Upotreba reči puta u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Meni izgledaše mnogo lepši nego pre. Više sam puta po njemu molovao apostola Pavla, i svakome se dopalo to mudro i ozbiljno lice; svaka crtica na njemu beše puna izraza;

Pre stradanja beše strog, a sad ozbiljan, ali pun blagosti. Više puta sam ga sravnjivao sa prvim hrišćanskim mučenicima: pun dobrote i strpljenja! Kad me je video, potekoše mu suze niz lice.

I pored svega što je bio Nemac, otac ga je s najvećim uživanjem slušao. Više puta bi, iznenađen, rekao: „Ove žice imaju srca, i plaču i smeju se: kao posle kiše duga na nebu“.

Pa ako ti se čini da preterujem, a ono među Brankom i Miloradom Popovićem?... Pa, siromah vladika Njeguš koliko puta beše zaboravljen da nedostojnijem od sebe mesta ustupi!... Šta i šta puta ga je Đ.

Pa, siromah vladika Njeguš koliko puta beše zaboravljen da nedostojnijem od sebe mesta ustupi!... Šta i šta puta ga je Đ. Maletić javno na katedri ponizio da svojim morskim apoteozama mesta načini!

Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama. Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!...

još smeju da prođu pored ove naše jadne kolibice“, — kad se malo utišao, govorio je svojim dubokim glasom, — „a tri puta su je, krvnici, palili, ovu jadnu tekovinu mojih dedova!... Oh, bože! Hoće li doći dan? Hoće li doći čas?...

Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere... je l’ i to božja volja?...

a ove su grudi za cara i za naše pravo pet puta ranjene!... I ti si carski čovek... a mi skotovi, koje ćeš ti samo radi jedne volje na robiju goniti!?...

Od to doba ne prođe dan a da nisam tetku videla gde plače. Njena tuga za bratom beše neizmerna. Više puta bi se zagledala u moje oči i onda bi briznula nanovo u plač. „Iste njegove oči!“ govorila bi tužno. „Isto njegovo lice!.

nisam mislila do samo o njemu: on nije bio više preda mnom, a ja sam ga opet videla; nije govorio, a opet mi se više puta činilo da mi, kao neki glasak tanane vrulice, njegov glas do ušiju dopire. „Šta je to?“ pitah se sama...

Odonda nam je sve češće dolazio: svaki drugi dan; pa ako više puta i ne svrne, a on bar prođe pored kuće... Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da

Obradović, Dositej - BASNE

Mnogo puta dobri čovek i ljubezni prijatelj može nam iz neznanja nedobar sovjet dati. O ovakom se ovde ne govori: njemu nije za zlo

onu drugu da se premesti k njojzi, predstavljajući joj da je bezbednije za žabe u dubljoj bari živiti i dalje od puta kud svaki ne prolazi.

ovo je tome podobno: kad smo uvereni da smo kome mili i dragi, i kad to želimo i tome se radujemo, po sto puta na dan ljubeznim svojim da nas naziva, milo nam je čuti.

Jošt jedno: „Kαλώος μεν τρέχουσιν αλλ΄εκτός της οδού: dobro trče, ali izvan puta”. Što ovo znači, svak zna. Nađi pre pravi put, pak onda teci. Ne mlati nedozrelo voće, kad sazre slađe će ti biti.

i ona je takova, i sposobnije svoja djejstvija črez um ispolnjava, ako je samo odveć silovite strasti i pohoti s puta ne smeću.

Za imati, dakle, čisto ponjatije o tome, i ova vidima protivorečija za ukloniti s puta, dužni smo ovako suditi: zlato iliti bogatstvo samo po sebi niti je zlo niti je dobro, no črez upotrebljenije koje se

Ovde se kapetan nasmeje, i ovako mu odgovori: „Kaluđeru, ja sam tebi toliko puta rekao da se ti sa mnom ne inatiš; ja znam dobro da bog blagoslivlje one koji se trude i pravično živu, ali da nama bog

A nerazuman i visokouman hoće u svačemu da ima pravo, i tako sve to luđi i gori postaje. Na po puta je k dobrodjetelji dospeo ko svoje slabosti čuvstvuje i pripoznaje.

kako nadleži vladali i upravljali, cvetali su i proslavljali se, a kako su se s ovoga spasitelnoga uklonili i svratili puta, u beščestije i zlopolučije padali su i propadali.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka?

ISTOČNICE Ko kaže da će sveci i junaci? Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta! - idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta!

Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave! S tog puta gledamo: sijaju njegovi slanici i čokanji gde su nekad sijale svete glave!

Svako drvo sija kao crkva! I krekljavo je drvo ujesen zlatno! Nema puta da nije posut zlatom! I do svinjca se ide stazom od zlata! I ja ti kažem: nije zlato zlato!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

iz svoji’ krajeva ovamo krenuli, da su učinili zavet, da se onde stane i nasele, gde čuju vola da bez odmora najviše puta rikne; i tako, kad su došli na brankovički vis, čuju vola gde je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu

čuju vola da bez odmora najviše puta rikne; i tako, kad su došli na brankovički vis, čuju vola gde je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele, uverivši se po tome rikanju da tu mora dobra i plodna zemlja

— ,Nemoj, gospodine Mijuško’ reknem mu ja, ,nego da ja idem da vidim cara, jer to mi je najveća želja, a ti si ga sto puta video. Ja mu nisam kazao da je meni Arsa poručio da idem.

a Đoka Mićanović (iz sela Klinaca, sat i po niže Valjeva, koji je docnije postao stražmesterom) dočeka ga nasred puta i karabilj opali, a Guša padne s konja mrtav, a Đoka pritrči, uzme njegov mač, odseče mu glavu, hata njegovog u’vati i

I to kad dođu k crkvi o Bogojavleniju, Zadušnicama, Blagovešteniju, Voskreseniju, Petrovu-dne, svega da reknem 10 puta ili malo nešto više na godinu, a ono kako klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se podavi, i

Beograd, koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o Đurđevu—dnu.

nađemo da su pašine reči sve istinite, i ako on ne drži dosta vojske, to će osvojiti vidinske age i subaše, pak će pet puta više sami uzimati, nego što će od nas iskati vezir da mu mi dajemo.

godine, ona četiri Turčina odu i zasednu sat od Valjeva u šumu kraj puta kojim se on mora vratiti. Jednome reknu: „Udri ti kneževa ̓aznadara Živka, a nas ćemo trojica kneza.

