Jakšić, Đura - PROZA
odonda izgubio što mi se u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti.
mi se u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti. Posle male počivke otac se obrnu meki.
čovek: lice mu beše suvo, išarano crvenim pegama, brada retka, riđa, a oči mu nisam smela ni pogledati, tako su bile pune pakosti... Imali bi mi i svojih lekara, te kakvih valjanih mladića, ali su gospoda u našem diškretu čudni Srbi!
predeo uzvišen je, divlji, rekao bih da u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine...
Obradović, Dositej - BASNE
Ne spominju nimalo ono što su uživali, no žale i tuže|za onim što ostavljaju. Kad pomisle šta ga im je vina u podrumu, pune klete meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što jošt neizedeni ostaju! Ko to živ pregoreti može!
Sjaše, pozdravi nas, skine pune bisage sa sedla, dâ konju put u dolinu na pašu, sedne kod nas i počne mi besediti: „Dragi brate školniče, mi se jošte
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zastavu vezem Šta radite stražari Palimo zborne vatre Šta radite orači Preko klanaca preko reka Kroz planine pune dolina Pod knežev barjak žurimo Šta radiš kneže Ime potomstvu zaveštavam Šta radite arhijereji Mi Boga za pobedu
a drugi, sličan Jerusalimu donjem, sagrađen na dvema od trideset šest reka vaseljenskih, luka je lađama koje, pune roba, stižu sa severa; treći je vrh luka lađama carskim; četvrti vrh je kula, sa Dunavom u jednoj puškarnici; peti
Sa cokulama oko vrata, bos, razoružan, raskopčan, slobodan, kroz oslobođena i spaljena polja, kroz minirane njive, pune blata, vraćam se kući iz rova i rata!
kruške iz vodnjike, lubenicu iz sanduka zobi, iz podruma donose rakiju, s tavana skidaju buđave šunke, sireve pune crva.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju.
Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.
sedili, — pa mi je prepovedao i smejući se veli: „Tvoj me je otac dvaput preko Kolubare u vodu nagonio, te sam po pune čakšire vode iznosio, gde Crnog Đorđa dlan prebiše, jednog momka ubiše, i više ranjeni̓.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Bio sam baš mlađi pisar kod pokojnog Vula Ivića, kapetana. Kad se vratimo tako sa sabora — nose dva pandura pune vreće darova. Tu su ti čarape, peškiri, jabuke, tkanice, pa bogme, i po neko runo i ćilimi ili jagnje...
Svuda je govorio lepe besede, pune pouke, kakvu može samo iskazati tako vredan i revnosan kapetan. Svuda je bio dobro počašćen i dočekan.
stati; odmah on onako sedećke natuče petrahilj, pa čitaj, a sve usrkuj — koliko ga boli, pa i tu dosta pomože: nije ni pune dve nedelje ramao na štaci, dok se ubodina ne ognoji i trn sam ne iziđe... Samo jednom, veli, nije mu pomogla molitva.
Na mahove ga tako stegne nešto u grlu, rekao bi, ugušiće ga. Oseća kako su mu oči pune suza, pa ga to čisto ljuti, te se mrgodi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kao što im kuće gledahu jedna u drugu, tako se i ove starešine nikad ne razdvajahu. Obe kuće pune naroda i berićeta. Od vajkada bili su u pozajmenici. Letinu su sabirali jedan drugom zajednički.
On se oseti sam, ostavljen i od boga i od ludi. Sam usred prirode pune života: kod neba — bez neba, kod boga — bez boga, kod onolike roditeljske i bratske ljubavi — bez ljubavi!
— Da si stenu izvalio, više bi se osevapio nego što si njega rodio! — viknu kmet strogo. Aleksu osvestiše ove reči pune prekora. — Jaoj, starosti moja! — jeknu siromah. — A gde ti je taj nesrećnik? — pita kmet mrko.
Uoči dana svadbenog užurbala se čeljad Aleksina. Na koju god stranu pogledaš, sam poslenik, i svako ti to ima pune ruke posla. Aleksa je prilazio sad ovamo, sad onamo, napominjući da se što ne zaboravi.
— Pa... večeras se baš i nema posla! — reče Aleksa. — Mi smo to već svršili sami. Nego sutra... sutra će biti pune ruke! — Dobro! — rekoše ovi. — Dijete!... Daj-de još rakije! — vikaše Aleksa. I Mara im donese opet punu čuturu.
Jelica ga spusti u krevet i pretrpa guberima i šarenicama. Petra mu sela čelo glave, pa se zagledala, a oči joj pune suza. On je pogleda, pa se nasmeja: — Šta je, babo?!... Šta ti je, ludo jedna?... Što ću ti ovaki?...
Jakov naredi. — A da bi se što brže pucalo, ja mislim da ovi pozadi pune puške!... — Vrlo dobro! — rekoše i Jakov i Miloš... Puške se napuniše. Svaki nišandžija imađaše po četiri-pet na ruci..
Dučić, Jovan - PESME
mnogo puta, u jutra, bez moći, Prenem se kao iz olovnih uza: Ja ne znam šta sam snevao te noći, Ali mi oči mutne, pune suza. TIŠINA Zaboravljen predeo u proplanku dugom, Obale pod teškom tišinom i travom.
Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom. Tesne staze behu Pune kosovaca. Veselo je cvetô Turčinak u njenom govoru i smehu.
U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.
Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči tebe pune. SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva iz dana; Svetla reč Bog što reče
Kako su tamne noći zvezdane, I strašne zamke praznih putanja! Kako su pune redom bezdane, I kako kobni glasi ćutanja. PESMA Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine, To još ona zbori u tebi duboko — U samotne noći, kad žalosno šume Reke pune zvezda, gore pune sena... Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume...
jedva čuješ iz daljine, To još ona zbori u tebi duboko — U samotne noći, kad žalosno šume Reke pune zvezda, gore pune sena... Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume...
ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom; I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne.
TAJNA Naše dve ljubavi pune kobne moći, Od sviju skrivene, žive u svom stidu, Kao pod zvezdama, zaspali u noći, Dva mirna pauna na starinskom
Daleko ću poći od te kobne gore, Gde očajno slušah, po sve noći pune, Da sto vrela sumnje žalosno romore Glasom koji jeca i pesmom što kune.
Svoj hleb i lovore zalili smo tobom; Molitva i himna, obe su te pune; Pune su te naši vapaji i strune; Kao Mlečni Puti sjajiš našim dobom.
Svoj hleb i lovore zalili smo tobom; Molitva i himna, obe su te pune; Pune su te naši vapaji i strune; Kao Mlečni Puti sjajiš našim dobom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
slatko golicao; i zalogaji od njega tako su odsudno brisali sve moje intenzivne utiske, kao četka s krečom one za nas pune značaja reči i slike što smo ih mi ugljenom pisali po zidu od škole.
Nešto zanošljivo, mramorasto belo, čvrsto i elastično se svijalo u gipke, oble linije, pune živosti, snage i jedrine.
One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se. dan za danom, a ono sve po starom. Donosio je često pune višeke novaca. Gubio je takođe. Dolazio je često bez prstenja, bez sahata i bez zlatna silaja.
— Hajdemo-te odavde! — reče kapetanica. — Ovde je nesreća, a mi... — ona pogleda u obe noge svome mužu i u pune obraščiće svoga deteta... — mi smo, hvala bogu, srećni i presrećni!
— Metnite mi ovdje! — On pokaza rukom na prsi, i mi mu položismo ikonu. Vladika priđe na prstima, a oči mu pune suza: — Kako si, oče? Pop se trže i obrte oči na onu stranu gdje vladika stajaše. — Šta te boli? — reče vladika.
A šta sam ja i mogao misliti? Da me... Budalaštine... Celo veče sam proveo s njome, a posla pune šake. Bolje bi bilo da sam što pametno radio, nego što sam piljio njojzi u oči. Šta sam hteo time?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta, boga mi, šta tu vazdan, a šta me je tu okupio! A njemu onda pune oči suza, pa samo namešta pojas i ćelepuš, pa samo kaže: »No, no, kaže on. Kud ti opet ode!
Kad je Savica čitao apostol, a gospoja-Sosi grkinji oči pune suza, i ona polako u sebi čita apostol, a samo čuješ kako briše nos od silnih suza.
Biće, što rekli naši stari, »krvoprolitija« nekog, biće, biće! Dok se oni tako razgovaraju, čaše se neprestano pune i prazne. Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino.
Pre toliko dana sam je karala, a ona, vidiš ti to čudo, još ni sad da se utješi!! — veli gđa Sida, a oči joj pune suza. — Al’ sasvim na moju familiju!
Jula rado i veselo posluša mámu, i otvori širom prozor, a Šaca se privuče polako, a Jula mu pruži svoje bele pune ručice, koje je ovaj (nemojte misliti da pisac preteruje, iako se sve ovo događa u jednom selu) galantno i obilno
se zaljubio do ušiju u frajla-Melaniju, pa je svaki dan kod njih, i donosi joj sve lepe nemecke knjige, sentimentalne i pune žalostivni’ stvari za plakanje.
Lišće vinove loze opada, pa se proredilo, makova cveća davno nema, samo štrče u visinu suhe glave pune maka, i daju povoda Šaci da se baca u sanjarije i da stvara slatke slike kako će mu skorim, ako bog da, kao zetu u toj
— A kako zaboga? — Ta... one naše žene... Žene k’o žene! Napravile trista čuda; pa sad obojica imamo pune šake posla i jednu glavobolju; al’ ja veću... — Ništa od svega toga ne znam ti ja, Spiro!
cicanoj haljini otvoreno plave boje sa belim bobicama, ustade brzo, i pripreti nestašnom mališanu koji držaše obe šake pune prašine. Putnik je pogleda. Pogledi im se susretoše, i putniku se učini jako poznato to lepo i vedro lice.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
kad dođe na groblje da prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i nasloni se. Ako mu ko udeli — dobro, ako ne — ništa. Leži jednako.
— Bilje, travke, lale! — i nudi žene kad se ove iskupe oko nje rastvarajući im svoje zavežljaje, bošče pune trava, korenja, bilja. Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima.
H JOVAN — A, a... Jovane! — hrabre ga prolaznici gledajući ga gde, zaduvan, stenje vukući svoje torbe pune hleba, brašna naprošenog po selima. — Stići ćeš, stići... Još je rano! ...
Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju,
a svog oznojenog i ranjavog od prošenja i vučenja tih svojih punih torba, darivaju ga i pitaju pokazivajući na njegove pune torbe: — Pa imaš. Šta će ti više? — Nije moje! — dere se on na njih. — Pa čije? — Gospodnje, Svete Bogorodice...
I, kako on ne da da oni od tog njegovog novca grade sebi kuće, hanove i pune svoje dućane espapom. — Paša — ajduk, vladika — ajduk! ... Svi — ajduci. Ajduci! ... — drao se je.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tri velike sobe, sve pune, svud kožna kanabeta i stolice; kujna puna bakra; bašta velika; velika štala puna konja i krava; avlija puna sena i
Mica Rogozićka lepo se nosi, u dibi i kadifi, u svili i atlasu, ruke pune belenzuka. Ne nosi se gore ni Alka Ćirkovićka. Kako Mica novu haljinu navuče, odmah i Alka sebi novu pravi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
meku i slatko-uspavljujuću toplotu, u kojoj se, sa osobitim nekim zadovoljstvom, uživa onih prvih dana hladne jeseni pune, izmaglice. Pored peći, na pirotskom divanu i sa mačkom u krilu što je prela, sedela je i vezla njegova žena.
Njene vlažne oči, pune onih plemenitih, čednih suza, što ih samo vatrena ljubav, u onoj blaženoj čednosti i onoj preteranosti mističnih
A ja ih mrzim i krv bi im pio. I sve ove ženske šalove i šešire i ove bunde i kaločne i šubare i one pune svačega korpe u rukama, sve to, ja bih jeo proždirao žvatao, gutao, cepao, kidao i ujedao. Da li mrzim? Da li se varam?
