Upotreba reči pusti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Pa ni bog, taj jedini zaštitnik pravde i ugnetenih, neće da pusti svoj gromovni glas koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom

košulji, iziđe pred njih, nešto im prošaputa, izvadi iza pojasa ključ, kojim je otključao hodnik od kaluđerskih ćelija, i pusti ih unutra... Posle sam čuo kako škripnuše vrata od arhimanditove sobe, i mati i njena lepa kći uđoše pažljivo u sobu.

— Oteše mi te, grlice moja! — I opet sam tvoja! — protepa Stojna i brzo se pusti iz kola, bojeći se da ne posrne. Đoša nije čuo njihove reči, ali je sve razumeo i, škripeći zubma, smišljao je

Obradović, Dositej - BASNE

Mogaše ga lasno spačati, no videći podalje jelena, pusti se za njim. Zec se probudi i pobegne, a jelen uteče. Onda se lav vrati k zecu, al' nađe mesto čisto.

A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?“ Lav se osmehne i pusti ga bez vreda. Na nekoliko dana uhvati se taj isti lav u debelu mrežu koju lovci lavom i medvedom stavljaju, iz koje lav

iz visokoumija, zašto ona tri prva dadu se s vremenom popraviti, a ovo poslednje kad nami oblada, neće već da nas pusti. Da što ćemo sada?

Magarac pomisli da lav od njega I beži, pusti se za njim i udalji se od petla. Onud lav skoči na njega, i da mu poznati ko je lav, ko li magarac.

Kad | eto ti: upazi lovce sa psi. Pusti se preko polja i ostavi ih daleko za sobom. No uljezši u gustu šumu, tu mu se zapletu rogovi, i tako ga stižu i ubiju.

56 Pešlovi i prepelica Neko imađaše dva petla, pak kupi i prepelicu pripitomljenu i pusti ju među njih. Ovi je počnu kljucati i terati koji s jedne koji s druge strane.

Po nekoliko dana počne se monah popridizati. Al' evo nevolje, pređe ognjuština na derviša. Onda ga drugi ne pusti od sebe, no s krajnjim userdijem i ljuboviju posluži ga za mesec dana. Dâ bog te i drugi ozdravi.

” „Treće, da bog dâ da propadneš i da te nestane, da te ja ni slepa više ne vidim!” Nasmeje se kurjak, pak je pusti. Naravoučenije Po višoj časti, ljudma istina nije mila, zašto nisu takovi kakovi se čine.

“ Neđe ova ono šta je za nju, nego sve dosađuje moleći. Uzme je orao, podigne u visinu, pak je pusti: „'Ajde, leti cad!“ Počne ona letiti, al' kako ne valja. Padne na zemlju, i sva se zgruva.

Na primer, hrt kad besposlen kasa, on ide kojekud, a kad se za zecom pusti, leti uprav kako tane. Tako i mi, gdi je potreba i gdi možemo najkraćim putem i uprav doći, našto namokoliti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A imaće više nego sve ako sve pusti ko tikvu niz Savu! 5. Piljarica mi izruči, u slapu, kilo šljiva s kantara u kapu!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Posle tako dugog stajanja najedanput okrete se vezir, pusti dim iz usta, pak reče: „E knezovi, zašto ne govorite što ste došli?

” „Sutra odemo veziru, pusti nas odma u arzodaju, gde vezir sedi, priđemo skutu po običaju i istupimo se natrag, i stanemo snuždeni.

da pušta one koje Turci kao krive pozatvaraju, i kad mu muselim po običaju rekne: „Kneže, ima tvoj jedan u apsu, no pusti ga, ali ja ̓oću bogme sto groša globe” — a Kalaba na to je obično odgovarao: „Aga, lepo se drvo na pole cepa.

sa pašom, da ne mogu silom ništa uspeti, zato obrate se na vezira Hadži-Musta-pašu, i oni i Pazmandžija, s molbom, da i̓ pusti u Beogradu živiti mirno u svojim kućama.

U tome se Hadži-Musta-paša grdno prevari, i pusti i̓ te dođu u Beograd, gde su neko vreme mirno i pokorno sedili, a neki su i službe dobili; jerbo su vrsni i udvorice

starim Turcima Valjevcima — jerbo su svi valjevski Turci moga oca i Birčanina uvažavali i pazili — dođu Fočića moliti da pusti knezove. Fočić kaže: „Nisu me lepo dočekali i konake spremili, no najposle donesite sto kesa globe pa da i̓ pustim”.

i poslali za otkup knezova, da bi se tim bajagi Fočić uverio da već drugi̓ novaca nemamo, i ne bi li se sažalio da pusti knezove.

Odu oni na svoje kvartire, a mi odemo g. Ćorđi. On, jedno ljutit, a drugo mu je žao, skoro da suze ne pusti. Kažemo, da se momci kaju što nam nisu pređe javili, i da oni mole da im se što ajluka opredeli — „a, gospodaru, ne

Od šabačke nahije kmetova oko 20 otidu, predadu se i odnesu zairu. Asan-paša zadrži deset a one druge pusti kućama da drugim kažu, da ne slušaju valjevski̓ ̓ajduka i Karađorđa, no da budu caru pokorni.

On neke pusti, a pola i̓ poapsio, i u apsu dosad su petorica u gvožđu umrla. Iskali smo da i̓ po našemu zakonu sa̓ranimo, i nije dao.

— A što vas ne pusti k sebi? — Al valjda neće zato što je u mom dvoru, — a to je svejedno.” Zatim zamolimo mi i to: da emigranti (begunci)

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Tu ćemo učiniti sevte, pa elbet budu batli Vučevčani... I tako naš lepi kapetan pusti se u dug razgovor sa svojim vernim Đukom.

Gazda Milun, pisar Vidak, pop Raško i ostali kod kola glede kako se to igra. Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare.

— E, to je onda drugo! — reče Vidak i prikuči se malo dale drugim ljudima, te se pusti s njima u razgovor. Igra i veselje trajalo je do pred mrak. U sami mrak poče se narod razilaziti, svak na svoju stranu.

— Ehe! šta je to! — viknu Vidak začuđeno i uhvati ga za rukav. Kud si nago? — Pusti me da ubijem psa! — Koga? — Ama onog... srete li ga gde? — Nije zar Sreju? — Baš njega... pusti me! — A što?

Kud si nago? — Pusti me da ubijem psa! — Koga? — Ama onog... srete li ga gde? — Nije zar Sreju? — Baš njega... pusti me! — A što? Stani malo, smiri se! — uzdržava ga Vidak. — Kako što!

onom ulicom te nekoliko puta — mnogo puta prošeta ispred Savkine kuće i tamo i amo i svaki put pogleda na prozor i pusti po jedan uzdah. »Šta li taj ludak švrlja jednako tuda?

— reći će Sava. — A što se ti, opet, kidaš? — primeti mu Nikola. — Pusti ga, nek govori!... Dobro te nije gori, a onaki se kojekako mogu trpiti. — Ono i tako je, ali ga baš ne mogu slušati.

— Pusti ga. Otvori pandur vrata i uđe plašljivo novi zvaničnik s pismom u ruci. Kapetan uze pismo i pročitav stade meriti novog

Priđe on bliže — devojka! Odmakne se — srna! Tako jednom-dva. Najposle, veli, zažmuri pa, šta bilo da bilo, kidiše i pusti zverku iz gvožđa. Ona mu, veli, progovori: »Moli se bogu što si me pustio, a ne bi ti na dobro bilo.« I nestade je.

Otkako su ga okmetili — lepo čovek pobesne!... Radojka već izbi s ovcama iz gaja gore na rudinu, pa ih pusti te se pâsom spustiše do bukvika s onu stranu brda.

— Ne pitaj, moj Strahinja! — odgovori Radojka još tiše. — Tata mi ne da živeti!... Ušla sam u ovaj pusti vajat. Ovako obučena, kao što me vidiš, pala sam va krevet, pa plakala, plakala — mišljah, oči ću isplakati.

— Nešto vrisnu i pobeže! — Ih, bruko moja! — uzviknu pop i pljesnu se rukom po kolenu, pa ljutito priviknu: — Pusti uzdu tom konju, ludače! Zar ne vidiš da ćeš se preturiti u tu jarugu? To reče, pa ljutito ošinu konja.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On pogleda Krušku pravo u oči... Ovaj spazi. — Šta je? — upita radosno. — Čestiti efendija, ne pitaj! Pusti mene da radim!... Ja sad dobro vidim šta ti želiš!...

Nisu ljudi tako strašni! Strah je pustolina, jer u pustolini osećaš kako su i tvoje grudi prazne... I on pusti korake... Ali... najedanput zastade... Na nekoliko koraka pred njim poče pucati granje, kao da neko ide.

— Ja bih to najviše želeo! — reče Lazar. — E, srećan put! — Hvala!... Daj bože!... Konj zaigra pod njim. On ga pusti, pa ga onda stade šiškati dok mu ne pusti ravan. Jutro beše lepo.

— E, srećan put! — Hvala!... Daj bože!... Konj zaigra pod njim. On ga pusti, pa ga onda stade šiškati dok mu ne pusti ravan. Jutro beše lepo.

— Dole!... — zagrme opet. Lazar, ne znajući šta čini, maši se rukom pasa, trže pištolj i skresa... Stanko posrte i pusti uzdu. Konj pojuri trkom, ali ne Šapcu, nego natrag. Lazar ga nije zadržavao.

Natrag! Odlazi!... Ili, hodi ovamo. I dokopa ga za ruku da ga uvuče u kuću. Lazar se stade braniti i otimati. — Pusti me! Neću!... — Hoćeš, ja!... I taman ga do praga dovuče, a iz sobe izide Stanko. Lazar obamre...

Pa metnu jelo preda nj. Aleksa halapljivo dokopa lonac. Prijatan miris riblji zagolica mu nos. Marinko ga pusti mirno, samo mu je onaj isti satanski osmeh igrao oko usana. — Je l̓ dobro? — pitao ga je. — Dobro...

— Daj mi malo vode! — reče Aleksa. — Daću, ali da mi kažeš nešto. — Šta? — Gde je Stanko i družina? Aleksa pusti kašiku u lonac i pogleda ga strašnim pogledom. Ali Marinko mu je gledao pravce u zenicu. — Kaži... kaži!

A on priđe, uze vrg, pa stade Aleksu vodom kropiti... Nasloni mu zatim vrg na opečene usne i pusti nekoliko kapi... Kao milje neko razasu se život po snazi Aleksinoj. On se opre rukama, ali još beše malaksao. — Vode!.

— Vode!... Vode!... — Ne smemo mu mnogo davati, to bi ga ubilo! — reče Surep i pusti još nekoliko kapi na njegove suve usne... Onda se okrete Zavrzanu: — Ponesi Aleksu! — reče mu. Zora je svitala.

— Još nije ništa, a ako bog da, ti mu nećeš dati ni učiniti! — Pa reci jednom! — Kad ga Srećko pusti juče, on se diže kući. Ja se lagano prišunjam, pa za njim.

Zora je sinula rumena i sjajna. Nijedan oblačak ne sakri sjajnog sunašca. Svetlo, veliko, pusti ono svoje sjajne zrake, te obasja poljanu rosom orošenu... — Čupiću! — reče Stanko. — Ti si naš vojvoda.

Dučić, Jovan - PESME

POEZIJA Mirna kao mramor, hladna kao sena, Ti si bledo tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena, Koja po nečistim ulicama peva.

Ni dah da pusti šuma ne sme; Veče; zrak prepun slepih miša; Žabokrečina puna pesme... Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva;

DVOBOJ Najpre svog sokola pusti Vojnoviću, Zatim knez Radića prhnu zlatna strela; I tad opaziše i Car i vlastela Da strela ne može da promakne tiću.

Dva njegova mokra, svetla, široka oka zagledaše se nesvesno u dolinu koja je bila puna zvuka. Tada on pusti svoj glas gadan, sirov, rapav, ali pun mladosti, sile i nekog divljeg, neodoljivog veselja što je živ.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

strina, mati, svojte, mi deca — udri kukaj, plači, zapevaj, stoji nas vriska, a moj babo ništa, ama baš ni suze da pusti, ni „uh!” da reče.

Ja se okretoh ali ona ne reče ništa, samo turi prst na usta; onda me odvede do vrata od kuće, pa me pusti. Ona se vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za njom — ne znam šta da mislim.

