Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se spremalo na susret sa suncem lišće je našlo svoju bogazu te pada suvi vodostaj raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u kostima što se usprave na obronku da jednočine u čoveku koji se prućio da spava posle
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stežu se planinske kose, Skuplja se polukrug plavi. Bog je u ptici, što se S puteljka šumskog javi. Hrast goli, na ledini, I ptica, pod drvetom, Ostaše verni, jedini, Januaru,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu. — Ne budi svakoj ptici kobac! — Ne može jedna vrana na sto kolaca. — Nekome i gvožđa plutaju, a nekom i pluta tonu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
se spremati za put i car Ferfelin, s Ferfelinkom i prinčevima, mada se nije znalo kako je do njih dopro glas o zlatnoj ptici.
Trčao je, i trčao Ferfelin, padao, dizao se, opet trčao pružajući ruke ka zlatnoj ptici, a onda je, najednom, iščezao kao da je u zemlju utonuo. Ko zna: možda je i njega zameo vetar?
— Proći ćeš, ne kukaj. Zna ona da si joj spasao sina. Pomoći će ti da nađeš Zlatnu pticu, u ptici pesmu od koje se postaje Princ oblaka, a sad beži! Vatra mi je u stomaku ugašena, ali glas se budi!
Miljković, Branko - PESME
ZA EURIDIKU 18 ORFEJ U PODZEMLjU 21 SLEPI PESNIK 22 GRAĐENjE PESME 24 RASPORED REČI 25 RONDEA 26 SONET O PTICI 27 SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI 28 USNIH JE OD KAMENA 29 TRAGIČNI SONETI 30 I POČETAK SNA 31 II KULA LOBANjA 32 III
temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast Suštine u
SONET O PTICI Ispili se iz bačenog kamena i bude zenica neba oslepelog, malo života zbilja poletelog s naših beskrilnih pognutih
O, belo udvaranje vetra toj ptici od plamena. Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid koju je sluh našo u prostorima šumnim, u našem uhu
SONETI I POČETAK SNA Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju dišem Tesno je nebu u ptici ptici još više Moje izdvojeno oko van glave bdije.
SONETI I POČETAK SNA Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju dišem Tesno je nebu u ptici ptici još više Moje izdvojeno oko van glave bdije.
Prazniš mi koleno i uzimaš srce Žuri, krug opevaj, nesreću prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plaču sokolari.
Otvori semenku u kojoj nežno čami Zaboravljeno proleće. Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, čoveku i zori.
me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao živac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni Možda ćemo jednom moći Da
ljubi prošlost u ruku Pevaj kao da ništa nije bilo Juče ili pre sto godina Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne boj se pesme Reci, gde ćeš sutra Zamka ti u zamci ...
! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji istrunuše časno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O Zlatoje proleće! Djejatelji ran' ustajut, imajući ohotu zemlju plodnu da djelajut ne smatrajući potu. Ptici iz gnjezd izljetajut, na luft sebe tihoj dajut. O zlatoje proleće!
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.
Gordi jego zraci tmu razgonjajut, Veju vselenuju on zanimajet, vsja ot sna dvižet. Ptici po gori utrenujut s pjesnmi, V dubravah zvjeri s preveliki slonmi, Ribi i kiti v glubinah morskih Den oščuščajut.
v svojem cvjetje I cvjetajut veja iznova; Solnce luči prostirajet I vsja tvari oživljajet, Žizni tvarej jest osnova. Ptici pojut raznoglasno, Veličajut vsja soglasno Nevidimago vsjeh tvorca; Ovci blejat svoju radost, Voshvaljajut božju
Nesloga nas potkopava, rastavlja i ruži, Niti ptica ptici poje nit’ se s drugom druži. Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Djejatelji ran' ustajut, imajući ohotu zemlju plodnu da djelajut, ne smatrajući potu. Ptici iz gnjezd izletajut, na luft sebi tihoj dajut. O zlatoje proleće!
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta. Gle, čuda čudovita, gle jada jadovita: na ptici srebrna pera, gvozdene kandže, gvozden kljun. Majko majčice, okrenu se Varalici svet oko glave. »Ovo ti je, budalo, kraj!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko se uvek u razboru srdcem drži, i car ga počituje. S jednom nogom trčat se ne može, ni letiti ptici o jednom peru. Eda jedno vlakno mogu se nazivati kose ili vuna?