I puno magle, same magle i varnica. Varnica!?... Milion, milijarda, trilion, pune mi vene i oči i mozak i krv, sve same crvene varnice, varnice, varnice! Crvene varnice zdravo!
Afrika
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Mnogo ljudi izležava se bez odela po urođeničkim dugim posteljama ispletenim od trske. Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi.
Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.
Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza. On ne žali, kako kaže, što su njegovi bez njega, već sebe što je bez njih.
Duge kolonade palmi, beskrajne i u nedogled, čije su krune zamršene u zeleno lisno granje. Prolaze piroge pune banana; njino žutilo i lepota mladih tela koja, izdužena, upravljaju pirogama, znače vesele i raskoš u ovom sklopljenom
misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje u groznice, u zmije i u savane!
ima svoje šumarke i svoje šume, tamne, hladovite, tropske, koje su baš onakve kakve mi zamišljamo da su prašume, pune boja, ogromnih cvetova, zmija, zverskih pojila. Ima svoje potoke, svoje brzake, ima svoje spomenike.
Ona nije dolazila, svakako bar nije žurila, a život močvari, isparenja, sunca i vode pune groznica načinio me je teškim i džandrljivim. Prestao sam da joj šaljem novaca, nisam joj čak napisao ni da je prezirem.
Celo selo mora da je u lovu ili na radu; nigde nikoga. u kolibici iza staričine, obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje
Na rečici u dnu gustog rastinja, međ žbunjem, gole i mokre, tetovirane, žene pune ogromne kanarise vodom. Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane.
Danas je Banfora zasađena svuda debelim drvetima čije krune, pune ptica, mešaju i prepliću svoje grane; u čijoj je senci nekoliko kućica za bele; jedan divan vrt pun hladovine i ptičje
Počinje igra sasvim tesno. Pojavljuju se sestre mladine noseći na glavama kalbase pune koria. Učesnici su zadivljeni tolikim poklonima: mladoženja, koji je od oca već otkupio devojku za šest boca džina, evo i
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sluge su, pred čardakom, spremili saćurice pune jestiva i čutura, koje su žene, za Pavla, donele i nakitile, kao da su Isakoviči fiferi.
sapete konje, koji skaču kao neki ogromni skakavci, a pod đermom, žene, kako se ljuljaju ispod obramica, noseći kotlove pune vode. Trifun je imao oko za žene iz svog naroda i bio je čuven po tome u mladosti.
Te oči su bile, isprva, tako mirne, duboke, a posle tako mutne, ali pune bleska, kad od uživanja blesnu. Njen muž je bio susreo, u tim očima, neku ljubav, koju nije razumeo, i koju je tek sad,
Dvorska komisija u Beču, koju su bili nazvali „Iliričeska Hofdeputacija“, imala je, dakle, tog leta, godine 1752, pune ruke posla, oko tih pobuna u slavonskom nacionu.
Košulja, međutim, i okovratnik, koje su, u ono vreme, oficiri nosili, pune čipaka, morali su biti po meri. Jedva je našao čistu košulju.
Ona joj je govorila, da će sva ta bura, koja se u njihovoj familiji bila digla ta ko iznenada, proći, kao što bure, pune munja i grmljavina, praznih, prođu, leti, u Temišvaru. Sedeći na svom krevetu, Varvara je sve to slušala mirno.
„Zar je drolja, jagnje, Pajo?“ Petar mu to doviknu, sa očima, koje su u tom trenutku opet bile pune neke mržnje prema Pavlu. Pavle im onda reče da ne greše dušu, njegova priča još nije svršena.
Pavle, ako hoće, može da ih upotrebljava. Bile su, od prašine, sve sive. Pune paučina. U njima se niko nije vozio već godinama. Iz njih je izletelo nekoliko kvočaka.
Ada je, tako, pre trideset godina, još cvetala, i bila puna stanovnika, kao što su košnice pune čela. Pa je sve više počela da pusti.
Noći su na vodama, oko Tokaja, bile pune zvezda. Pavle je, sutradan, na konju, sačekao polazak Trifunov, ukraj jedne šume, pored druma, koji i nije bio drum,
Samo dok je uškopljeni Garsuli obožavao Sunce, jer mu je grejalo njegove podnadule noge, pune vode, Pavle je osetio Sunce, da mu blista, kao neka sablja, na čelu. Bio je podigao glavu, jašući, pogureno, u daljinu.
pušile, ni u Kostjurinovoj rezidenciji, nego su svi viši oficiri, burmutice, među prstima prevrtali, burmut u nozdre pune dugih dlaka trpali – pa kijali. Isakoviči su hodali po toj kući kao da su pospani.
Teodosije - ŽITIJA
divljaše vreloj ljubavi njegovoj pre ma Bogy i Ognju božastvenom koji je tako rasplamteo dušu njegovu, slušaše njegove reči pune celomudrenosti i umiljenja, i reče mu: — Vidim, o čedo, da ti je duša zašla u dubinu Božje ljubavi.
O, čaše tvoje, gospodaru, koju si nam služio, pune meda ljubavi, što nam je gorče od žuči spremala! O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Monotoni i tužni tonovi gusala potpuno se slažu sa narodnom dušom kada ona obnavlja uspomene iz istorije pune patnji i ponižavanja. Posle propasti Srbije 1915.
Imaju iste običaje kao i Dinarci, kadšto slave i slavu. Ovo je najzdravije katoličko stanovništvo; kuće su im pune dece.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sastavili čiča Trišo, mlinar i Vinko Šljivić, krčmar, uz pomoć pune boce i guščjeg pera. U oglasu oglašujemo i proglašujemo ovo: Prošle noći, kad smo se peli na orah da skinemo mjesec,
Tamo sve vri od malih lavića. Bacaju ih u vodu i pune džakove samo da ih se nekako otarase. — A može li u taj tvoj džak da se zaviri malko, samo malčice?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Šta je ovo, šta je ovo, zaboga? NOVAKOVIĆ: Ko vam je rekao? LjUBOMIR: Ko? (Pruža mu listove.) Eto, pune su novine. SVI (dreknu): Novine? (Razgrabe mu i svako otvara po jedan broj.) ANTA: Au, ala su krupni naslovi.
prvim vozom krenem u Nemačku, u Hamburg i, u okolini Hamburga, u jednoj fabrici, srećno nađem zaposlenje, gde provedem pune tri godine neopažen, jer se nigde van toga predgrađa nisam kretao”.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dva metra ispod mene s jedne strane bile su natrule daske skele pune eksera s druge strane voda. Dečaci su još pucali topovima od blata, a učitelj je govorio o pticama pevačicama i
Noge su im bile gole i pune promrzlina i to me pogodi kao udarac pesnicom u želudac. Dobro bi bilo imati novaca za sav ovaj šašavi svet, setih se
školsku torbu i pošao prema vratima, a onda sam zastao oklevajući: mama je netremice zurila u mene, a oči su joj bile pune suza. Čitava haljina na njoj tresla se od jecaja koji nije prelazio preko usana. - Ti, bitango!
- A obećao si! držala me je čvrsto, a oči su joj bile pune suza. Rekoh joj da sam to obećanje ispunio, zaćutao i zagledao se u spomenik nekog sveštenika čija je obrijana ćela na
- prošaputala je milujući mi ruke već pune ožiljaka. - Ti više nemaš prava da gledaš na druge, niti da razgovaraš s njima, niti bilo šta.
Pomislih na ulice pune šetača i sustanara koji su igrali preferans u dvorištu pod onom šugavom kruškom. Pomislih i na milion drugih idiotskih
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Mlada sam još, moram umreti, a bila sam rada srećna biti i dobrotom koga usrećiti, — duboko uzdahne, oči pune suza. I Šamikine oči suzne. Produži. — Kad umrem, nema koji će moje srce u spomenu držati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oblake, što se kovitlaju sve naniže. Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja. A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
Pokušavala je to na svaki način. Oblačila je svoje tršćanske i mletačke haljine, pune providnih čipaka, zatezala svoje svilene čarape i preveze na grudima, pa ih je posle opet svlačila.
Ničeg bratskog nije osećao, niti je shvatao zašto bi trebao baš da oseća, za taj nos, te zakrvavljene oči, žućkaste, pune tačkica, za celog tog velikog klipana, odevenog kao strašilo.
Htela je, prosto, da je uzme silom. Jer gospoža Dafina, dete čitave jedne lađe pune trgovaca i srebroljubaca, znala je vrlo dobro o čemu se radi. Njoj se nije žurilo.
Noći pune trava, tame u šumi, žbunje sa divljim, crvenim plodom, žubor voda, a naročito svetlost neba, zvezda i sazvežđa, prolazili
Svojim žutim očima, sišući palac, buljila je u tavanicu, preplićući nogama. Bila je uprla oči, pune crnih tačkica, u tavan, i ne primetivši da je prenesena iz jednog kraja kuće u drugi.
suknjama, tako da im je za trenutak video ružičasta kolena; bakarne svetnjake, sa iskovanim lišćem i malim anđelčićima, pune bezbrojnih sveća, Isakovič, uplašen, video je i nju, u ogledalu, leđima okrenut, pre nego što joj pogleda u lice.
Osluškivao je i uhodio suprotnu obalu, otkuda se čula graja i dovikivanje Francuza. Tople, letnje noći bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale svrab u nosu i ušima, a ruke i košulje behu im, u zoru, pune mrlja
su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale svrab u nosu i ušima, a ruke i košulje behu im, u zoru, pune mrlja od crvenih, zgnječenih, divljih plodova.
U mraku, dešavalo se da iznenada nagaze na rupe, pune vode, i upadnu u baruštine, pune žaba, tako da se posle dugo čuo prigušen smeh ostalih.
U mraku, dešavalo se da iznenada nagaze na rupe, pune vode, i upadnu u baruštine, pune žaba, tako da se posle dugo čuo prigušen smeh ostalih.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Izuzetno su lepa, slikovita i upečatljiva poređenja kojih su pune naše narodne pesme: „Sinu Miloš u polju zelenom / kao jarko iza gore sunce“; „Pišti kao guja“; „Kuka kano kukavica“;
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
kćeri maćehinoj sasečenih peta cipelu navlači; za pastorku koja u zapećku stoji dok su oholih maćehinih kćeri pune tvoje dvorane i perivoji; za lepotu koja pod koritom spava u lancima nehaja i prezira, za njene u vrtu zametnute
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Plavi se ljiljan u dolu, lelujaju se trave na aprilskom vetru, nadimaju se pletene košare pune ukusnih poslastica... Zveče pažljivo očišćeni pribori za jelo, bele se salvete na travi.
Nema veće nesreće nego leći u postelju kao šuga — to su noći pune more gde kroz san nastavljamo da trčimo olovnih nogu i suva grla.
Tako Kami žmuri u tami zatvorenih stranica. Ispod njih su strme bašte pune šušketavog lišća u pet po podne, a sasvim dole vreo grad koji počinje da se hladi.
— Nema više nekadašnjih snegova... — rekao je Čile. Nalaktiše se na šank hotela »Belvi«. — Pune su mi snega! — reče pop. — Pa, istresi ih, čoveče! — reče Čile.
žičanim otvorom za ventilaciju), da se pretvori u senku sopstvene senke, i što više misle o tome, što duže razgledaju pune ambare, utovljenu stoku čija se dlaka puši, nebrojenu perad što se mota oko nogu, nabrekle ormare pune tkanina sa
duže razgledaju pune ambare, utovljenu stoku čija se dlaka puši, nebrojenu perad što se mota oko nogu, nabrekle ormare pune tkanina sa vezom, i belu, tvrdo uštirkanu posteljinu, sve su više svesni siromaštva.
Matavulj, Simo - USKOK
Čuo sam da ste živjeli među Graničarima, ali ipak to je preveliki uspjeh! — Dvije pune godine nijesam gotovo ni govorio drugim jezikom, a materinski mi je češki!
— Pun’te! — viknu Marko svojima. — Pun’te brzo! Vidite da su se izbezumili oko onoga, te ne pune! — Ha ne, za krst časni, no zagon! — viknu naprasiti Krcun. — Izvući će ga!... Odnijeće ga! — Dolje, Krcune!