Dugo ga ne pusti. A i kad se odvoji, on ga gledaše pravce u oči, ne smejući nikako spustiti očiju dole gde je nekad noga bila.

Tako ona sve više i više besni i baš hotimično ide uz nos. Pusti pse u kuhinu, pa povade sve meso iz lonca. Ne pazi kad zavrće slavinu na buretu.

— Neću ja tebe ostaviti dok sam živa! — Ali ja te molim, kao što se bog moli! — A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me! Ne znaš kako mi je!

— Ali ja te molim, kao što se bog moli! — A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me! Ne znaš kako mi je!

— A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti bog pomogao, tako ti tvoga deteta, pusti me! Ne znaš kako mi je! Petrija se skloni za vajat da motri kuda će Anoka.

Šta se nije od to doba promenilo! Ja sam postao sasvim drugi. Pobratime, pusti me da se isplačem — poslednji put! Sve me je ostavilo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— O, molim... zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati. Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva.

— Mož’te vi vikati »oho« kol’ko ’oćete, ali to je sve tako. Ne može čovek uveče da razladi sobu i da pusti friška lufta, od larme i muzike; digli sokak na glavu! — E, e! Ama to će kanda da izađe na debelo, gospodar-komšija!

Izađe k’o bojagi da počisti sokak ispred kuće, a ona zapeva kol’ko je grlo donosi onu paorsku pesmu: »Pusti, bože, sve gromove tvoje, pa potuci sve komšije moje,« a to se, znate, odnosi na pop-Spirine. Šta mislite!!

Sve!... — Ali, Persida... — ...A našem Peri treba da kažemo da odma’ od sutra pusti još dužu kosu; kad dođe vreme, nek je gotov i za đakona i za popu! — Lako je tebi! — uzdahnu pop Ćira.

— Ta čekaj zaboga... pusti me da se izduvam! — veli joj pop Ćira. — Padne čovek, što kažu, s kruške, pa se izduva, a nekmo l’ ja toliki put

— viknu jedno lepuškasto veselo lice kroz oškrinuta vrata na mladinoj odaji. Dever se pusti odmah iz kola i ode po mladu. I na njemu lepo odelo a za šeširom mu veliko čapljino pero, kao što i priliči juratu.

« s takvim glasom i izrazom na licu kao da joj je najveća gusenica pala za vrat, i pusti se naglo iz kola, pa ode kao oparena s opuštenim rukama, kao kad mokrih ruku čovek traži peškir.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A da ga opet kod sebe, u kolibu pusti, nije mogla. Stid je bilo da ga tako, nevenčanog, kod sebe primi jer: „šta bi posle za nju kazao svet?

— Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!... Sada, jednoga dana sretoh Ljubu. Bila kiša. Blato na sve strane. A naročito iz njiva i bašta odakle je on

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba prisluškuje, ali se ne osvrće. Zamole ga da ako ne tera. Ljuba pusti konjima uzde, pa se malo k njima okrene da se može što razgovarati.

Ako je gospođa Evica s kakvom kućom bila u kavzi, a u interesu joj je da se pomiri, a ona pusti tek izdaleka da ima valjana mladoženju za kćer, ili finu devojku za sina, pa je odmah cilj postigla.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

talasima, video je samo neodređene utiske stvari pa mu se činilo kao da svi sni prostori oko njega mirni i žalosno-pusti u istini i ne žive.

idu oni kroz one göre i čas ka značej „pusti grlö“, čas pandur, te se ori ona šuma i razleže a tice begaju na sve strane i sve ono divlje zverje uznemireno.

A kad je pusti jurnu u svoju sobu i zaključa se. Onda stade na sred sobe, zakašlja se grozno, zacereka i reče: — Ja sam srušio svu

Afrika

od slame, da zabada motke koje nose na sebi lobanje hipopotama, ovnova, pantera; da između pruća rasteže kože, a pusti olinjale pitome majmune i ljude tamne, lene i nage, pokrivene mušicama, da šetaju!

— Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Dece ti! Ti da mi ćutiš! Znaš da si srditko! Ako digneš ruku na profoza, ni Pavlu neće biti života! Pusti ti nas žene, da pitamo Pavla, a vi sedite, pa gledajte iz prikrajka!

Sve što je u mene, i moje Varvare, kao da ti je ostalo od oca! Pusti ti da ti sude u Oseku i sačekaj riječ sudnika. Ja ću moliti moga starca, Stritceskoga, da tera sve to do

Pavle je imao samo toliko vremena da zarije čizmu u gvožđa, na boku, i da pusti ajgire da se istutnje. A mlada je klečala u kolima, obuhvativši muža oko pasa, zatvorivši oči, da ne vidi smrt, u koju

Komanda u Varadinu i Temišvaru, međutim, odbija da im Pass izda i da ih pusti da odu. Pa je došao u Beč, da ide grofu Bestuševu.

(Morala je da ga uči i kako se žena mazi malo. Da ga nagovara da je pusti da ga gleda, kad je go. Želela je da Pavle gleda za njom kad odlazi, jer je volela njegove oči i njihovo plavetnilo.

Samo, ipak, želeo je da to, nekako, ne bude, i da ona njega pusti, da on ide kud je pošao, u Rosiju, sam, bez žene. Takvi su udovci.

Tek u neko doba, Božič je, cerekajući se, pristao da pusti kapetana, da se vrati u svoj traktir, u Beču. Uveren je, kaže, da Isakovič neće zaboraviti, šta je u školi jahanja

Kad se vratila, sa tog puta, i otišla da svoju poznanicu moljaka, da joj pusti muža iz zatvora, gospoža Montenuovo ciknu, kad je ugleda. U njenim očima, kaže, vidi muškarca!

Ne želi da mu žena spava u toj kući nemirno. A kud nađe takvu kuću? Taj inače tako pusti oficir posmatrao je strehe, kao da je očekivao da ljudska krv počne kapati sa tavanice nad njima.

Bilo je očigledno da tu ženu ne namerava da pusti iz Tokaja, dok je ne dobije. Pavle se zgražao. Opet je govorio Višnjevskom da se stidi, kad vidi kako se rosijski

Čula je kako joj govori da je luda, i da se uzalud brani. Pre će je, kaže, ubiti, nego da je pusti. Tek docnije, u varoši Jaroslau, kad su ostale same jedne noći, u postelji, Varvara je pričala Ani, plačući, i to, kako

Pa je sve više počela da pusti. Te jeseni, u tim selidbama, pri svadbama, ili pogrebima, kad bi čovek sreo čoveka sa imenom Ađanski, počeo bi da se

Teodosije - ŽITIJA

i življaše povinujući se igumanu i svoj bratiji. Odmorivši se malo vremena s njima, zamoli od igumana blagoslov da ga pusti kako bi se poklonio i video manastire, i iz ovih da se popne na vrh Atona, i da vidi kako žive samotnici i da ga

— Ne bacaj me ovim, vladiko sveti, u veliku brigu; nego bolje, pošto si mi učinio milost, i sam otiDI u svoju ćeliju i pusti me da u tišini duh svoj Gospodu predam. Molitvu i poslednji celiv u Gospodu jedan.

Pa vi i sami to znate i govorite: Pusti ti nas na miru! Pre vremena si došao da nas mučiš! Stoga se ne samo na one koji Bogu služe već i na nas same, bedne i

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Skitnica od iznenađenja zinu i pusti miša, a naš ti domaćin strugnu u prvu rupu i viknu: — Baj-baj, mačoru, do viđenja! Želim ti drugi put bolju sreću!

— šepurio se Žućo. — Eno ga sjedi pred ulazom u svijet, grebe po vratima i mijuče: „Žućove-junačino, pusti me da uđem!

— Šarove, pusti me naprijed, a ti se sakrij iza mojih leđa, pa kad Žućo jurne ovamo, skoči i dočekaj ga. Šarov prileže na ivici

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Društvo je već izlazilo na odmor i Neda me je povukla za rukav rekavši nešto kao: „Pusti tog čoveka, Bodo, svako voli neko čudo!

Što se Melanije tiče, pusti tu stvar na miru! Zapleli smo se dovoljno i bez traženja! — spustio sam se i legao na stomak, ali nisam dugo ostao u tom

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Čamča ne dâ, opiše mu svoje drugove, pa će s njima da izredi komediju. Predloži mu da ih odma ne pusti, već da će najpre da izvidi burad. Armicijaš smeje se, pristaje na sve što Čamča kaže, i bajagi pokazaće se strog.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Upadali su u varoš, kao kurjaci, kroz strme hodnike, uske i vlažne kao oluci. I mada čitavi sokaci behu pusti, oni su, po mraku, naslutili ono što su tražili.

Bacivši se na pleća, pusti da joj suze rone niz obraze i ražalosti se sve više. Nije čula bezbrojne životinjske glasove, u blatu, oko kuće, što su

Mada je naslutio da je ona željna njegovih talira, on je bio rešio da je pusti i u svoje bogatstvo, poklanjajući joj lađe, obore i kuće.

Kaluđeri mu dođoše i po drugi put, javljajući mu da patrijarh ne može da ga pusti k sebi, ali da će se bolesnoj gospoži Dafini poslati naročiti kaluđer.

Kazaću mu da je pusti među monahinje u Jazak, možda će je tamo voda izlečiti. Kazaću mu da sam je uzeo bratu, da je od mene zatrudnela i da

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Onda se dete pusti da hoda. Ali dete nenaviknuto padne. U tom trenutku jedan od ukućana nožem preseče konopac, zgrabi dete i nagne s

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ako li anđeli šaku pruže i zaklone mu prsa njome, da mu se obe ruke odseku, i da se ranjen pusti u travi o pelenu i gujinu mleku.

čeljade u oltar stane, neka se zavede daleko u goru među jele sinje, odakle ne može natrag da se prokrade, neka se pusti da ga raskomada zverinje i da ga raznesu vrane.

Zemlja i voda kad vrata pozatvara, kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave, da crkva u oltar pusti goluba, da ne razgoni setnih gugutaka sa zvonara.

rekne reč babunsku bilo koje jeresi i smera, ako pomeri išta na nebu i u psaltiru, da donese šaku perpera i da se pusti na miru.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Prvog dana posle pobede komesar Dule Kalpiš otvori kalauzom tapecirana vrata predratnog Aero-kluba u Uzun-Mirkovoj i pusti napolje tehniku koju je tamo zaključala buržoazija, koristeći je sebično za svoje ciljeve.

Još od sinoć, njeno učešće je bilo neizvesno, ali majka je uspela da nekako ubedi glavnog organizatora da pusti njenu kćer na pistu. Bilo je tu suza i pokazivanja izbledelih isečaka iz ilustrovanih revija.

— Pustite me, molim vas! — šaputala je. — Molim vas, pustite me. Oh, idiote! To me boli! Pusti me! Ipak, ma koliko se otimala, njene oduzete noge pravile su same od sebe korak po korak sve dok je momak ne dovuče

Matavulj, Simo - USKOK

Janko samo što naglo dihaše, ali ne pusti jauka. — Junak, đetić — reče medik, okrenuv se Milici, koja stojaše podalje i sva drhtaše!...

eto, kaži mi, reci samo ciglu, najkraću riječ svome tajku! Bi li rado pošla za njega? — Pusti me, tajko, molim ti se! — Hoću, odmah ću te pustiti, samo reci! — Ma što? Ma što?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

” „To nije čaša, to je moj zečić”, odgovori devojčica. „Moram ga odvesti u ambulantu”. „Idi kud ti drago, a mene pusti na miru”, rekne otac. Devojčica je bila uporna, tražila je pomoć za ranjenog ljubimca.

Stavih zeca u torbak da požurim svojoj kući. Al kad bismo ispred kuće stade zečić da šapuće: — Pusti me, lovče, hrabri lovče, da očešljam kosu, da umijem lice, da isečem nokte, da ispravim stas da

(Mala); iskušavanje prve cigarete (Kako bi); razmaženost (Materina maza); odnos dečaka prema devojčici (Narav se menja); pusti dečji snovi (Da sam ja kralj); lenjost (Gaša); sklonost ka kinđurenju i prerušavanju (Mali Jova), itd.

Jedna druga devojčica objasnila je zašto nikada neće zaboraviti pusti provincijski vašar na koji ju je, jednog zvezdanog praskozorja, odveo njen deda.

