Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mioni se sve činilo — doći će Sibin, pa kako će mu pogledati u oči kad zateče svoju kuću rasturenu i pustu!... Pokojni Sibin ima dosta braće i bratanaca, odeljaka. Svi su vredni, otresiti, dobrodušni ljudi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što? Ona smaknu ramenima. — Vi se bojite ići dalje u pustu šumu? Ona baci pogled na me. Pogled u kome je bilo nečega što ti ne umem kazati. Nekako pouzdanje, poverenje, sila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
raj zemaljski, spahiluke, lepotu, gde cveće miriše i čele zuje, poručivao mu je, sad, da zna, da odlaze na plodnu, ali pustu, zemlju, gde nije sigurno, ni to, da će imati krov nad glavom, za zimu. A okolni, zaporoški, Kozaci, prete im.
Nije mu se, međutim, išlo na naselje, na pustu, tek uzoranu, zemlju, nego je činio sve, da ga Bibikov zadrži u Mirgorodu, a njegov spahiluk – kako je tu zemlju zvao –
A sa stvarima je otposlata, u Bahmut, i sluškinja Žolobova. Isakovič tu snažnu, pustu, devojku nije nikom pokazivao. Ali je bio zavoleo tu svoju polegušu.
Radičević, Branko - PESME
13. Zato iz svog zavičaja Ovamo se mlađan slomi, Da sred bolji običaja Srce svoje pripitomi, Da na pustu sebi slavu Naspe mozga punu glavu. 14.
Komad koplja prebijena, Britka sablja salomljena, Puška bez pra i olova, Čim napunit pustu snova? Slepac, slepac što je bio, Na bezdana nagazio.
jednoj je Mileta, Tamo bura sagnala ga kleta, Tamo uma vatru naložio, Pokusnuo, lulu popušio, Pružio se niz tu pustu struku, A pod glavu podmetnuo ruku; Drugu vernu, onu pušku dugu.
ne pušta Rajko svoga gosta, Te ga vodi u svoje šljivike, I na njive i u uljanike, Pokazuje stoku nebrojenu, I ostalu pustu carevinu. Još da vidiš pustoga veselja, Kada dođe ta sveta nedelja!
Crna Goro, kami na kamenu! Kami, kami krvavome dinu, Da posuknu niz klanac i stenu! Drži odžu za pustu vratinu, Da ti više na braću rođenu Ne guguće kâno na mrcinu!... Oh, doba je, čini juriš svako!
Vitez konjic na zemljicu pade, Al' Mileta pasti se ne dade, Nogom lakom dovati poljanu, A dokopa tu pustu šešanu: „Oj, Turčine, sam si se prokleo, U srce si ljuto me ujeo!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Biće, valjda, najviše zbog toga što usamljeni pjevač zove u zajedničko bjekstvo tu nepoznatu pustu Marijanu, a ne nju, Savu. Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A kad podne prigrije, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama. Iz drinske magle jabuke mi sinu, te bojom lečim pustu razdaljinu, kud, lepi Bože, pečal lučem plama, u lanen-platno uvijena čaša, vrh koje krunim romor Očenaša.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kolona maršuje teškim korakom kroz pustu i mračnu noć. I opet pored nas dugačka povorka pešadije. Mali pešaci, natovareni ubojnom spremom, gamižu mrzovoljno i
Pesma je zamrla, priče zanemele. Gledaju vojnici tužno u pustu daljinu, gde se zemlja sa nebom spojila, u ogromne prostorije, koje neprijatelj pritiskuje.
Potoci su žuborili, zemlja je bila raskvašena da su noge zapadale do članaka u pustu pištalinu. Pod težinom olovnih oblaka i ogromnih granata, duša se skupila i zanemela, kao da smo nad nekom ogromnom
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
ovamo, onamo; ali lađica, kao nekim čudom, izdrža sve nepogode, dok je, posle duga lutanja, more ne izbaci na kamenitu, pustu obalu jedne daleke, nepozna— te zemlje.
