Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam koža, lete mrvice mesa; bije sat, bije dva, bije tri, otkud mu toliko štapova i besa?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub. Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska.
Petrović načini šanac u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug preko livada u Savu; na sredi namesti nekoliko topova, puca na varoš, i na grad, a Turci sa ćoška od Varoš-kapije na njega bacaju.
Napuniše sve šabačko polje. Prosuše puške pucati i po sata su neprekidno pucali, kao naša parada što bez komande puca, i šest topova jednako, zato da bi našu vojsku većma poplašili.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Malo posle a stade vrisak dece u školi; prut samo puca, a učitelj se dere: — Obešenjaci! Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite! Štrangovi jedni!
A on udri zagrći onim žarom; a ono pišti, puca, istura žiške čak u pajante... A on jednako zagrće, dok se već ne utaja. Još natrpa ozgo drva, da dobro sagori.
Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu. Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak. Dođe već da se svisne od tereta. Svoga ga mrtvi znoj probi...
— reče onaj drugi. Gazda Milun se nađe sad u velikoj prpi; uzvrda se što nikad nije. Ljudi osuli na nj psovku, puca ona avlija. Ta je vreva trajala gotovo čitav sat.
dade njima dvojici po jednu cevaru, a on zadrža sebi arnautku, reče im da budu na oprezu, pa čim opaze hajduke da puca ju i viču.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelica ciknu i diže ruke nada se, a sve drugo okameni se na mestu... Nasta tajac... Samo se čulo kako puca suvo rpanje u česti... Nekoliko trenutaka potraja mrtva tišina... Stanko Jurišić prvi dođe k sebi.
— Ne znam. — Boli li te gde? — Ne boli... Ali mi neki crveni kolutovi na očima pa ništa ne vidim... — Ama ko to puca, ljudi? — upita Ivanković. — Lazar! — viknu nekoliko njih. Stanko trljaše oči...
Trčao je što igda može, jurio je kao da ga besi gone... Čuo je da puca grane za njim, pa mu se učini da ga neko vija. Beše zaboravio da je kraj njega bio Marinko...
A od juče?... Taj isti Lazar puca na nj; pa kad mu to nije za rukom ispalo, on nanosi sramotu domu njegovom I pljuje na sedi perčin oca njegova...
Stanko se osvrte, skoči, uze pušku, koju uza zid beše prislonio, i stade gotov da puca na njih. — Stoj! — reče mu Zeka. — Ne pucaj na sveštenika! Stanko ih preseče okom. — Šta ćete vi? — upita ih on.
Gotovo se zastide što brblja tako s ljudima kojima smrt nad glavom stoji. I nasta tajac. Čulo se samo suvo granje kako puca pod nogama. Najedared Stanko diže glavu pa reče: — Stoj! Njegov glas odjeknu dubravom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jedanput uđe neka pomama u ljude da razgrađuju tuđe gradine i da upuštaju stoku. Puca vrljika, a razbijenih glava kao bundeva.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»A ti onda što si«, reko’ mu ja, »uzeo mene! Bio uzeti gospoja-Sidu, kad ti tako puca srce za njom, pa bi onda imao ko da ti pravi šprickrofne... a i lepša je od mene, i deblja«...
— A, šta ja kažem?! Šta velite na to? — Izredno — veli g. Pera i gleda s izrazom divljenja po domaćima i puca polako jezikom. — Boga mi!... A, koliko ga imate još u podrumu? — He-he!
Tišina, ništa ne čuješ; ni žagor, ni vrisku i ciku pod šatrama, ni podvriskivanje i poskočice u kolu, ni kako puca batina po leđima kakvog Ciganina lopova, ni pravdanje kakvog Nece ni Proke pred komesarom da je prodavani konj, njegov, a
Ali će malo poduže čekati, jer ga je frau Gabriela zamolila da ne puca dok je ona u avliji, jer kaže da ima vrlo haglih uši. — Je l’ te, nećedu pucati kanoni? — pita frau Gabriela.
Lete konji k’o besni širokom i visokom dolmom pored rita, puca Rada bičem onako iz svoga raspoloženja, i peva, misleći na svoju Julu, neku pesmu koju zaglušuje topot konja, ili je od
A putniku dođe malo lakše. Dođe mu volja i zaželi da upregne šest takvih hala pa da puca bič, a da poteraju još brže, da još brže polete!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu. I, od tada, čisto se promenila.
U gluho doba, kad gora, voda, sve se smiri... Kad trava oko mene počne da raste i kamenje po gori da puca, a tad se bilje, u to, gluho doba, ono vidi... tad ono od Boga pada. — Pa kako ga ti poznaješ i vidiš noću?...
Afrika
Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni raj gde nas sve životinje radoznalo gledaju i nijedna ne mrzi.
Švajcarac puca i omah drugi jedan sivi još veći majmun, stari, skače ogromnim skokom mladome upomoć, i zatim oboje nestaju.
To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi. On, izgubivši svako strpljenje, puca nasumce i tu je kraj njegovom lovu: majmuni se isto tako složno survavaju u duboku travu savane i više se ne pojavljuju.
koji, kao i svi belci, kombinijući svoje kretanje kroz savanu sa lovom, drži neprestano pušku uza se, spreman je da puca čim se na domak pojavi kakva divljač. Ljut što ne naiđe i na što veće, on puca i na ptice.