Milićević, Vuk - Bespuće

Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni. Diže se oko devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se sunce lomi kroz

I pusti njezinu ruku. Ona samo što malo otkloni dlanove s očiju, zadržavajući svoj položaj s rukama ispred lica, i pogleda ga t

Sremac, Stevan - PROZA

I Jova vide da tuđe ruke svrab ne češu, pa se pusti u malo smelije avanture. Reši se, naime, da sam sebe na neki način avanzuje i poboljša svoje stanje, tešeći se time da u

Radičević, Branko - PESME

“ Pa je uze, pa njom brže Da primakne k usti, Čun se ljuljnu, on se trže, Ode sanak pusti. (1843, 27. nov.) TUĐIN Ukraj mora, kraj tioga, Tu brodovi stoje, A sa broda, sa jednoga Momče vako poje:

Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.

„No kad prođe letni plamen, Mraz kad zemlju stegne ljuti, Puca drvo, puca kamen, Kad zapadnu pusti puti, Kada strašni nagnu smeti, Čim ćeš njima odoleti?

reku tu široku, Glednu, brate, goru previsoku, Ja kako se kraj reke povila, Kako kleta pod nebo s' uzvila, Kamen pusti kamen je nagnao, Za oblake rujne se vatao, Kô da oće na ljubavna nedra Da nebesa zemlja svuče vedra, A nebo se

vijar odozgo me trže, Pa me dole u tavninu vrže, Sama tmina, sama tmina gusta I praznina oko mene pusta, Pute pusti, pute straoviti! O pomozi, Bože siloviti!

“ A ja vide kako navalice Kosi kukolj, čupa travurinu, Čkalj taj pusti i onu štirinu, A od cveća i krasne šenice Kâ od kuge deno soko beži, Prem i ona na dovatu leži.

Ovo reko, pa onda poteko, Ka gorici jednoj nedaleko, Skoči s Pege, pa ga onda pusti Ispod puta na taj kalac gusti.

mili što ću li ti Bože, Taka vrata, take jegožine, Take brade, taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti, sva se gora drma: „Stan', nitkove, stani, nesretniče, Stani, ulo, stan', bezakoniče, Stani, gubo, stani, kugo

dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!

se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!

se spušta u jarugu pravo, Dve-tri muze nosi u naruče, Pa sve detić od miline uče, Neće muze, već podigle viku: „Pusti, pusti!

u jarugu pravo, Dve-tri muze nosi u naruče, Pa sve detić od miline uče, Neće muze, već podigle viku: „Pusti, pusti!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bogomolje, groblja, jaruge i raskršća preko dana su bili pusti i uvredljivo obični, osobito za onoga koji se nekom zgodom tamo namro straha.

Svi su ga smirivali i mitili: — Daj bolan, ne rondaj više. Pusti na volju starom čovjeku. Vidiš da je bolestan i da neće još dugo.

I okrenu djedov život nazad, pusti se trkom u prošlost, sustižući dvije durašne dječačine koje grabe uz kamenit put prema osamljenoj kući, ukrivenoj pod

— Ostavi, sinko, idem ...Dok se uz put dobro isplačem, možda se ja i povratim, babe mi je žao, a sad, zasad ...pusti me, Dule, brate, srce me vuče . . .

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

AHMED: To ti svome ćaći pokaži, znaš! SULjO: Tako ćete još i do noževa, budale! Ajde, pusti čoveka! HUSO: On meni da kaže da sam govedo! To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor...

Kad ti brat ne bude brat, ni majka majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi? Pusti mene, zamisli se o sebi! Ti si sad sebi nasilje učinio! BEG PINTOROVIĆ: Prvo: nemo ti meni da uzimaš meru!

Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I tako ga muče po čitav sahat. Ili uzme pa stane da ga tuče. On ćuti, trpi, i kad ga ovaj pusti, Dimitrija se povlači, češe i gledajući ga milo i ponizno — smeje se.

Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka. Sunce je sijalo, okolina, bašte, vinogradi, brežuljci i prostrane, duvanom zasađene njive, sve

dođi doveče, biću na kapidžiku. Evo već tri dana kako čuvam jagode za tebe. Dođi, kucni na kapidžik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Dođi! Koliko puta čekam u bašti i gledam na tvoj pendžer...

I uđe u sobu, stade između strine i strica. Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče. On tada pusti ruke stricu, stade preda nj, i otpoče ga moliti: — Nemoj, gazda, grehota je, nemoj — branio je strinu. — Ženska strana!

Ona je klecala. Htela je sve da pusti i padne. — Pusti me! — molila me. — Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice moja!... I zaplakala se.

Ona je klecala. Htela je sve da pusti i padne. — Pusti me! — molila me. — Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice moja!... I zaplakala se. Pustio sam je.

Ona je klecala. Htela je sve da pusti i padne. — Pusti me! — molila me. — Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice moja!... I zaplakala se. Pustio sam je.

On izvadi kesu s novcima i pruži mi dinar: — Na, da si kupiš... — Pa mećući mi novac u nedra pusti ruku na njene ruke i zadrža ih. — Ne uzimaj, ne uzimaj! — iza mene čuh kako mi Nuška prestravljeno šapuće.

na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća pusti i tužni. A od svuda, sa sviju strana, po komšiluku pesma, svirka, vesele. Pa čak se već zašlo i u piće.

Isprva kao stideći se, a posle, kad počeše da joj pomažu, pusti glas i otpeva celu pesmu. — Žene, pesmu, bre! — Viknu sa čela sofre stari čiča Arsa, a mintan već izvukao iz pojasa i

Ona dete pusti i pošto odmakne, jednako okrenuta varoši, stane, čeka. Dete ode do Ite, poljubi ga u ruku, a ovaj vadi kesu, jedva nađe

Kostić, Laza - PESME

Za me nema te miline; i kad mi se magla skine zaborava i tamnine sa mladosti i davnine, to su samo pusti seni, — kuku meni! A što kukam?

Taj osmejak pusti, kad ga je videlo nebo prvi put, čisto ga gledam de od milina rastvori grudi sjajne, de izli na tebe ljubavni

ne pusti sumnje da te salete, u duhove prenesi smrtnu vest, prenes' je pre neg ono što si znao svog roditeljskog duha zapovest u

a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!

a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!

a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!

a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!

a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!” — Tako se moli duša sirote, sklope se vrata, kaluđer ode.

jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad jednu odbismo žrtvu: sutra je u snegu nađosmo

Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, brojanice niže, kô da reči broji, da l' suviše reče ko da

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!

Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i

A kad podne prigrije, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.

pa se uhvate popojaske te se ponesi letnji dan do podne. A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.

kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.

Kako iziđe, uhvate se popojaske pa se ponesi letnji dan do podne. A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.

A psi skoče te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoči zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: — Drži! ne daj!

ne daj! A Hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke.

Ona pusti glas po svijetu da će u taj i taj dan, na tome i na tome mjestu biti trkija, pa koji je mladić na konju preteče da će

Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha. U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku.

A kad đevojka viđe zlu i goru, pusti jednu suzu, — dok buknuše strašne rijeke, te se zamalo svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne pristajaše do samoga

Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ništa, ako ti kuću propučkam, zajedno ćemo gladovati. MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom.

MAKSIM: Ajde kaži, koja Devojka nije bila nabeljena? SOFIJA: Sad devojkama tražiš ti računa! Pusti i, pa kad se udadu, biće sve drugojačije. MAKSIM: Oće. Vidi se izjutra dan.

Eto babe, pa da prevatiš aljine majkine. VUČKO: Oće da dođe? LjUBA: A da no! Nego odlazi. VUČKO (pusti jedan jak dim, potom ustane, ostavi čibuk ukraj, pa digne ćilim i odlazi).

Sad vreme dojde što pevaše ljudi za zemlju Inđiju: kadno zemlja ispuca od suše, u nju živi popadaše ljudi, i Bog pusti tešku bolezanju, te pomori i staro i mlado. LjUBA: Idi, majka, boga ti!

VELIMIR (smeši se): E Majko, ne srdim se ja ništa. Takva je Moja narav, oprosti. STANIJA: Ama što pusti tu bradu, kumim te Bogom, nisi Čivutin! De si ti video čoveka s bradom?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo!

Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu. Ako koga i kuga napadne, neka pusti na nju zlu ženu, pak će i nju u more oterati. Ali mir, eto nam gospodina! POZORJE 5. TRIFIĆ, PREĐAŠNI TRIFIĆ.

TRIFIĆ: Majstor Sreto, tvoja je žena u opasnosti, nego gledaj te zovi doktora da joj pusti krv. SULTANA: Pustili te u grob, orjatine jedan! Tako se sa ženom postupa?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Šifra: Dosta mi je svega, pusti me da spavam.“ Trebalo je, u stvari, da kažem: „Ja odlazim iz ove kuće!“ ali, ako već želite da znate zašto to nisam

Posle će kazati: „Mi te nećemo zadržavati. Radi šta hoćeš!“ Maman mu sada upravo šapuće: „Pusti je samo neka ide; garantovano se vraća do devetke. Biće manja od makovog zrna!“. E, vidite, u tome i jeste štos!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

S krovnog venca, uz brujeve, reč čamala u nekretu niz Dunavo pusti ždrala. Vrh oblačja slapovitog Blagovesnik arhanđeo uzdigao haljine je: prozaruje stopalima ono što je usud spreo

) Neizbežno glasne se klasika svadbom smeha u jablanu žutom... Krst s jabuke - železna jasika! pusti krila čaškom izasutom, melodijom zvučnog karantina. Sentandreja, Іrіѕ florentina Teče k nebu vitka balustrada.

vretena u luđa prela, gde gluvo doba zbaci mantije, zavrti gumna, čavkom zagrakće, otvori širom crne kapije i pusti kolo braće razbraće, kolo rumeno! - Što ne ograne Slovo jedino usred osame!... Grgolji poljem božur-klanica.

Otvori krunu, Lepi suncokrete, i ogrej decu, anđele u zbegu, kroz čiji strah se ugarci razlete kad sumrak pusti veštice po snegu, a munja zvekne Mesecu o čanak, te onaj prospe cicvaru, kačamak!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: To je lako; samo upotrebljavaj često „poneže“, „dondeže i po nekoliko bataliona „ahova“ i „ihova“ paradirati pusti, pak te neće ni najbolji Slavjanin razumeti. MITA: Da se manemo toga razgovora.

MARKO: Jes’ čuo, Batiću, ja tebi lepo kažem da mi ne diraš u zeta, il’ ću ti odma pokazati vrata. BATIĆ (pusti ga, začuđeno): Vaš zet? ALEKSA: Na svaki način, pa makar vi jošt toliko hudožestva upotrebljavali.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

To Mjesec gleda, pa pusti zrak, lopove otkri, rastjera mrak. „Nebojša pazi, oprezno gazi, opasnost vreba na samoj stazi!

“ Zalud ga dalje drugovi vukli, uporni Sivko ne diže glave, zvali ga, zvali, skoro i tukli, al pusti ždera neće iz trave. Pase i gunđa: „Ovo je raj, ovdje je Vrapca Crvenog kraj!“ „U redu, brajko, ostani ti!

Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide, do samog praga sporo se penje, šišteći dimi, hukće i stenje.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Šta ćeš činiti? — Šta se čini sa zmijom? Ubiću je. — Ali kad ti kažem da je to veliki gušter i da je koristan. Pusti ga da ide. — Htela me je ujesti. — E strahovito si glup. Gušter hteo da ga ujede!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

On natenane savija cigaretu na kolenu, stavlja je u muštiklu, pali i, kad pusti dim, prođe pogledom po svima): Što ti je čovek, bože moj! Kao da ga nije ni bilo. PROKA: Tako ti je to, moj Agatone!

SARKA: A što pa kao mi? GINA: Metnuli ste crninu na sebe samo zbog testamenta, a ovamo nijedan ni suzu ne pusti. SIMKA: Znamo mi, Gino, pošto je litar tvojih suza. GINA: Iju! E, jesi čula!

AGATON: Jest, i sve ostalo. Zatim... TRIFUN: Kako, zar još! AGATON: Pa još, nego šta? PROKA (Trifunu): Pusti ga molim te, da ga čujemo. AGATON: Zatim, meni bi imali pripasti i oni dućani na Terazijama. SVI: Uha!!!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Stražar ih je s mukom zadržavao. Najzad neko viknu da se narod pusti i svet pokulja sa svih strana, preskačući ogradu, gurajući se, vičući, dozivajući jedan drugoga.

