Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
jedan oficir podiže ruku i pozdravi: — Dopustite meni, gospodine pukovniče. — Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite... Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima.
— Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno! Onaj skoči s konja, naže se pa zagleda: — Na žalost, gospodine pukovniče!... — Bio je dobar? — Odličan, gospodine pukovniče, i kao čovek i drug i kao vojnik, odličan je bio. — Prolazite!
Onaj skoči s konja, naže se pa zagleda: — Na žalost, gospodine pukovniče!... — Bio je dobar? — Odličan, gospodine pukovniče, i kao čovek i drug i kao vojnik, odličan je bio. — Prolazite! Prolazite!
Na začelju se puškarale patrole i parajući fijuk zrna odjekivao je dolinom. — Zar ovako da ostane, gospodine pukovniče, neukopan? — Ni pomisliti. Zar nečujete za nama? Pa komandant obode konja koji ustežući se i frktajući prođe lešinu.
Matavulj, Simo - USKOK
Pijero se okrete nestrpljivom pukovniku i poče talijanski: — Gospodine pukovniče, priroda je, u ovom slučaju, sasvim prosta i... pardon! to jest: stvar je sasvim prosta i prirodna...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Šta je, tobdžija, kuda tako žurno? — šali se komandant. — Na osmatračnicu, gospodine pukovniče. — Ajd, ajd! — Pa se okrete: — Slušaj, malo brže da otvarate vatru vi, artiljerci. — Pa prema situaciji...
Uđosmo u sobu gde je bio komandant. — Gospodine pukovniče — poče prvi ađutant — izvršio sam zapovest. Sreo sam samo ostatak jedne čete sa đakom podnarednikom i, na moj poziv,
Ađutant se uzvrda. Poče da pipa po džepovima, kao da nešto traži. Onda napravi zbunjeno lice i reče: — Gospodine pukovniče, izgubio sam cedulju. — Lepo, bogami! — klimnu komandant glavom i pogleda strogo ađutanta. Zatim se očima obrati meni.
— Lepo, bogami! — klimnu komandant glavom i pogleda strogo ađutanta. Zatim se očima obrati meni. — Gospodine pukovniče, sreo sam samo jedan vod sa potporučnikom. Ostatak čete je izginuo. I oni su se vratili na položaj. — Njegovo ime?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ tako mi je rekao komandant. Trebao sam odgovoriti: „Gospodine pukovniče, Vi ste... svi smo mi najveći nitkovi.“ A on bi kazao: „Vi ste poludeli, vi ćete biti optuženi i degradirani.
“ I ja sam ga upitao: „Razumete li se vi štogod u tome, zbilja, pospodine pukovniče?“ Što se mene tiče ja ništa ne razumem.
Da odmah vratim sav nepotreban materijal za utvrđivanje u štab puka i da... razumem, gos' pukovniče! Pa, ostavljajući slušalicu: — Da prođe jedan dan a da te ne ponize, to je nemoguće.
Pa prvi vojnik pozdravi ga odsečno: — Gospodine pukovniče, na raportu sam po zapovesti komandanta drugog bataljona, što sam pred skupljenim vojnicima kazao: lako je komandantu i
Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom bugarašu... — Vi? A ko ste vi, majčina vam? — Gospodine pukovniče,... mi smo prva četa...
— Vi? A ko ste vi, majčina vam? — Gospodine pukovniče,... mi smo prva četa... komora... na raportu po zapovesti komandanta četvrtog batalijona, zato što sam oduzeo konja
seljaku. — Aha, aha! Zatim treći: — Gospodine pukovniče, na raportu sam po naredbi ađutanta puka, jer nisam izvršio naređenje starešine ordonansa, kaplara Kamarića.
Četvrti promrmlja nešto, pa se zbuni. — Jasnije, brže govori, ne brljavi vazdan. — Gospodine pukovniče na raportu sam... molim za tri dana odsustva... brat mi pogin'o kod Merćeza, rođeni brat... mi smo telefonisti...
— Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos... podine... pukovniče... a... a... a pojma nemam!