Stariji ljudi sijeku drva za zimnicu ili tešu građu. Domaćice po gladama imaju pune ruke posla; treba njiviti djecu, treba siriti, skorup odvajati, gotoviti jelo i svršavati sve ostale domaće poslove,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zbog toga su sva sredstva otpora dozvoljena, preporučljiva. Gotovo je sa idilom: dete je prognano iz raja, iz sredine pune ljubavi i razumevanja, ako je takva sredina ikada i postojala.
odlazio u mlin noseći sa sobom svu jezu strašnih večernjih priča, dobrog starca, koji je sa seoskih zborova donosio pune džepove poklona od kojih u srcu postaje toplo i vedro i čitave se noći lijepo sanja.
dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom da prizove ukus i boju tih lirskih drhtavica, nastaju stranice pune poetske ljupkosti.
nečemu što se u pesničkom korišćenju jezika odavno ne smatra značajnim, čega se bolji ukus i sluh klone: on je strasnik pune verbalne sonornosti i savršeno podudarnih rima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim ugasio.
Mušickoga i narodnih pesama, on je prešao na originalno književno stvaranje, i u poslednjim godinama života došao do pune duhovne i književne zrelosti i počeo stvarati krupna dela. U doba od 1845.
Novine serbske pisale su: »Nas mravi podilaze kad junačke naše pesme slušamo, i kosa nam rasti, a oči se suzama pune kad nam slepac srpski (pesme) naše zapeva.
I kod ranijih pisaca opažala se sklonost za uprošćavanje odveć složene slovenske azbuke, pune za srpski jezik izlišnih i parazitskih slova.
su novele starinske romantike i sentimentalnosti, povesti nesrećnih ljubavi, nagrađene dobrodetelji i kažnjenog poroka, pune fatalnih mladih ljudi i bledih devojaka, sa svim starinskim dekoracijama stare i naivne pripovetke, pisane u patetičnom
I ti njegovi romani, koji su pune, široke, sigurne slike života, imaju značaj važnih socijalnih dokumenata. Njegovo književno delo kipti mnogobrojnim i
Milićević, Vuk - Bespuće
sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu; nemarno ponovo sijedao, prolazeći varošice, pune dućana, dječurlije i pandura.
lice: njega prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne riječi, pune suza, bola, sramote i jednog jada, teškog kao olovo: „Kako sam nesrećna, Bože moj, kako sam nesrećna!
Sremac, Stevan - PROZA
Ne bih ostavio nespomenute ni rosne, biserne kapljice, kojih su pune ruže. Sravnio bih ih sa biserom, ili još bolje sa suzama; rekao bih da to ruža plače za svojim draganom slavujem, koji
Jest, deco moja, on rukama svojim zarađuje svoj nasušni hleb, i ruke su mu pune žuljeva, a te žuljeve, boga mi, nije dobio od tesnih gospodskih štivleta kao druga gospoda kicoši.
Tu dolaze i ljudi koji više vole dela nego reči, više dobro piće nego najbolje društvo; i više vole da gledaju pune čaše nego da slušaju prazne razgovore.
Radičević, Branko - PESME
Puna lipa i debela latka, Puna tica, puna jagodica, Jagodica, prelepa đurđica; Zbogom, dole, zbogom mirisave Pune one ljubice ubave; Zbogom i vi po njima izvori, Velja slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše
Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
lupa, Vi stojite oko mene skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa
sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako otkud mune, Dočekamo na te čaše pune, Da s' kucnemo, čašama zveknemo, Šat nemilu kako odbijemo.
“ Već na kulu i družina stiže, Pa odoše premetati blago, Dohvataju te dukate žute, Njima pune sve ćemere redom. Al' za blago Milun i ne haje, Već on gleda Mustafino zlato, Nju mi gleda, naglat se ne može, Još
ga iskarao, Kad je sretne neotice, Kad pred sobom spazi, jao, Ono sretno, sretno lice, Kad joj glene oči sjajne, Pune one slatke tajne? 80. Kad mu belu ruku pruži: „De ste, de ste?
Tako sedi on u kutu, Premišljajuć sreću ljutu, A oko njeg' gle vojnike, Pune one puste dike, Svaki s' čini s pedi veći, I za carem barem treći, I boga mi nije šala, Često s' četa podizala,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze: „Crni su im konji, crne potkovice.
MLIN POTOČAR Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priče, obično pune strave, vezane za noć, smrt, nečiste sile i gubljenje duše.
Sljedeće noći, pune strašnih snova, počeh da buncam i svojom vriskom uzbunih čitavu kuću. Odležao sam dva-tri dana, blijed i zamukao, a
Kasnije, oko ferija, vraćajući se iz gimnazije u selo, otkrio sam na tavanu pune sanduke „Srpskog književnog glasnika“ i tako se uzbudljivi svijet literature neosjetno spleo s čudnim bogatim svijetom
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam šta to može da znači.
Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam šta to može da znači.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
je san, san detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu svu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđene tarabama i pune cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, S gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što
Ti si od toplote zbacila pokrivač, ruke bele, pune zabacila više glave, kosa oko tebe u neredu a prsa uzdignuta i razgolićena...
Ali nije mogao. Samo je u mom krilu video njene bele, pune ruke, kojima me stegla i, onako poniknuta, krila se iza mene.
Da je drugi praznik, ja bih radije otišao na tursko groblje, da gledam kako pune i pale prangije, nego li u crkvu. Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada.
Polica se cakli sahanima, beli se dugačka a široka marama što pokriva testije pune vode. Oko ognjišta krkću lonci, a pod vršnjikom cvrči pečenje. Ulazim u sobu. Majka me tobož ne vidi.
Dolazite u podne. Vrućina. Nigde nikoga. Samo su pune kasapnice i ćebabdžinice, kroz čije se prozore, ulepljene parčadima mesa, krvlju i ubijenim muvama, ništa ne vidi.
Odoh u spavaću sobu, u kojoj behu čitavi redovi pospale dece, razbacanih stvari po sanducima, tepsije pune parčadi hleba ukvašena vinom i jelom. Brzo se zgurih i legoh.
Kostić, Laza - PESME
A oko te divne krune, neokrunke, svetle, pune, prozorna se rumen pruža; — To je, to je svecka ruža. Svecka ružo, vaseljenko, sirotanko, nezelenko, samoranko, svetla
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Poznato vam je, da je u Carigradu sve u najvećem neporetku, koji (neporedak) prestolni gradovi zahtevaju; ulice su pune đubra, premda ima i šibajuće izvore. PUTNIK: Ja ću u Carigrad morati ići, molim dakle o Srbiji.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ponekad mi pada na pamet sumanuta ideja da napišem memoare! Zašto da ne? Knjižare su pune memoara slavnih ličnosti. Najčešće ih pišu generali.
Moj matori se još uvek zeza, juri levo-desno, švercuje bugarske cigarete „Arda“, dok mojoj maman pune glavu time da je još rano da odseče kike. Za to vreme starci dele svet.
isfolira na brzaka neki došljak koji posle lepo sedi pred kafanama i posmatra druge Beograđanke, dok one, nesrećnice, pune zelene paprike mlevenim mesom, a potresnim istinama glave svojim ćerkama — trećim Beograđankama, koje će se takođe
(I ne spominjem troškove za pune džepove semenki!) Zamislite, u foajeu tog pozorišta čitava je tavanica u stvari jedno veliko ogledalo. Lukava stvar!
Moja varoš vam je, znate, načisto poludela za tim fazonima. Grnčari su imali pune ruke posla da snabdeju sva izafektirana mesta seljačkom atmosferom.
Vraćali smo teretne kompozicije pune dekapiranog lima tamo odakle su i pošle, zbog nas su ljudi iz čista mira putovali u Tokio, raspustili smo celokupno
značajnog budžu: upravo uvodi poslovne frendove u restoran; vidi se — nafatiran lovijanovićem, izišao tek od frizera — pune mu uši dlačica i sve što uz to fura, a u stvari šta? Ma ne napravi ni pet koraka —cap!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina. Vidi li se ili, u snu, čini mi se: pune zdele mladu metvu piju pčele, zelen hrid utvu lovi sin ti Vid? U opseni, teško tebi - teško meni.
Klopara točak klimavog ustrojstva. PETAK І Idejo mudra letenja i mresta, u nebu mora pune se dubine, okean neba, površ koja bleska, valovit šušne: Pevaj, ptičji krine, ugnezdi ljubav; ikri, riblja pastvo;
(Šta li se ljulja? Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života. Žedne mi oči trnjem se pune. Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku? Šta li se zbiva?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.
Na velikom Jupiteru uzimaju mačku meru, spremaju se da ga deru. Jedne noći pune tame iz Kumove sjajne Slame ukrao je dragulj lep, okitio njime rep.
“ Okreneš se, dok suze uminu, stariji se činiš za godinu. A sa kim se pozdraviti neću? Zašto mi se oči rosom pune. Osta Zora, moja ljubav tajna, u kućici, s druge strane Une.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Njegove oči su pune suza: — Mala je bolovala već tri dana i moja žena se već razboljevala što nijedan doktor ne može doći na ostrvo i što
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i svetove blagosilja. A čuju li dah Božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
pravu a voli one koji neće da se sahrane da pretvori u mumije no više se brine za majke i ostale ustanove pune mleka i za lišće što živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi svoje rumene tanjire i od
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Došli ste sa praznim koferima, a sad ih nosite pune, i uz to i neke pakete. SARKA: Biće, Agatone, da i ti imaš paket. AGATON: Ako ga imam, to se tebe ne tiče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A muzika svira... Ali čamci se nikako ne drže na vodi. Sasušeni na suncu, a sada rastočeni, pune se odmah vodom, te ih hitno izvlače na obalu, i zatinju kučinom i vunom.
Trailo veli, ako se vrati živ kući, nigde neće krenuti bez čuturice pune vode. Sunce jedva zađe za neka drveta i nišandžija Milovan odmerava regletom koliko je još daleko od horizonta.
Čudnovato je njihovo spokojstvo, kao da idu na manevar neki. Malo dalje okupili se oko bunara i pune čuturice. Oficiri ih pozivaju i onda naređuju da stave nož na pušku.
— U ratu je glavno da su pune fišeklije, a hrana je nešto sasvim sporedno! — govorio je jetko narednik Milutin. — Uostalom i našta će, kada je čovek
baš kuvaju kafa. A Tasa kaže: „Dobro veče“, a i ja kažem. A onaj čučnô i meša, a pokraj njega dve kutije pune sa šećer i kafa. A ja mignem slučajno na Tasu, a Tasa odjednom zanemoća u trba i ponese u mrak one dve kutije.
A sela, njive i livade bukte u plamenu i dim obavija napuštenu zemlju. Seljaci pale svojom rukom stogove sena i slame, pune koševe kukuruza, da ne bi pali neprijatelju u ruke.
I noseći samo što im je najpotrebnije, spasavaju goli život i obraz svoj. Iz baterije javljaju da su se kare vratile pune municije. Vojnici su raspoloženi, isto onako kao kada se siromahu čoveku da iznenada velika suma novca.
— Njegove oči se napuniše suzama. — Ja... ja... Četiri dana bombarduju naše rovove, i to su sada grobnice pune leševa... Dali smo više no što ljudska snaga može izdržati. I niko se ne seća da nas odmeni... Traže još?... Dobro!...
Odoše u one grobnice pune leševa, da i oni ostave tamo svoje izmučeno telo. I on s njima. Stanislav Petrović, mlad potporučnik od dvadeset godina.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu na grudi. Jer svemu na svetu beše utehe. Svim mislima, za sve junake, i grehe.
Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam. I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca.
Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju. Svet je prošla samohrana, u krvavom plaštu šerežana, ko ubica.
One nisu zidane u hladnom mermeru, kao crkve, nisu barok, ni rokoko, ni renesans, ni gotika, ni ampir. One su duge i pune postelja, lepo poređanih, kao grobovi vojnički, koje su naše dame okitile hrizantemama, gospodo.
(Bolnice su pune i mrtvaca je mnogo, a porodice često ne mogu na vreme da stignu, pa predstavljam, katkad, i ožalošćenu porodicu.
