Jakšić, Đura - PROZA
isprva ustezao, ali, kad mi on sasvim ozbiljski reče da mi ima nešto kazati, primim ponudu i prvi gust i plavetan dim pustim i nehotimice na započetu ikonu. — A šta si to uzeo u posao? — skoro i ne pogledavši ikonu, pitaše me otac.
Ceo taj predeo uzvišen je, divlji, rekao bih da u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Fočić kaže: „Nisu me lepo dočekali i konake spremili, no najposle donesite sto kesa globe pa da i̓ pustim”. Moj stric, kako to čuje od Fočića, koje od trgovaca Srba, koje i valjevski Turci dadu u pomoć, sa svojim što smo
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nužda čoveku, hoće da izvadi pare iz fonda — stegli ga neki dužnici. Snuždio se, neveseo: pustim ga u kancelariju kapetanu, pa se naslonim da slušam. »Odakle si ti?« pita ga kapetan onako malo oštro.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta ću ja ovde?... Šta čekam?... I čemu se mogu nadati od Turaka ako u životu ostanem?... Zar da se kao žena pustim da mi ruke svežu, pa onda glavu seku?... Nikad, vojvodo! — Ti možeš preći preko Save.
Dučić, Jovan - PESME
S očima već punim zvezda što će doći, Ja ću da se pustim u to more tame; I zaigraće u svojoj samoći Srde od čekanja i od sreće same.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Došlo mi čisto da plačem! Kakav jedan „sistem”, kakvo „filozofisanje”! Ja hoću da pustim srcu na volju, hoću da iscedim slast iz ove tuge, hoću da mislim na nju! Jer ona je uteha i život! Eto.
A u Burmaza je kći — kći i po! Da projašeš, što kažu, pored nje, pa da ona prevali onim pustim očima, očas ti mrkne svest, i jedva se držiš na konju. Ama se Arsen naviknu na njene oči i ne plaši ih se.
— O, vi mislite da ćete je na silu zatvoriti? Varate se. Ona se još većma napinjaše. Ja naposletku odjedanput pustim, i obe pole lupiše jedna o drugu i lako joj priklještile prst. Ja pritisnem obe korice i ne dam joj da izvuče prst.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? »Drvo se na drvo naslanja, kažu paori, a komšinica na komšiju!« — Probajte samo ako ’oćete da pustim našeg šarova s lanca! Nećete se skrasiti ni u toj vašoj bašći. — I-ju, frajla Juco, nisam znao da ste tako svirjepi!
A da vi’š da natučem svilen šešir preko desnog oka, pa čizme na bore na noge, pa stivu lulu pustim na dugačak kamiš nuz trbu, da vi’š ondak đavolstva!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom. VII Sam. I to toliko da neć sme slobodno ni nać zemlju da stupa. Uvek krijući se ide.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
) On je najpre pokušao da se istrgne pa je posle klonuo i očajno preklinjao da ga pustim, te da samom sebi izrekne zasluženu kaznu.
Afrika
Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim kampmanima.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Da ih pretečem, ne ostaje mi ništa drugo do da još noćas ispišem brošuru i sutra po podne da je pustim u prodaju. Ili to ili da se uzdržim, ali uzdržavanje bi bilo veliko požrtvovanje s moje strane, a požrtvovanje se danas
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Smrt ne postoji. Dalje sam morao da izmišljam, ali kraj priče mi nije padao na pamet. Nisam znao da li da ga pustim da ode i živi sa konjima koji su na onom stupnju evolucije na kome je on bio pre nego što je rešio da se konzervira, ili
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
onih zaostalih i poslednjih, koji su gazili do kolena blato i tukli se oko prvih bunara na koje su naišli, trčeći posle pustim ulicama, za grajom puka što je odmicao, kroz grad.
Šunjajući se pustim ulicama, po kojima su krstarile, sa fenjerom u ruci, patrole kirasira, skoro svi su uspeli da se vrate.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
je bilo duhovnoga života u srpskom narodu to je bilo kod ono nekoliko stotina hiljada begunaca koji su se nastanili u pustim ravnicama južne Ugarske.
Radičević, Branko - PESME
Ja sam drugi kneže Pavô: Pavô beše soko sivi, Čudio se svaki živi, E on ščepa Ture ustim', A dva druga rukam' pustim, Pa zaigra po mrtvaci Kao munja po oblaci; Ja u ruci jednoj čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zamišljali ono praskozorje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama Granade.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Samo mi je reko da je važno. HASANAGA: Šta kaš na ovo? JUSUF: Ne razumem. HASANAGA: Da ga pustim da uđe? JUSUF: Jedino tako možeš nešto da saznaš. HASANAGA: Ajde, uvedi ga! Ali ne žuri, malo ga zadržavaj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Potom kralj upita: — Ko ima u kući? Ništa se ne čuje. Potom opet zapita: — Ko ima u kući, da ga pustim. — Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj.