Zato se tajno dogovore, da u pašaluku sve knezove iseku i svoje neprijatelje s puta uklone, i tako da u bezopasnosti budu, i da sa tim narod zaplaše i bez glave ostave, i da čine posle šta oni hoće.

No Vesa otišao u drugu zgradu i neće da iziđe k nama u kuću. Zovemo ga mi više puta, a on niti dolazi niti šta odgovara. Jedva u tri sata noći dođe. Naopako ga došao!

vezir s konaka od Beli̓ Voda pođe, mi izvedemo našu vojsku vrtalj sata od kamene Careve Ćuprije u polje, stavimo je oko puta u dve parade oko 12 fati u daleko, postavimo jedan top na jednom kraju, otkud vezir u parade ulazi, a drugi na kraju

Uzme u svoju ruku mitrovačku skelu, namesti svoga brata na skeli, skelarinu naplaćuje sebi. Mlogo puta bio je opominjat od Crnoga Đorđa i od sviju da se toga prođe, i na Vračar u vojsku dođe; no badava, on veli: „Ja

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kud se god makne — leći će da spava, a ovamo se Raka ljuti, psuje, praska — čuje se po svem selu. Šta se on puta uspavao kod svinja, a svinje pravo te u Rakinu njivu pa načine pokor od kukuruza.

A pušio je nekakav duvan tako ljut da su gazda-Raku više puta oblile suze od kijanja, pa mu je jednom čak i zapretio da će mu omlatiti o uši i čibuk i simsiju, samo ako još koji put

Na pakost njegovu prvi je komšija gazda-Raki, i dosad se već nekoliko puta svađao i sudio s njim po opštini, sve oko potre, pa eto i sad mu se nekako izmakla nazimad te uvukla u njivu Rakinu.

Kad Paja malo odmače, obazre se dva-tri puta, pa kad vide da je Raka već daleko, iskresa vatre, i opet zadimani, pa onda pođe polagano — sve nogu pred nogu.

Nuto! — Vala, Rako, baš da ne vidiš u tvom ambaru dvaest vreća, pa makar ti bio dvaest puta gazda Raka! — odupre se Sima u inat. — Dva nazimeta samo što se provukla kroz plot, pa hoćeš dvaest vreća?...

— Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video! Ima deset puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka: »Hajde«, veli, »rekao Raka da osečete potru...

— Nije, vala, vajde ni devetati ga — reče Đura. — Već nekoliko puta lemali su ga ljudi kao vola, pa ništa... Valjalo bi njega kako drukčije zavarčiti.

Magarci jedni Zar da mi živinu pomorite! Štrangovi jedni! — More ne udri tu decu — viknu nekoliko puta Sima, i žao mu beše đaka što ih učitelj onako dušmanski mlati, pa opuči naviše k osoju da obiđe krčevinu.

Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš toliko oštra vida da ih smotri.

Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti! Nov, otesan direk, strči iz trnjaka — pa se miče, naginje se đa ovamo, đa onamo! Sima stade i ućuta.

Aja! Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali što se miče? Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li?

Kazuju da je onda vetar izvalio jedan grm kraj puta — bilo mu je valjda više od trista godina. Lepo ga, kažu, ponese u oblak kao perce, a u žilju mu zapleten čovek, crn kao

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Taj put vodio je, severnom stranom, iznad samog sela. Ukraj puta beše han. Tu je stanovao subaša sa svojim pandurima. Zvao se Sulja. Prezime niti mu je ko tad znao niti danas zna.

To su oči njegove, vrlo čudnovate oči: čas plave, čas zelene, čas sjajne, čas mutne, a dosta puta i krvave. One te glede nekako čudnovato, pa kad mu reči slušaš, ti jedno misliš, a kad mu u oči pogledaš — prođe te

Kovao je vazda planova. Želje mu behu veće od carskih... Imao je oštro oko da sve zapazi, imao je jako pamtenje. Dosta puta, kao besposlen pas, tumarao je po selu i oko sela.

Dakle, Lazar ga htede ubiti zato da bi ga sklonio s puta!... I stvori mu se strašna slika pred očima: Kao on mrtav... Iz glave mu lopi krv i mozak...

– Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu. — Eh, biva, ovo valja! Ovo vrijedi roba iz tamnice!...

— Ne mogu, nano, glava me boli... 11. DEVA Ne beše lako Stanku rastati se od Jelice. Okretao se više puta i video je kako stoji i gleda za njim. Kad se već dohvatio luga, on se okrete još jedanput, ali nje ne beše tamo...

I, mesto da se uputi dubravom, on okrete Drini. Put mu je poznat, prošao je njim bezbroj puta... Već je čuo žubor talasa i huku. To Drina priča čudnovate priče.

Mnogi je Turčin tako zavrljao pošav iz Šapca ili iz Bosne, pa nikako ne našao puta da se kući vrati. Obično je svršavao sam s pojedincima.

— preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići.

ali to je mučan život... Vidiš, ti si na učio da ručaš, da večeraš, da odspavaš, a hajduku to nije dato!... Mnogo puta ne dojede; a šta puta probdeniše, i ne pitaj! — Sve ja to mogu! — reče Stanko ozbiljno i pouzdano.

Vidiš, ti si na učio da ručaš, da večeraš, da odspavaš, a hajduku to nije dato!... Mnogo puta ne dojede; a šta puta probdeniše, i ne pitaj! — Sve ja to mogu! — reče Stanko ozbiljno i pouzdano.

još ovamo malo... Ti, Surepe, tu, blizu ćuprije... Jovica, ti ćeš ovde, a ja ću onde. Nas petorica smo sa leve strane puta. Ti, Stanko, ti ćeš sam biti s desne strane... onaj grm... tako!... I ti ćeš prvi pucati.

Dučić, Jovan - PESME

I mnogo puta, u jutra, bez moći, Prenem se kao iz olovnih uza: Ja ne znam šta sam snevao te noći, Ali mi oči mutne, pune suza.

Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči tebe pune. SUNCE Kroz moj sâd reka teče, Sveta i obasjana; Uvire sva u veče, Izvire sva

i kroz ćutanje, Slušam sve tvoje sjajne glasove; A čekam kad sve mineš putanje, Poljem kroz naše svetle klasove, Kraj puta k meni atomu skrivenom, Da priđeš u te časove: I osloviš me pravim imenom.

Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena — Svom strelcu kom i ne zna imena.

MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita. Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba.

S celoga nebosklona Blisnu u jednom trenu, Da bi po zemlji ona Bacila svoju senu... I spazi, pokraj puta, Sa nekog panja trula: Sav kosmos da zaćuta Da bi se ona čula.

Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja? Il' sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno pati.

I da moja misô nikad ne zaluta U tom svome času svečanu i retku, Uvek svetu vatru noseć celog puta, Veliku i svetlu, kao u začetku.

RASPUĆE Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog bezimenog i strašnog minuta.

Sve mu mirne zvezde svetle kad se smrkne, I puno je sunca, kao čaša vina; Zmija na po puta zastane da crkne, Držeć mrtvi pogled put naših visina.

A naše ljubavi što su davno pale, Kao pobijena jata na pô puta, Još žive životom svog prvog minuta U očima što su nekad rasplakale.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“ ali kao da se odmah i zastidela toga, jer bi uvek dodavala: „Tako sam te uvek mazila kad si bio mali!“ Nekih puta posle večere ja zapalim cigaru i kažem: „Mamo, sedi ti! Idem ja malo u kafanu, čeka me Joca, doktor!

Eto, na primer, sad s tobom! — Rotkve! U hiljadu puta nijedanput, pa — ništa! A jedanput, pa — zakon! Meni krivo što on ne pristaje u moje ludovanje. Lakše bi mi bilo.

— Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka! — Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud! Hajde da večeramo!

Ja i sestra da umremo od smeha, a to se i ocu dade nešto na smeh pa nekoliko puta razvuče malo levu stranu od usta, i oko levoga oka nabra mu se koža.

Da je pio, čini mi se, ni po jada. Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!... Sutradan — ništa..

To je zanat od boga proklet! — Ama ja sam tebi sto puta kazao da mi ne popuješ i da mi ne sliniš bez nevolje! Nije meni, valjda, vrana popila pamet, da mi treba žena tutor!

Ispijene u licu, oči upale pa gledaju strahovito uplašeno. Prema ovome je ništa ono kad mi je stric umro. Nekoliko puta ulazio je naš otac u našu sobu. Bio je sav znojav.

— Pa sve prosi pred crkvom! — Hm! — Uh, bože! — Blagoje se trese. — Ovakav badrljak samo! Bolje bi mu bilo sto puta da je umro! A on ništa — živ! Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škodi! — Pa dabogme!

Đeda je bio... bio... kao ću vam kazati? Znate; star čovek — gotovo dete! Prsne nekih puta za najmanju sitnicu, grdi, psuje, praska, pa bogme hoće i da udari.

” *** Ljudi! Istina je da se i nebo nekih puta čisto osmeškuje i raduje. Dvonožac ga gleda, širi ruke, te mu zvezda peče pod levu sisu i duša se kao nevidljiv tamjan

Pop nastavi: — Smrtni smo ljudi, ne primite za zlo, braćo, valja mi se dobro s vama razgovoriti, jer se ne vraća s puta na koji polazim. Ne daj bože smrtna slučaja ili kake zadjevice, šta bi ono, siroče, onda?...

Mahnu slabo glavom, kao da rekne „zbogom!”, i prijeđe preko puta. Otvori crkvena vrata i ničice pade pred oltar, a čelom dohvati zemlju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Mesto je bilo veliko, a pobožni parohijani tako imućni da su komotno mogli ne dva, nego dva puta po dva popa izdržavati, zajedno sa njihovim popadijama i ćerkama.

« i što je najstrašnije i najneverovatnije u svoj toj pripoveci, vele da se i on baš svojski gurao kad je kum nekoliko puta bacio međ svet punu šaku krajcara, dvogrošaka, pa čak i nekoliko seksera.

Koliko je samo puta pop-Ćirinica rekla kad su joj spomenuli pop-Spirin crveni pojas: »Crven pojas! Uh, sav mi je crven kad ga vidim; pa i

Mesto da dobije po nosu, k’o što je već nekoliko puta i zaslužio to, on još odlikovan!... Tek štogod i od Ekselencije!! — veli ljutito pop-Ćirinica i briše usnene uglove.

A posle ručka odmah otrča preko puta da ih zatekne za stolom, da na licu mesta vidi efekat koji je proizvela svojom kernštrudlom.

— A, dabome, nije nego još nešto! — cifra se gospoja Sida. — Ne, ne, bez šale vam kažem. Koliko sam se puta sita naplakala zbog toga. Uvek mi prebacuje moj suprug.

pa ga pop Ćira spasao od batina, a on mu onda iz blagodarnosti opravio sahat; a nosili ga čak i u Temišvar nekoliko puta paori kad idu na žitnu pijacu; a i kod kuće su ga svi doterivali, — pa ipak ništa!

pa neće da proslovi, pa da mu pored sviju onih tereta obesiš još i gospoja Persu, kako je i sama u očajanju toliko puta rekla: »Dođe mi da se i sama obesim kraj štogla, da mu bude srce na mestu, pa da vidim ’oće l’ onda lanuti, obešenjak

« A kad se odobrovolji, a on se najpre zaceni kao da hoće da kašlje. Koliko je samo puta noću prevario pop-Ćiru. — Vi opet, mamo, niste uzeli tej od mekinja, pa sad ćete kašljati celu noć!

« veli ljutito popa. Pa tako je i večeras radio. Posle onih sedamnaest iskucao je posle četvrt časa još sedamnaest puta, pa je ućutao. I sad se samo šetalica čuje kao tišler kad rendeiše što. Svi se nasmejaše, a zatim nastade opet tišina.

ili tome i tome soldatu u Talijansku, a onome veli: „Pa vi sad nemajte brige, nego napun’te još ovaj bokal za sretna puta ovih pet forinti našem Proki. A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj!

« A da se putnik prekrstio nekoliko puta, potvrdila je i druga jedna baba, u drugom kraju, što sedi na raskršću prekoputa od Velikog krsta.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

umrli, iznosi na grob i razdaje još i svake subote i praznika, ali onima, starim mrtvacima, koji su već i po nekoliko puta prekopavani, njima se samo tada, na zadušnici, iznosi i razdaje, jer vele: oni, onako stari, odavna umrli, već i ne

Šta se u kući, od kako je on umro, dogodilo. Ko koliki porastao, oženio se, udao. Koliko puta on, mrtvac, u snu im došao, te se videli, razgovarali. Kakav je došao: ljut, prek. I zašta takav?