I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu. Preko zidova puze grane pune blatnog snega. Eto male kućice pred kojom sam, u zoru, rado zastajao i, za pozdrav, skidao šešir.
Kako su ovde vesele borbe! Ove večeri, pune širokih voda, mostova, koji se previjaju preko večnosti i proleća, posle kiša, donose mir.
Sunčanje na Jugu, gde su ih krili, natopilo ih je nekim novim, čudnim bleskom. Sad su dvorane pune Engleskinja, koje jaka, krvava hrana čini strasnim, a, kad to prođe, estetama. Uskoro će u Luvru zavesti ulaznice.
godina, možda su odavde pošle duge, jonske lađe, sa crvenim jedrima, sa velikim, svetim znakom na svome belom kljunu, pune teških, vinskih ćupa, i nisu se vratile, nikad više.
Oči se umore od mraka, visina i vrhova, i trepere. Okolo, svud, tesne, mračne ulice, pune đaka, škola, manastira i kaluđera.
Pružim li ruke, raspašu se žene padaju na kolena, i plačem porodilja klanjaju se meni pune tužnog milja i kliču, da ih ja zagrlim prvi, prvi: jer moje su ruke mokre od krvi, krvi.
Na Lovćen gorki da iznesemo presto, zasadimo ti vrte pune ruža? I poklonimo se u prašinu često, na rukoljub šaka da ti se pruža?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Mlad jedan čovek izda na javnost zbirku svojih pesama. Pesme su bile lepe, pune dubokog, iskrenog osećanja i ideala. Celo društvo dočeka knjigu s negodovanjem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
povetarcem, ili na slatke praske, ili na presamićene »pandare«, što se žute, pa već gotovo pocrvenele, nabrekle, pa pune soka, ka' dojke u Marjanove snaje....
Hitaju ruke, a misao se nosi na ambar, pun pšenice, na kace pune šljiva, na bure u podrumu, puno belke i crvenjače, na presek pun ovsa, na vajat pun oraja, dunja, jabuka i krušaka, pun
Ženskadija se skupila u gomilu, pa se tu povezuje i opravlja za put, a ljudi savijaju cigare, pune lule i pripaljuju. Redara kupi sudove i meće na kola, pa, uzgred, baci i po neku suvu grančicu da sa njom vari mleko.
— Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim. Ono se nikom dosad nije desilo. — Kako nikom, bolan! Pa čime ti se pune danas novine nego 'nakom grdnjom! Ali čekaj još malko. Doveče će stići novine, pa da vidiš i kapetanovu ispravku.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I tu na groblju još kao da je najozbiljnije i najstrašnije kad se zdrpe. Pune tuge i bola, a posle napijenih za »spokoj duše« čašica i čaša, punih glava, dovedu brzo polemiku do ozbiljna obrta i
jedna slavna družina iz Meljaka, koja se s nekog vašara vraćala i zaustavila tu; tu se jede i pije, peva i igra. Pune okanice i glave. Tutnji zemlja, nebo se prolama oko ćir-Đorđeve mehane; sve vrišti i kikoće se.
A kod našega Srete, junaka ove pripovetke, bilo baš obratno; njega sama sreća poterala pa ga vija, pa mu pune šake sreće!
« To bi jamačno rekao. Pune mu sreće i grudi i šake! Bio je zadovoljan. A sreća te je bio hrišćanin, jer inače bi se još mogao kao onaj stari
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Car Dagober Drugi bi, iz rutine Smazao po dve-tri konjske butine Pune jegulja, tica i trava, Uz vino od kojeg ne boli glava... A mi, na šta mi spadosmo, jao!
Jutros, od Surčina do Vrčina, Grakće raspadnuta pomrčina — Vrane, ko narikače iznad raka, Crne su jer su pune mraka.
Visoko su se, visoko ispele Jedne lakirane damske cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene sto posto Da je sve što je ispod njih — prosto I nedostojno nežne božice Koja ih je obula na
PRVI PROLEĆNI DAN Planuo nedeljni dan. Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta. KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE Po Evropi Sneg se topi
na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva promiču nakrivljena stabla šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod
Reči njene, u mraku, šapuće mokro lišće. Kiša je mastilo kojim pesmu o sebi piše. Vazda su joj ruke pune Jer uvek nešto pupi i uvek nešto trune; To je tako, i tako mora biti.
Pod tuđim imenom je tamo stanovao... Prolomi se glasina baba-Magde: „Tu li si, gnusni kazanovo, U bekstvu pune tri dekade! Smesta te hapsimo, da ne bi nanovo Unesrećio neko žensko čeljade!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
plodište nađeno kod Sumatre, gde je Šmit zapazio ovo: sve slatke vode što utiču u Indiski Okean sa jedne strane ostrva pune su jegulja; naprotiv, u vodama što utiču u okean sa druge strane ostrva nema ni jedne jegulje.
Francuski ribari, n. pr. na ušću Šarante ili Žironde u Atlantski Okean hvataju ih pri takvim noćima po pune čamce i prodaju ih skupo po okolnim mestima, ili ih šalju za Španiju, gde se one još skuplje plaćaju. VIII.
Tada stanovnici okolnih sela hitaju na to mesto, snabdeveni ostvama, nabadaju jegulje i pune čamce koji se radi toga lova stalno tu u grotlu nalaze.
Tako je zapažena ova interesantna činjenica: kad se ribarska mreža vuče po dnu ispod kakve jake okeanske struje pune morskih životinja, ima se izobilan dubinski lov; to dolazi otuda što ostaci mnogobrojnih uginulih organizama nošenih
Rakić, Milan - PESME
III MENUET LUGUBRE Perike bele, šinjoni, lepeza, I cipele od atlasa i svile, I krinoline razne pune veza, Krasne i sjajne nekada su bile.
Moj rođeni život tuđ mi sada biva, Jer šta ja pamtim, nikad bilo nije! Sad, u noći zvezda i meseca pune, Usamljen i tužan, oborene glave, Koračam lagano pun slutnje i strave, Jer znam da u mome srcu nešto trune.
Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ona je sa sobom bila odavno izmirena. Još u početku, kad je počela da oseća kako joj se sve više prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bata nečijih koraka golicavo
je jače bilo stegnuto, bivaju sasvim slobodni; da skida anterije, jeleke i pojase, te da joj se snaga, prsa i suviše pune joj ruke i mišice, oslobođeni tesnoće — ma da je eto već bila u godinama — ipak nekako još sveže i opojno pojavljuju.
Oko jastuka videle se tacne, pune duvanske prašine, izgorelih palidrvaca, svetnjak sa dogorelom i pokapanom svećom i testijica ustajale, još od sinoć
svirka ispred kuće a najviše navala sve ta: komšiluka, dece, i starih žena, što počeše, kao na svakoj proševini, da pune kuću čestitajući: — Srećno, srećno, tetka-Stano!
bi dolazile rabadžije, da na svojim teškim, volovskim kolima, za hanove prenesu espap, kao: veliki grumen soli, kace pune zejtina, gasa, ali uvek najviše baruta i olova i oružja.
Svu me izujeda. Iz amama opet dopire strina-Pasin grleni glas, glas mlade, male, pune žene i tek sada, posle udadbe, sasvim razvijene: — Sama je kučka.
Nastade rukovanje, ljubljenje. Seljaci sve oko Marka i jedan uz drugoga, kao plašeći se ovolike kuće, osvetljene, pune sveta i to varoškoga „golemaškoga“ sveta. Jedino se on, Marko, ne buni.
Pandurović, Sima - PESME
Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane. Svet pokoja večnog čeka dane.
Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano. I neki težak miris, teška boja Spomena živih i tužnih što pune Zamrljan vidik, osećanja moja, Mladosti ponos što u meni trune.
Borac slobode pune za carstvo snóvâ, ja se Spuštam po stepenima tamnici, s okovima, Pobeđen, miran naspram vreména što se gase, Kojima
Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih složnih violina Života, kad zraci sa zaranka greju.
SONET Šta je to? Urlik pobesnelih rulja? — Ne. Studen vetar bespoštedno duva; Oči pune suza; zemlja nam je suva; Naš se svet snova iz temelja ljulja. A orgije besne dželata i hulja.
A orgije besne dželata i hulja. Ko kapije naše i svetinje čuva? — Niko, sem Ponoć ravnodušna, gluva; Naše reke teku pune teškog mulja. I ne čuju se bola krikovi; Izbledeli su dragi likovi, K’o izbačene stare listine.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Osobito krupne, plave mu oči bijahu pune živosti. Duguljasti obrazi i nos. Držanje i pokreti mu bjehu određeni. Vidjelo se na prvi mah snažna duša u snažnu
U nekoj sobi vidješe visoke ormane, uz tri duvara, pune knjiga. Jedan papagaj vikaše im: „Ko je to, ko je to?“ „Dobro došli! — vikni im Benko!“ zapovjedi grof. „Dobro došli!
Neka mi se sudi. Neću, nikada neću, ni doma, ni u vojsku!“ Tako se otimao pune tri nedjelje, pošto mu „milost“ objaviše.
Cura je, međutim, imala pune šake posla. Imala je da gotovi objed, ranjenika da nadgleda, da donosi vodu itd. Sve je to ona činila lako i živo, kao
Stariji ljudi sjeku drva za zimu, sjeku lišnjake, tešu građu. Domaćice po gladama imaju pune šake posla; treba siriti, skorup odvajati, gotoviti jelo ljudima, kad uveče navale; pa sve ostale domaće poslove, jer
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Prazna kesa, — gotova grobnica. — Prazan tarčug, — zla prilika. — Prazna je torba teža od pune. — Najcrnja je haljina siromaština. — Prazna torbica, — zla brašnenica. — Kad nema pogače, dobra je i ovsenica.
„Samo se bojim sunca, — odgovori Trojan, — i nikoga više pod nebom“. Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima povade jezike, da ne bi pevanjem objavili Trojanu
U njega su pune ruke te dava i uzima, i sve u njegovoj volji stoji, pa mu se valja moliti neka vlada i upravlja kako ga je volja.
Kako ovi orah pun bio, tako ti pun tor, pun obor, pun rod, puni koši, puno ulište, puna kuća, pune vreće, pune ćese i ove ostale sreće. Kako ovi orah tvrd, onako ti tvrdo sljeme i pod njime zdravo pleme.
Kako ovi orah pun bio, tako ti pun tor, pun obor, pun rod, puni koši, puno ulište, puna kuća, pune vreće, pune ćese i ove ostale sreće. Kako ovi orah tvrd, onako ti tvrdo sljeme i pod njime zdravo pleme.
U zdravlje njegovih volova i težaka! U zdravlje njegova u polju rala! U zdravlje njegova u brdu stada! U zdravlje njegove pune i izobilne ćese! U zdravlje njegove svake dobre sreće!
— Što mu dolazili kumovi i prijatelji, dolazili mu na podobnu čast i pošten glas, ka’ i mi danas. Njemu dao bog ruke pune, a srce veselo, te se stida ne zastidio, a strašna ne prepanuo, već svakome doranio, i darivao časti i ljubavi, ka’ i
Braća ga milovala, čaršija ga vjerovala. Najviše mu misao bila od pšenice prosuru mi praviti, a od vina pune čaše točiti, crkvi hoditi, bogu liturgiju služiti, svoje krsno ime slaviti, svoje pređe spominjati, da ga bog spomene u
(Zubi) 30 — Dva puta do neba sižu? (Oči) 31 — Dve vile iz pećine vire? (Oči) 32 — Dvije grede pune bijelih golubova? (Zubi) 33 — Živa zemlja mrtvom gospodari? (Čovek) 34 — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe?
(Pri vrhu) 312 — Zašto se kuće grade? (Jer neće da rastu) 313 — Iz kakve je čaše najbolje piti? (Iz pune) 314 — Kad je crna kapa bela? (Kada na nju pada sneg) 315 — Kakva peska u moru najviše ima?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” To izreče pa ga nestane. Ona je posle nosila ono dete pune tri godine, i na posletku joj dotuži pa naumi tražiti svoga muža.
jošt tako presoli, da se ni u usta uzeti ne može, pa onda ostavši sam | u kući, zavuče obje ruke u slanicu i zagrabi pune pregršti soli. Slanica je bila od drveta i imala okruglu jamu, na koju se so unutra sipala i napolje vadila.