Kad prijeđem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja legnem spavati.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si...
TRIFIĆ (uvati je za ruku): No, no, šta je to? STEVAN: Milostivi gospodine, oždrkeljala se kao svinja, pa došla da je pustim unutra, kaže da je milostiva gospođa. SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Majmuni furaju za mnom u ogromnim količinama. Daju mi sve od sebe da i njih malčice pustim unutra. U poeziju, mislim! Što se tiče tih divnih, starih žurki, kakve-takve, one su bile u sţanju da vas izvade iz
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kad skoli srh me, šume kad zahuje, u tihost stočim hlòrofil s oluje; i krenuv gorjem, ili bilo kuda, tek šapor pustim: Iza sedme gore pod kruškom pir je Demetre i Flore. Vilenjak biljni jasne se sa duda.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ prekide Lovac nastali muk i skide luk. „A ja se spremam, od brige venem, kroz kuću našu da more skrenem, da pustim, tako, talase veće, da zbrišu smeće!“ — To Moreplovac progunđa mrk i čupnu brk.
Deda je jahȏ, zavidim starcu, na mazgi, konju i magarcu, jurio brzo, vatreno, živo, s vetrom se pustim utrkivȏ. Kasnije, u zrelo doba, čitavom zemljom, širom, deda je putovȏ vozom, čuvenim našim „Ćirom“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
100 KRVAV TEKUĆI POSAO 105 NA UZORANIM I PUSTIM NIVAMA MAČVE 110 ALAL TI VERA, TOBDžIJA 121 PO ZAKONU OTPORA 129 STRAŠNA VEST 135 SELA SU GORELA 142 U IŠČEKIVANjU
I tu gde smo se zaustavili, ostali smo četrdeset i dva dana... NA UZORANIM I PUSTIM NjIVAMA MAČVE Od Mitrovice do blizu Šapca protezale su se linije pešačkih rovova, bliže ili dalje, a bilo je mesta gde
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, mesto da vodim, pogledom zelenim, kao pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potpirim, sad, plavim i gustim, snegom, i ledom, smešeći se, mirim sve što se zbiva.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A ti, ovaj, gledaj lepo s njim. (Polazeći.) I nemoj da stegneš ruku. 'Ajd', odoh ja malo da omirišem čaršiju i da pustim tvoje ime u saobraćaj, neka se čuje... Da postavimo, znaš, svaku stvar na svoje mesto.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Molim, zabavljajte gu; poslužite se s njuma kako sas vašu!« — O, kirije imon! — Pa sag ja da gu pustim da gu jabandžija ufati u igru, pa da se vrti s nju kako pceto kad se vrti po-za svoj rep pa iska da ga ufati!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
(A onaj Jakov se, i dalje, brčka u kadi I pravi mehuriće na dugoj bradi.) U pustim ulicama, posle toga, Nigde se ne čuje Ljudska noga.
Kad list se na pločniku zavrti kao čigra, Kada promaja dune niz staze prave i bočne, (Vetar kad stane s pustim senkama da se igra), To znači: sve je spremno i jesen može da počne.
Rakić, Milan - PESME
Gautіer Ona koju volim sada je sred Kine, U hladnoj tišini večno snežnih gora, Sama. Katkad, kao zrak mesečev, mine Pustim odajama usamljenog dvora.
bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda, i na vjeki veka!
Pandurović, Sima - PESME
Prisojima pustim surog kamenjara Palacaju, gmižu, sikću ljute šarke; Zidinama studen vetar doba stara Duva u dane prašnjave i žarke.
— Zora!... ČESTI TRENUCI Bledo jutro. Neprospavane noći. Svež, oštar vazduh prašinu digne lako Po pustim ulicama. U vedroj samoći Mlaz zlatne zore čeka drvo svako I živi ljudi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Biševac peskom; kao Čumić delijama; kao Petrovac kačakom; kao Kusadak duvandžijama; kao Vodice prodajama; kao Glibovac pustim kućama; kao Čačak dulecima; kao Požega dinjama; kao Užice šljivama; kao Vučitrn delijama; kao Sofija spahijama; kao
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja legnem spavati.
Kad prijeđem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja legnem spavati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ovolikačka guka, a i gnoji se. Kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi... A što vi mene tako fiksirate? CMILjA: Kaže Ikonija da vas nazivaju Ćora!
Kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi. Saćeš da vidiš! ISLEDNIK: Tu nemaš ništa! ANĐELKO: Pa, majku mu...
Naravno, guka! Potprištila se, pocrnela, otekla! Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi! TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, što je saranjen! MANOJLO: Raskopčavaj se!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Kakva depeša? — uzdrhta. Upi se u kapetanove oči. — Pa naređuje mi da te pustim na slobodu — jedva se savlađuje da ne viče. — A ostale? Moje Prerovce? — Za njih ništa ne piše. — Kako ništa ne piše?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Crna svetlost kao da je htela da prodre i u čaršiju na savskoj padini gde se, posle ustanaka, po doskorašnjim pustim kosinama i močvarnim nizinama prema Savi, naglo gradila nova srpska varoš. Ali, u tome nije uspela.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pena vas bela sve poduzela, Svi ste ga valjda trkom preneli; Zato ste besni, konjici beli! Al' da vam pustim na pleća gojna Tugu kad draga izgubi vojna, Taj teret ne bi preneti pregli, Svi bi k'o janjci morem polegli, Tuga bi
bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane! Da ih bacim svuda i na vjeki vjeka!
I da li ga prokle da u času tuge, I besvjesnog bola nad tim pustim grobom, Sadeć' plačnu vrbu u jeseni duge, Gr'jeh, kajanje sanja, i mladost za sobom?
Popa, Vasko - KORA
RAZGOVOR Zašto se propinješ I obale nežne napuštaš Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o tome nemaš Ponornice moja Boliš me Odnosiš mi drvlje i kamenje Šta ti je
ovoj noći bez jutra Ko je ta svetiljka sa ugla Pogledom me tvojim obavija I prati do našeg oslepelog stana I svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Očekivao sam, čim kroz onaj prvi kalem pustim električnu struju, da će se takva struja pojaviti i u drugom kalemu. Ljuto se razočarah kad videh da nije tako.
Obratih, dakle, pažnju na taj prostor i rasuđivah ovako: Kad uključim primarno kolo i pustim kroza nj električnu struju, dešavaju se i u tom okolnom prostoru izvesne promene, on postaje polje magnetske sile, jer u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„I takav ćeš umreti.“ „To ne znam. Ali sad takav sam. I to od zimus kad sam jedno veče po prvom snegu šetao sa njom pustim ulicama. Taj sneg, rekao bih, mnogo je uticao.
i brda potamne od jare, a u baštama sa klonulim glavama, kao obešeni ljudi, blenu pogureni suncokreti, on se povodi pustim ulicama po usijanoj kaldrmi, obilazi celu varoš: — Boza... ledena...
Ja se nisam mogao složiti, na primer, da žena koju volim, u mome odsustvu, provodi vreme s drugim. Jer kad ja pustim ženu da, recimo, s drugim uživa u prirodi onda šta? Šta sam dopustio?
od onih prosjaka žalosne sudbine, koga je glad gonila negde po ovom mrazovitom vremenu, što je put učinilo gotovo pustim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ja mu je ne pružim odmah. Malko otežem, da mu poraste želja, i pustim da mu potraje sasvim kratka neizvjesnost. To radim zato da mu bude veće zadovoljstvo kad najzad dobije violinu u ruke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Potom kralj upita: — Ko ima u kući? Ništa se ne čuje. Potom opet zapita: — Ko ima u kući, da ga pustim. — Ja sam, — odgovori đavolski kralj. — Ko si ti? — upita ga kralj.
Kad prijeđem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja legnem spavati.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jedna stara radost! Dobro trunu mali, Svi sitni i niski jednim pustim grobom, Al' strah dalje ide, naglo, kao vali Jedne moćne snage što je zvahu robom.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Polako i postepeno gubio sam snagu i nisam više bio u stanju da izdržim pritisak. Upravo kada sam nameravao da se pustim nizvodno i tako razbijem o stene, u blesku svetlosti sam ugledao poznati dijagram koji je ilustrovao hidraulički
toga se nisam ni usudio da se okrenem na drugu stranu, da se odmorim i nije mi preostalo ništa drugo nego da se polako pustim niz branu.
A onda su me žestoko napale. Morao sam da pustim one dve ptice i bio sam srećan kada sam mogao da se pridružim drugu koji se sklonio u pećinu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
život; uveče pak pripravi večeru da dočeka Marka, jer on pogdjekad cijeloga dana izbiva iz kuće: ide loviti ribe po pustim ratima, pa što ulovi nosi u selo na prodaju.