Ljut što ne naiđe i na što veće, on puca i na ptice. Jedno trideset kilometara dalje od Bugunjia ispred nas poleta i skakuće jarebica.
Na dvadesetom km ispred Rabata puca guma. Ostajanje na drumu četvrt sata za koje vreme odlazim do poslednje vodenice i fotografišem kamilu koja čeka da bude
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Malo je trebalo pa da naredi da se na one, na utrini, puca, iz topa. A vikao je iz sveg glasa. „Pokazaću ja vama da ćete zaboraviti da putujete u Moskvu.
Krajem februara zima poče malo da popušta. U zavetrini, u zalivu Matvejeva, led je počeo da puca. Isakoviči su, tih dana, dobili naređenje, iz štapskvartere, da otpočnu sa vizitom rosijskim oficirima, kijevskago,
Ševič ga je priveo. Kad ga Kostjurin upita, zašto ne puca, Pavle odgovori da je navikao da puca sa konja, u sedlu, u galopu, a to nije isto.
Ševič ga je priveo. Kad ga Kostjurin upita, zašto ne puca, Pavle odgovori da je navikao da puca sa konja, u sedlu, u galopu, a to nije isto. Puca, u pokretu, na ciljeve koji su u pokretu.
ga Kostjurin upita, zašto ne puca, Pavle odgovori da je navikao da puca sa konja, u sedlu, u galopu, a to nije isto. Puca, u pokretu, na ciljeve koji su u pokretu.
Pomisli da kaže šta je mislio, slobodno. Njemu se, kaže, čini – ako mu je to dozvoljeno da kaže – da se puca onako, od oka, brzo, olako. Možda je to ovde običaj, ali u vojsci, njemu se čini da nije dobro.
koji se beše namrgodio, okrete se Vitkoviču, pa reče da onaj, ko ne ume da pogodi, brzo, od oka, ne bi, ni da puca, trebao. Uostalom, nek pripazi, pokazaće mu, kako njegovi oficiri pucaju.
Gospodin Ševič, sekundmajor, ima pravo: dobro oko je dar Božiji. Ne treba da puca, ko se nije za strelca rodio. Onaj, ko se za dobrog strelca nije rodio, uzalud bi učio.
To je prokleta ženščina. Opasna. Ševič je pratio Isakoviča i prebacivao mu da ne puca, a soli pamet drugima. Priča, a daje malo dokaza. Šta hoće on u Kijevu? Kuda cilja?
Kažu, da vežba jednu novu ataku, opkoljavanjem, s boka. Kažu, da artiljeriju šalje čak u prethodnicu. Kažu, da mu pehota puca, po jedan plotun, u svakom minutu.
Đurđe je mislio da je, egzercirom na grenadire, pokazao kako konjica jaše, neustrašivo, na pešaka, kako puca, plotunom, iz pištolja. I zaista, njegov prilaz, u dva reda – kao nekih kentaura – bila je slika, koja se ne zaboravlja.
komanda kapetanova, kad bi, pored pehote pred sobom i s boka, i sa leđa, pehota spreda propustila i artiljeriju, da puca? Šta bi bila komanda? Čto budet komanda?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
jauče, počnu bežati, i razbegoše se, a svoje nisu mogli odneti, jer sad tek gospodar Sofra izlete s pištoljem, pa puca za lopovima. Sad su spaseni. Dva kočijaša su lako ranjena.
Momcima i starijim sve puca manšester, kad desnom šakom koleno desno udari, pa okreće se. Dođe do vrata i Polaček sa gospodarom Sofrom, pa
— Nikada do smrti. — A ti uzmi kakvog pojačeg kalfu, dobro mu plati, daj mu oružje, pa nek’ puca na lopove. — Pravo kažeš, toga ću se držati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po gunguli i puca iz pištolja, idući prema Majncu, ili zidinama Lujevih utvrđenja, koja su se jasno ocrtavala nad vodom, dok ubijeni
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme na vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.
vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme na vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.“²⁵ Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini.
Ljubavna žudnja, izgovorena šapatom pod okriljem tamne noći deluje moćno: „Mrak mrači, put puca, nebo ječi, zemlja zveči, streha njišče, voda huči, gora puči.
“ A zatim: „Niti mrak mrači, niti put puca, niti nebo ječi, niti zemlja zveči, niti streha njišče, niti voda huči niti gora puči, već moj dragi N.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naročito mi se dopadalo ono mesto kada Princip puca govoreći sa papučice automobila: »Došao si Bosnu pohoditi, srpski ne znaš dobro govoriti, Evo Tebe naša gramatika, iz
Matavulj, Simo - USKOK
Zapovjedite im, u ime moje, neka se odmah odmaknu, inače ću narediti da se puca, sakrrr! Pijero, cepteći sav i dišući kao mijeh, reče Ivanoviću: — Molim te, Marko, progovori im ti, u tebe je jači
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Naš je deda jahao topovske cevi i rušio šatore turskim pašama, ali pošto je sad artiljerac u rezervi, puca samo pivskim flašama. Dragan Lukić je najizvorniji dečji pesnik u užem, specijalizovanom značenju reči.
