim, ka na vazduhu uproleće ptica tresigaća što se trese. Tko li slugu počituje, to gospodara mu so tim poštuje. Kome šakom, kome isto među prsti!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i vedar septembarski dan, sumoran ipak malo zbog one tišine koja je obična već ranih jesenjih dana kada nas većina ptica selica ostavlja.