Iskvari mi puk, nakazo! Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto! — P... p... pojma... p... p... pukovniče... I komandant, razjaren do besnila, naređuje da se dobošar veže za drvo i stavi pod stražu.
Još u Prizrenu video sam novu zvezdicu na kraljevom ordonansu. — Onda i ja vama, gospodine pukovniče. Major jako naglašuje poslednje dve reči i oficiri jedan drugom srdačno stežu ruke.
— Iznesite mekintoš, čoveče Božji, iznesite mekintoš. — Molim, gospodine pukovniče, evo smesta. Zbunio sam se, magarac jedan, neprijatnost mi se desila, odmah ću izneti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sad mu priđem i naš razgovor okrete se tako da mu ja rekoh: — Neveseli dani, g. pukovniče. — Da, mogli bi biti veseliji. — Čudo vas nema nikad u štabu!!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Malo sam pretrnuo kada sam se ispravio. Ipak sam se savladao i prišao komandantu. — Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova.
„Nastalo je preko telefona objašnjavanje između mene i komandanta puka. Rekao sam mu: Gospodine pukovniče, od sto pedeset ljudi, koliko imam u četi, sumnjam da će preći čitavo dvadeset... Bolje je da sačekamo veče.
Ispod opuštenih očnih kapaka pogleda ga, štucnu i tek će reći: — Gos-gospodine p-pukovniče... dajem dva litra vina, ako pogodite. — Vaše visokorodije! — skoči Sergije. — Mi Ruskije... vi Sjerbi...
Bio je bez epoleta, a u ruci je držao štap. — Odakle ćete osmatrati? — zapita me. — Odavde, iz rova, gospodine pukovniče. — A ne, morate ići na objavnicu. — Ali, ja isto vidim i odavde. — Ne znam ja...
— De, de, ti si gost. Sipajući čorbu, Kosta priča: — Ona me privuče kao magnet. I ja trup! — pred nju. „Gospodine pukovniče, stanje ratno!“ Kapetan Radoslav se zacenuo i kroz smeh veli: — Kakav si, dobro je nisi „drpnuo“... — More...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Puk se nalazi na položajima. Kralj se rukovao sa komandantom, onda i sa ostalima, do poslednjeg ordonansa. — Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas.
Ali sedi Kralj je dobro poznavao psihologiju rata, i melanholičnim glasom odgovori: — Bez savezničke pomoći, pukovniče, takve se zapovesti ne izdaju. Kretali smo se iza grebena, kroz šumu, da nas ne bi opazili neprijateljski aeroplani.
Petar provuče se kroz gomilu, isprsi se pred jednim pešačkim pukovnikom i strogim glasom progovori: — Gospodine pukovniče, vi kao starešina treba da nam služite za primer, a ne da sami stvarate nered!
Telefonista, koji je držao stalno slušalicu na ušima, obrati se komandantu: — Gospodine pukovniče, govore ’vod’, da su Bugari zauzeli neki Lerin. — Šta!... — Komandant me značajno pogleda.
Prišli su komandantu odlučnim korakom, u isti mah zauzeli stav „mirno“, i pozdravili. — Gospodine pukovniče — poče komandir prve baterije — u toku jučerašnje borbe, pod navalom nadmoćnijeg neprijatelja, izgubio sam tri topa i
Molim da se protiv mene povede istraga. — Gospodine pukovniče — govorio je komandir druge baterije — ja sam izgubio dva topa i šest kara. Molim da se i protiv mene povede istraga.
Molim da se i protiv mene povede istraga. — Gospodine pukovniče — nastavio je komandir treće baterije drhtavim glasom — za vreme bitke koja se dogodila u toku jučerašnjeg dana,
I paljba celokupne njihove artiljerije, koja se nalazila prema nama, sruči se sad na nas. — Gospodine pukovniče, ovi vaši ordonansi i telefonisti otkrili su osmatračnicu. Kako bi bilo da se sklonite pozadi grebena?
Osećam kako smrt leprša nad našim glavama, tu je, sad će. Ne mogadoh više, te se obratim komandantu: — Gospodine pukovniče, zašto se ne sklonimo. Čekamo ovde da jednim zrnom ubiju nas četiri oficira... - More, neka, gde ćemo!...