Sremac, Stevan - PROZA
kojekakve, niti idu u vojsku da ubijaju ljude, nego zapeo čóva pa radi koris’an i produktivan rad, radi pa mu sve puca grbina!
Radičević, Branko - PESME
„No kad prođe letni plamen, Mraz kad zemlju stegne ljuti, Puca drvo, puca kamen, Kad zapadnu pusti puti, Kada strašni nagnu smeti, Čim ćeš njima odoleti?
„No kad prođe letni plamen, Mraz kad zemlju stegne ljuti, Puca drvo, puca kamen, Kad zapadnu pusti puti, Kada strašni nagnu smeti, Čim ćeš njima odoleti?
Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika! Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne da,
udari silnom Madžarinu, Od bedra mu otrže mačinu, Seva maču — Filip na dve pole — Mač proleće, pa u kamen dole, Puca kamen, vatra iza nj seva, Marko gleda, brk mu se osmeva, Al' da j' kamen vincem potekao, Bi tad Marko bogme
Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova krvnika: „Stan', da t' kažem šta je Crnogorka!“ Ona viče, puca prekomorka, Turčin pada u zelenu travu, Ljuba k njemu pa mu skida glavu, Te je meće dragom više groba, Verna ljuba i
Pa je stiska, pa je mladu ljubi, Od miline da j' ugrize zubi, Drkće moma, a srce joj kuca, Otpinju se od kavada puca. Momak ruku u nedra joj tura Pa momicu o travicu fura, Ao Bogo — srce dalje tede, Al' i ovo mal' mu ne prisede.
pa lice odvrati, Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!
Što se njija tako brsno granje? Što me gleda drvo žalostivo? Okle žubor i to uzdisanje, Da mi strepi, puca srce živo?
nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako, Mada mi srce tužno kako puca, Ja zbogom njojzi morao sam reći, Na moje delo morao sam teći. 26.
krasne Nisu danas kô pre jasne, Nešto su mi potavnele, Kô da s' u jad neki dele, Slavuj poje žalostivo, Da ti puca srce živo. Sve je tužno, ma gle čuda! Šta se čuje odonuda, Baš poklika bi vesela, Ma otkud se to zanela?
pod srcem njojzi bilo; Sva uzaman pomaganja, Zaman muke i kukanja, Ode, ode, jošte malo Pa ga navek njoj nestalo; Puca santa pod nogama, Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena radost, nje dan beli,
Jala, brate, udri, tuci! Poznaju se gorski vuci. Uroš gađa, puni, puca, Al' mu prazno srce kuca. Kud pogleda, onde pada, Oh da ubit mož' i jada, Što ga muči, što ga mori, Što mu živo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Oko nas neka rijetka šikara pod snijegom, a nešto kao vidim da smo i poprilično daleko od mjesta gdje se puca. Desilo nam se tako nekako, zar. — Videre tenkove, cicvaru im božićnju!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Komšike, crne duše, rekoše ti da sam neverna, i ti me, naruženu, ostavi. Srce mi puca, ali još te volim. Idi drugima, ljubi ih, celivaj, pa opet dođi, dragi, meni.
više radi zabave, i, zasićena, umrljana, ono što ne mogu da pojedu bacaju oko sebe, te na sve strane, gde god stanete, puca zrno pod nogama.
— Ne mo’š da ga vidiš. Doći će i kod nas... I zaista Božić dolazi, ali kako? Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore. Sa ulice dopire oštar bât novih cipela.
Rista bojadžija već se pobio i zatvorio u kuću. Seo na doksat, puca iz puške, silom nagnao ženu da mu peva, a on iza sveg glasa grdi i psuje gospodu „stoparce“.
Počeše iz kotličeta da piju. Kotliče se ređa. Piju, glave im propadaju u kotliče, laktovi im se tresu, grlo puca, a suze im idu od siline. Č’a Mase uzeo čampare, krši se kao čoček, vije, peva i izvaljuje na skutove ženâ.
Kostić, Laza - PESME
Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i na nedra pada bela.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe i sjutra osvane dan.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Može biti u pozorištu, ali u svetu toga čuda nema. KUM: Zašto; ako žena svoga muža miluje. MAKSIM: O, puca im srce. Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro. NIKOLA: Kao i mi za ženama.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kao fildžani za kofijanović a naš tip svež ko rosa, svež, mislim, kao moj matori u ponoć kad mu dođe njegovo vreme. Puca od zdravlja i vitke linije, jer i nije imao zbog čega da pazi na liniju, pošto su mu ionako oduzeli tačkice za klopu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Crne, gorke, u osmici tri četvorke. Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina.
Trenuci to su neslovni i slovni. Niština škripi, krckaju joj šarke a garež veje, ugarci se drobe, dok vidik puca s razlomka deobe.
U prvom sjaju meseca i sunca šareni žar se, igraju kolesa po pismu svoda - orah tame puca; a „organ slabi“ muči se i trudi u ljusci plača makar da zarudi. Od palih reči tvorim li nebesa?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U šumi ovoj, ko zna da sluša, besmrtno diše narodna duša, herojsko srce njegovo kuca i vidik blistav do sreće puca. U njenoj sjeni oporo se rađa čudesna sprava, čarobna lađa.
Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u
“ Evo i bure sa Mrazom dedom, okiva potok debelim ledom, eksere oštre pažljivo kuca, smrznuto drvo od studi puca. Vodopad stao, utihla buka, gnjura se u mulj zubata štuka. Žuća se čudi, ušima mrda: „Pogledaj vodu, postala tvrda!
veselo momče, smjelo i bučno, ponosni Vrbas, lakoga hoda, planinac Vrbas, ledena voda, pod njenom snagom klisura puca, zlaćano zrnce na dnu svjetluca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata. Kad je osmatrač, taj baca bombe, puca zajedno sa pešacima, vezuje telefonsku žicu po najvećoj vatri.
I u ovoj našoj nevolji osećali smo neko zadovoljstvo kada na vreme umaknemo, a onaj „puca u vetar“. Samo, dangubili smo mnogo oko tempiranja zrna.
Neko opali iz puške u blizini da mi pisnu uvo. — Na koga ovaj puca kada je mrak i ne vidi se ništa? — To su stalni osmatrači. Sigurno je primetio nešto...
Jer za prednja odeljenja ne postoje propisi stražarske službe i stražar na mrtvoj straži puca i na svoju rođenu senku. Dalje nismo smeli. Rešimo da se vratimo, pa onda da skrenemo levo ili desno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
kao da ima kakvo pravo nada mnom. Baš ću za inat da ga jedim, još više ću da se smejem sa pisarem, nek puca od jeda«. Gojko ostade ozbiljan, večno namršten i povučen; izbegavaše svaku priliku da se ne sretne sa njom.
Srce joj stalo, čini joj se i da ne diše, i najbolje bi bilo kad bi sad odjedanput umrla, to bi najvolela. »I što ne puca... šta čeka vazdan!«...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Prekine je snažna pucnjava: čuje se nekoliko rafala iz automata) GINA: Bože, šta li to puca? BLAGOJE: Mašingever! GINA: Da je Sekula kod kuće, bila bih mirnija! BLAGOJE: Samo ti sluti!
(Blagoju) Šta li je to moglo da puca? BLAGOJE: Znam samo da je bio mašingever! SIMKA: Kao da je u centru. BLAGOJE: Biće da je negde između Foto
SIMKA: Zašto Anđu da ubiju? DARA: Što, da je možda ne žališ, nemačku kurvu? SIMKA: Kako neko može da puca u ženu? TOMANIJA: Nije ono bila žena, nego veštica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco?
SIMKA: Sekula je, naprotiv, divan mladić! I ja sam sigurna da on nije u stanju ni na koga da puca! A pogotovu na ženu! Ako je iko oličenje nežnosti, to je on! VASILIJE: Da l vi to plačete?
TREĆA GRAĐANKA: I to u krevetu! ČETVRTA GRAĐANKA: Čudi me da Domazet nije pucao! PRVA GRAĐANKA: Iz čega da puca go čovek? DRUGA GRAĐANKA: Nemoj ti da mi kažeš da ne znaš! TREĆA GRAĐANKA: Od tvog šešira ništa nećemo videti!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jedem je prstima, kao glistu (comme il faut). Talijanska artiljerija grmi, ali ne tuče selo, puca idilično. Posle večere, vraćam se u praznu kuću. Sva je u mesečini i cveću.
Ona zauzima položaj po Beču, zauzima i stanice, a pred jednom stanicom puca na gomile zarobljenika, koji nagrću na stanice, u želji da se vrate svojim kućama, što pre, kao ovce.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ reče. Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... LEGENDA O GLUVONEMOJ Danas je prošla pokraj mene...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
kr!... puca korenje, pod jedrom devojačkom ili snažnom momačkom rukom; ha... ha... ha!... razleže se smej veselih berača, a tamo
Privezuju dobre đogate za stožer i počinje se vršaj... Puca i pršće suva slama, trepere i frkću dobri konji, sevaju vile u snažnim i jedrim rukama, diže se slama i pra' pod oblak,
Bogo mili, žesna uživanja!... rasplamteli se ćuci na pročelju, pa nema, no samo puca, a kuća se svetli, ka' da je sva u plamenu.
tepeljke, šušti suva komišina, preleću preko glave jedri, učvrsli kukuruzi i padaju na gomilu kao grad; cepa se i puca komišina na zrelu korenu, šuškolji korenje otisnuto sa rpe, sevaju jedre radeničke ruke, vije se srpska, devojačka
Samo pazi da se svežeš desno s Darosavcima, a levo s Banjancima. Bez tvoje naredbe niko da ne puca, a ti pazi — k'o što sam ti kazao.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ali, brate, odvešće svastiku u Beograd, pa će da nam puca bruka. JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje muziku, mora povesti
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
kapu kao konzul, sa silnim perjem; pa se majmun lepo egzecira, a sve namiguje i pljucka i seče sabljom i levo i desno i puca iz puške preko sebe; mrtva usta da nasmeje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Džon Hohohond iznad svega voli da se napije, Kasno u noć se vraća, puca u nebo, viče. Kad dođe pred kuću — izvali pola kapije, A prestrašeni Pepo zadrhti kao ptiče.