Kod Ahmetove, sa šest minareta. U gluvoj, dubokoj noći, po pustim ulicama, njegovi koraci odjekivali bi kao u velikoj grobnici.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim kampmanima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!... Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.) Đeco, ogrijte mi se — kodža i studi još, a hladan vjetar puše i po ovijem pustim visovima bijelim mrazom vrhove šara, a put je mučan, đeco — a noć je noć!...
Bojić, Milutin - PESME
Vrtovi kopne, blesak čili, Jauču ploče i drveta, Ograšjem pustim sever cvili I zaborava bokor cveta. (1913) POSLEDNjI IMPERATOR Pauk je ispleo mrežu svoju u carskoj palati,
Razrivena zjape tvoja gorda nedra. Sa hramova tvojih pesma nije vedra A na tvoje čelo crn je sumor pao. Ulicama pustim gusti sneg se slaže, Iznad kuća dršće lik tuge i straha, A gradom prepunim samrtnoga daha Odjekuje tupo bat
I svu noć tako pustim gradom bludim I tebe tražim i svoj oltar žudim, Zabrinut gledam nebesa što ćute. I ništa neću od života ovog No
(1916) XXXIII Igra pustim grobljem težak dah bagrenja, A dva stara vrana na crkvenom krovu Grakću kô da mrtve iz grobnice zovu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ali biće troškova! —Pašće na onoga koji izgubi... A da bih i htjeo da pustim, ne mogu, dao sam u ruke advokata. —Što? Ta neće, sreće ti, advokat radi toga doći? —Ne znam...
Zar da me zemlja prokune što je ne osvetih?... Ta djed moj ubi svoga komšiju za samu jednu brazdu... a ja da je pustim... nju... radi koje djed mi bijaše glavu založio?... Neću je pustiti bez krvi, neću, boga mi! — izreče glasno.
U društvu s Jurom lijepo se razabrao u mislima. U hodu, pošto se malo ugrijao, osjeti jak nagon za pustim poljskim životom. Zaželi se drugoga života, pa da s Jurom obigra po suncu poljem unakrst.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ronim, štrcam vodu kroz zube, pokušavam nešto zaglušno da otpevam. Posle izađem, izvalim se na pesak i pustim da me sunce peče. Makarije Lauš je umoran i bezvoljan.
Oni su već u neprilici što su jednog monaha strpali u tamnicu kao poslednju protuvu i dobro je da ih pustim neka se sami šure u ključaloj vodi koju su sami i ugrejali.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. ELEGIJA Hladna je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak.
U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor.
No sad je u gradu pustoš. Bazar je zatvoren davno, I smeh se ne hori više, ni pesma u veče tavno. Po ulicama pustim kupe se i blude psine, I tigar sumorno riče i šakal iz daljine.
Stanković, Borisav - TAŠANA
a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde po kući, po pustim sobama, niko da diše pored mene a ovako od straha da... KATA (u čudu): Luda li si?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja se pustim s njima u razgovor i zamalo se tako upoznam da me svi za svog prijatelja proglase i na mene navale da im za spomen moje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
vratnice lupaju, onda izbija sa fijukom u ravnicu, dižući vihore snega, dok se iznurena vojska srpska razmešta po pustim poljima, na goloj ledini. Naši posilni podložili peć. Sedimo pokraj vatre i zamišljeno gledamo preda se.
I tako, svaki dodaje ponešto, kao izraz svojih snova, među ovim pustim planinama crnogorskim. USTA MIČU, TRBUH NE OSEĆA Komandant nas je uvek utišavao i savetovao da izbegavamo svaki
Zastadoše. Ona najmlađa najednom se okrete i žurno pritrča bunaru. Bio sam gotov da pustim konja... Ali ona iz torbe izvadi parče hleba, ostavi na kamen pokraj bunara, pa, i ne gledajući me više, otrča do onih
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dockan reče Ljutica Bogdane: „Hodi, Marko, da se pomirimo: pusti mene dvanaest vojvoda, da ti pustim Relju i Miloša“. To je Marko jedva dočekao, pusti njemu dvanaest vojvoda, Bogdan pusti Relju i Miloša.
Tad govori Kraljeviću Marko: „Je li testir, Murate vezire, da ja pustim mojega sokola da uvati utvu zlatokrilu?“ Veli njemu Murate vezire: „Jeste testir, zašto nije, Marko!
je mene zima obuzela: bogme, brate, mrijeti valjade; već ti sjedi na meke dušeke — da ti padnem u krioce glavom, da ja pustim moju gr’ješnu dušu“.