Ali od tih i ovi drugi prosjaci bežali su, bojali se. Koliko bi puta koji od njih prolazeći pored kakvog groba kao oparen pobegao odatle i doleteo klisarici, drečeći: — Ete ga! — Koji?

Samo pošto se najede, raskreči se posred kolibe da onako go, slobodan, leži, spava. Koliko puta donosila mu odelo. Čak i celo, nigde ne zakrpljeno. donese, nudi ga i razastire preda nj da mu pokaže haline.

— Ne mogu, majstore, ne mogu — odbijao bi uplašeno. Koliko puta bi ga našli, a obično uza zid, u ćošak ispred kakve ćerane1. A to obično za vreme ručka kad svi radnici iziđu da jedu.

Mlad, plav, koščata i izvijena lica s punom, kratkom bradom. Svi su ga znali, a i voleli ga. Koliko puta bane u ma čiju kuću, i zatraži od domaćice: — Rakije da mi dâš! — Šta će ti rakija? Hleba da ti dam!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Oprostite, kod nas su ovi prokleti basamaci. Koliko puta sam moga molila da ih već jedanput kasira, pa mi sve obriče na proleće, no neću ni do posle berbe čekati.

— Nisam, onda sam još bila u inštitutu. — A ja sam ga čuo. Da vidite kako je to lepo — sto puta lepše nego ta fantazija. — Znate, svaki ima svoj gešmak.

Varvara misli da je svakojako dobro, jer ako donese, biće više; ako ište, ima dosta miraza. Već tri puta razmeće karte, ali opazi kroz pendžer dva strana na kolima. Frajla Varvari poče srce kucati.

— Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Ništa. Ja sam sa Gledićima poznat. Koliko sam puta ja kod njega u gostima bivao. Počekaćemo. Devojka nije bila pripravna, otišla je da se obuče.

Retka sreća za udate. Otkud Rogozić tako pitom, onaj besni jurat kom se svako s puta uklanjao? Marko Rogozić bio je među juratima prvi u nauci.

Ja to tako ostaviti ne mogu, pa da mi je sto puta sestra. Ti moraš kao advokat Micu zastupati. Svilokosić je u zapari. Sad je tek među dve stlice, a ne zna na koju će.

— Jeste, ja sam kazala da je galantna koketa. Pa, to nije ništa. Koliko puta je ona to isto meni u oči i za leđi' rekla.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Onda, sa skrštenim rukama i zamišljen pređe nekoliko puta sobu, s jednoga kraja na drugi. Pod njegovim teškim koracima škripao je i ugibao se istrulio patos.

Jest, cela je to celcata, istina i sav je ovaj naš čovek ovde dole u tome. Hiljadu puta lakše je njemu poginuti nego regulisati jednu običnu, malu menicu od nekoliko stotina dinara.

izgubljen sad u onom crvenozlatnom ognju, najedanput jasno vide samo vijugave, zmijolike linije žene sa kojom je toliko puta posmatrao slične sunčeve zalaske i koju je voleo svom dušom i svim nasiljem svoje krvi i mesa.

dana, za sve vreme onog divljačkog dvoboja pobesnelih baterija, pretrpeo na osmatračnici, bio mu je povod da i ovog puta, kao što je poslednjih dana redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase

je sura i kriva gusenica jednoga puka forsirano žurila podižući i sama veliki oblak prašine s jedne i s druge strane puta. Onda se malo posle, i dok su oficiri mahali nešto rukama i objašnjavali se žustro, ona gusenica.

I ne potraja dugo, zaista, četiri učestana svetlucanja otkriše mu vešto maskirane cevi, a malo zatim još dve levo od puta kojim se sa one suprotne strane ulazilo u selo.

I malo po malo, ponavljajući ovo isto mnogo puta, on je bio potpuno ubeđen: da se baš tačno tako stvar desila, a to, u ostalom niko nije video i tako će to uvek ostati

Branila bi se ona rečito, prelazila u napad i protestovala. Nigde ona ne izlazi. Eto baš tu, preko puta, ima neka „depovska komanda“ što nikakva druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na smrt, pa tu rade puno nekih

I tako se objašnjavaju, pa više puta oštro i krvnički posvađaju, sve dok ih onaj bliski dodir najedanput ne pomami te se oni razgovori uvek svrše na

Pa sve to po nekoliko puta pročitava Hristić, Dok mu ruke drhte, a sav se okamenio i pomodrio i moli sve one u sobi da izađu, jer ima da piše

Koliko je puta opsovao gadno, amalski ili kao da je sasvim aktivni oficir. Ni u društvu ne pazi šta govori, izražava se prosto, te

Iz one velike kuće, preko puta, jedan za drugim i u onom raspoloženju koje obuzima ljude kad zatvoreni preko celog dana, stupe na zrak, oficiri su

Afrika

Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.

Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako

Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik. Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

— „Možete li čekati mog druga dok uzme stvari?“ — „Može, oko pet minuta!“ i šalupa skreće s puta da pristane. Posle ovoga kratkog razgovora, nastaje pola sata besomučne žurbe.

U času kad smo silazili reci bilo je oko pola osam. Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla.

Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim metkom iz revolvera. Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti

Evo brzog šikanja velikih zečeva, pacova i zmija. Evo se opet, sa strane puta, u česti, pale i gase, kao lanterne, oči mačaka–pantera, antilopa, hijena, koje i ne dajući znaka od sebe prisustvuju

jer hipopotam mora jesti, apsolutno mora jesti. Inače neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti će nasrnuti na kolibe. Hipopotam je gladan: — O, o!

uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je Švajcarac vratio sa tog puta, ja kod njega sretam već novu priliku za dalja putovanja.

Odmah smo izišli u šetnju s namerom da docnije uzmemo i Švajcarca za večeru. Ja sam dva-tri puta spomenuo da bih voleo da vidim kakav tam–tam te večeri, i N.