Jurnula bi na brzom konju, kad bi Grunuli doboši po Stigu, Mačvi i Guči: Pucala je, al kao što se puca na svadbi, Il na vašaru, ili kad se šenluči.
Četiri puta menjaše joj nišane, Davali su joj strelce mlade, dobro držeće, Al ona dva veka ne htede da pristane Da puca na ljude, na zveri i na drveće.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca. U jutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena.
I uzimajući od Magde pušku, besno, sav cepteći od radosti, poče da puca. I na iznenađenje svih, pucnji pušaka ubrzo počeše da se mešaju sa svirkom svirača, koji su odjednom, od nekud odozgo,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A i vrele mora da su, kad glavi što ih zaprema, ne smeta planinska studen od koje kamen puca! Veliki zore osvitak, zabliješti starčeve oči. Tek tada trgnu se, pa zatvorivši lagano stakla, nestade ga s prozora.
Boj se završe. Dim ga obavija, a tutnjava zagluhnula ga. Padaju i ječe oko njega. On puca, mlati kundakom, bode bajunetom... Izmoren, gladan, pada na zemlju...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pristoji mu kao magarcu (zlatno) sedlo. Proveo se kao bos po trnju. Pun pameti kao pijavica kostiju. Puca mu srce kao kobili za suvačom. Raduju mu se kô kokoši lisu. Siguran kao vrbov klin. Sija se kao tiganj na mjesečini.
— Jedno kolo iz kala, a drugo u kao. — Junaka nema od gladi. — Kad velikaši buzdovane lome, narodu kičma puca. — Kad lisica predikuje, pazi dobro na guske.
grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobjegao pod krst, u koji grom neće udariti. (Uzvrdao se kao đavo ispred groma).
lovac, kraj mu jadu nema: Na lisicu pušku naslonio, Za pećinu glavu zaklonio; Kad udari, za mnogo ne mari, Kada puca, njemu srce kuca, Kad promaši, malo se uplaši, Kad ubije, od krvi se krije!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha, seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista! Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter!
Promozgaj malo, promozgaj, pa ćeš dokonati! (Odlazi do groba, uzima pušku i odlazi za kapetanom) Em ne puca, em bogme nije ni laka! Jedino što mi služi kao štaka! (Zatamnjenje) Zavesa Beograd, 1974.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca... KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u
Umoran od posla — već, a tek — sviće! Od rose — zemlja se za noge lepi, puši. Ja dižem pali list: u ruci — puca! Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Stojte, braćo, ne bojte se! Vojska nije vladina i kraljeva. Vojska je seljačka. Seljak ne puca u seljaka! — guši se Aćim, a njegove reči zatrpavaju psovke upućene onima što beže. Čini mu se da i brest maše granama.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Moram napolje! — ponovi onaj glas tiho, a jaje sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a iz nje se, kao leptirica iz čahure, izvlači lepotica i šapuće: — Pomozi mi da krenem.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Papiri? Uzun Mirko, odjednom, vidi onog stražara na Sava-kapiji, u zoru 30. novembra 1806, u trenutku kada on, Uzun, puca u njega. Predomišlja se, jedan tren, a činovnici su uznemireni.
Iznenađenje, kao prasak, puca u njemu i, u trenu, on gubi dah a onda se maša za kuburu. Kasno: i sad, kao i uvek, onaj je tren bio dovoljan da odluči
Želeo je, i ruka mu je pošla pa se zaustavila, da trgne kuburu i puca Gopodar-Jevremu pravo u čelo. Praiskonski mrakovi vršljali su, dakle, i u njemu, kako su hteli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“... Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri.
I krvav pogled k nebu šiljući, Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče... Drma se, puca hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tak sada mi puca pred očima da je crkva pred kojom stojim ona što je poznajem pod imenom univerzitetske crkve. Nisam je odmah
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
m. džukelo dobošarska! Dokle ćeš da štrčiš sam u celom puku? — A... a... a nužnu sam vršio... Pa korbač puca po dobošu i natovarenim stvarima, i komordžije sa začelja okreću se bojažljivo i podlački smeše.
Zatim naglo i odlučno zgrabi prvi karabin ispod mrtvog vojnika, opkorači mali brdski top i stade pomamno da puca. Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči. Potom ugleda celo veliko i crveno sunce, koje se rodi iza brega.
A Laza Brkić, i sam bez zanimanja „ovdašnji liberal“, doseća se odmah da je sve ono Iketino maslo, te puca Simina bruka po Šapcu, i on odvezuje maramu i plaća zabadava lađu za Beograd.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha. Seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe, i sjutra osvane dan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
miruje i vuče isprano, bijelo žalo, a čisto me u duši nešto steže kada gledam u ta zasjenuta zatišja, otkuda puca pogled na široku nemirnu pučinu...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A ona ne ide, razume se, sama: prenosi se u opšti sklop pesme, koja nema usaglašene delove, nego puca između grupa stihova s nejednakom vrednošću.
Nesumnjivo je da ratni kontekst, kod nas izrazit ratnorevolucionarni, kad puca i društvena i kulturna hijerarhija, zahteva menjanje oblikovnog fokusa u poeziji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza san oseća kako joj meso, ono sitno po kukovima i bedrima, čisto puca. Ujutru nalazila bi se daleko od materine postelje i sa zagrljenim jastukom a sva oznojena.
činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po gunguli i puca iz pištolja, idući prema Majncu, ili zidinama Lujevih utvrđenja, koja su se jasno ocrtavala nad vodom, dok ubijeni
Krakov, Stanislav - KRILA
Grmne, riknu parčad. Jaukne se. Ruši se. Krvava se tajna vrši. U mraku se ubija lakše jer se ne vidi lice ubijanoga. Puca se puškom prislonjenom na tuđe telo, zabadaju se noževi u nešto meko. Jauci kratki, uplašeni, očajni, divlji.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni raj gde nas sve životinje radoznalo gledaju i nijedna ne mrzi.
Švajcarac puca i omah drugi jedan sivi još veći majmun, stari, skače ogromnim skokom mladome upomoć, i zatim oboje nestaju.
To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi. On, izgubivši svako strpljenje, puca nasumce i tu je kraj njegovom lovu: majmuni se isto tako složno survavaju u duboku travu savane i više se ne pojavljuju.
koji, kao i svi belci, kombinijući svoje kretanje kroz savanu sa lovom, drži neprestano pušku uza se, spreman je da puca čim se na domak pojavi kakva divljač. Ljut što ne naiđe i na što veće, on puca i na ptice.
Ljut što ne naiđe i na što veće, on puca i na ptice. Jedno trideset kilometara dalje od Bugunjia ispred nas poleta i skakuće jarebica.
Na dvadesetom km ispred Rabata puca guma. Ostajanje na drumu četvrt sata za koje vreme odlazim do poslednje vodenice i fotografišem kamilu koja čeka da bude
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
KOLEBAN (spolja): A da! GLAVAŠ: Ako ti, Kôle, teško ne bude, Ovaj mu danas nosi odgovor! (Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si. U krvi svojoj Jusuf izdiše. GLAVAŠ: Svejedno!... Turčin je!
ISAK: Vala, Ćerime, Sa belog visa tanke munare Derviša turskog glupu molitvu Nećeš od danas ni ti slušati. (Puca.) ĆERIM (čuje se spolja): Proklet, dabogda! ISAK (ljubi cev): E, bog da prosti! Ćerime!... Evo Isaka!... Ćerime!
(Puca.) To je poslednje!... Sve gušći dim!... Više plamena! Isače, zbogom!... Ti skači tamo! Ja ću kroz ova vrata skočiti,
A dođe l’ doba da se pogine, Na pragu neka dočeka smrt!... (Otvara vrata, nišani i puca.) Zar krčiš, Suljo? Sedamn’est rana nosim sa sobom, A ti od jedne grebeš ledinu!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Na prvi pogled cela borba čini utisak nekoga neizmernog haosa, gde se samo puca i gromi, halače i ubija. No malo pomalo počinješ se razaznavati, i što duže gledaš, sve jasnije uviđaš da u onome
Prvo poče jedan po jedan Turčin da se izdvaja iz lanca i da istrčava napred: istrči, pa prilegne zemlji i odatle puca brzo.
ura! To puca bataljon kneginje Natalije — ali na koga? Ura! ura! pr.. pr.. pr.. pr... Komarov posla jednoga konjanika da vidi šta je.
Stvar se svrši na tome, što me poslaše da kažem jednoj bateriji da ne puca više, jer se borba beše skoro sasvim prekratila. Spaseni smo!
Reklo mu se da ne puca, da ne probudi đenerala, pa ce čovek poslužio hladnim oružjem. Malo docnije pronesoše jednoga ranjenog vojnika. Šta je?
proredili, mnogi od naših ostali uz put ranjeni i pobijeni; jedan deo Kola Rašića iza nas otvorio vatru pa i on puca nekud preko nas (drugi deo Koletove čete beše se pomeo u šumi i naišao na nas te smo se smešali i borili se posle
— Šta je s onom baterijom? — reče Černjajev upirući dogled na kosu više sela Prugovca. — Ona poodavno ne puca, a pred njom se vidi dim od turskoga streljačkoga lanca i on joj se primiče. Da nije demontovana? T.........
Ali Turci su blizu pred njom; zašto baterijska zaštita ne puca?! Zašto baterija ne bije kartečom? T........., uzmite što više konjanika... uzmite svu moju pratnju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
I severci na suhoru Ružinome suze glede; Kamen puca, oni vele: „Ovako se suze lede!“ Slediše se rosne kapi Da se s njima ruža kiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— E, nije isto — čuje se glas potpukovnika Petra. — Pešak u rovu može da zabije glavu u zemlju, pa preko glave puca. A moj osmatrač u kiši kuršuma treba da sačuva hladnokrvnost i da osmatra.
Oštar pucanj dopire, da izgleda kao da mi neko iznad glave puca. Ili se tek začuje zvizak kuršuma. Negde pred nama prolomi se strašna eksplozija, da sam trenutno zastao.
Grofe, vi ste mitraljezac. — Tako „rekuć“, barone. — Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti? — Ja kažem trista. A ako vaše gospodstvo, barone, ne veruje, onda neka broji.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije! Puca, grmi, ječi, razleže se soba, Jedva se primiri u ponoćno doba. 1810.
Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji puca kamen, Ali Moskve više nema, svu proguta plamen. Pomoći nije, Žalost, ah, pije Serbija.
Goru usne nabrekle, i čisto dahću za ust’ma, K’o usijana zemlja štono za rosom puca... To ti je zaricanje donelo; sebi zahval’ se Što i sebe i to slatko devojče mučiš.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Katunović, prisloniv pušku na kamen, puca. Arnaut-Osman pada. Staniša sa poturčeinm Crnogorcima dolazi.) STANIŠA: Evo, i ja sam tu! I tvoj je ovde greh!
(Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana....
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pre'o kolena, onda, pripasa sabljetinu, po zemlji se vuče, pa natuko' škrljačinu, pa onda obuko' kabanicu i sape' zlatali puca. Ni iguman me ne mogade poznati, tako sam se bio prerušio. Sve to bi, dok bi čojek popušio lulu duvana.
— Stoj, kaluđere, gubu ti tvoju! — podvriskuje Simeun i jednako puca uz luke. — Eto ga, Gavro! Spasavaj! — Bježi, oče, u košaru... u sijeno! Mi se zavukosmo u sijeno.
Jakšić, Đura - PESME
Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš! Il’, bolje, grob! Zvuk trube, huji, poljana ječi, Grmi i puca oganj i prah; Ćuteći stojiš, padaš bez reči, Gineš za narod, gineš bez strâ.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zri ljubav. Podne. GROZD I zlatan oblak, dragano, natopi zemlju pijanstvom. Ljuškaju vode koritima, i puca plod. I tvoje telo, dragano, ljubavlju prezri, napukne. Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Skamenila se gotovo od njegova izgleda, glasa. Ništa da u njemu drhti, da se poznaje. A zna da je voli, da i njemu srce puca, ali za njega to ništa nije što on oseća, trpi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
s., 156). Obratno, Srbi kažu da pod l. ne treba spavati niti se od kiše zaklanjati, »jer u nju rado grom puca« (GZM, 19, 1907, 320). L.
Cvet od maka, kuvan u vodi, upotrebljuje se kao lek od mojasila (GZM, b, 184, 801. »Mojasil se zove bolest kad kome puca koža. To se najviše javlja po dlanovima i nogama na tabanima«, ŽSS, 270). MASLAČAK Löwenzahn (leontodon taraxacum).
, drugi u oganj, treći u tatulu: »n. vene, ti za mene da veneš; oganj gori, ti za mene da goriš; tatula puca, ti za mene da pucaš« (BV, 10, 364). Sok od istucanog n. lišća lek je od jehtike (Karadžić, 3, 222).
— da bi pukao za njom kao što plod t. puca (BV, 10, 364, narodna pesma). TETIVIKA Stechwіnde (ѕmіlax aѕpera). Tetivika, titivika (Šulek). Tej od t.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa neka jedu advokati, rodila je godina! Jesen prođe u parbljenju među braćom i Vojkanom. Radi srce puca kad god otac pođe u varoš. Toga dana radi i za nj, ali koja korist, zna on kuda ovo vodi.
prelijevaju se žita, niska, prazna klasa; strše u visinu, ranije nastradala od mraza, a sada zateglom sušom; srce mu puca prolazeći pored svojih oranica: ginu žita naočigled, pomisli, i trpi, i čezne za kišom, kao i raspucana zemlja željna
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da li sam skrušen i ponizan, udaram li sebe dovoljno snažno po golim prsima, ramenima i leđima žitkim brezovim prućem, puca li mi koža od udaraca ili sam prema svom grešnom telu blag i popustljiv.
Najveće je čudo da mi se nikada nije desilo da zbog toga dobijem i najmanji nazeb. Ostajao bih znojav na mrazu od koga puca cerić, u tankoj košulji, sve dok se ne bih smirio, a to je znalo da potraje i da potraje, pa ipak nikada ni kijavicu ne
Ilić, Vojislav J. - PESME
I naivna radost, i naslada skupa, Kratkovečnim vencem rogove mu krasi, I veselo jagnje na žrtvenik stupa, A plam puca, gori - i život se gasi... 1883.
Prvo ga zapita strogo, da čisto rečima puca, Ko je? Otkud mu krila? I što se po selu smuca? Ima li, pita ga, oca, i zna li rođenja mesto?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zarobljeni Titan stenje, besni i nadima se toliko da mu oklop puca, a iz pukotina kulja crvena krv. Ta krv, plamena lava, svetli, tamni, usirava se i kamenim arabeskama šara oklop, koji
Sa crnoga neba padaju na Zemljinu koru prve kapi kiše, i tu se pišteći isparavaju. Zemljina kora puca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I pilići i petlići – Laki tići krilatići Potrkuju i pevaju, čekaju te, izgledaju. Većem puca bič kravara A duduče rog svinjara. Haj, urani, pa ustani, Sve već čeka – na tebeka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odjedared se osetilo da puca zora. Svetlost i stvarnost. Sati opet kucaju, i svaki dobio svoje ime. Veselje usahnu. Nešto jedva vidljivo, ali ipak
Dečko je izbezumljen, uplakan, štuca grčevito, kao da mu u grudima puca. Noge mu se jednako sapliću; stopala se izvrću na sve strane, obuća prljava, obuća onoga koji se te noći nije svlačio.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»To će biti neka epopeja?« — Upravo. Već je propozicija sovršena, sad jošt invokacija, pak taki da se seče i puca. — Ali taki pri početku moga sočinenija napada me nedoumjenije, koga bi ja po običaju prizvao da mi ovo teško delo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad nauči vojnik da se ravna, da ide u korak, da treska nogom o kaldrmu, da pozdravlja, da puca u čoveka i da ništa ne misli — onda je to pola vojnik. Druga je polovina teorija.