Mi mu čestitamo na uspešnom pregledu. Ali on maše rukama i veli: — Pusti me sada da se izduvam. Vreme je bilo da se vratimo.

— A šta namerava večeras? — Hoće psu da veže praznu kantu za rep, pa da ga pusti između rovova. Napravio je Radojko čitav plan za jednu umišljenu ofanzivu.

A kada komandir iziđe nekim poslom, Aleksandar je privuče na grudi. — Jao... Mico! — Pusti-me, pusti, inače, tužiću te.

A kada komandir iziđe nekim poslom, Aleksandar je privuče na grudi. — Jao... Mico! — Pusti-me, pusti, inače, tužiću te.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona je sad razumela o kome ćata govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak podsmeva njenom drugu, te mu odgovori dosta

Dosadi joj se ova napregnutost mozga ; ovo što se neprekidno mora misliti. Ona izvede decu na dvorište, pusti ih da se protrče a sama se stade brisati maramom i duvati usnama, kao da je neki veliki teret nosila.

I Gojko pusti svoje đake, pa joj priđe, smešeći se: — Šta... ne ide vam sve kao podmazano? — Man’te se... Kad bih znala da će

Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući. Ljubica stajaše u hodniku dok deca polako iziđoše iz škole. Za decom iziđe Gojko, gledajući pred noge.

Predavao je vrlo lepo, lako i živo; i Gojku se zasvetleše oči. U radu provedoše još ceo čas. Velja pusti decu, pa se kroz prostran hodnik uputi sa gostima u svoj stan.

Postajaše sve raspoloženija i rad iđaše sve bolje i življe. Posle pola časa pusti decu i, brišući maramom oznojeno i zažareno lice, priđe k pisaru, koji već beše ustao i vrlo učtivo prihvati njen

— Zašto ?... Zar da propustite ovako zanimljiv prizor! odgovori pisar, pa je pusti napred, da ona prva uđe. Gojko iđaše po školi zamišljen, a đaci mu nešto pisahu.

Gojko se vrati u školu, pusti đake, pa stade hodati po dvorištu, stresajući se od hladnoće. Stojan mu sa praga od stana mahnu rukom.

Ljubica nastavi rad, pa kad opazi da su joj deca zamorena, pusti ih na odmor. Tek što deca iziđoše i ona, ostavši sama u sobi, zamisli se, a vrata se otvoriše lagano, u školu uđe

To joj najzad pođe za rukom... Kad Gojko, oko deset časova, opazi da je Ljubica pustila svoju decu kući i on pusti svoje đake, pa se zavuče u svoje prljavo sopče, u kome beše sena i đubreta dovoljno.

— Šta je to, more, bilo ? Stojan dotrča k meni kao lud... jedva me pusti da ručam. Vazdan mi izbrblja koječega... Je li ovo doista od kamdžije? zapita on?

Pisar skoči i dohvati razjarenu ženu za ruke, ali poznavši je, odjednom pusti njene ruke i stade se osvrtati oko sebe, kao da je nešto izgubio...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na kruščicu, A rogljicu pod glavicu.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Blagoje, seci! SOFIJA: Čoveče, boli! BLAGOJE: Naravno da boli! I tek će boleti! SOFIJA: Pusti mi kosu! BLAGOJE: Džabe se otimaš! SOFIJA: Pustite, vikaću! Boli! GINA: Samo ti viči!

DARA: Ne mogu kad se otima! BLAGOJE: A ti je šini! TOMANIJA: Otima se, ko da je divlje! BLAGOJE: Pusti je!... sad može i da leti, ako oće! (Odmaknu se od Sofije. Ona, ošišana do glave, kleči na sredini scene.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. Potkamien, u Galiciji, 1915.

No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. Potkamien, u Galiciji, 1915. TRADICIJE Zaželićeš da budeš majka, i očima suznim punim bajka i glasom punim

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Zar ni po čemu nije čuvena? Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruku, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima u Toj zemlji dosta svinja.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Oseti se za trenutak lak i vedar. Htede da se vrati u kafanu, beše već ustao, al' se predomisli i sede. Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči.

Kad dovede poslednjeg čoveka s puškom sudnici, pade na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će

Kroz gustu tamu svetlucahu dva crvena oka kao dva čudovišta, a gruvanje po šinama postajaše sve jače. Živko pusti čuvara, skoči s pruge, pa potrča pored nasipa k stanici. — — O Bože, učini čudo !... Moja mila dečica !...

Jednog radnog dana, pre podne, tetici pade na pamet da prošeta po parku. Sestra je pusti s Kosom. Beše jako uzbuđena... — Mačence... kad dođemo u park... hoćeš da poslušaš tvoju teticu?

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SPIRINICA (Jevremu): Ju, pa ti se i ne zaradova! SPIRA: Ti da se ne mešaš, jesi li čula? SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, makar jednu reč da progovorim. Kažem: otac, a ne raduje se detinjoj sreći.

SPIRA: Reci im: gazda-Jevremova Danica... SPIRINICA: Ama, pusti čoveka neka kaže što je počeo! SPIRA: Ne mešaj se ti!

SPIRINICA: A znaš šta smo rešili ja i Spira? SPIRA: Ama, nismo rešili, nego... SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, jedan jedini put u životu da kažem što hoću! SPIRA: Kaži, ali reci kako je u stvari!

SPIRINICA: Pa to, zete, rešili smo ja i Spira. SPIRA: Eto, opet: „rešili smo”... SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, ako boga znaš! PAVKA: Pa pusti ženu neka kaže! SPIRA: E, 'ajde, govori, govori!

SPIRA: Eto, opet: „rešili smo”... SPIRINICA: Ama, pusti me, čoveče, ako boga znaš! PAVKA: Pa pusti ženu neka kaže! SPIRA: E, 'ajde, govori, govori!

JEVREM: Pa... to može... SPIRA: Može, al' kad bude vreme tome. SPIRINICA: Ama, pusti čoveka neka kaže. SPIRA: Pa to je hteo da kaže. JEVREM: Pa jeste to, kad bude vreme.

SPIRINICA: Nisam kazala, no velim samo: mi pošli... SPIRA: E, pa to, to si kazala. SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, da kažem; ne zapušavaj mi živoj usta! JEVREM: O, gospode bože, dokle ćete vas dvoje?

JEVREM: Zato sam ja, vidiš, i raskinuo. SPIRINICA: Šta si raskinuo? SPIRA: Ama, ne prekidaj čoveka! SPIRINICA: Ta pusti me da ga pitam. SPIRA: Eto Pavke tu, pa neka ga ona pita! PAVKA: Šta si raskinuo, Jevreme?

SPIRA: Molim te, ženo, valjda toliko umem... SPIRINICA: Pusti ti samo mene, a ti ćuti, jer ti kad počneš... (Zalaze iza kulise prepirući se.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— E, to ti je vala! — veli Maksa, ne znajući šta da kaže na ove poslednje reči, i pusti jedan dim. — Pa de... onako... koje je kaznio dosade... i zašto?

— reče ćir Đorđe i izvadi tabakeru, zapali cigaru i baci se zadovoljan u misli i računanja neka. I tako mu naš Sreta pusti muvu pa ćir-Đorđu nikako ne izbija kmetstvo iz glave. Koliko će mu samo taj čin vredeti radi kupljenja veresije!

Tek vidiš zeljova gde izleti podavijena repa na tri noge, pa šiša kroz sokak i ne osvrne se nit’ pusti avaza sve dok ne dođe pod koš u svoju avliju. Tek odande lane! A to je zeljov jednoga odbornika.

— Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje! — pusti kroz zube ćir Đorđe. Živeli! Zito! — Tako! Tako valja! — veli Sreta zadovoljno.

imena i razreši Miću, zadovoljivši se i tim što je ovaj lepo zapamtio i umeo da izgovori »Braziliju i Don-Pedra«, i pusti ga u narod. Zatim ode ćir Đorđe na svoju a Sreta opet na svoju stranu.

Koliko se puta i čudio i ljutio i pitao: kako samo to može poneko tako da pusti svoje žensko čeljade da igra s nekim, nit’ ga znaš ni ko je ni otkuda je, pa da s takvim igra jevropejske igre!!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju. Kroz prozor gledam kako skakuće Poljski miš Po pustom Polju.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kapetan je odmah komandovao da se pogonske mašine zaustave, zatim da se krenu lagano unazad, a da se pusti u rad parni stroj za namotavanje kabla koji vuče mrežu.

Rakić, Milan - PESME

Ćuti, i pusti da sad žile moje Zabrekću novim, zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje Pred veličanstvom prirode; a

košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost i opštu gnusobu. Pusti snove!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

Sve poleglo pod pritiskom neke sile, Obelisci i stubovi, carske vile, Tužni kiparisi i palaci stari, I forumi pusti gde narod ne veća... Sve klonulo, svako biće, svaka zgrada.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ali tice te su najslabije lovi svjetlost lisičijeh očih, nego orla krijući gledaju. Za vrsnijem bratom ali sinom pusti glasi milost utrostruče; nađeno je draže negubljena; iza tuče vedrije je nebo, iza tuge bistrija je duša, iza plača

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jao kakva si i kolika si!“ — od tada je mati ne pusti samu. Od tada kapija nije smela da ostaje po vazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa

Ispod svojih tankih obrva jasno pusti pogled i, na iznenađenje oca, koji kao da se još nije mogao pribrati i smiriti od straha, ona kratko, toplo reče: —

I pusti mu dizgin. Alat pojuri grizući uzdu i izmahujući njom, a pazeći da svoje zadnje noge mnogo ne izbacuje u stranu, da ne bi

Sve se k njoj okrenuše i sve je kao u jedan glas, zadirkivajući je, dočekaše: — O, nevesto! nevesto! Ah, Tomčo! Ah, pusti sine! kakvu će sutra da grli! — More, đuvendije! — iz svega glasa viknu tetka Simka.

Što otuda (spolja, iz čaršije) ne pusti njih nekoliko, da ove đuvendije umire?... — O, o... tetka amamdžike, pusti Vaski onoga njenoga Ristu.

Što otuda (spolja, iz čaršije) ne pusti njih nekoliko, da ove đuvendije umire?... — O, o... tetka amamdžike, pusti Vaski onoga njenoga Ristu. Eno ga dreždi i čeka pred amamom na mostu. — A tebi Jovana!

I zato se očima, uprtim u svoja prsa, kolena i vrhove nogu, s jednom uzdignutom rukom, pusti celu sebe u igru. Prvo kao pokleknu, odskoči i odmah zatim poče okruglo, toplo da se nija i kreće po svirci.

Sigurno će opet iz onih sanduka, gde su novci, kakav dar, kakva niza dukata. Zato Sofka, ne žureći se, pusti Marka ispred sebe. Prolazeći pored kujne ču kako i odande takođe dopire graja, sigurno od slugu.

— Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!... I govorim njemu: „Pusti me, gazdo, pusti da ja Ahmetu stanem za vrat, da ja s njime svršim, da mu ja krv loknem!

— Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!... I govorim njemu: „Pusti me, gazdo, pusti da ja Ahmetu stanem za vrat, da ja s njime svršim, da mu ja krv loknem!

Pandurović, Sima - PESME

Dovoljni su tada duši skromni kuti, Zrak koji nam sunce kroz prozore šalje; Srce ćuti; pusti pred nama su puti; Život, to je košmar, ideali — tralje.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

da mi date nekoliko žutaca, e vi se plješnjave, ne ostali vam pusti!“ Tako je naš đakon umio raspoložiti ljude, da vesela lica pristupe Gospodaru.

Krcun se odmah uozbilji, pa šćaše da ga još drma i da mu govori, no mu ne dade družina. „Pusti, ga, vidi da ga je groznica uhvatila; neka počiva!“ reče jedan.

Ovaj razumjede, pa (siromah sa diplomatskijeh razloga!) pusti da ga stariji lupi. Otac potapše po ramenu pobjedioca, pa gladeći se po trbuhu, (tijem je vazda izrazivao zadovoljstvo)

A zgodan je vidiš iako je postar.“ Cura se postiđe i htjede da umakne, no je onaj momak uhvati za ruke. „Pusti me, Markiša!“ „Neću dok ne odgovoriš hoćeš li ga!

Nazvah mu: pomaga Bog, a on meni grdno: A što ne čuvaš ovce, nikogoviću, no ih pusti u naš kraj? Mislio si valjda: e Bajice su mrtvice; mi i naša stoka možemo harati po njihovu!

