Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Izjahasmo kraljevima u sretanje! Nazdravismo knezu i konzulu! Pred kefalijom poskidasmo šešire! Pred pukovnika iznesmo hleb i so!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ako tamo cvetaju ruže, pa čuje da im je dobro, možda će i on krenuti, ovako mator, za njima. Rođak je pukovnika Horvata. Nego, prema njegovom mišljenju, carstva su sva jednaka – zemlja kao zemlja, jedna kao druga.
svi su oficiri doba rokokoa – pa i neuki Isakoviči – znali da su, i oni, i njihovi pukovi, privatna svojina svojih pukovnika i đenerala, koji su bili većinom grofovi, markizi, baruni, knjazi. Niži oficiri bili su ajlugdžije, kao i žbiri.
skrenu, a kad ga jahač poče udarati u slabinu, besno, jurnu na iduću, i tresnu jahača, koliko je dug, na preponu. Pukovnika izneše. Bio se jako ugruvao. Konjušari su jedva uspeli da pastuva odvedu. Bio se pomamio.
pismu, izgleda, da prota Bulič optužuje Pavla da je u Mirgorod došao, sa jednom, mladom, lepoticom, koja živi u kući pukovnika Rakiča, ali koja je Pavlova švalerka, a zove se Tekla, unuka voskara Despotoviča iz Budima.
Matavulj, Simo - USKOK
U isti mah čuše njima dobro poznati gromki glas pukovnika Knajsta, koji je njekoga grdio. Njeki od građana reče: — Nije pobjegao princip, jer čemu bi se ovdje skupljali?
Taj bi događaj, možebiti, većma pomamio omrznutog pukovnika, negoli da su Crnogorci iznebuha na grad udarili. Taj „princip“ bješe prost vojnik-kažnjenik, uvijek pod nadzorom,
Od Rusâ: admirala Senjanina, pukovnika knjaza Vjazemskoga i druge. Od Francuza: Marmonta, Loristona, Gotijera i druge. Svaki je vijećnik imao što da ispriča o
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Maksimalan provod! Kad bi samo izbio neki rat, makar ratić, pa da postanem nešto general — naterao bih onog mog pukovnika kod kuće da trči na osmi sprat bez lifta i to sa gas-maskom! To bi bio spektakl!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da se ja vratim, lepo. Ja sam onda dva dana oponirao, pa sam se vratio. Ja sam se davno na tog pukovnika odljutio. Ja mislim da mi on sve što je hteo da mi kaže nije ni rekao.
fanatika, šovena, koji je, tobože, bio samo igračka u rukama šefa Obaveštajnog odseka srbijanskog generalštaba, pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa. Međutim, atentator nam je govorio, jasno, i sa one strane groba.
Otvaram, dakle, vrata svih kupea i pregledam papire svih oficira, kad hoću (do ranga pukovnika). Predstavljam se urličući, ali tražim papire, strogo.
U blizini sela Govino, gde su bili logori, pod ogromnim masivom brda Pontokratora, zelene se masline na imanju pukovnika Vulgarisa, a među njima, opet, četiri groba. Malo dalje, u kukuruzima, opet dva groba.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Leži on tako blaženog izraza, podnimljen na ruku, pa mu se iskrivio i nabrao zatiljak kao u vola, i jedi pukovnika: — Je li, je li, ima li žaba rep?... A zašto žaba nema rep?
Pa se roguši jedno državno crno ćebe, preko puta pukovnika, i zeva zadovoljno i blaženo ogromna riđa glava. — Je li, ama čuješ, druže?! — Umuk’o, dabogda!
Ujutru kiša nije bila prestala. Mi smo pojahali naše mokre konje, i krenuli se za srednjom kolonom, pukom p. pukovnika Vasića, junaka s Merdara i Prištine. Već dva dana u divizijskom štabu govori se samo o p. pukovniku Vasiću.
pukovniku Vasiću. Referent saniteta, doktor Petrović priča, da je svojim očima video p. pukovnika Vasića, kad je pred Prištinom zgrabio zastavu iz ruku zastavnikovih i paradnim maršem izašao na ivicu, koju su Turci,
Svaki je osećao, da se događa nešto neobično, i želeo je da ne uzme učešća u tome. A krupna figura pukovnika Nedića stade da se primiče major Iliji.
A krupna figura pukovnika Nedića stade da se primiče major Iliji. On vide da je svaki otpor besmislen, i očekivaše pukovnika Nedića kao što osuđenik očekuje smrtnu kaznu.
pardon, gospodine pukovniče, ja sam vas pre neki dan proizveo za pukovnika — idite s Vašim pukom napred, a ja ću s ovom životinjom postupiti po nadležnosti. i puk pukovnika Vasića krenu napred.
i puk pukovnika Vasića krenu napred. Za njim ode artiljerija. Uopšte, produženo je nastupanje za protivnikom, koji se povlačio.
se u Draču prvi ukrcao, iskrcao se na pristaništu govinskom ostrva Krfa onaj u Albaniji do gole duše opljačkani odred pukovnika Dušana Tufegdžića. Ne mogu da se setim dana.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čovjek se pita: je li bilo vrijedno truda? Kapa obožavanog muža pukovnika (pokošenog, sasvim nevojnički, od kakvog provaljenog slijepog crijeva) visi za vječita vremena na čiviluku u hodniku.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ona je bila otmena dama, Žena jednog pukovnika, veterana, učesnika mnogih bitaka. Nikad neću zaboraviti tri godine provedene u njihovom domu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sam pomislio da ću pastima zemlju“ Pri tome, naravno, Piščevića nije pogodio metak, ali zato jeste mađarskog husarskog pukovnika Vencela, što je Crnjanski preneo na Arkadija.