Na onu jamu on ruke uvuče lasno u slanicu, ali ih zajedno, još pune soli, ni po što nije mogao napolje izvući, i tako mučeći se oko toga i natežući, ruke podbunu da najposlije ni jedne ni
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Ne može čovek ni da pune, a da se ne zna! ISLEDNIK: A četvrto, i kao kruna svega, i meni si maločas reko da bi mu lično rascopo glavu, i to
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
čado svoje pri sisi, kad otide gdi u komšiluk na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim
trbu[h] za leđa prilepi; i tako suv i okoreo jošt ne valja da se u sebe pouzda niti da iziđe pred ženske oči, koje su pune magneta i kadre su najsuvjem telu ži|vot i dviženije dati.
glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive sladosti. Kako me je pogledao, predobio je sve srce moje.
zloupotrebljenija koja bivaju, a najpače zli i opaki običaji da kaluđeri nose po varoši, po seli, po kuća i po pazari pune sandučiće kostiju ručni[h], nožni[h], leđni[h] i svega tela, a najpače množestvo zuba.
Drugda se poizređaju po sto jedna za drugima, | da se ne vide od pra[ha]; koji su god onda u kolesi, pune im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna
Ovde, kako se iziđe iz grada, nama[h] počinju velike bašče, pune limuna i pomorandži, s prekrasni sozidati kameni i različne boje marmara ukrašeni domovi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sa svojim drugovima prijeđe u manju sobu, gdje bješe jedan manji sto sa dvije starinske klupe, a na stjenama police pune krugova i zdjela. Odatle uđoše u kujinu.
Svuda naokolo bjehu starinske skrinje od orahovine, pune crkvenijeh stvari i haljina; skrinje bijahu obijene i ispremeštane.
— A ko bješe taj... kako ga zovete... Bukar? — pita harambaša. — Smetenjak jedan što je u nas služija ni pune četiri nedilje; pa ga nestalo od prikojuče! — odgovori Naćvar. — A odakle bješe i čegović?
Prid refertorijem čeka me prava vojska. Svi smo u velikom poslu. Da je još deset misnika, svi bi imali pune ruke posla. Dakle, možeš misliti je li velika priša, kad sam ja k tebi sadak došâ... — Ma to baš ne razumim.
Oči Mačkove, Duvalove i Vrtirepove bijahu pune jeda. Bakonja zažmuri, zatrese malo ramenima i poče najprije istiha slagati uz opće pjevanje, pa jače i jače popusti mah
“ Najzad izađe iz ulice, pa naiđe na rupčage pune đubra i na smetlišta. Lijevom stranom, do kuća, bijaše putić, te, zatiskujući nos, pođe njim i svrnu u poširu ulicu,
Ćosić, Dobrica - KORENI
U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore. Samo u jesen šapuću kace pune šljiva. Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca.
Sedeo je on na gomili zrelih tikava, s majkom ih razbijao svinjama, a ona je, držeći pune šake sluzavih semenki, rekla: „Muško si, bogat si, žen ima koliko hoćeš i kakvih hoćeš. Nemoj Simku.
Slika se utisnu u zanesene oči i grešna vatrica opali mu ispupčene jabučice, pune plavkastih žilica. Kad se to uselio strah u njegovu kuću? zamisli se.
niskom tavanicom podruma, Nikoli su usta puna penušavog šaputanja, očima se priviđa Simkina mlečna nagota, njene bose i pune noge dodiruju Mu ruke, uvlače se pod pokrivač, i iznad samog čela vise njene dojke i podrhtavaju, da se otkinu kao
Pa tabančinu. Taj će, Đorđe, bikove da obara. Dve vreće stotinjajke nosiće pod miškom. Držaće na krstima pune kanate kamenja. Ali neće za tebe, gazda-Đorđe. Zato što ja nisam zaslužio... Gazda-Đorđe, da se pogađamo.
I kako su sve te njene žele i misli čudne i drukčije nego one od pre nekoliko dana? Gledala je u svoje snažne, pune noge, rumenkaste od vrele vode. Čista i sveža otići će u manastir i prenoćiti pod svečevom kamenom grobnicom.
I vi ste jadna vojska i jadne starešine! Gde vam je trubač da juriš zasvira? Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom.
Hoće samo da vrati razgovor. — Rugaš mi se! — Nisam zbog toga došao u vašu kuću. Vidim, testije su vam pune, a svakako da imate i nekog ko vam nosi pisanke.
Zemlja je mirisala na posečene žilice trave, lako je mirisao i glog. Ruke su same zahvatale pune šake zemlje, koja se trošila i mrvila među prstima; bilo je vreme oranju. On nikad neće imati decu. Nije Simka kriva.
podiže glavu, celo lice vidi se na mesečini mirno, unutra, u sebe okrenuto, a njemu se čini da je Tužno, da su joj oči pune suza, da joj drhte lako raspuknute usne. Damari po njemu raznose drhtavicu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ruke su joj bile nežne i hitre, oči pažljive i pune toplog, zlatastog sjaja. Takve oči starica još nikada nije videla.
U rano leto i pred jesen, kada su noći prozračne i pune zvezda, taj zlatni trag postaje naročito vidan. Stišavajući glas, stanovnici 3emlje Srebrnih Breza tada šapuću da to
Opet ih je bilo troje, a rasli su kao iz vode. Kad su počeli širiti krila, jedne noći pune mesečevog sjaja, Srebrni galeb je poleteo, i nije se više nikada vratio.
Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja. Odnekud huknu sova, a onaj glas se ponovo javi: — Oslobađaj me, šta čekaš?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
korača kao isušenim klancem koji, zaboravljen, ipak vodi ne na Kalemegdan nego u te puste a sjajne ivice malog neba, pune iskrzanih svetlosti.
kako vreme obeležava tamu a zemlja je mirisala, a bilje se migoljilo, a vazduh se razvlačio u rastopljene okrugline, pune šumova.
pred onim koji je sad bio samo Gospodar, ne i Miloš, i izgovorila reči koje je davno pripremila: — Gospodaru, evo dve pune puške! Ili praštaj, ili ubijaj; ovako se više ne može!... Ali Milan Đ.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče! Oj ti krasni Dubrovčane, Naš i danas beli dane, Ta sa pesme iz starine, Pune slave i miline! Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo!
Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala deca, On ih moli: Oprost'te mi! Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća doba snage, On se seća doba mlaca.
Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća doba snage, On se seća doba mlaca. On se seća doba rada, Što ga grešno, podlo strati, Što se više
J. Dučić LXVIII ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom, I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne.
puta, kad u jutro sivo Trgnem se iz sna - k'o iz teških uza, I k'o iz olova - koji me pokriv'o Oči mi behu mutne, pune suza. J.
U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.
Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote. A kada je umrla, nečujno i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale
mirisom guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad zabruji pesma silnih zrikavaca, Neviđenih, skritih pod velom magline, Ja volim tu pesmu bezbrojnih
I malene se opružiše ruke, I kao cvrkut tičica maleni' Sliše se reči u nejasne zvuke. Sagledah cveća ruke svoje pune! Na uzburkane pritisnuh ga grudi: Kletva se diže, da udes prokune, I mračnu kletvu što skovaše ljudi! Al' našto sve to?
Pa kad vrh tebe Genije sleti, I zlatnim krilom kraj tebe dune, I položi ti čarobnu ruku Na puno srce i grudi pune Pupa će pući!... Ne kopkaj, čekaj!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
njima caruje; boja cv'jeća vječna i prozračna, u pravilnost svaki cvijet nika ka vještijem tkanjem razloženi; vozduh pune blagouhanija, no stvorena samo rad nebesah.
Kad volkani smradljivo dihanje u utrobu raspaljenu vrate, za njima se užasne propasti, pune dima i plama, otvore. Svi bregovi kipeće pučine brdima su čestim zasijati, no golijem, vida plačevnoga; iz njih
brdima su čestim zasijati, no golijem, vida plačevnoga; iz njih biju stravični volkani koji žednu i mračnu utrobu pune gadnom smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga mrskoga bljuju s jekom krupnom i užasnom u oblake
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ceo oltarski prostor istesan je iz jednog jedinog monolita: dve hiljade lađara mučili su se pune tri godine dok su ga iz kamenoloma dovezli u Sais. „Iz Saisa dođoh u Memfis, prastaru prestonicu Egipta.
„Ha, ha, ha, he, he, he hi, hi, hi...“ zvučalo je bez prekida, pune dve tenorske oktave. Ti zvuci dolazili su iz gornjeg dela Demokritovog vrta. „To je naš smešljivi filozof!
Tog dana, već od ranog jutra, imađahu svi članovi slavnog aleksandrijskog Muzeiona i sva njegova služinčad pune ruke posla da veliki park i mnogobrojne zgrade doma urede i dostojno pripreme za doček vladaočev.
Opsada Sirakuze trajala je pune dve godine. Za sve to vreme nije preduziman nikakav napad na grad. Arhimedove mašine su mirovale, a on se povukao u
Arhitektonski izvanredno izvedene i pune lepote, te arkade opkoljavale su manastirsko dvorište sa četiri strane. Jedna od tih strana baš se nalazila u potpunoj
Uviđajući te nedostatke svog sistema, Kopernik je oklevao pune tri decenije da ga objavi svetu. Ti nedostaci mogli su biti uklonjeni samo pomoću dve nove naučne tekovine, postavljanjem
On je pre toga boravio pune dve godine u Frauenburgu kod Kopernika, onde proučio temeljno njegovo delo, načinio iz njega jedan izvod i publikovao ga
Deca se zadovoljiše ovim odgovorom, a majka pričaše dalje. „Vi ste bili onda još mali i nejaki; imala sam pune ruke posla da vas spremim, odnegujem i vaspitam.
Tu su bila, kao i danas, različita tumačenja moguća pa se na tom polju moglo prepirati do mile volje. Četiri pune godine morao je Njutn da odgovara na napade i pobija zamerke svojih protivnika kojima stigoše u pomoć naučnici sa
Primetio sam i to kako se u graduiranoj cevi penju mehurići gasa i pune njen gornji deo. „Jeste li videli“, reče mi Faradej, „kako je moj kršni služitelj snagom svojih mišića rastvorio vodu u
„Znate šta, dečice; pokazaću vam kako se možete igrati, iako vas je malo“. Mališani uperiše u mene svoje okice, pune očekivanja. „Istina, igra kojoj ću vas naučiti nije engleska, već arapska“, rekoh im važnim glasom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Usred one vedre i žive svežine prekrasnog letnjeg jutra, na velikoj travi i među cvećem, pored šume pune tica, ono ljupko stvorenje više nije imalo ničeg zemaljskog. Oh, kakvo blaženstvo!
Natovari pune kante paprika, kupusa, luka ili sena, i krene noću klisurom kroz Jelicu. Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i
“ Gospodo, vi me bar poznajete. — Kao zlu paru, Fikus. — Nisam se ja plašio ni od merzera. — Dokaz: dve pune godine po bolnicama. — Na stranu to. Ali sve sam učinio da se opravdam.
Pa jurim tako između komora, kroz neku pešadiju što maršuje forsirano, preskačem rovove pune leševa, izlomljenih pušaka, razbacane iskrvavljene spreme, stižem povorke zarobljenika i opet beskrajne trenove što su
Pa naivno, bre, pa stidno, Ništa ne zna. — I kod mene je tako, samo potencirano — veli učitelj i guta fotografiju pune, mlade žene seljačkog izgleda. Učitelj je nestrpljiv i hteo bi mnogo da govori.
On je isisao poslednje naše materijalne ostatke, bez milosti, onda kad smo polumrtvi i posustali stigli do njegove kuće pune svega. Francuzi imaju reč frіpon koja je skovana za Grka. Gospodo, na vratima Grčke treba da stoji: Zemlja friponsa.
i pucaju zglavkovi koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu pored usijane plehane peći, i same pune neke dražesne strasti...