“ „Neka žene!“ viknu serdar, rasrđen. Ona se prepade i obazrije se. ,,Ne srči se, čoče! Bog zna što je za bolje!... Pusti neka on zapođene. Ako ćeš ja ću ga baš navesti da zapođene pred ljudima...

“ „Nije to!“ viknu on, a pogleda je kao da je očima prostrijeli. Stana se diže i šćede da poteče, ali on joj ne pusti ruku. „Sjedi, molim te... sjedi. Reci mi što si naumila, sjedi!

„Neće oni to čekati, ne!“ reče glasno Pejo, pa šapatom njoj: „Pusti, boga ti, nek idu. Lakše će Janku biti što prije odu. A nešto je veseo. Poznao sam odmah po njemu.

„Neka, moje dijete, umiri se... Reci samo jednu riječ svome tati!“ reče joj on nekoliko puta. „Pusti me!“ moljaše cura. „Pusti me!“ „Hoću, evo samo odgovori mi jednu riječ“, i on diže ruku s nje. „Ma što?

Reci samo jednu riječ svome tati!“ reče joj on nekoliko puta. „Pusti me!“ moljaše cura. „Pusti me!“ „Hoću, evo samo odgovori mi jednu riječ“, i on diže ruku s nje. „Ma što?“ „Bili ga uzela?

Ne lomi tu ruku što ti je đecu odnjivila!“ klikovaše jadnica. Na te riječi on prenu iz bjesnila, pa joj pusti ruku i stade se obazirati, da nije koga tu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi.

— Prednje vrane padaju zadnje. — Psi zimi kuću grade, a leti u koprivama hladuju. — Pusti danas koku u jarak, sutra ti se i stota hvata. — Rastoči crvić i najzdraviju bačvu.

Onda mu on kaže: „Ali neće da ide“. Kad mu drug na to reče: „Ako neće da ide, a ti ga pusti“, a on mu odgovori: „Pustio bih ja njega, ali neće on mene“. O CIGANIMA Ali ćeš malo ljeba ali mlijeka?

B) DEČJA 1. ŽIVOTINjAMA PUŽU (da pusti rogove) 1 Pusti, pužu, rogove, Da hvatamo volove, Da oremo dolove. 2 Puž, muž, pusti roge van, Da ti kuću ne

B) DEČJA 1. ŽIVOTINjAMA PUŽU (da pusti rogove) 1 Pusti, pužu, rogove, Da hvatamo volove, Da oremo dolove. 2 Puž, muž, pusti roge van, Da ti kuću ne prodam Starom dedu

ŽIVOTINjAMA PUŽU (da pusti rogove) 1 Pusti, pužu, rogove, Da hvatamo volove, Da oremo dolove. 2 Puž, muž, pusti roge van, Da ti kuću ne prodam Starom dedu za duhan! 3 Puž, muž, pusti babi rogove!

2 Puž, muž, pusti roge van, Da ti kuću ne prodam Starom dedu za duhan! 3 Puž, muž, pusti babi rogove! Ako nećeš pustiti, Ja ću tebe ubiti, Na zelenoj travi Sekirom po glavi!

(Veverica) 153 — Ni vezeno, ni rešeno, svukud zlatom narešeno? (Zmija) 154 — Ni ranar, ni vidar, a svakome krv pusti? (Komarac) 155 — Ozgo jare, ozdo janje, sprijed šilo, ostrag vile? (Lastavica) 156 — Ore kao orač, crno kao kovač?

Ako je i taj roj brojan, onda se i on roji. Takav roj zove se parojak. A kad taj parojak istoga dana pusti roj, onda se taj novi roj zove „bijele pčele“, što se u narodu smatra srećom.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa pusti uže u rupu i stane vikati, da se uvati za uže, da je izvuče na polje. Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci!

srednji ne šćedne, onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strijelu, pak je pusti iz luka u čardak. Kad dođe da se penju uz oputu, opet najstariji i srednji ne šćednu se peti, nego se popne najmlađi.

Kad ga lisica opazi, reče mu: „Po Bogu da si mi brat! pusti me iz ovih gvožđa, ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri.

” On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti. Opet tako idući preko jedne planine nađe kurjaka gde se uhvatio u gvožđa. I kurjak kad ga vidi, reče mu: „Po Bogu da

I kurjak kad ga vidi, reče mu: „Po Bogu da si mi brat! pusti me, ja ću tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa had ti zatrebam, samo je malo protri.

” On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujući srete jednoga čoveka, pa ga zapita: „Za Boga brate!

Bio jedan car pa imao tri kćeri, i jednako ih držao u potaji da nisu nikad na polje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek što se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese.

” A Stojša mu reče: „Ja tebi ne ću ništa,” pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i učini veselje za nedelju dana.

” A Stojša mu reče: „Ja tebi ne ću ništa”, pa ga pusti, a zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana.

” Onda mu Stojša reče: „Ja tebi ne ću ništa,” pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku pa ga uvede u dvor i stanu se veseliti za nedelju dana.

Onda on pusti mačka, a mačak kad opazi tolike miše i pacove počne ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlačiti, a i miši i pacovi

Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: „Hoćeš li čuvati ovce?” A on odgovori: „Hoću, svetla kruno!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...” JAGODA: Pusti sad taj kamen, oću da prođem! (Izlazi) MILE: Kod njega ulazim bez lektimacije!

MILE: Važno je da on ne sme ništa fizički! STAVRA: A ko kaže da ne smem? MILE: Ama, nisam ja tako mislio, pusti me! IKONIJA: Ćoro, pobiće se! ANĐELKO: Pa šta? Oćeš da zato prekidam večeru? STAVRA: Ima na mestu da te izgazim!

MILE: Je l bi ti hteo još i da sobjašnjavaš? Znaš li ti ko sam ja? Znaš ti koga ja poznajem, i to lično? STAVRA: Pusti čoveka na miru! MILE: Vidiš li kako grupaše! (Nepoznati, i dalje gledajući napolje, seda za sto. Prilazi mu Ikonija.

Oću da kažem, drugim očima. VILOTIJEVIĆ: Ja ne poričem da sam doživeo nesreću... STAVRA: Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti. Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici.

IKONIJA: A gdes ti dosad? Nisi valjda sve sonim voskarom? GOSPAVA: Pusti ti njega! IKONIJA: Jeste l se proveli, il te preradio? GOSPAVA: Ti ne zabadaj nos!

GOSPAVA (od jednog do drugog): Kaži mi neku lepu reč, uteši me! Sažali se, kaži mi da ti je žao! Pusti barem jednu suzu za mene, biće mi lakše! Uzmi me za ruku! Pomiluj me! CMILjA: I ti si lepo Trifuna pomilovala!

Stanković, Borisav - JOVČA

MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas.

MLADEN (odgurne ga): Jesi li lud? JOVAN Pusti me, pusti samo da navirim, da vidim. Možda je još gola, još se nije obukla... Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas.

Oh, da samo vidim! Čuje se Vaskin glas. VASKA Mladene, donesi mi gornje haljine. JOVAN Pusti me, bre, da ja odnesem, da je samo vidim.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Onda vidješe čudo. Vidješe gdje čovek trči uporedo s konjem! — Pušti ga! Pušti! — dovikuju svi. Bukar ne pusti, nego skrati oglav, pa ni stope da zaostane, te se nije moglo znati ko je brži. — Može li se ovo očima virovati?!

A sad, brate, sazuj bičve, da ti obađe noge. Dede mu ti Pjevalica svuci. Brne pusti da čine s njim što hoće. On ih je samo gledao. Pjevalica mu opipa listove i stopala.

Hoće da to bude još za života Brnina. Bakonju će pratiti Srdar. Bakonja zamoli da ga najprije pusti kući za jedan dan, da prije nego se „obuče“ uzme blagoslov od roditeljâ, kao što je običaj. Gvardijan mu to dopusti.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

U ZIMSKI SUMRAK Kuda pobeći u ovaj dan? U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? Gde?

Gledaj: naše glave razbacano plove Utrinom i vodom, brdom, uz put kozji. Slobodni nas pusti vetar cele skida. Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše.

Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula.

Minuše kraj njih ko trun: dvor po dvor I vrt Alhambre sa vodama i klupama. Al tek im osta ko u dubu čvor Pusti Aragon, ispečen, sav u rupama.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti. One muklo lupiše. Mijat mu priđe sa svećom, bojeći se da ih ne razbije. Đorđe dunu u sveću i napipa vrat.

Hoću da budeš prvi.” — „Biću” , rekao je ozbiljno Vukašin. „Kad si na zboru, pusti reč da se vala po glavama, a ti je slušaj i gledaj. Ti pričaš kao da šamaraš lude. Naš narod voli tešku i sporu reč.

Pod sporim koracima sneg opet ljuto škripi. Kroz sleđenu pomrčinu nijedna misao ne može da pusti žilicu. Jasenovi uzaludno čekaju vetar. Ne vide se garava ždrela odžaka. Zgrušalo se nebo nad Prerovom.

snegu i po kiši, i danju i noću, radio sam ti, nisam praznike čuvao, čuvao sam tebi svinje, tebe sam čuvao od hajduka. Pusti ženu, pa se nagnu nad korito, podiže maramu i zagleda se u crvenkaste i naborane dečje glavice.

U Prerovo je otišla. — Ćuti! ... — Dok svane, u selu si. I kad prva opali, sokaci su pusti reče zadihano Steva Čađević, i sebi previsok, i sede na minderluk.

Vojnik koluta očima i više se ne brani. Toli je žao vojnika, pusti ga da udahne, čuje pucanj, opet ga stegne. Pusti ga, okrene se, vidi: vojnici jure seljake, opet ga steže i gura mu

Vojnik koluta očima i više se ne brani. Toli je žao vojnika, pusti ga da udahne, čuje pucanj, opet ga stegne. Pusti ga, okrene se, vidi: vojnici jure seljake, opet ga steže i gura mu glavu u sneg.

Pusti ga, okrene se, vidi: vojnici jure seljake, opet ga steže i gura mu glavu u sneg. Onda ga opet pusti: — Je l’ nećeš da pucaš u mene? — Neću... — krklja vojnik. — Živa ti deca? — Živa mi deca.

Vodi me u apsu! Kad Aćim zalupi vrata za sobom, kapetan, zbunjen i neodlučan, istrča u hodnik i viknu: — Ne vodi ga! Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace.

I moja žena i moja deca, svi će biti verne sluge tvojega sina. Obećaj mi... — plače. — Daću ti! Samo me pusti. Beži! Mijat zajauka od radosti.

ušima, jer ovo je njegov poslednji zločin, jeste zločinac veći od svih što su gazili zemlju, a ne sme, ne može i neće da pusti nju posle osamdeset godina prvi put, poslednji put, jedini put, pa je to jedno i jedino ceo život, i jedna jedina dojka,

Ruka smalaksava. Vreme ti je, Nikola, kaže. Grlo mu se puni brzim, suvim pucketanjem. Pusti je neka se odmara, kaže. Kako nije znao da se pred odlazak plače? On ne plače. Ustaje, vuče ruku za sobom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Trže ga tek riba koja mu se na dlanu preobrazi u zlatoperku. On je pusti da padne u vodu i zagleda se za njom, zapanjen: iz belog, svetlucavog peska pružali su se ka njemu rumeni prsti korala

reče galebica i pusti ribu u more. Izvan sebe od sreće, riba se uputi pećini na dnu mora, gde se ni usred bela dana ne vidi prst pred

Ribari su nešto govorili o vilama? Ali niko nijednu nije video. Otkuda ova? Mladić zateže mrežu, a vila zajauka: — Pusti me, momče! Nikada ti ovo neću zaboraviti! Ali momak je čvrsto držao mrežu. — Ne ide to tako! — doviknu joj.

Svako ko bude hteo da te vidi, moraće da mi plati! Tako ću, valjda, doći do broda! — Pokloniću ti tri broda, samo me pusti! Pokloniću ti devet brodova, ako obećaš da nikom nećeš naneti zla... — Obećavam! — momak olabavi mrežu. — Ne žuri!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Bilo kako bilo, jednom se susedu, Turčinu, učili sumnjivo to dobovanje i on zatraži od Mirka, sav besan, da ga pusti u kuću. Mirko odbije i nastane prepirka. Dođe i terzija Mehmed.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti Čun se ljuljnu - on se trže Ode sanak pusti! Br. Radičević VII ĐAČKI RASTANAK .............................. ..............................