Krakov, Stanislav - KRILA
ah, Srbi... Potom je prešao u drugu sobu, i ne čuvši viku pukovnika Velje, koji je dozivao maloga tumača: — Recite mu za moj rematizam... žigalo me u zglavkovima.
U štabu na Čeganu sedeli su oficiri oko komandanta, koji je nudio konjakom samo još debelog artiljerijskog pukovnika, i svi gledali u karte. Telefon je pomamno drečao.
Bio je ranjen negde kraj Crne Reke. Njih dvojica su bili sami u sobi, jer su pukovnika pre dva dana poslali u depo. Jedna sirena je pištala negde daleko u noći.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U kancelariji načelnika štaba, pukovnika Komarova, strašan nered, na stolu mu grdna gomila hartija i kad što traži, mora po po sata da premeće po onome vašaru.
Tu sretnemo komandanta današnje borbe, pukovnika Mihaladze (?); crnomanjast starčić, izbrijane brade i neugledne spoljašnjosti, pozdravi načelnika štaba Komarova.
od jednoga ruskog višeg oficira, i to pred čovekom koga on ckopo i ne poznaje — sve to jako me začudi, i ja pogledah pukovnika sa nedoumevanjem.
(Prosta pijančura i ništa više). Posle ovoga razgovora danas više ne videh pukovnika Rajevskog; ne znam kud štuče. Kad stigosmo kod prugovačkog šanca nađosmo da je sve polje i brežuljke oko šanca
Tako se odeljenje pukovnika Malinovskog (2 bataljona i 2 topa) moralo povući od Sv. Stevana dublje u Ozrenplaninu; od Stanaca je odstupio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Planina je hučala. Na samom vrhu sudarismo se sa vojnicima iz sedmoga puka. Video sam i komandanta sedmog puka, pukovnika Jovanovića, među njegovim vojnicima. Vrh je bio u našim rukama. — Deco! — govorio je pukovnik Jovanović.
Ako vam se ne sviđam, ja odoh i bez dozvole na front. Meni je i tamo dobro.“ Tada je neko od pukovnika predložio da oni sami preuzmu tu tešku dužnost sobnih starešina. Njih četvorica. Pa neka ti sinci majčini samo vrdnu.
Na desnom krilu bio je kapetan „Fikus“... Saopštio je upravnik da će četiri pukovnika zauzeti ona četiri ugla u paviljonu. Naglasio je još da je tražio islednika. Vlast, disciplina, kazna! Sad ili nikad!
Naskoro se paviljon umiri. Čuje se samo uzdah reumatičnoga pukovnika i snažno disanje mladih potporučnika. — Ovo je preko jego! — gunđao je sutradan inženjerski pukovnik.
— Hvala, hvala, ja sam na službi — odgovara suvo. — Gospodo! — poče govor „Fikus“. — Dižem ovu „šašu“ u „ščast“ po’pukovnika i... i komande mesta, koja je došla da nas „poždravi“. Potpukovnik odbija vino.
„Gospodine poručniče, evo ga jedan pukovnik!“... Nabijem šlem i izletim. Kod topa ugledah jednog đeneralštabnog pukovnika, a pored njega jednu žensku. Htedoh da se preturim... Ženska!... — Otkuda ona? — pita veterinar.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
otišao u Srbiju i prešao, posle onog prelaznog zvanja u Upravi Beograda, u srpsku vojsku gde je postigao čin pukovnika generalštaba. Rođen 1817, a umro 1906, doživeo je najdublju starost od svih Milankovića.
za samce, ovaj veliki salon sa četiri prozora za goste koji su dolazili na obdanicu; ova plava soba, za porodicu pukovnika, a ova žuta, za porodicu septemvira. I ova guvernantina soba mogla je da primi još jednog ženskog gosta.
Ne mogu, a da o njemu ne progovorim koju reč. On beše brat moje ujne, sin Srbina, pukovnika austriske vojske. Svršio je bečku Tehniku i kao mašinski inženjer doterao najdalje od svih austriskih Srba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao starešina, ja to ne mogu dozvoliti! — on se isprsi ispred pešadijskog pukovnika, pa se okrete svome četnome komandiru: — Prolazite! U glasu njegovom ogleda se odlučnost.
Petrović, Rastko - PESME
Pod kišom kuršuma, pukovničku naredniku odnese zapovest: Napred, na juriš! Jedini se kraj pukovnika nađe on; Sam od jedne granate bi zakopan.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ko je nije znao i ko se nije za njom okrenuo kad, ponosito kao paun, promine čaršijom?! Od pukovnika pa do narednika, od starog načelnika pa do ćosavog praktikanta, od majstora do šegrta, — sve je to rado gledalo i uvek