Obradović, Dositej - BASNE
Digne se rebelija na me, i isteraju me iz carstva, te ti ja beži, ostavljen od sviju svojih, preko nekakvih strahovitih pustih planina i peskovitih polja; dođem u tuđu zemlju, gdi, za ne umreti od gladi, najmim se i služio sam sedam godina.
Afrika
Muslimanstvo ih nauči da se zapiraju i oni prestaju da se peru. Napuštam Sudance, da bih kroz neverovatni splet pustih sokaka i dvorišta, saplićući se o busenje s travom i upadajući u jendeke, došao međ Baule.
Rascvetane crvene kapoke prava su poezija. Niger između ravnih kamenih rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane skrivena gornjom vilicom, već sa
Matavulj, Simo - USKOK
— E onda mu nijesam stope izostajao! Osim što ne bjeh u Kučima i na Kčevu, nigdje ga drugo ne pustih bez sebe, pa ga još pretekoh, bjeh bez njega u Primorju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nek vide deca plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu! Pustih zeca iz torbaka al se zec ne očešlja, al se zec ne umi, nit iseče nokte, nit ispravi
Milićević, Vuk - Bespuće
I tako čitav dan. Gore mu je bilo kad počivaju, kad se zgrije i iziđe opet na zimu i nastave vožnju preko mraznih i pustih polja, preko zamračenih brda u kojima izvire bura.
Radičević, Branko - PESME
Što počini nekoliko tića, A još veće što za dugo nije, Već od skora, od Đurđeva dana, Pa već kakvih osta dvora pustih, Kakvih aga nestanulo s glasa!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sav zasjenjen i zagluhnut, opijen mlakim jutrom, pustih se niz vjetar, dobri svemoćni vjetar koji je bestraga oduvao sve žandare i njihove prijetnje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
blizu primače, sjeti se hadžija da je prevaren te počne za onih sto dukata tužiti, veleći: Đe ja gotovih sto dukata pustih iz ruka, lakomeći se na više!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada pirne I s vihorom lakim seoca se hvata, Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Meka i blaga noć kao kadiva, noć avgustovska, spuštala se lagano nad Mačvom. Odnekuda, sa pustih strnjika, naleti prepelica, zapućpuriče iznad naših glava, pa zastrašeno prhne u visinu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zaori se urlik sa Bardanjiola sirotinje bedne i klisura pustih, zaplakaše svaka porodica gola silna slava sa pomodrelih usti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom dalekih, pustih sela. Taj ćuv nas podseti, neveselo, Na detinjstvo, na rodno selo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja se ne mešam u te poslove. — deset je godina kako te ja molim da se pomiriš s manastirom. Radi vodenice i onih pustih livada... — o tome neću da čujem! — Kako sam ja mogla? Svi mogu u mojoj familiji. — Možda je meni tako suđeno.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ne, još nisu. Čujte me! Kad jednog dana držah ispražnjeni recipijenat na svom stolu i pustih ga da pomoću jedne gvozdene cevi usisava u sebe vodu iz lonca koji je stajao na patosu sobe, zapitah se koliko visoko
Pri tome primetih da, u trenutku kad prvi kalem spojih sa Voltinom baterijom i pustih kroza nj električnu struju, magnetska igla galvanometra malo zadrhta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad me primetiše ljudi se zgledaše i svađa se osetno utiša. Ja pustih ruku na rame Nikolino, jer on ne beše spazio kad sam ušao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tamo sigurno vijavica i studen bije, ali njih za to nije briga. Na dogledu tih pustih visova osjetiše se kao riba kad se iz mreže izmakne i morem zastruji, — osjetiše besvjesno, kao nikada dosle, svu
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To je ono čega s’ podlost žaca: Svetlih žrtav’, sjajnih obrazaca, To je propast pustih pudljivaca, U koju ih ludost njina baca.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Muslimanstvo ih nauči da se zapiraju i oni prestaju da se peru. Napuštam Sudance, da bih kroz neverovatni splet pustih sokaka i dvorišta, saplićući se o busenje s travom i upadajući u jendeke, došao međ Baule.
Rascvetane crvene kapoke prava su poezija. Niger između ravnih kamenih rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane skrivena gornjom vilicom, već sa
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Staniša odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Ta znao sam ga, nebrata moga! Razumevô sam podlaca toga I gle, gde pustih da me otruje Rečima jetkim zmija pogana?... Pa i tog anđela!... E bog te ubio!
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Kaži! —Bezmalo te me ne prevari pop Vrane... obvladao me besjedama... Malo što mu se ne pustih . . — Pa? — reče Rade. — I on je čovjek!
Nije ti za glavu... Gledaj pustih para! Gazda rukom vraća novac: — Zaludu, brate, zube tupiš. Po zakonu tražim što me ide ... Nikako , već po zakonu!
Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime! —Pustih li teftera i vjeresije! Pustih li novaca! — pomisli kad mu oko pade na trgovačke knjige i na „vrtajmovicu” .
Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime! —Pustih li teftera i vjeresije! Pustih li novaca! — pomisli kad mu oko pade na trgovačke knjige i na „vrtajmovicu” .
Htjede da ne misli o zlu, nu ovo se silom nametalo. Zasiti se pustih ravnica, dražila ga silna prašina i smetalo mu neprestano drndanje seoskih lojtra... Jednoga jutra povrati se.
I kao kroz veo niže mu se pred očima život, pun pustih osjećaja, koji se jednako bude i uspavljuju, pa, snatreći, dođe i do Kate.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. PETRARKI Kraj pustih obala cvetnih, u praznik besmrtne Lade, Bolnom i čistom pesmom zdraveći burni svet, Ti si pevao ljubav u kojoj ne beše
Tu gnezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. 1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar.
3. Ah, šta sam puta u julijske noći Bludio samac kraj pustih obala, I slušô pesme po tavnoj samoći, I šum i žubor razigranih vala...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Silazeći sa snežnih planina i pustih krševa, posmatrali smo, zadivljeni, kuće, dimnjake, iz kojih su se istezali pramenovi dima.
neočekivanim napadom, a i da bih ga se otresao, gotovo nesvesno krenuh desnim putem i tada, pred iznenadnim prizorom, pustih dizgine i uhvatih se za glavu. Šta je ovo? — viknu komandir. Put se slepo završavao. Pred nama je bila kamena ograda.
Petrović, Rastko - PESME
O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA To nije velika šuma koja šumori, Ni široke poljane koje se smeju, Tiha je reka ovo između pustih obala!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pa tada, kada otac htede da te ubije... (koreći sebe) ah, što ga ja tada zadržah, što ga ne pustih da te ubije! MITKA (turobno): I on beše kako ti: katil! ARSA (plane): Otac katil? Ja katil?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Naveo sam na vas bumbare, gusenice, crve, karajući vi protivno, — ništa ne mariste! Pustih plahe kiše i gradom potukoh vaše voćnjake, njive i vinograde smlatih u zemlju, rod vam zemljani požeh, a vaše zlobe i