- Aoj, pesmo, tugo moja! Oj pepele, dobro moje! J. Jovanović 3maj XXXII Ej, pusto more! Ej, pusti vali! Ponosni beljci, srčani ždrali! Vi mi svu radost moju preneste, I opet zato umorni neste!

No ako sad ih spaziš u daljini Gdje jure s mržnjom i kliktanjem svojim Pusti da i ja prije spazim samrt Neg' tuđi poljub na usnama tvojim! J.Dučić LXIII MOJA NOĆI...

Ostavi misli, nek' se bujno roje, I reč nek' tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje. Ćuti, i pusti da sad žile moje 3abrekću novim zanosnim životom, Da zaboravim da smo tu nas dvoje, Pred veličanstvom prirode!

Svuda je podne. J. Dučić XCV MOJA POEZIJA Mirna kao mramor, hladna kao sena, Ti si bledo, tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena Što po nečistijem ulicama peva.

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi, k'o da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO...

svoju, Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!... Pusti snovi!...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Što Rimljani naumiše, to i učiniše. Arhimedes ih namerno pusti da se sasvim približe gradskim zidinama, no kad se oni tu okupiše, zapovedi da se galerije, natovarene kamenjem,

„Šta pitaš, starkeljo? - Hoćemo da pljačkamo“, odgovoriše mu oni. „Kako god hoćete!“, reče im Arhimedes i pusti ih u kuću. On osta u dvorištu, vojnici uđoše u njegove odaje.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

On se trže ljutito, zagleda se, poznade me, skoči (spavao je obučen) pa se zagrlismo. Pošto me pusti n izmače se on ponova priskoči pa me pritište na svoje grudi. — O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti.

a... a... Đorđe! Pa se komandant pojavljuje na prozoru i naređuje da se budala pusti, i preti da će ga lično ubiti u prvoj borbi, a Resimić se smeška dokle ga odvezuju, namiguje na vojnike i sav crven

Poneko, napregnutih očiju, čvrsto stisnutih usana, gleda, pusti krik. Onda, usred strašne vike i vriska, bes vitla dostiže vrhunac.

Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv! Kriv mi je, kriv, ne razumeš, nikad nećeš razumeti; pusti me, ti nisi u stanju, ti ne možeš razumeti.

Mi ga gledamo molećivo, preklinjući, neka nas pusti samo malo, samo malo. Ali ponova seče nas njegov pogled i prikiva za prokletu mrsku tezgu, iza koje jedva vire naše

puta u mnogim očima onih lavica čitao jasno čuđenje: otkud sam ja, uopšte tu, u toj kući, ko je to poludeo da me tamo pusti onako staromodnog i bez „šimi“ cipela? Ja bih slagao kad bih tvrdio da me moja verenica, u to vreme, nije volela.

Ostavi mi se, molim te, tih tvojih manevri, znam ja njih dobro; nego pusti me da se k'o poslovan čovek odmorim i izduvam, pa da sutra rano zaogrnem rukave i zaradicu svoju, od koje živimo i

Želja mu je, naravno, bila da na ženskome polu pogledu pusti na volju, ali ima ti tu i svakojakih drugih privlačnosti i svake sorte neobičnoga šarenila.

Pošto je pre snega bilo suvo, a zasipalo još od jutra Badnjega dana, to su male straćare i svi sokaci, potpuno pusti, brzo zavejani debelim belim slojevima.

Ali to strašno ljuti naju što da Boja pusti toliko bradu i čudom da se pravi, pa ga brzo šalje natrag da mu kaže da se smesta obrije.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I što drugo i bolje može da napravi teatarski čovjek, ako je doista pametan i doista umjetnik, nego da pusti Eshila ili Sofokla da govore, da ih što manje u tome ometa, a sebe da učini što sitnijim i što nezamjetljivijim?

Toliko da budem siguran u svoje prisustvo. Ali krilom neka ne dira mene. Neka mene pusti po strani. * Zapazio sam: na ormaru je novi kalendar.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ja viđu da sam te izgubio u nevrat, kâ da te nikad imao nisam. Đurica, opazivši da se starac stišava, pusti ga, pa priđe Stanci i uze je za ruku. — Ova devojka sad nema kud, kad si je ti oterao.

Đurica mu oduzede časovnik i duvanski pribor pa ga pusti, ostavši ljut na neuspeh i na stid, koji mu pričini veseli putnik.

pomišljao na begstvo, jer čim uđe u dvorište, pre nego što sjaha s konja, posla đaka da mu donese ključ od crkve, a on pusti dizgine konju, pa se obrte Pantovcu: — Hodi der, sinko, pridrži. Star sam, pa ne mogu sam...

On je uhvati, veže joj ruke, pa zadigne suknju i košulju joj, te veže više glave i pusti je tako u selo. Ali je najgore što je ona, po njegovoj naredbi, morala tako proći kroz celo selo, i nikom nije smela

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Ti, — reče joj bog. — Neću ja, gospode. Ja više ne pačam u njega, nego ti njega pusti u raj, pa ti više neće dodijavati. Kad to bog čuje, pusti ga u raj, i tako se soldat dokopa raja na silnu ruku.

— Neću ja, gospode. Ja više ne pačam u njega, nego ti njega pusti u raj, pa ti više neće dodijavati. Kad to bog čuje, pusti ga u raj, i tako se soldat dokopa raja na silnu ruku. BESMRTNI STARAC Tako je bio jedan starac i imao pet sinova.

A starac reče: — E, pa kad nije drugače, ja hoću, ali samo da vidim kako će mi biti duši. Sveti Petar ga pusti, pa stane pred njega i raj otškrine, a starac upazi svoje stare laće što je još negda dao prosjaku, pa na lakat đik u

Na to će jedan mali, sakati miš, koji se je bojao ako se vojska pusti da je on prvi na redu: — Ne puštaj, ako boga znaš ,ja ćy ići, pa što god bog dade!

Kad ga lisica opazi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvožđa, ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri.

On uzme od nje jednu dlaku, pa je pusti. Opet, tako idući preko jedine planine, nađe kurjaka gde se uhvatio u gvožđa. I kurjak, kad ga vidi, reče mu: — Po

I kurjak, kad ga vidi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me, ja ćy tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri.

On uzme dlaku od kurjaka, pa ga pusti. Iza toga carev sin, opet dugo putujući, srete jednoga čoveka, pa ga zapita: — Zaboga, brate, eda li si čuo kad od

srednji ne šćedne; onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strijelu, pak je pusti iz luka u čardak. Kad dođe da se penje uz oputu, opet najstariji i srednji ne šćednu se peti, nego se popne najmlađi.

Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!

Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i

A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I pusti trulež neka slepo gazi Ljubav i dušu, i natapa strunu; Zadah nek na te svoju senku plazi Visoku, krupnu, kao zloba punu.

I još uvek sat za satom tiho pada, Oko glave, k'o oreol, dim i para. Oko glave, k'o oreol, pusti snovi, A u srcu izmirenje i dobrota, I još malo zadovoljstvo, što su novi Moji dani kratki, kratki bez života, Što

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Jedini lek je sistem koji je imun na smetnje. On je usavršen, on postoji i jedino je potrebno da se pusti u rad. Još uvek strašan sukob obuzima duhove i verovatno će najveću važnost imati visokonaponski predajnik kao uređaj

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Obuzeli su te pusti mladalački snovi, ali ćeš se otrezniti kada se vratiš u Kembridž i shvatiš daje sve ovo bio samo lep san, koji si usnio

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Pa tu? —Da kuda ćemo, kad nikoga ne poznajemo? —Bogme ste pogodili! —A što ću? Nuder, smiluj se, pa nas pusti u kuću! —Hoću baš! —Je li mlada? — oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je.

—Hoću baš! —Je li mlada? — oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju. —Zašto zaranije niste našli spalo? — upita opet prvi. —Eto, nismo!

Uto, iznenada, nađe se kod njih općindžki policaj.. —Ne dajte ništa, gospodine! zadihan kaza naglo. —Pusti.. . Učini dobro, pa se ne kaj!... —Ali je prosjačenje strogo zabranjeno.

— razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver. Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara.

On ništa ne odgovori, a ona nastavi: — Vjeruj, zaželela sam se poći tamo... A kako je tebi? —Pusti!... — odgovori on nehajno. — Ja se prazan neću vraćati; u svijet ću poći...

— Sutra ću ja za svojim poslom, — reče Lazo, bacivši se na postelju, očito time zadovoljan, i protare ruke. —Pusti! — odgovori Spasoje. — Ko zna što će jutro donijeti! — i poče se žurno svlačiti.

na sav glas, osmjehivala se čobančetu i gledala u zanjihalu se pučinu, a vjetar joj razmiče kosu i nosi djetinji glas u pusti prostor. U ljeto, čobanče bi, po običaju, pa žalu golo skakalo i kupalo se.

— Što si se sneveselila? — pita je Marko i uhvati je za ruke da je k sebi privuče. —Pusti me! — brani se Antica. —Baš nećeš me, dok se god ne vjenčamo...

ne zahvati noge ispružene prama moru; dugo bi gledala kakose valovi natiskuju, i, pjenušajući se, udaraju o hridi, i u pusti prostor, uz kriku galebova, puštaju tugaljive glasove.

— Pusti me! — odgovori mu ona preko volje i ne diže se. —Uđi u kuću, sve je pripravno! — govori joj on. —Pusti me...

— Pusti me! — odgovori mu ona preko volje i ne diže se. —Uđi u kuću, sve je pripravno! — govori joj on. —Pusti me... — ponavlja Antica, kad se on s praga mače da je za ruku uhvati. —Ti se još otimaš? Što ti je? Ne bješe se udavati.

Ne bješe se udavati... Znala si što te čeka! — Udaju se i druge! — reče ona kao za se. —Tako je u svijetu... Ma pusti me još malo ovako! Marko se zbije do nje na trupić i ne pušta joj ruku iz svoje, već je jače stiska.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

A od četiri njena dela drugi se završava stihovima: Pusti, podlače! još jedna neurastenična mera natapa moje lice U bolnu grimasu eurazijskih egzaltacija...

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Naredite da odmah posle podne, u četiri sata, dođe ovde ministarski fijaker. POPOVIĆ: Šta će ti to? ŽIVKA: Pusti me, molim te! Hoću da se provozam triput od Kalemegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero!

ŽIVKA: Jesi, jesi, Vaso, poznajem ja tebe dobro, matora lopužo! VASA: Pusti me, molim te, da ti pročitam do kraja. ŽIVKA: Čitaj, 'ajde čitaj! VASA: Hoću, samo, molim te, ostavi tu stolicu!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I, bogat, moćan a samouveren, on je mogao i smeo što drugi nisu: da toj svojoj ljubavi potpuno pusti na volju, da jača, postaje sve dubljom kako je ćerka rasla, razvijala se i zalazila u zrele devojačke godine.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Stegoh srce i rekoh kavazu da pusti molioca. Na pragu se brzo ukaza n uđe unutra veoma visok, suhonjav i koščat starac, kome je odavno prešla preko glave

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

To ne bila prosta riba, svakidašnjica, Već je bila zlatopera i zlatorepa. Ribica se stade molit’ starom ribaru: „Pusti mene, dobra dušo, natrag u more, A otkupa, kakva hoćeš, išti, — daću ti“.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA (uvati ga za ruku): Marš iz moje kuće, traži majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh!

Miljković, Branko - PESME

vatre da l će moći da sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći o pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada?

Petrović, Rastko - AFRIKA

od slame, da zabada motke koje nose na sebi lobanje hipopotama, ovnova, pantera; da između pruća rasteže kože, a pusti olinjale pitome majmune i ljude tamne, lene i nage, pokrivene mušicama, da šetaju!

— Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Ana ljubi Hadžiju u ruku, a on nju u teme.) No, Boško, Sad seja neće više kukati! Ako tek vezir suzu ne pusti, Jer si mu mnogo bio u volji?... (Izdaleka se čuje i druga puška.) To je već druga!... Čuste li prvu, vi?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Čerkezi se brzo pribraše u gomilu i poleteše na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta blizu i naše ih kare dočekaše složnim plotunima.