Dva puta odlazimo u selo, u njegovu kolibu da vidimo šta je sa polaskom. Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Ja ne znam u čemu se vi na mene možete potužiti? JANjA: Koliko sum ti puta molio i pravio inštancija: „Dušo Juco, nemoj da si razgovaraš sos naše mlado notaroš!“ Aja! Juca neći da mi čui!

JANjA (pruži mu listu): Gospodar notarius, evo vaša artija, evo moja Juca! Makar sto puta dođite, ja nemam da dam. MIŠIĆ: Ta dobro! Vi niste takav čovek da ćete se zatezati.

JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne može vam niko oteti. JANjA: Vidiš alopu! Da ne daim, da dođi notarius mlogo puta, i kad nije kir Janju kući, da si unterhaltui, a Janja da plati. JUCA Znate li kako ćete učiniti da ne platite?

KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno! Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo odi. Blago meni, sad me neće u ovom niko preteći. JUCA: Vidiš, što je vospitanije.

KATICA: Gledajte, pomozite mom papi! JANjA: Pomozite, gospodin notarius, ta ja sum vaš čoveku, vi se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. MIŠIĆ: Vidite kako je to zlo, kad nemate svoga kod magistrata.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao da ga neće gledati, kako odskače, još mnogo puta. Pošto je morao da nešto kaže Garsuliju, koji se stalno vrteo oko njega, Engelshofen je izvadio svoj švapski kamiš iz

Tri puta, vivat, za matorog Engelshofena!“ I mašući svojim peruškama i sam se derao, samom sebi, odavajući počast, kao da je nek

Kad je stigao pred most, na kapiji, Isakovič komandova, „pred persi“, dva‑tri puta, i uđe u varoš paradnim maršem, tako da se kapija tresla.

grofa Merci, sa leva i desna, a kad bi se sreli, licem u lice, nosom u nos, uzimali bi pušku „pred persi“, nekoliko puta. Zatim bi, sami sebi, poluglasno, komandovali: „Kehrt euch“, i vraćali se, istim putem, otkud su i došli.

pri dolasku u Temišvar, u očekivanju daljih seoba, bili su se naselili u jednom traktiru, koji se nalazio preko puta manastira fratara pijarista. Taj traktir se zvao „Zlatni jelen“, a bio je pun oficirskih porodica i glumica iz Teatra.

Đurđe je, u ratu, pre nekoliko godina, nekoliko puta, zarobljavao tako čuvene, neprijateljske, oficire, da su oficirski činovi na njega padali, kao kruške.

Major je, nekoliko puta, tobože slučajno, ispustio na pod svoje rukavice i svoju šnuftihlu, a udavača je, hitro, skočila, i to, sa patosa,

Trifun je, poslednjih godina, bio zastao u napredovanju, padao je nekoliko puta, teško, sa konja, na egzercirištu, gubio na kartama, osiromašio.

Iste godine, skoro u iste dane – kako u jednoj predstavci Mariji Tereziji piše: nekoliko puta i u onomašnih horvatskih predeljah nemir dogodio se!

Ali je ćutao. Kad je, pred ponoć, dereglija stala, kod starog, turskog, kontumaca, na pola puta do Bečkereka, kirasir je predložio Pavlu da prekinu kartanje i iziđu na korman broda, da se nadišu, svežeg, noćnog,

Ovaj konjanik ode i ne dodirnu ih. Kad je zašao u Kumansku, Isakovič je jahao samo u sumraku. Ujutru, nekoliko puta, zavlačio se u izmak vrbaka. Činilo mu se da, na vidiku, vidi, konjanike potere.

“ Uzalud je Isakovič vikao, i u predvečerje polaska, da odustaje od puta, da neće ni da vidi, kao saputnika, neku žensku, da će krenuti, iduće, noći, sam, na konju.

Teodosije - ŽITIJA

ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo jelo i veselje i sve što je ljudsko na zemlji sujetno i nestvarno, desnoga puta se dohvati pa se bavljaše proučavanjem knjiga, i nije se lenio da u crkvi na svima službama stoji.

Hteo bih bežati, a puta ne znam. Ako bih kako daleko zalutao, stigao bi me otac moj, pošto mu je moguće, i vratio bi me, pa bih i oca bacio u

dugo čitanje pročitavalo, svi oni koji su zajedno sedeli i oni momci koji su ga čuvali s vojvodom, zbog umora od puta i svečanog pira tvrdo zaspaše.

Jer vi ste hteli da me sa dobra i željena puta sprečite i da se sa mnom pohvalite, ugodivši svome gospodaru. Ali Bog moj, na koga se uzdah i iziđoh, bio mi je

I ko da ne ljubi onoga koga Bog ljubljaše! A prot mnogo puta, hoteći se blagosloviti od njega, prisiljavaše ga da primi sveštenički čin.

i zlo bratu svojemu Stefanu samodršcu, i uzimajući u pomoć mnoge inoplemene narode, podizaše se na njega mnogo puta u nameri da mu nanese zlo i da ga uništi, podbadan savetom zlih.

Jer mnogo puta bivši posramljen od njega, i odbijen dajući pleća zajedno sa inoplemenicima koji. bejahu s njim, sa stidom se kući

Bojeći se dugoga puta, razrezaše utrobu njegovu i sav drob izbacivši i telo njegovo presolivši donesoše svojoj kući. Taj višerečeni Strez

A oni koji su carevali u Zagori mnogo puta su od samodršca Stefana tražili Streza, ne da bi bio spasen nego da bude ubijen.

Mnogo puta poučavajući pisaše k njeMu, moleći ga da se takvih stvari okani, ali kao što Solomon kaže, govoreći: „Obličavaj mudroga,

A kada je blagočastivi Stefan čuo ovo, mnogo puta šiljaše svoje blagorodne ka ovom nevaljalcu, da mu govoreći pomenu raniju ljubav, i moljaše da odustane od takve svirepe

dok je uz držanjem cmišljeno spasenje svoje krao, tako da se i Stefan, koji je ovo razumeo, divio njegovu mučenju i mnogo puta suze ronio.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ideja o nacionalnom jedinstvu prokrčila je puta kod Srbo-Hrvata u Austro-Ugarskoj i oni su počeli zajedničku akciju odbijajući da budu oruđe dinastičke i klerikalne

U odlučnim trenucima nema savijanja, nema popuštanja, nema srednjeg puta: „u krv će nam vjere zaplivati, biće bolja koja ne potone.