Puška u ruci regruta koji ne zna da puca, to je samo teorija, ali kad taj regrut već nauči da ubija ljude, to je onda praksa, i ta praksa u zajednici sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neki konji popadaše. Jedan top okrenut unazad poče da puca na neprijateljske vojnike, koji su se noću, krišom, privukli i došli pozadi baterije. Razleže se jauk.
Petrović, Rastko - PESME
koja nema prozora, Treba mišlju i voljom da ih probijem, Sad je doba mraza, revmatizma i umora; Tamo gde kroz tri oblaka puca iz revolvera Dubina mokra koja zoru protera, Mene mrzi da se uzbuđujem zato što umirem.
Šantić, Aleksa - PESME
To ti je stara pesma, No večno nova i mlada, I kom se desi — tom srce Puca na dva komada. 40 Kada čujem pesmu što je Nekad moja draga poja, U vihoru divljih bola Kidaju se prsa moja.
O, ljubavi zlatne zvezde, Presjale su vaše moći, Ispod mene ponor puca — O, primi me, drevna noći! 64 Na očima s crnom noći A olovom povrh usta, Ukočena srca, mozga, Ležah u dnu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
i raskošne darove: A kad Milić dara privatio, konja jaše, konj mu poigrava, a zvekeće sablja o bedrici, a žubore puca na prsima, na kalpaku trepeće mu perje.
kad je razvijenija, ona nikad ne dostiže snagu opisa s kojima smo se maločas upoznali: Na loše ga mesto udarila: među puca, đe mu srce kuca, na pleći mu zrno izlazilo, i junačko srce iznijelo, i bijele komad džigerice.
A kad Milić dara privatio, konja jaše, konj mu poigrava, a zvekeće sablja o bedrici, a žubore puca na prsima, na kalpaku trepeće mu perje. Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi!
Turci pritisnuli, a kod njega ne ima oružja: kako koga rukam’ dovataše, te o zemlju njime udaraše, ta u njemu živo srce puca; ubi njemu druga sedmericu, dok mu b’jele osvojiše ruke, savezaše, pa ga poćeraše, poćeraše bijeloj Udbinji, privezaše
obuče pamukli-košulju, a po njojzi od zlata košulju, da od pota ne šteti košulju; pa obuče crvenu dolamu, na dolamu puca s obje strane: svako puce od po litre zlata, ama što je puce pod gr’ocem, u njem ima dvije litre zlata, zaburmano, pa
Kaduna se bratu svome moli: „Aj, tako te ne želila, braco, nemoj mene davat ni za koga, da ne puca jadno srce moje gledajući sirotice svoje“. Ali beže ništa ne hajaše, već nju daje imoskom kadiji.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
i svoje kerove Ljuta panika hvata Velike i male zverove Sasvim opuste pećine I šuma osiromaši Jer Vukola samo puca A nikako da promaši Kad Vukola ide da lovi On je zaista divljačan Inače je dosta zabavan Čak i privlačan BIO
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zadihani dječaci, Mačak i Vanjka, trčali su prema njemu i vikali: — Striče Lijane, striče Lijane, puca se na raskršću! Tamo su naši!
Najprije smo pomislili da su to nas opazili. —Ih, vas! — progunđa Stric prisluškujući iza žbuna. — Ne puca se tako lako za svakim.
— Ne puca se tako lako za svakim. —Zastanem, oslušnem bolje — nastavljao je Nik — i čujem jasno da to puca ona patrola koja je okrenula u Nikolin zaselak. Pogibe naš Stric, pomislim u sebi. — Pa dabome da pogibe!
Pogibe naš Stric, pomislim u sebi. — Pa dabome da pogibe! — mrmljao je Stric u svom zelenom skloništu. — Ne puca se džabe iz voj- ničkih pušaka. — A zar se još uvijek ne zna šta je s njim bilo — zabrinuto upita Jovanče.
Svi mu vjeruju. Majstor Mačak je u njihovoj družini specijalista za sve vrste oružja. Po zvuku pogađa da li puca puška, ručni automat, puškomitraljez, teški mitraljez, bacač mina ili top.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
što se gore čini: koliko je nebesa, kako li se okreću, kakav li svoj način i hod zvezde imadu, što li grmi, što li puca, odašta li se što staje, kako li se stihije sastaju i mešaju se, i razlikost svakoj životinji i nebesnih sila podlazak
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A po ma’ale puca bruka... iskočila reč, ide prikažnja, a ja u zêm da propadnem odi tija reči!... — Kakvija reči? — zapita je Tašana.