Sva vojska koja će ce sutra boriti da se večeras skine sa sviju straža i izmeni od noćnih dužnosti, da se pusti neka se ispava do 3 časa u jutru, tada da se polako bez larme izbudi, i brzo opre mi; komesari tada već da su svuda

A ovi klonuli lugovi bili su prazni i pusti, nemi i žalosni; nigde tičice da prhne, da zacvrkuće i oveseli gaj svojom jutrenjom pesmom.

dve male, koštunjave, suhe i hladne ručice, a na samom uhu nekakav slabačak, potmuo detinji glas prošaputa mi: — Čičo! pusti i mene da se tu malo ogrejem! Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XI „Aj, pusti me da odletim — Mio mi je let. — Da obiđem, da posetim Tvoj rumeni cvet. Da ja vidim oko cveta Kako trepće maj.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini. Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im.

Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu. — Milosave!... Dede pusti jednu salvu, u počast na-šega gosta. Gore se začu neko trupkanje. — Kakvu salvu? — pitao sam ga. — Ne pitaj!

— Pozovem ovog poručnika i nas dvojica se dogovorimo... Kad su nam javili da se približuje komandant, on pusti mitraljez, a ja raspalim rovovcima. Udri, udri, udri! Otpoče i bugarska artiljerija. Onda opauči naša. Lom se napravi.

— čudi se veterinar. — Ja ne mogu da razumem te ljude. Zna da će mu škoditi, i opet... — Pusti... Nije to njemu prvi put. Na položaju nema šta da pije — branio je Bora Kostu. — Veliš, neka istera ćef!

— Molim vas, spasite nas ove napasti. Upali su nam u kuću. Vidite li ovaj lom? — More pusti čoveka da sedne! — vukao je Bora kapetana Leku. — Dede, pij !... — Ovako vino nema na Ježu — nudio je Kosta.

Kroz isturene zube gornje vilice pusti nekoliko dimova, prebaci nogu preko noge i okrete glavu od mene. — Čujete li šta govorim? — i dohvatih je za ruku.

— Ne treba se podavati takvim mislima. Parnu turbinu u zamahu ne možeš zaustaviti malim prstom. Pusti... neka te događaji nose! — razmišljao je Vojin. — Valjda će naići srećniji dan, kad ćeš ti opet naći svoju malu Arletu..

Poleta i Toma otišli su. Mi smo pošli u onaj mali, pusti park, preko Izera. Išli smo jedno vreme ćuteći. — Et, alorѕ? — prekinuo sam ćutanje.

Mladi kolega je radostan, a na uzbranoj biljci klonuo je cvet. Kao da plače... Kad već nema nikoga da pusti suzu. Srećom, vetar odnese šešir sa glave moga kolege... Među kamenjem virila je puščana cev. Graničar razmače kamenje.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut. Razoreni gradovi svi pusti već stali, kule bojne srpske sve i dvorovi pali.

Sklonište je ovde ciglo za me — Siva maglo, ti ne padaj na me! Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine!

Jakšić, Đura - JELISAVETA

svoje mrzosti, Prirodu puni duhom paklenim; Sunca poleću, zvezde preziru Opredeljenja svoga putove I po beskrajnoj pusti lutajuć, S buntovnici se biju repati, Dok kao ona sitna đinđuvčad U bezgraničnom prsnu prostoru...

Sa takom svirkom gromko praćeni Mladenci pusti dalje leteše, Dok nisu nogom svoje mrzosti Od Crnih Gora groblje stvorili I na tom groblju krst oborili...

Bojić, Milutin - PESME

I jednog dana Nimfa topla, meka, Dade mu pehar prepun čedne slasti, I on se opi od detinske strasti, I u trk pusti u polja daleka Zauzdan orkan i sunčane zrake.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati. ANĐA: Nemoj, bolje nemoj. Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti! MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno!

JEROTIJE (izdere se na Josu): Pa šta čekaš, brate, pusti ga neka uđe. JOSA (ode). JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zovneš, zapodeo si neke razgovore: te bio

KAPETAN: Ama, pusti mene prvo da prečistim račune! VIĆA (besan): Ja protestujem u ime državnog morala i ja, u ime države, izjavljujem da

Jakšić, Đura - PESME

1857. ORAO Blizo do neba gora je čarna, Ne treba orlu tek jedan let, Samo da pusti krila nemarna — Prezrô je davno prezreni svet. Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Zemlja me tamno vuče da počinem, Pusti me, druže, sama. Što nečišću zoveš meni godi tamno, Pusti me sama! IMALO MALO GOLUPČE Imalo malo golupče, Gugi

Zemlja me tamno vuče da počinem, Pusti me, druže, sama. Što nečišću zoveš meni godi tamno, Pusti me sama! IMALO MALO GOLUPČE Imalo malo golupče, Gugi mi gugilo malo.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

A ostalo, sve je zaboravio. I oca da oplače, za njim suzu da pusti. Čak mu ni grob nije dobro video. Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad.

on, prvi put tada, pusti suzu... Umalo što se ne zaplaka... [Na svadbi peva se:] . . . . . . prvo milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(sejanje, okopavanje, ogrtanje, branje), i »bog, kad čuje sve ove muke, sažali se i neće da pusti grad« (SEZ, 17, 144. Upor. ѕ. v. Konoplja). Zrno k. meće se u amajliju protiv bolesti (Karadžić, 4, 1903, 199).

Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l. Nikako nije mogao naći zgodno mesto, pa zato pusti sokola, i gde soko padne, da ga tu seje. Soko padne na ovu gradinu, i Trojan »svojom rukom« tu zasadi l. (»ćeten«).

kobila ili ovca dobije mlado, onda trči ko od ukućana da mladunče prihvati; pri dizanju on ga pomeri s mesta i kaže: »Pusti leskovu, uzmi drenovu« (SEZ, 7, 162). LIMUN Zіtrone (cіtruѕ lіmonum). Limun. Pri prosidbi prosioci daju l.

muke, sažali se i neće da pusti grad« (SEZ, 17, 144). Grad dovode duše mrtvih (αωροι βιαιοθάνατοι ‹= nevidljivi nasilno preminuli›), i ova basma

u nju vina, umesi devet kolačića i uzme jedan stari nož, pa da to sve zašije u platnenu kesu i (uz druga vračanja) pusti u tekuću vodu (okolina Kučajne, ŽSS, 200).

Kod Popovaca devojka se bocne iglom i pusti kap krvi u smokvu koju šalje momku, i veruje da će on za njom ludovati ako takvu s. pojede (SEZ, 65, 1952, 250). S.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Radi po svom ćeifu, ti si gospodar u kući ... Pusti popa neka goni svoj zakon! ... Ima izašto, a i dokon je! ...Ali nije vajde tajiti, korisna je blagajna, nije ni on u

Ali pusti kraju, ne pitaj! Nije mi ni u volji, visi mu podvojak kao u vola... a kuljav... Ha! — I naduši se smijati... Ma zbilja —

— i kao sneveseli se. — Ali ma'nimo to! De, ti, prihvati bolje! —Pusti, razgovaraj! ... Slatke si besjede. —Nema među nama duga razgovora... Čisto kod tebe osjećam nekakovu slast u životu..

Sreće ti, prodaj! —Pusti, bolan, — okrete se gazda, — što si najašio?... Biće i za to vremena.. . — pa, k'o smisli se: —'Ajde—de, stavimo da

U najzadnju napre svu svoju snagu da ga sa sebe zbaci i, strahom ovladana, moli ga i preklinje da je pusti — i, pustivši je, odmakne se cura od njega i opet stojećki razgovaraju.

—Kud ćeš s curom? — pita, nakreman vinom. —Pusti ljude da mirno čaršijom idu! — odgovori jedan od Radivojevih drugova, a Radivoj ne reče ni riječi, već laktom gurne

Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu. Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih. Radivoj ne pušta cure i, onako obgrljen, hoće da mimo svijet prođe.

—A što? — pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. . —Pusti je, — javi se majka, kazaće sama... A ti dijete, umiri se, lezi! — Pusti me, majko, ovako ...

— pita Rade. —Ne pitaj, molim te .. . —Pusti je, — javi se majka, kazaće sama... A ti dijete, umiri se, lezi! — Pusti me, majko, ovako ... Sjutradan u kući je kao da se nije ništa dogodilo.

” Radivoj diže glavu i veli odlučno: — Cvijeto, pusti kraju, dođi sa mnom, sreće mi, biće ti lijepo! —Pođi! — veli otac. —Pođi, dijete moje, kad svi tako hoće!

Ali Božica sa suznim očima zadnjega časa zamoli ga da je pusti: —Sve ćeš pokvariti—, veli mu, — a poslije biće nam slađe!

Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ... — Pusti kraju, majko... ne brini se... Znam ja šta je grad... bio sam dva mjeseca soldat.. .

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

pakošću, smehom grlenim i raspusnim, gledam ih kako se guraju ko će od njih pre ustavu da digne i divlju vodu u badanj da pusti, da se kamenje pokrene, izdrobi mi meso i kosti, u kašu da me pretvore, a krvlju mojom da zadoje svoju obest.

Slegao se ovde pusti neuspeh. Oni na koje su Mati Crkva i Otac Država gledali popreko, što su se vazda kotili po zemlji otporni na

Ilić, Vojislav J. - PESME

I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen! O, pusti da njom pevam ja I sreću, bol i jad: Jer teško tebi ako ta Izumre pesma kad! 1881.

Umornog od besne trke odjaši hata svog, I guste zagladi brke i pehar podigni teški, Silan kô mladi bog. Na rudinu pusti hata, Kucnimo se ja i ti; Još ne tutnji sa Karpata, Još pustara tvoja spi.

U njenome oni taktu čuju zveket iz daljine I topovsku strašnu paljbu i škripanje giljotine. Pusti, dakle, mene prvog, da zauzmem bolje mesto, Jer sam pevô o slobodi i stradao za nju često.

“ Svetom Petru mučna beše ova vika, ova graja, Obojicu pusti s mirom u predele večnog maja. „Ali znajte, reče Petar, ne puštam vas zbog stihova, Nego zato, što je bogu dodijala

On s gracijom šapku Turi, Na desno je nabi uvo, I potom se hitro žuri, Da dotera skupo ruvo. A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890.

Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o. A Kića čopore pusti, Podvi lagano noge i kraj nje tiho se spusti, I mirno zviždati stade.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

ribarče se, leškareći u čamcu, prepušta sanjarijama o bogatom ulovu, ali ubrzo, sa buđenjem, shvata da je sve „sanak pusti“.

“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti! DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome.

Niko tebe ne ćede pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu.

Ja sam pogrešio, cela je istina, U tvojoj sam vlasti, možeš me ubiti; Al' kakvu ćeš slavu time zadobiti? No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja ti zgrešiti već neću nikada.

Aprila, 1876. ORAO ĐURA JAKŠIĆ Vlizo do neba je gora čarna, Ne treba orlu tek jedan let Samo da pusti krila nemarna – Prezro je – davno prezreni – svet. Po tavnoj magli teškog vihora Neće na zemlju ni nebo, hol!

Stanković, Borisav - TAŠANA

On nikoga od njih ne pogleda. Sa Ristom ni da se zdravi. Ni u njihne hadžijske stolove nije hteo da ih pusti, da odstoje službu. Naredio klisaru da ga svi ispred crkve čekaju.

NAZA Ćuti! Je l’ sam ti sestra? SAROŠ Jesi. NAZA Pa zar sestra sme da pusti da joj se brat ubija i upropasti? SAROŠ Sad me ubi. Gde si, za Boga, bila? NAZA Tamo gde sam trebala.

da mi u oči neće ništa reći, ali će se među sobom pogurkivati i šaputati: »Da, da kao što ti izvede Tašanu iz crnine i pusti je Turčinu, neveri, u ruke«. (Očajno): Oh, izgubih sve: ime, ugled... I sada kuda? U manastir? Ne!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali ako nije pila, dobro je jela. Onim jakim, zdravim zubima oguli batak odjednom, i nekako sa zadovoljstvom pusti kost da zvekne u tanjiru. Kad svrši ručak, vodu pije iz „bokalčeta”, malo manjeg nego što nekima stoji na umivaoniku...

Ja sam ukrštaj rasâ, ja se sav kolebam, ja pod bolovima sazrevam!... Pusti me, pusti me, da ti sve kažem, samo tebi mogu sve kazati...

Ja sam ukrštaj rasâ, ja se sav kolebam, ja pod bolovima sazrevam!... Pusti me, pusti me, da ti sve kažem, samo tebi mogu sve kazati...