Površine za obrađivanje postale su prostranije za sedam ili osam puta. Sela koja su ranije bila naročito po brežuljkastom zemljištu i u planinama spuštala su se sve više u dolinske ravni i

Gledajući ih na poslu dobija se utisak, kao da misle samo na odlazak i dolazak, a da su za vreme celoga puta potpuno bezbrižni. U poređenju sa ranijim, današnje je kiridžijanje svakako beznačajno.

Tri glavna puta koji iz Like vode prema Jadranskom moru, penju se na visinu od nekoliko stotina metara i prolaze kroz predele u kojima

Vojnička uprava ih je počela saseljavati i sašoravati u drumska sela, u kojima su kuće poređane s obe strane puta. Od toga doba naročito njihovu dinarsku kuću brvnaru počinje zamenjivati kuća alpijskog tipa, slična kućama u Salcburgu i

U anegdotama i pričama koje su raširene kod Era „Šijaci“ ili Bošnjaci se prikazuju kao niža bića. Često je puta sve ovo kod njih samo po izgledu, maska ravnodušnosti koja im je ranije služila da izbegnu udarce ugnjetača, zaostatak

Ova je mala Republika „imala stvarniji i značajniji uticaj na opšti pokret evropske civilizacije nego države sto puta naseljenije“.* Obogaćeni trgovinom, dubrovački su građani počeli stvarati književna i naučna dela.

Oni su se za Dušanove vlade okupljali desetak puta. Na tim su saborima donošeni zakoni, koji su u početku bili uglavnom prevedeni i malo preinačeni vizantijski crkveni

Komitske čete su služile istom cilju: nasiljem i ubistvima one su uklanjale sa puta predstavnike srpske struje. Engleska je podržavala Bugarsku da bi tako imala u rukama oružje protivu Rusa.

Najjasnije izražena u Makedoniji, ta se psihička granica može pratiti i dalje na sever sve do Dunava. Nekoliko puta smo isticali, kako se u zapadnom varijetetu centralnog tipa javljaju neke osobine, koje podsećaju na slične crte

Čak su i vrlo pobožni, brižljivo pohode crkvu, mole se Bogu dva-tri puta na dan, poste sredom i petkom i sve pravoslavne poste.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

dok se nečem pametnom ne dosjetimo — reče krčmar, gazda „Krčme kod tri magarca“, pa i sebe i čiča-Trišu lupi nekoliko puta mokrom čarapom po glavi da se malo razbistre i uzviknu: — Aha, sjetio sam se!

Imam pet godina službe, sedam puta borio sam se s vukom. Prije mjesec dana prekomandovan sam ovamo i otada počinje moje stradanje. — Kakvo to stradanje?

— začu se iz najmračnijeg ugla gunđanje nekog sta-rog miša. U toku noći još sam tri-četiri puta pokušao da se popnem do slanine, ali bez uspjeha. Sve se završilo s velikom larmom.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

vi znate onu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj je juvelir radio za mene. Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i

RINA (nestrpljivo): Ali, zaboga, što mi pričate te stvari već hiljadu puta pričane i prepričavane? Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga!

XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.) Izvinite, kucao sam dva puta. Ne želim da vas uznemiravam, svratio sam samo da vas umolim.

VUKICA: Da, i taj gospodin verenik. Do pre neki dan je po dva i tri puta dnevno dolazio; pilio mi u oči kao mače; govorio mi ljubavne reči i opisivao mi najlepšim bojama naš budući bračni

Danas ima tako mnogo tih modnih žurnala da je vrlo teško odlučiti se. Pa onda materijal! Dođi kod mene, toliko puta sam ti rekla, dođi kod mene, ja imam preko trideset mustri materijala za venčane haljine. Dođi da razgledaš.

Tebe tuži za krivokletstvo, a to je najmanje godinu dana robije. ANTA (nervira se): Znam, kazao si mi, koliko puta si mi već kazao. (Zabrinuo se.) SPASOJE: Kao što vidiš, nije te preskočio. ANTA: Nije, a baš je mogao.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- A, tako? - rekao je Novak svojim najšećerastijim glasom pa dodao kako mu je žao, kako mu je strašno žao, ali ovoga puta slučaj neće moći da ostane neprijavljen. - Ti shvataš, mladi prijatelju?

Atamanovi obluci bi pet-šest puta dodirnuli površinu vode pre nego što bi potonuli i to je izazivalo penušavo potcikivanje u Rašidi.

Ali, njegove reči - da ću završiti kao propalica - ovoga puta deluju posebno poražavajuće. - Možda i kao ludak. U porodici tvoje majke dosta je i toga bilja! - dodao je.

Stanika je kao nešto poslovala po kuhinji i izgledala je kao neko ko ne želi da se meša. I nije se mešala, bar ovoga puta nije. Bila je na konferenciji do pola deset, jer je njen aktiv imao sastanke jednom nedeljno.

Rekoh da mi je žao što nije rat pa ne mogu izgladneo i bos da jurim švabe, ali da sam i ja dva puta učestvovao u izgradnji Auto-puta i to nije beznačajno kad se uzme u obzir da neki, čija je snaga tolika da bi mogli

mi je žao što nije rat pa ne mogu izgladneo i bos da jurim švabe, ali da sam i ja dva puta učestvovao u izgradnji Auto-puta i to nije beznačajno kad se uzme u obzir da neki, čija je snaga tolika da bi mogli konju rep iščupati, sede na

Pokušavao sam da mu objasnim kako ja nisam taj koji će se smejati bilo čijim istinama, ali da mi je on tu svoju toliko puta poturio pod nos da je izgubila svaki miris.

Samo, predostrožnost je ovog puta bila uzaludna: Stanika je bila budna kao najbudniji policijski pas. - Slobodno upali svetlo!

Često sam slušao ljude kako plaču, čak i Staniku nekoliko puta, ali je nikad nisam čuo da plače tako prigušeno i obeshrabrujuće. U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca.

Kraj mene su prolazili ljudi od kojih sam svakog viđao bar hiljadu puta, ali ja nijednog nisam mogao da prepoznam, i nisam to ni želeo.

Iznutra su bile navučene zavese od tamnog platna. - Rekla ti je da kucneš tri puta. - Rašida mi je stegnula dlan. - Kucni!