Posle su sve isterali u dvorište da ga počiste, pa su tamo kupili pirinač, zrno po zrno, što je iz dve pune šake na sve strane prosipao narednik kao što se prosipa žito o Badnjem danu.
šumova, neke teške a nevidljive gvozdene poluge ravnomerno, i jedna za drugom, spuštaju i slažu na same moje jadne, pune neiskazanog straha, grudi. Oh, zar je ono stvorenje samo zato živelo da meni spremi ovaj mrtvački pokrov?
zinule, iskrivljene, ismevačke, zažagrenih divljih zenica, iskeženih, kao u grabljivih zveri, zuba, bezumno srećne, pune pakosnih bora, ružne do smrtne odvratnosti, bečile se, kezile, cerile na mene tako besmisleno i bezumno da sam ja
plavim zrakom po bezgraničnim, svetlim, svečanim prostorima, onim najvišim, pa da hvatam, onako u letu, u šake, u pune prepune pregršti, u pune grudi, one slatke nedelje što drhti, da se svim svojim bićem, u divljem oduševljenju najvišeg
svetlim, svečanim prostorima, onim najvišim, pa da hvatam, onako u letu, u šake, u pune prepune pregršti, u pune grudi, one slatke nedelje što drhti, da se svim svojim bićem, u divljem oduševljenju najvišeg zaborava i najvišeg
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno.
ili ekspedicije na Južni pol; indignirali se nad sudbinom hrabrih Bura i pružali im svesrdnu moralnu podršku svoje pune i bezuslovne solidarnosti.
I po svoj prilici ovo je prvi put što sam i samom sebi tu stvar ovako izričito i dokraja priznao. Snagu pune iskrenosti dobivamo tek pred licem nečeg daleko važnijeg, daleko presudnijeg od onog što priznajemo.
— To je u našem slučaju obavljeno već ranije. S obe strane puta livade pune žutih i ljubičastih cvjetića. Upitam jednookog kako se zovu. On, naravno, nije znao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Struja svežega, hladnoga noćnoga vazduha pojuri kroz otvor, pravo na njega, i on udahnu svom snagom pune grudi ovoga divnoga vazduha. — Đurica! — začu se otud glas, koji ga potrese svega, jer poznade čiji je.
tamo, opet joj se činjaše da nigde lepše nije; i same ove prilike, koje je očekivahu, izgledahu joj zanosne, pune interesa...
Pare su to, hej ! Đurica se zloćudo namršti i uvuče pune grudi vazduha. — Ja ti kažem samo to, da bez nje ne mogu živeti, pa sad... jednom se mre.
Rastadoše se kao najbolji prijatelji. Đurica je imao pune ruke posla. Trebalo je razdeliti novac jatacima, ostaviti što i majci, pa onda uzeti Stanku i, pošto naredi račune sa
U oku mu sija izraz zadovoljene osvete, ali ne prozbori ni reči... Kapetan ne zna šta će pre, pune mu ruke posla: treba povratiti Stanku i zaviti joj ranu, treba pozvati opštinsku vlast i Stankine roditelje, treba
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To izreče, pa ga nestane. Ona je posle nosila ono dete pune tri godine, i naposletku joj dotuži, pa naumi tražiti svoga muža.
Siromah uhvati konja za uzdu i otvori mu bisage, kad bisage pune dukata, te on uzjaha konja i ode svojoj kući. Kad dođe kući, nađe tu svoju ženu i jedno mlado momče, ali žena nije
Petković, Vladislav Dis - PESME
KUĆA MRAKA PIJANSTVO Ne marim da pijem, al' sam pijan često U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše, Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbraše. Ne marim da pijem.
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost
Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i grudi i telo: Kao svetlost lepota se prosu I dan beo
Mene bije kiša, Oblaci, vidik. Al' u času jednom Misao sene, da će možda suze Oh ove suze, krvi moje pune — Proći i pasti po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno trune, Uneti izraz u linije, boje, Rastočit samrt i
moja ljubav, i ona je vani: Bez mene, tiho, udaljena trune; Ne čuje moji kad padaju dani, Ne vidi groblje što ga mrtvi pune. Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole.
Veliki ponos, moja vera trune — Trunuće zato dok imaju snage; Crni oblaci vidik rada pune, Moja pregnuća i časove blage. Pust život gledam k'o vladar bez krune..
Ja nemam suze za one mladiće Što su veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.
II Nov se život javlja i ja njega zdravim! Eno ga na groblju mojih uspomena! Pune su mu ruke i slasti i milja — Smeje se i priča da je i on pena, Koju vetar nosi k'o lišće sa bilja...
tu jesen što ide kroz grane, To lišće svelo, umorno, što gine, Mirno, u blede i maglene dane, U noći bele pune mesečine. Gledam tu jesen.
I dok imam ruke, grudi, usne tvoje, I te oči pune sreće i neznanja, Ja osećam kako diše leto moje I moj suton u kome se toplo sanja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U dugim nizovima ležale su bezbrojne velike i jedre lubenice, a činilo se kao da će svaki čas prsnuti koliko su bile pune soka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a u sebi osjećam nešto starinskoga, praznog.
Magare dotrča do ograde, pa, vidjevši da ne može izići, uprije u nas svoje jedre, pune, svijetle oči, u čijim zenicama odbljeskuje sva vedrina i sloboda pustoši usred mora, pa se naglo okrete i, hitnuvši se
Pučši oživjela, modri sa živo, a na njoj igra sunce; borovi uokolo izbijaju jake zvukove pune života, veselja, i nad našim glavama prolijećy u vedri prostor...
Prve nedelje nije košulje presvukao, a dugo je što, je nosi i navlake su mu pune zemlje. Da je ona u kući,ne bi se barem za to brinuo. Druge nedelje, onako kaljav, pošao je k crkvi u varoš.
Bog zna što je to! Ne znam, ali čisto osjećam kako mi plamen udara uz obraze.. . Poganluk, pa eto! — završi. Preko pune vučije voda se zaleva, a oni još stoje. —Gledaj tamo zgode!
Sveće drhte, a tunike se u suncu odbleskuju u svim bojama. I dolaze žene pune, krcate zlata: u ušima, na rukama i prsima; s navaljenom svilenom maramom na glavi, skrušene, pognute, gledaju preda se.
Išao je bez cilja kroz prostrana predgrađa raznih vera i narodnosti. Kroz neke mirne ulice, pune tišine, prolazio je kao kroz arkade koga hrama. Samo šum usamljenih česama blaži tišinu.
Vodili su ga po sitom, osenčenom polju, okićenom dozrelim grožđem; u sveže poljske zaklonice, pune mirisa i zujanja i šarolikih boja.
Pre osvitka morao se dići da služi svetu misu. Prolazio je kroz hladne hodnike upola osvetljene, pune slika fratara iz starih vremena. Njihove razrogačene oči pratile su ga neprekidno; drhtao je od studeni i straha.
Ivo Polić tih toplih noći odmarao se kod velike džamije Solimanove, Bajazitove, pune golubova, ukusne i ljupke. Kod Ahmetove, sa šest minareta.
Uz obalu plovile su lađe pune jagoda. Miris prostirao se i opajao, a more je jednako pričalo. On je sedeo dugo i dugo.
Milivoj je pratio kravu pogledom: zagazila je u vodu i veselo pije; upali bokovi naočigled pune se. Zatim krava iziđe iz vode, očeša leđa o staru vrbu, riknu i zamače u vrbak.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Petković je, za svoje pune snage, imao prečeg posla nego da sabira ove, nimalo uzgredne, uzgredice. Znači, reč je o tekstovima, po pravilu, nešto
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
iz svojih erotskih želja i ljubavnih snova: „Još u početku, kad je počela da oseća kako joj se sve više prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bȃata nečijih koraka golicavo
299 Mogao je, doduše, da ide i dalje, sve do pune monotonije, pune atomizacije sintaksičke celine. Mi ćemo produžiti tamo gde je on stao: „Noć, / mokra, / trg, /
299 Mogao je, doduše, da ide i dalje, sve do pune monotonije, pune atomizacije sintaksičke celine. Mi ćemo produžiti tamo gde je on stao: „Noć, / mokra, / trg, / prazan, / fenjeri, /
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
To je svetkovina i starodavnoga početka leta, i zavetina seoska, praznik pune vedrice i srećnoga dolaska sa pečalbe.
Trgovci su na običnim jalicama, sa seksanama koje im nose jelo i stvari za prenoćišta. Na ponekoj seksani su i bisage pune novaca. Vrve oni bez oružane pratnje, na sreću, ovom opasnom dolinom. Neće da izazivlju gorske hajduke neskromnošću.
Posedali na sarajevskim velencima, oko njih pune bisage i torbe, ogromne čuture i vrgovi. Ne vole oni da jure po saboru, no svaki pokupio svoju čeljad i svojtu, izneo
Preko ruke je držao velike kosturne bisage, pune raznih darova, čime je mislio da zbuni i ženu i zavara dete. Da mu se obraduje, da ga primi i da mu lakše bude.
Duše su nam bile pune kreposti Mojsila Zlatanovića. Milan Rakić zastade i okrenu se Prepolcu. Reče da je najsrećniji što je kaplar srpske
Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a drugom pokazujući na krcate žitnice i pune torove: zapovedaj, care, dao je Bog za junake piva i jestiva, a za konje sena i ječmena...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče. Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče. Ne zavidim, na čast svakom svoje, Moja je sva slava stihotvorstvo moje. POZORIJE 4.
Daj samo reškontu, pak ćeš videti. Do po sata pune tri kese dukata doneću ti. EVICA: Al’ ćedu biti žuti! Blago Nama! VASILIJE: Sad daj reškontu, ne mogu više da čekam.
Miljković, Branko - PESME
dostojna proleća SPAVAČI Budan ja kradem ono što oni sanjaju OSTALE PESME MORAVA 1 Noć, još nisam bio izašao iz noći pune pravednosti i transcendentalnih munja a u mome duhu oko koga su se rojili zlatni insekti čula se zimska muzika što sanja
Krakov, Stanislav - KRILA
Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo. Samo čvrsto stegnute u ruci drži stvari poginulog komandanta.
Iščezle su mračne, strme dubodoline pune gustih četinarskih šuma, iščezavali su u magli i goli vrhovi planina. Telefon je i poslednji put zazvrjao, major je
iz žica, previli u nekome dubokome rovu, gde je nešto strašno zaudaralo, ali se on tada sećao samo jedne svoje cipele pune usirene krvi i svog iscepanog, krvavog odela što ga vide na svetlosti male električne lampe.
Pa posle nosila sa četiri snažna nosioca spuštaju se i penju uz nagibe, kroz jaruge pune močvara, i uvek kuršumi ih prate. A gore se neprestano bije. Gore je granica. Prvi naslućeni komad njine zemlje.
— Valjda spava, — misli Duško — a što su mu oči otvorene? Sad se on malo izdiže i vide da su one oči isuviše pune nečeg belog, ukočenog, a da se sred široko otvorenih usta smejahu krivi zubi. Sused je bio miran i nepomičan.
Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja. Šume su bile pune vlage i mirisa smole. Do njega je dopirala pesma reke u klisuri.
Njegov štap je zvonio po neravnim kamenim pločama. Oči Ivonine bile su pune radosti i zbog niskih kamenih zidova, i prljavih fenjera, na drvenim direcima i zbog nagnutih doksata.
Možda su zbog toga njegove oči bile pune suza. Dušku su oči suzile zbog dima. Svugde je visilo suvo meso, kojim je Mardžukić odmah ponudio gosta.
Oko stene su čamili goli, ranjeni grabovi. Jaružicom koja je vodila ka rovovima promicali su vojnici i vukli manjerke pune toplog jela. Pušile se.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svaki njin pokret predstavlja jednu harmoniju. Njine reči odleću u tiho nebo kao ptice. Sve su ulice pune crnih šetača, sanjalački nasmešenih.