Nema još ni šest sati, a i da ima nećeš ići dok ne dođu ljudi kolima za utovar onih burića... Poslovica ona kaže: Pusti, dobro delo niz vodu, a ti pođi uz vodu, dobro delo će te stići. Dopada ti se, je li?

— Branko se zasmeja. — Hajd, laku noć, snovi pusti! osećam da mi se spava, i hvala ti, Bože. Pavle se vratio u Englesku.

Sokina jedina sreća. Prekine sreću Soka: „Pusti me, zaduvaćeš se.” — Volela je dakle Soka oca s ljubomorom, i zato je bila puna nepoverenja prema svima u kući.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

silu na cveće i useve, i na pestrenovidne livade, kojih rosa kao dragoceni dijamant ljubopitnom oku predstavlja se, pusti; — tek što jestestvo zatrubi i radosnim ptičice glasom ratar na svoju njivu, pastir s ovcama na livadu poiti — naš

svi poznaju, otide nadziratelju tamnice, koji je ključeve kod sebe imao, i od njega zaište da je kod novog sužnika samu pusti.

mu se pomenuta devojka u opasnosti biti viđaše, obode svoga konja preko, upravivši put besnom tom zveru; na njega strelu pusti, i tamo ga zgodi gdi je najnužnije bilo za oboriti ga na zemlju.

) TROSKOT — vrsta korova (polygonum avіculare L); pusti-baba-konju-krv (Vuk) TRPJENIJE — strpljenje TRUD — vrsta gljive koja se, prosušena, upotrebljavala za potpaljivanje vatre

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ali, pre no što će se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo maši, i ono čega se maši, tako se tumači, biće mu poziv u životu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Jedan polete sa sandukom koji ga povuče naniže. Viču mu oni odozgo da pusti sanduk. Ali on ili ne čuje, ili zbunjen misli da će ga baš sanduk zadržati. Sručiše se u jarugu... Omače se i konj.

Potporučnik Dragiša uhvati konja za đeš, pa istrča naporedo sa njim. Ordonans beše još snalažljiviji. Pusti konja napred, a on mu se uhvati za rep, te ga konj izvuče. Tako uradiše i ostali.

A video si da je došao ađutant. — Naravno... — Pusti ga, pobratime — veli Dušan usiljeno ravnodušnim glasom — neka radi po svojoj glavi, šta se nas tiče.

A to ću isto kazati onoj dvojici. — I Dušan se diže. — Čekaj! — zadrži ga Luka. — Molim te, pusti neka oni napišu... — A što? — i Dušan ga značajno pogleda. — Dakle... trebalo je da progutamo? — i zasmeja se.

Bilo nam je prijatno. A kelnerice služe. Kosta „Turčin“ se sav narogušio i prati ih stalno pogledom. Tek se diže. — Pusti me, molim te, da sednem tu — reče Dragiši — ama da me samo dodirne suknja. Jaoj, ljudi, gde nam mladost prođe!

Za njima kretosmo i mi polako, zastajemo, opet nogu pred nogu. Za nama ostadoše pusti maslinjaci. Sunce je već bilo daleko poodmaklo, kada stigosmo na onaj rt, i tada ugledasmo množinu lađa, ratnih,

— lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici. — To mu je sve što ima od života. Pusti ga! — Tgèѕ žantil — dodaje Hili i netremice posmatra Kostu. Ali Kosta zaćuta i zagleda se negde kroz granje.

Od svih nevolja kojima je izložen ljudski organizam, izgleda najteže patnje dolaze od te nesrećne žeđi. A onaj pusti kamen usijao se i telo kao da sagoreva. Žeđ podavi ljude.

Petrović, Rastko - PESME

Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti. Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen Cvet. — Pusti me, moćni Care, da se vratim pustinjskom Cvetu! — reče Kapljica, ali Car odrečno odmahnu glavom.

Niz obraz joj je klizila suza. Ona podiže ruku da je obriše, kad nekakav tanušni glas reče: — Pusti me, sam ću! — Ko si ti? I šta ćeš sam? — žena se osvrte unaokolo, ali u sobi nikoga nije bilo. — Ja sam tvoj sin!

— Uzmi jedno! — položi Srebrenka na dečakov dlan zrno bisera najkrupnije od svih, a Marijan ga pusti u džep, pomislivši: »Kako će se starac obradovati kad ga vidi!

»Možda je Smrt prevarila ženu!« — pomisli Varalica i oseti kako u njemu snaga nestaje, kao da voda u pusti pesak tone. Kad, najednom, začu nekakvo čangrljanje, nečije gnevne glasove.

Pri pogledu na njih dečak postiđeno saže glavu ali metlica prkosno reče: — Pusti ih! Neka se smeju. Srca su im isto toliko prljava kao i ulice. Zato i ne mogu da počiste đubre!

IZGUBLjENI KLjUČ Oko dečakovog doma rastao je samo pesak. Jedva bi koja bodljikava biljka uspela da pusti koren i donese nekakav jadan cvet ili plod. Na Peščari se nisu zaustavljali ni ljudi, ni oblaci.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

KOCA (otimajući se od Vaske, ali već razdragano, strasno): Pusti me, Vaska! Jao, ne stiskaj!.. Boli me, Vaska, boli! VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj!

Stamena kuka i moli: — Stojane, more Stojane, Gde se je čulo, razbralo, Brat sestru more da zema? A on, pusti i besni Stojan, odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula,

) Odavde, gazdo! ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor! I kada Koštanu svatovi povedu, samo tad je pusti, da se s njom oprosti. A do tada ni vode, ni hleba, ništa! (Odlazi.) SALČE (kriči vijući se): Ne, gazdo! Šta učini?

Šantić, Aleksa - PESME

O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane,

Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam tamo i amo. Uz bat koraka tromih Ja bih most prešao stari; Kroz oblak

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Prema pesmi, od Turaka ponuđeno mu pri jateljstvo uz uslov da pusti njihovu vojsku preko svoje zemlje ban Derenčić je gordo odbio i prihvatio borbu pod Udbinom.

Njega je zamolio da pusti sinove da pođu zajedno s njime meću Turke. Jug je to odbio, a Jugovići su ćutali, pogledali u zemlju i pokorili se.

“ Kad to začu srpski car Stjepane, on telala pusti u svatove; telal viče i tamo i amo: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da za cara na majdan iziđe?

Milo bi ti bilo pobjegnuti!“ Pak poćera po polju Latinče; doćera ga do leđanskih vrata, al' leđanska vrata zatvorena. Pusti koplje Miloš Vojinović, te prikova bijelo Latinče, prikova ga za leđanska vrata, pak mu rusu odsiječe glavu, kulašu je

Viknu njega Balačko vojvoda: „O Milošu, zar se mene nadaš?“ Pa on pusti jedan plamen modar, opali mu crnu mećedinu; a kad viđe da mu ne naudi, onda pusti vjetra studenoga: tri puta se kulaš

“ Pa on pusti jedan plamen modar, opali mu crnu mećedinu; a kad viđe da mu ne naudi, onda pusti vjetra studenoga: tri puta se kulaš premetnuo, al' Milošu ništa ne dosadi.

Viknu Miloš iz grla bijela: „Eto tebe od šta se ne nadaš!“ Pa on pusti zlatna šestoperca: koliko ga lako udario, iz bojna ga sedla izbacio; pak poteže koplje ubojito, pribode ga u zelenu

To govori vojvoda Momčilo, to govori, a s dušom se bori; to izusti, laku dušu pusti. Kad pogibe Momčilo vojvoda, a gradu se otvoriše vrata, pak iziđe kuja Vidosava te dočeka kralja Vukašina, odvede ga na

Al' je Marko milostiv na boga, a žalostiv na srcu junačkom: pusti vilu u planinu živu. Bile bere po Miroču vila, bilje bere, često se odaziva: „Sad ću doći, bogom pobratime!

Dockan reče Ljutica Bogdane: „Hodi, Marko, da se pomirimo: pusti mene dvanaest vojvoda, da ti pustim Relju i Miloša“. To je Marko jedva dočekao, pusti njemu dvanaest vojvoda, Bogdan

To je Marko jedva dočekao, pusti njemu dvanaest vojvoda, Bogdan pusti Relju i Miloša. Skide Marko mješinu sa Šarca, pak sjedoše piti rujno vino, mezete

To je Marko jedva dočekao, pusti njemu dvanaest vojvoda, Bogdan pusti Relju i Miloša. Skide Marko mješinu sa Šarca, pak sjedoše piti rujno vino, mezete ga groznim vinogradom.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Mačku sinuše oči. — Oho, šta li ćemo sve tamo načiniti da samo znaš. Pusti me, idem odmah na svoj tavan da mislim. Eto me sutra u Gaj.

Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad! Žuja, drži ga! Kuja zaurla i jurnu za Stricem.

Kad je otvor već toliko proširen da bi se mogao uvući čak i odrastao čovjek, Lazar Mačak pusti ašov. — Sad je dosta, možemo unutra. Evo, ja ću prvi. — A zašto ne bih ja? — pobuni se Jovanče.

Vidiš da me davi dim, gori mi pod nogama. — I meni gori zbog tvog opasača — priznade Stric. — Unuče, jabuko moja, pusti me samo gore kod sebe, neću te ni dirnuti! — molio je djed Aleksa sve više kašljući.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Te što god teku i imadu, malo, veliko, od kamena i do drveta, sve im odnosi i satire, te im pusti kuće i u svačem ih rđa tre, da se nikad le mogu oporaviti!

I tetivo je na njemu nategnuo, te smrtne strele zapeo i gotove stoje. Teke isto ha! da ih pusti na nas i potuče nas mahom.

počitovati, za crkve ne hatati, ocu i materi dosađivati, Boga se slabo sećati, po svojoj volji hoditi, te Bog i pusti svoj bič na nas.

Jedanput, u svojih mu polata časteći se s gospodom, sedeći im za astalom, teke pusti se čoveča ruka iz duvara suproć očiju mu i s prstom napisa mu na duvaru ove tri reči: Mani. Tekel. Fares.

A kad ne ktiše, te ne ktiše obrnuti se, onda meću njih pusti mač nek’ se sami iseku da Rimljani više ne ginu i nek se već raziđu odonud.

I više ne pusti je iz dama od sebe. Poče moliti svoga oca da mu je uzme za njega. Dođe taj zločest habar k Jakovu. On ošuti al' sinovi

I na to je pusti, dade joj mira, te je poče raspitivati što je i kako je, zašto plače, što joj je teško. I ona mu plačući progovori te

I pak mu ona na to reče: — Da hoćeš li da idem ja sama za te k caru govoriti mu da te pusti? A on je zapita: — A zna li, reče, tebe car? I ona mu reče: — I vrlo me poznaje.

Nego kako svane, komad u ruke, hajde, pusti raspasom na sokak! A i sam otac mu tako čineći, iz postelje viče ima li što da pije i da jede, i još ustajući viče i

zapitaše Hrista za svaku krivicu otpuštati svoje žene: A ako li se koja s tuđinom zateče i uhvati se, ne tek da je muž pusti nego i na ulici s kamenjem da se pobije.« To, rekoše, tako u zakonu piše nam se učiniti.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tek se digne do paše. Jave ga, a paša ga odmah pusti k sebi. Čorbadži-Zamfir uđe, pokloni se paši, paša mu da znak da sedne. Donose kafe i čibuke, piju i srču.

Pa kad Mane zaigra i zaplete i zalupa nogama, zveče oni pusti praporci i silno diraju u srce sve igračice. Mane je najčešće vodio kolo.

— Takav je tamo običaj. Jer čim neko ima samo malo veće brkove, već ga zovu i same udavače „čiča“, a ako još pusti i bradu, njega svi zovu „pope“ ili „dedo“, pa ma koliko se on na to ljutio.

i raspali cigaru, srknu iz fildžana, pa nastavi: — A men’ mi dođe nešto žal’, pa si zborim u pamet: „E, crna Doke, pusti tvoj k’smet!... Što nesam bećar, ta da gu eli uznem eli otnem od tatka gu“, — tol’ko što je lepotinja!...

vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj, pobratime, pusti me da umrem!...

lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj, pobratime, pusti me da umrem!...“ pa ide dalje drugim sokakom, gde opet tako nešto vikne ili veli: „Ovim šorom, Lazo, ej, devojaka nema!

Sve je to čudnovato strašno i njemu nemilo bilo što je tada video u Tim slikama... Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan; svima do šale i smeha, samo on stoji i služi svima, pa i onim najgorima, za podsmeh.