Zatim je seterka promuklo zalajala, a Rašida šapnula: - Tu je. Kucni još jednom. Udario sam zglavkom tri puta u staklo, a onda je nastala iscrpljujuća tišina. Činilo mi se da čujem kako iza zavesa neko diše.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

A ja sam bio već više puta u Krakovu, sve poznajem u prste. — Promisliću se. Tako se razgovaraju, i Čamča svojim slatkorečijem bacio je

— E dobro, dakle kako mislite sa tom Krakovom? — Neka Čamča kaže. Čamča je u mladosti više puta bio kao kalfa sa svojim principalom u Krakovi, pa je Poljsku unakrst poznavao.

A gospođa Tatijana mogla se udati više puta, jer prosilaca starijih bilo je dosta, i to valjanih. I sam gospodar Sofra bi je uzeo, da nije kći pošla za njega, tako

I sam gospodar Sofra bi je uzeo, da nije kći pošla za njega, tako mu se bila dopala; to je više puta pripovedao, i da Sofija nije htela poći, gospođa Tatijana bi sada bila gospođa Kirićka, a Sofija postala bi gospođa

No gde je tu granice? Učitelj, doduše, poslušao je mater, i za to dobivao više puta „auspruha”. No Šamika postade tako „čustvitelan”, da za najmanje, ako mu ko šta rekne, plače.

Gospodar Sofra već stoji u svoj svojoj veličini, i moler ga mala. Više puta je taj dan stajati morao: prvi dan ga dovrši, a drugi dan izgladio. Sasvim je pogođen.

— Ded, Čamčo, i ti Krečaru, sad mi da se kucnemo za srećnog puta, pa ti, Čamčo, otpoj mi ono „Izvedi iz temnice dušu moju”. Kucaju se, Čamča poji, a gospodar Sofra i Krečar pomažu.

Na tu formu je pisao i Krečar, Čamča tek koješta drlja, da se čini da piše pismo. On nikad s puta ne piše pismo kući. Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi. Čamča zna gde je pošta.

Tu posle jednako se o trgovini razgovaraju. Tako više puta ga na ručak zvao. Profit moli za dozvolu da može svecem i nedeljom posle ručka porodici posete, „vizite” činiti.

Kada je manje škole u okolini svršio, posla ga otac u Košicu, da tamo uči. Košica mu se dopada još od krakovskog puta, lepa čista varoš, prijatan svet. Šamika je već tu ima tri godine, i naučio je fino nemački.

Deca ne razumeju. Vrativ se s puta, Šamika plače, jadikuje, ide materi na grob. Sve je badava, odletela je ptica. Sve je žalosno u kući gospodara Sofre.

No Pera nije imao za trgovinu volju. Do krakovskog puta moglo se još s njim kojekako, ali posle, nikako s njime na kraj.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pritrčaše mu, ljubeći ga u ruku i privodeći mu konja, koji se propinjao. Tada kinuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta, gde ga žena dočeka još uvek

Dete koje nije dobijalo na svako pitanje odgovora, ponavljalo ih je, izmučeno, po sto puta, trzajući ga za uši, za nakit, za brke. Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše.

Poneka žena pratila ih je, sredinom puta, mesečinom, čak dole, do poljana. Poneka mračna kuća, iz koje iziđoše, ostade tako za njima, u tami, sa svetlošću što je

Dolazeći nekoliko puta k sebi, skakao je po travi od užasnih bolova. Sve se to svršilo za nekoliko trenutaka i felčer ga je onako onesveslog

Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila. Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci. I on je katkad dodirnuo njenu kosu.

Bio se načinio nered među vojnicima. Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku?

No više puta još, tog dana, njemu se činjaše da opet mlatara rukama i da se opet tiska, daveći se, u strašnom metežu konjskog mesa,

trg, konji što se u vodi dave, velika i plava njegova kuća, blato i mreže, lađe i vrela, okrečena peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno,

Gospoža Dafina osetila je i pre, nekoliko puta, koliko je žena bedan stvor, igračka, stvar u kući i gledala svoj život sasvim prazan, ali joj se nikad nije činilo

Muž, mislila je, ne može se vratiti. Ne, ovoga puta, neće se više vratiti. Katkad, u njenim uspomenama, on će joj se javljati na nekom brdu, u nekoj šumi, u snu lep kao

Zastajkujući sred nepoznatih sela, tiskajući se preko neobičnih mu mostova, zanoćivši više puta kraj bunara, nevidljivih u mraku, puk nikako nije mogao da shvati kako je tako, ludo, uopšte mogao i poći.

Iznemogli od tih vežbanja, oni su se neprekidno peli kroz šumovita brda. Bilo je dana kad su pet puta na dan prelazili Muru, koja je krivudala, gazeći vodu. Behu kao izludeli od promena.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: ’o mjeseče! tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svijetu, pa u tvome putu viđaš i moga dragoga, naredi i

¹¹ U Bosni, a i u drugim krajevima, „žena koja ne rađa nalije vodu u čizmu svoga muža koji se vratio s puta, pa popije tu vodu“.¹² Kod banatskih Hera veruje se da nerotkinja „treba da pije vodu, iz novoiskopanog bunara“, tj.

Nerotkinja, na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!

³⁸ U Hercegovini veruju da će, ako trudnica dâ nerotkinji „kroz plot tri puta zalogaj mesa iz usta u usta“, onda i ova zatrudneti.

⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva. Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na primer, maramom).

U Bosni, pa primer, kada svode mladence u ložnicu, svekrva uzme muško dete te ga na postelji mladenaca tri puta povalja, zato da bi mlada rađala sinove.

U jednom takvom magijskom obredu žena opere svoju suknju i košulju, a onda okupa petlića u toj vodi, izgovarajući tri puta ove reči: „Ove godine okupala petlića, a dogodine sinčića!

U Levču i Temniću nevesta koja ne želi nekoliko godina da ima dece, toliko puta poskoči. Neka mlada zaveže onoliko čvorova na pojasu koliko godina želi da ne bude trudna, ili — metne toliko novaca u

⁶³ U okolini Šapca mlada „još pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina želi da ne rodi, toliko puta napuni sudove vodom, pa ih prospe“, piše Milićević.

Za vreme venčanja, nevesta koliko godina želi da bude bezdetna, toliko puta krišom okrene prsten. U srezu boljevačkom iz istog razloga ona izbroji određen broj listova Trebnika iz kojeg pop čita.