Mnogo ljudi izležava se bez odela po urođeničkim dugim posteljama ispletenim od trske. Njine tamne oči pune su plavog neba koje se gasi.
Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.
Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza. On ne žali, kako kaže, što su njegovi bez njega, već sebe što je bez njih.
Duge kolonade palmi, beskrajne i u nedogled, čije su krune zamršene u zeleno lisno granje. Prolaze piroge pune banana; njino žutilo i lepota mladih tela koja, izdužena, upravljaju pirogama, znače vesele i raskoš u ovom sklopljenom
misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a mene nagovorio da produžim dalje u groznice, u zmije i u savane!
ima svoje šumarke i svoje šume, tamne, hladovite, tropske, koje su baš onakve kakve mi zamišljamo da su prašume, pune boja, ogromnih cvetova, zmija, zverskih pojila. Ima svoje potoke, svoje brzake, ima svoje spomenike.
Ona nije dolazila, svakako bar nije žurila, a život močvari, isparenja, sunca i vode pune groznica načinio me je teškim i džandrljivim. Prestao sam da joj šaljem novaca, nisam joj čak napisao ni da je prezirem.
Celo selo mora da je u lovu ili na radu; nigde nikoga. u kolibici iza staričine, obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje
Na rečici u dnu gustog rastinja, međ žbunjem, gole i mokre, tetovirane, žene pune ogromne kanarise vodom. Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane.
Danas je Banfora zasađena svuda debelim drvetima čije krune, pune ptica, mešaju i prepliću svoje grane; u čijoj je senci nekoliko kućica za bele; jedan divan vrt pun hladovine i ptičje
Počinje igra sasvim tesno. Pojavljuju se sestre mladine noseći na glavama kalbase pune koria. Učesnici su zadivljeni tolikim poklonima: mladoženja, koji je od oca već otkupio devojku za šest boca džina, evo i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Prouči sam! Stambol me nije knjizi učio, A srpske zemlje luzi senasti I ne poznaju crnu maziju Kojom se pune tanki listovi... Šta hoće vezir?... Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
izriveno od granata; garave rupe, gde je vrela granata ispraznila svoju strašnu utrobu zijaju na sve strane; poneke su pune krvi, oko njih odvaljene ruke, odbijene noge, raščupane ljudske utrobe, razdrobljene glave, grdno nakaženi trupovi.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Znaš li gde na svetu Anđelsku priliku, Anđela po duši, Anđela po liku. Pune oči žara; Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne
Pitanje jedno drhta nam na usti, A ni to ne sme niko da izusti, Ove dve-tri reči, pune večna jada: „Šta ćemo sada?..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Gledajući pogibiju Bugara od naše artiljerije, nama je srce raslo. Četnici već pune puške i namiču na leđa rančeve. Iz bugarskih rovova izlete jedan obuzet bezumnim strahom. Naši pripucaše.
Čujemo neku lomljavu, jaukanje. Vojnici žurno pune puške i čekaju. Bila je to neka bugarska četa, koja je žurila u pomoć onima na reci, pa naletela na mene.
I sećajte se vašeg Gruje... Oprošćavajte... — Grujo, mi ćemo se opet videti... On me bolno pogleda. Oči su mu bile pune suza. — Sa štakama se ne ide na front... Valjda je meni tako suđeno.
Pored njega ležale su pune čuturice sa vodom. Vraćao se u rov, pa seo da se odmori i prisetio se rodnog kraja. Kad me ugleda, on stavi sviralu u
— Sve je gotovo. — U redu. Neka tako ostane. Ali pošto ćete vi svakako iduće noći imati pune ruke posla, to vas za noćas oslobađam svakoga rada i sad možete leći. Ali tako kako ste. — Sa sve šlem — upade jedan.
Komandanti se često sastaju. Sigurno se sprema neka ofanziva. Zato komordžije kupuju konzerve i pune svoje sanduke, kako bi poneli svojima, kad se vrate u zemlju. Dolina je plamsala od žege i silne jare.
Ali na svakoj stanici čekali smo da bismo se ukrstili sa vozovima koji su jurili iz Francuske. Ogromne kompozicije, pune vojnika, topova, municije, promicale su pored nas, da bi se zapušila rupa na italijanskom frontu. I ne samo vozovima...
— veli Luka. — Zašto?... Ja nisam od onih ljudi koji izbegavaju svoju obavezu prema otadžbini. Pune tri godine tukao sam se, a evo me i sada.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O Savka, Savka, tvog stasa tanka ko će ljubiti, ko li obviti rukama? Srce mi trune, slez oči pune, kako sunca gled tak' i moj pogled za tobom. I v polunošči utroba ječi, il' zora staje, moj voplj traje, uvi mnje!
ti ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što posla ljudma Bog, Bez straha ti si prespavao tiho Zabludom uma tvog.
kada je nastala Jakov Ignjatović piše sledeće: „Jovan Subotić već uveliko piše pesme, ponajviše erotične, uglađene, pune refleksija, vidi se da je mnogo čitao, osobito nemačke autore, ali ne sme ni kod njega faliti da otpeva štogod o
Jakšić, Đura - JELISAVETA
De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?... ne pitaj, Svetlosti! Ljudske su grudi pune pakosti, U srcu nema one ljubavi, One vrline, srca — kako li? Bez boja duša da ga zaboli... Jok!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Visoke omorike pod teškim injem stadoše se lagano njihati i povijati, škripeći i zbacujući sa sebe pune pregršti snijega. Relju nešto žignu kroz srce.
Bojić, Milutin - PESME
O ja bih rado priče praiskonske, Ja volim bajke: mladosti su pune, U njima jek je trube jerihonske, Dok vaša sreća po grobljima trune. Nek' moja sreća sanja i na laži.
'' Dok njegove oči nemo u mrak tonu, Pune toplog sna su, velom obvijene, Primicale, pune mirisa i nara, Robinjice tople, bose i rumene.
'' Dok njegove oči nemo u mrak tonu, Pune toplog sna su, velom obvijene, Primicale, pune mirisa i nara, Robinjice tople, bose i rumene.
Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast. A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast.
Staše Gordo na vrhove snega pune, Oklen kô vijor grune Požar za četom koja nastupa I u krvavom se znoju kupa. O, kako jure, stižu, Stegove dižu,
(1913) MUČE ME TVOJE OČI NIKAD STALNE JEZERA Greju me tvoje oči pune magle, Kô jezera su gde se ocrtava Predzimsko nebo, što nad njima spava, I mrke tise, što se nad njih sagle Kô
I ču se gromor kô lomnjava stenja. I aveti pune noćnoga pramenja Pričahu mi čudnu povest u noć ovu: Stare duše togu obukle su novu — Stari dah je, samo odeća se
Jer u suton grudi pune su mi plača. Možda je to skriven bol što danju ćuti A u suton jasno, kada mru trenuti, Oseća kako se u starost
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
) Dovedi mi onoga gospodina iz 'apse. JOSA: Koga? VIĆA: Onoga, de, jutrošnjega. Kao da su ti pune 'apsane gospode, pa ne znaš koga? JOSA: A, jes'! (Ode.) VIĆA (Milisavu): Jesi li napisao zaglavlje? MILISAV: Jesam!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
je sve lestvice moralnog uzdizanja i crkvene karijere i postao značajna ličnost pravoslavnog Istoka u doba njegove pune ugroženosti od latinskog Zapada. Ali i više od toga, Domentijan je izraziti tumač istorije kao više, nebeske volje.
Reče mi jedan čoek (1970), Međa Vuka Manitoga (1976), Lele i kuku (1978) daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju ostatke jednog vida tradicionalne kulture u Crnoj Gori.
Jakšić, Đura - PESME
(?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!... Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune sete, Kô da slušam stare bajke Tvoje glasne balalajke.
Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune sete, Kô da slušam stare bajke Tvoje glasne balalajke.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
bela, nova košulja, ukrašena čipkama, sa natrag zabačenom i vezanom kolijom, da mu ne smeta u hodu, iznosio je kotlove pune vina. Nudio. Nije morao da nudi. Čim iznese, čuje gde mu vojnici, grabeći da piju, viču: — Hvala, čiča!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vaso provede Radu kroz podrum i, nuzgredno, pokazuje mu velike pune bačve, nad kojim o gredama vise sila isušenih pršuta.
Zalažu se pečenicom, puše i piju iz pune bukare primorsko vino; na mahove razgovaraju, a ponajviše pušeći u vatru gledaju.
Naoči bio bi rekao, Rade se već zamomčio; iako nema još pune snage, napredovaće: primiče svaki dan, a „ko se nada, nije gladan”, veli se. Ali se cura prevari.
Uhvati je za ruku i povede za sobom. Zađoše u tjesnac, pa se veru između stijena. — Vidiš, zimi su ove kamenice pune vode, priča joj. — Pričekaj! — I, pustivši je, potraži šibica i o benevreke upali dvije najedanput. Posvijetli.
još se može... Pada li, pada... i učesta snijeg. Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. . No sve ništa, da ne duhnu vjetar: studen bije u obraz kao ledom...
Osjećaše se zdrav, razdragan, u zatišju svoga kraja, a oko njega drveće i loza pune se, nazupuje se zelenilo, trava izbija, sve hoće da iskoči, da u se upije svjetlost sunca. Jasno more miruje, privlači.
Slatka sjeta, puna lagane poezije, postepence ispunjaše ga, posmatrajući te sure sjene kako pune doce, uvale i potočine. Čim se one dulje protezahu, bijaše mu čisto lakše i slađe pri duši.
Ispred „bratimske” konobe ustavi se kod gonjača koji su rasprćivali pune mješine. Ugleda župnika i još jednoga crkovinara, koji je bilježio mast što su ga težaci donosili.
Spopala ga silna tuga. Iz duše htjedoše da mu navru slatke riječi, pune čežnje i osjećaja„ nu nijedna se ne ispoljava, već zaostaju u njemu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vazduh je zagušljiv, mali kovitlaci prašine niču kao pečurke po polju i namah nestaju. Oznojena sam i umorna. Oči su mi pune trunja, zastajem da ih obrišem, ali kad sam smakla dlan sa njih, on je već bio nestao sa mesta gde sam ga ranije
Naravno, ja sam bio taj krivac zbog koga su kace bile prazne s malo ustajale vodurine na dnu, umesto da budu do vrha pune bistrom, hladnom i penušavom izvorskom vodom koja razgaljuje upaljena, suva nepca i struji niz grlo kao božija blagodet.
Izvlače ih iz toplih postelja, omamljene i usnule, pa im šapuću reči pune milošte i ljubavnih draganja dok im san ne očvrsne.
Trepćem, oči su mi pune vode. I na svoje zaprepašćenje, osećam kako u tome uživam. Stojim ja ljudeskara na kiši raskrečenih nogu, zinuo sam
Ilić, Vojislav J. - PESME
tiho struji voda živa, Tada Gospod od palata svojih zračnih Tiho slazi nad visove gora mračnih, I uz pesme anđeoske, pune milja, Ruku diže i svetove blagosilja. A čuju li dah božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mlade godine, pune nade, zrele, pune rada, projuriše trkom preda mnom: sve to beše čekanje, očekivanje, traženje i stremljenje ka nečem
Mlade godine, pune nade, zrele, pune rada, projuriše trkom preda mnom: sve to beše čekanje, očekivanje, traženje i stremljenje ka nečem nedohvatljivom, visokom,
Taj račun je primitivan i netačan, on može da pogreši u određivanju Uskrsa za pune četiri nedelje. U ovome pitanju hteo bih još nešto da dodam, ali u strogoj diskreciji.
Oko dvorišta nalaze se čardaci, ambari, magacini, štale, kacare, remize za kola i poljoprivredne sprave. Nekad pune, sada su te zgrade prazne.
Sada vidimo već i jedan potok ili reku koja juri ka dolini. I njen veliki slap. Eno ravnice, pune jezera, ispresecane rečnom mrežom.
Brine me samo jedno. Čim da prekratim vreme do našeg sastanka! Dve pune nedelje — čitava večnost. Vi se smešite i mislite na večnosti o kojima sam češće pisao.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune seta, –Ko da slušam stare bajke – Tvoje glasne balalajke.
Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune seta, –Ko da slušam stare bajke – Tvoje glasne balalajke.
U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda. Milo moje selo, Budi mi veselo! Nema siromaka, A kad je za selo, Selo skoči
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čitao je naročito rado pokrainske listove, i u njima dopise prostog sveta, pune činjenica. Sve je to on nosio u sebi kao neku tajnu. Jedared samo poveri se poslužitelju čitaonice.
Kasno se setili i palančani, i Milanova tamošnja okolica, da za njega, dete s Tise i ravnice pune sunca, nije bio Insbruk, sav utisnut u visoke planine koje se tako reći kroz prozore nadviruju ljudma; grad s mnogo
Pavle to nije odobravao, Ali Branko je ostajao pri svom. Tiho govori, a oči mu pune sleđenih suza. — Ostavi me, moram se sabrati sam. — Ali ja to baš neću, Branko, da si sam. Nisi sam!
Prvi je u kuću ušao Branko. Jezovito. Frau Roze nema; biro je zatvoren; sobe pune kofera i putničkih torbi; jedinac sin i naslednik je engleski podanik: čika Jova ostaje na groblju potpuno sam.
je kao neka flamanska slika: trpeze, veseli razgovori, topla furuna, šarena vunena odela, psi u kujni — prazan život, pune ostave.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA SAVE Putuje po mračnoj zemlji Štapom pred sobom Mrak na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ga sumorna i brižna; čelo mu je bilo mutno, a oči — one oči kojima je on tako duboko ponirao u dušu čovekovu — bile su pune nekog čudnog izraza bola i prekora.
preturajući sve školske protokole, gde je najzad utvrdio nesumnjivi fakat da sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri godine, iz čega se da izvesti jasan zaključak: da sam se morao roditi 1864. godine. Hvala g.
Jedan moj rođak, na primer, kako je ušao u prvi razred gimnazije, nije ga pune četiri godine napuštao; otprilike, kao kad čovek ne napušta njivu ili livadu koju je posle drugih i mučnih parnica
Sretene, da ispereš uši, pune su ti blata kao da si sad iz svinjca izišao... zatim ćemo obići Zemljinu kuglu i doći na suprotnu stranu sveta...
mi dala mogućnosti da smislim šta ću, uputila me je u Požarevački kazneni zavod, sa presudom koja mi je obezbedila dve pune godine razmišljanja izmeđ' četiri tamnička zida. Odista, retka pažnja od jedne države.
Glavne role u komadu — protivno svima literarnim pravilima — u prvome činu su emotivne i pune izraza i zahtevaju svu snagu i talenat glumčev, u daljim činovima malaksavaju i završavaju se bez ikakvoga efekta, pa
sarme i pršut je već nafuman, a biće da su dospijele i svinjske daće, te đe bi čovjeka s punijem ustima otjerali s pune trpeze. Nije nam, veli, preša da toliki grijeh činimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ljudi imaju utisak kao da im je otkinut jedan deo tela. Šumadija je porobljena. Na stanici su stajale kompozicije pune odela, hrane, duvana.
Niko ih više nije video. Odmicali smo lagano drumom, dok su eksplozije praštale za nama. Vojnici su nosili pune torbe duvana i oblačili nove šinjele, koje su uzeli sa stanice. A jednom se otegla torba od silnog tereta.
Natovario, grešnik, torbu na jedno rame, na drugo pritegnuo pušku, oko pojasa pune fišeklije, a na nogama iscepani opanci, da mu se prsti vide. I tako gazi po snegu.
Oni iz čamaca nudili su svoju robu, limune, pomorandže, deset, dvadeset za dinar, pune kotarice za bagatelu. Grci su se svađali među sobom, potiskivali jedni druge i dobacivali nam užeta, da izvlačimo što
Pešački pukovi u koloni po četiri promicali su. Vojnici su ćutali, pune fišeklije kloparale. Na izvesnom odstojanju za njima krenule su brdske baterije i izgubile se u noći.
Petrović, Rastko - PESME
Tamo artiljerci pune svoje gigantske lule, Njihove su lule ogromni topovi. Tamo neka je moja snaga sa vama Da ispunimo celu jednu fabriku
U galop, u galop: Nosimo jedan simbol i jedan bol U galop. Nosimo. Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom
Tu međ konzervama je zgrčen i jedan amor hrom, Čije su oči pune suza sa ogromnih vizija Horizonata. Gle, jahač na konju kom, Milice, sad tepaš imenom Marata, U odeći mokroj svoj
Ta opekotina, taj otisak ti ruke mi drag i danas bi mi evo bio trag, Do kolevke mi pune krvi, Do porekla mi tvoga mesa samo ne ove oči, ne ove oči patnje. Gle, besa!
NALIČJE: Opkoljen sa svih strana svojim samoubistvom; Doći će proleće, puno blata kao i zima; Proleće nosi pune džepove pištolja; Razbijanjem čaša raskrčiti mesta ekstazi (zakon neprobojnosti); Manje crvenila na snegu posle samoubice.
Tajnu Ja ne trudih se nikad ništa, nit sputah svoju jed, I samo skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam divlje snove pune krvavih strasti I preskočio sam davno granice svoga uma Njegovoj
jed, I samo skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam divlje snove pune krvavih strasti I preskočio sam davno granice svoga uma Njegovoj željah samo izbeći vreloj vlasti O kako me je blažilo
Dati mu ruke i biti večno Beskorenstvo! No pogledaj moje oči bola pune pune su suza, Sve što ti pružim sve je to To i čisti bol; Moje ruke! čisti, o čisti bol.
Dati mu ruke i biti večno Beskorenstvo! No pogledaj moje oči bola pune pune su suza, Sve što ti pružim sve je to To i čisti bol; Moje ruke! čisti, o čisti bol.
”Bio si pijan od mladosti, il sumoran od brige, Po čelu mračni ožiljci, tu neba trag i kacige, Ruke ti pune žuljeva od naslanjanja na knjige, Al skočio si eto mladićski i otresao si opet sve brige.
Ja sam pratio mesece pune, kao bačija Razdraženih, talasanja protiv grebena, Ne pomišljajući da može od obasjanih nogu Marija Biti gubica Okeana
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Mlâde se nebo i zemlja svakog proleća, plode ribe u vodi i ptice u vazduhu, sve ulice i sve kuće pune su dece, samo se u njenoj ni dečji plač, ni dečji smeh ne čuje.
Uzalud je tvrdila Carica da su snovi besmislica i bapska priča. Uzalud su mu podanici upućivali uzvike pune divljenja! Car je od straha jedva disao.
Čak su i prezrene zvezde bile pozvane da uveličaju slavlje. Šta tek da se kaže za Careve drugih zemalja? Kočije pune cveća i hrane gomilale su se pred kapijama dvorca: ništa nije smelo biti zaboravljeno! Ima li većih jastoga u moru?
Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti.
Šantić, Aleksa - PESME
Kunem vam se, otkad jarko sunce grije, Zapamtio niko 'nake oči nije; Lijepe i mudre, svijetle i crne, Pune žive vatre gdje mi duša srne!
Pod sjenkama grana Radobolja mrmlja, vere se i prska; Mrke hridi streme visoko sa strana Pune gustih zova, smokava i trska. Sve je isto, staro...
Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će moj otac, moj car, i vlast moja,
1912. NERETVA Nada mnom, u bašti, mašu breskve pune Zelenih lepeza i prvog zarutka; Pripilo se sunce i u lisne krune Kao da bi htjelo sve zlato da utka.
Od zorine mreže Savi gnijezdo u jeseni grana Ozeble duše i zapjevaj pjesme Mladosti pune plavih jorgovana. Snesi mi sunca i probudi česme Sokova mladih, kao stablo srča Snažan da budem.
I ja zatreptah u sreći i žaru. I vidjeh gdje se gore uzdrhtane Oblače tiho u duginu šaru. Pune rubina poviše se grane, I kô da širok jedan veo sjajni Pokri visoke grebene i strane...
U radovanju stremi gora strma, I vode njene, grmjelice pune, Probijaju se iz hridi i grma. Sve kliče. Uz to kô da rosne krune Klasova zlatnih dodiruju neđe Polako harfe
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
raja je zamišljala i izmišljala svoje junake u sjajnom ruhu, pod blistavim oružjem, na besnim konjima, kao slobodne i pune lude, i išla za tim svetlim uzorima — iz okršaja u okršaj, kroz oganj svakojakih muka, preko svojih i neprijateljskih
Ali u nas ima i ironija druge vrste koje su isto tako pune duha. Takva je, između ostalih, u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandušić predajući
Ivo prosi, dužde se ponosi; no se Ivo okaniti neće, snahu prosi tri pune godine, snahu prosi, a prosiplje blago. Ja kad Ivan blago poharčio, Latini mu dadoše đevojku, đevojački prsten
kako si mene starješina i pošao đever uz đevojku, nu nabrekni na kamenu gradu, nu nabrekni, prizovi tobdžije, neka tope pune i napune, nek napune trideset topova; pa prizovi starca Nedijeljka, što mu b’jela prošla pojas brada, koji čuva tope
gradi, pa naredi mene u argatluk, argatovah tri godine dana, i ja vukoh drvlje i kamenje sve uz moja kola i volove, i za pune do tri godinice — ja ne stekoh pare ni dinara, ni zaslužih na noge opanke! I to bih joj, brate, oprostio!
Ali konje što su ga odneli? Ja imadem punu kulu blaga, a imadem pune are konja: tridest ata, a tridest paripa; sve mojega starog Džafer-bega, a danas je tvoje, dragokupe!
pušaka noge do koljena; obja sjela jedan do drugoga, oni viču, rekô b’ vino piju, oko sebe Srbadiju rabre, puške pune, na Turke bacaju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Spazili su me! — sinu mu kroz glavu, dok je naslijepo, iz pune snage, lomio kroz mlad čestar, a onda odjednom čitav kraj oko njega tresnu se i zagluši ga snažnim pucnjem. — Tras!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Večiti domovi tamo, i selišta mnoga, magaze pune s blagom, otvorene stoje: nebesno carstvo pre veka i sveta prigotovljeno je — takvo golemo dobro, što ga nikad niko nit
košnica izlaze, svoju mudrost ukazujući im; po cveću svuda obleću tražeći medenu slast, te jedne prave satove, pune š njima košnice, a druge snose med, puneći okna, — čudnu oko toga majstoriju nama nedoznanu, provodeći im!...
OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA Nejma ni sejanja toliko, a ki hambara za žito, ni gumna spraljena, a ni srpa valjala; ki pune rukovedi, ni cela snopa, a stoga zdenuta ni od korova!
Ta, pravo da jošte slavnije su same sise njene pune s mlekom, i koliko joj je kaplji kad iz sisa uzalud otkanulo mleka, toliko gore ima ujedno skupljenih zvezdica...
što ima za potrebu hrane, ali punu hlebarnicu hleba i razliku mnogu ribu nađoše, sve hardove što bijahu prazni, opet pune s vinom.
To će vam sve na vetar biti. Zaštono ruke su vam vaše do lakata krvave i pregršti pune s krvlju... BOG PROSJAK Zemlja, more i sva tvar meni radi i služi mi u pokornosti, a ti isto jedan divljaš i bacakaš se
govori: »Jako bedi adovi obretoše me«, zašto mnogo onde zverova se nahodi i gadova; prohodi tamo ljuti zver iz dubrave pune gustih i lisnatih drva neplodnih, i iz mraka kromešnjega, supostat đavo ričući kakono lav; traži koga bi progunuo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
S vršnjacima svojim se slabo družio; zato je najradije sedeo s ocem i s očevim društvom i slušao njihove razgovore pune mudrosti i iskustva.
A njoj oči pune suza i gotova je da zaplače. Kraj nje stoji mali sestrić njen, Kostadinkino Milanče; uhvatio se za tetkinu suknju, a
“ A zatim pojuriše kola kao oluj brzo kraj česme, pune sveta, vičući: „Varda!“ svetu, koji prsnu na sve strane kao rasplašene kokoške. — Bree!...