Tako on, po primeru drugih, razda imanje sirotinji a sebi zadrži samo jedan krčag pa ode u neku veliku, pustu planinu, nađe tamo jednu pećinu i skloni se u nju. Poče da živi isposnički, kao što su činili mnogi u ono vreme.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A imao je koga i da pazi. Beše to ponosit, gospostvena hoda, petao. Kad nakrivi onu njegovu pustu krestu pa se ponosito pošeta, izgledao je isti Mića kad nakrivi ves ili šajkaču pa se krene i iskašljuje pored plotova.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Založih drva. Ona planu Moćno i gromko; potom zgasnu. Tako psi, katkad, noću lanu U daljinu, pustu, bezglasnu. Izlih na drva bocu petrol-gasa: Da oprobam, kud puklo da puklo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Potom, sva uzrujana i gotovo polusvesna, dizala bi se, izlazila, išla iza kuće u dvorište, u pustu, nemu noć, ograđenu zidovima.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: „Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
A kad podne prigreje, tada besedi aždaja „Ta pusti me carev sine da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
ne mili u pustu kuću uljesti za to što imam nesretnu ženu, i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi stekao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
On ćuti i rukom pritiska Vasilijeve zareze na minderluku. — Zar ti nisam rekla da ti moja ćerka neće kuću ostaviti pustu? Jesam li ti rekla, muško! — Maše rukama, preti, čika, pa izjuri napolje. Za njom, šarke otegnuTo ciče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
A kad podne prigreje, onda reče aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
A kad podne prigreje, tada besedi aždaja: — Ta pusti me, carev sine, da zamočim svoju pustu glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine.
ako boga znaš, mrče; nećemo noćas nikad kući doći, — a krvnik mu odgovori: — Meni se, brate, duše mi, ne mili u pustu kuću uljasti zato što imam nesretnu ženu, i prosta turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi stekao.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pri najžešćoj vatri nisu mogli da se osuše. Iz odela se pušilo kao iz kotla. Pustu vlagu, što se sa svih strana natisla, nije mogao ni najljući plamen da savlada. Sutradan bilo je lepo.
Bojić, Milutin - PESME
I mesto mira nov put mi predstoji, Da lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno samu, Kao Ahasfer da besciljno bludi, Kleta od onih za kojima žudi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
S. je vilinsko cveće. Prema jednoj skaski iz Prilepa, svrake idu u neku pustu planinu, u koju ljudi nemaju pristupa, i tu, za vile, beru s.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uzbuđen tim mislima, gledaše radenike u polju, gledaše pustu zemlju i nikako nije mogao da shvati zašto se kao navlaš ide za tim da se omrazi i otuđi težak od harne zemlje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Na žalost, tek napupeli pupoljci bukve nisu mogli da nadoknade seno pa je stoka sišla u pustu dolinu jedva živa, krda živih kostura, ispalih rebara i kukova.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ja, umoran teško sa daljna nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu, A maske na licu nose i ludi, deca i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu. Čujemo topot konja. Ubrzo zatim projuri pored nas jedan konjanik, on mamuza svog konja, oblivenog u penu, kao u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vetar pisnu. Za nama se zanija baterija i kao orkan polete. Bližimo se. Ona vatra naraste kao ogromna buktinja. Kroz pustu noć se razleže tresak topova i udar konjskih kopita, i kroz zaglušnu huku dopiru krici, kao iz pakla: „Ura, ura, ura!...
Šantić, Aleksa - PESME
Na prozoru je vidim Njene sobice samu; Suznim očima zuri U noć i pustu tamu. 58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz gorski jezdim put.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sve s avlije poskidao glave, pa je glave saranio lepo, da j’ ne kljuju orli i gavrani, pa avliju pustu nakitio, nakiti je arapskim glavama, Arapovo blago pokupio; a četiri sluge Arapove, koje nije teo pogubiti, opravi i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Glagola starac k učeniku svojemu Zahariji: — Vedi brata sego v hraminu pustu! Jegda že načeše jesti bratija, zreše zatvoreni okancem, ašte pozovut jego na obed.