Koliko je puta porođaj za ženu bio fatalan govori i izreka: „Svaka žena kad prvi put rađa grob joj je otvoren za četrdeset dana.

čine i ovo: „Muž se raskorači s razdrešenim gaćama, držeći svitnjak od njih u ruci, a porodilja — žena njegova — tri puta mu se kroz noge provlači, i pri svakom provlačanju muž je svitnjakom bije po krstima.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Gde u selo dođe da mu se pokloni vera, da mu se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili povečera, drugome selu da se poklisar

ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE Tražim pomilovanje za čoveka koji se vratio s duga puta a pogubio dokaze i pergamente da je onaj za koga se kaže i koji jeste, te mu ljudi ne veruju na gola slova.

ZA BRANKOVINSKE SELjAKE Za brankovinsku posnu ilovaču kao mak crvenu posle kiše, za neobrađenu zemlju kraj puta, u sabljičici i u draču, za raskoš korova i kukuta oko seljakovog plota i međe, za nepabirčene njive smeđe, za misao mu

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se

kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se kititi tuđim perjem!

Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba elektronike. Nešto dalje nalazi se neka kutija.

mladića, koji su se, da bi sačuvali ono malo preostalog dobrog mišljenja o sebi, trudili iz petnih žila da dva-tri puta nedeljno večeraju u »Balkanu«.

stotine kilometara po blatnjavom dnu jednog bivšeg mora da bi mi ovaj par pozirao za priču koja se ponovila toliko puta, u svakom gradu ista? Kako si me samo rasejeno pogledala, Žuži!

Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina! Ležali ste na terasama hotela ili rasejano gledali kroz stakla automobila u svet koji su

Omamljeni avgustovskom jarom, gušteri su ih lenjo gledali svojim prepotopski starim očima sa vrelog kamenja duž puta. Stonjanin je vešto skakao s kamena na kamen.

Ponekad bi mi i pomagali da guram, pa smo gurali zajedno jedan deo puta i pričali o dobrim starim vremenima, a kada bi moja žena najzad uspela da upali motor, uskakao bih na sedište pokraj

U kolima je bilo suvo i bezbedno. Peli smo se krivudavim drumom kroz guste šume. Iz malih kafana pokraj puta, gde planinski potoci okreću ražnjeve, dodavali su nam pečenu jagnjetinu, a na Ivan-planini seoska deca su nam trčeći uz

pratio njen hod ulicama, poznavao je način na koji nosi knjige ili zabacuje kosu nervoznim pokretom glave, a nekoliko puta njene oči u prolazu zadržaće se duže nego što je prirodno na njemu, nasmešene i ispitivačke (ili mu se to samo činilo?

Kako odoleti? Otfikarim metlu i ponovo pod rukom osetim čvrstinu zgodnog, oblog drveta. Zamahnem dva-tri puta gore-dole, pa posle isečem i klis iz glogove grane.

Starice se raspoređuju duž puta i pružajući ruke nude svoje kornjače. I one i kornjače su videle mnogo šta. Zato su im i jednima i drugima lica umorna.

Matavulj, Simo - USKOK

— Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno, oborenijeh očiju. Pošto dva-tri puta uzdahnu, nastavi: — E, moj bane, pravo reče: e mi se sve čini kao san jedan!

— Čuh! — reče brkonja odbijajući guste dimove. Svi se zamisliše. Dva-tri puta zausti Primorac da nješto reče, ali se savlada.

pruži čibuk svome ljubimcu Krcunu Serdarevu; ovaj napuni lulu, ukresa i pripali, pa pođoše bez reda, dok ne stigoše do puta, a tu se, po običaju crnogorskom, urediše u povorku.

s dževerdarem o ramenu, činjaše sredinu povorke, koja, odmičući uz brdo, ležaše a desno, a lijevo, prema krivudanju puta! Dim iz njegova čibuka povijaše se za njim kao kakva tanana bijela, koprenasta zastavica.

Pop Marko reče: — Snijeg ovoga će puta od mora! Eto ga prije noći! Biće ga izjutra u nas do koljena! Rako prihvati: — Daj bože!

Bjeh mlad za vremena vladike Save, ali sam njekolika puta bivao uz njega i na Cetinje i na Stanjeviće, i slušao i njega i druge đe iz knjigah talijanskih i ruskih i naših tumače

On ukrsti desnu nogu pred lijevom i na jednoj odskoči dva puta, a drugom, presumićenom, ukočenom, dodirnu samo zemlju, sve po mjeri. To isto, a složno s njim, učini i baba.

To isto, a složno s njim, učini i baba. Onda izmijeniše noge. Tako naizmjence poigraše njekoliko puta na jednome mjestu, on sve jače klikćući i razmahujući rukama, ona jednako smjerno i kao plašljivo, samo što će katkad i

Mrgud i Krstinja izmijeniše mjesta četiri-pet puta, pa potekoše jedno drugom i poljubiše se ona njega još poljubi u ruku. Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke.

Nastadoše uzvici: „Gledaj ga, molim te! ne bi li rekao da je stotinu puta igrao oro!?“ da nije zazorno, svak bi još dodao glasno ono što mišljaše: „E zgodnijeg para ne možeš ni zamisliti!

Ovaj naš striko Mrgud, stari barjaktar, zanago najstariji u Crnoj Gori, imao je gdje zaglaviti i pedeset puta! Sav je izvrešetan zrnima, ali mu je bog dao vijeka, pa je imao i lijeka.

A-nu, đede Mrgude, što ti šćaše reći — obrati se Mrgudu, koji dva-tri puta htjede da zausti nješto. — Vaistinu to da jednako žalim, što me ne povedoše na Vranceza!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Nesrećni susret dečjeg pesnika Zmaja i kritičara Nedića ponovio se kasnije bezbroj puta, s tom razlikom što su Zmajevi i Nedićevi potomci često bivali slabiji i kao stvaraoci i kao ocenjivači.

Loše pesnike poetika obezglavljuje; oni ostaju na pola puta. Njihove su tvorevine poluprerađevine, a pretencioznost bez punog pokrića im škodi, razobličuje ih u promašaju.

Životinja — zavitla ga nekoliko puta oko sebe, i baci ga daleko od šume u kojoj je, kao žderonja, izbio na rđav glas. Pri onom zaošijavanju i bacanju zecu se

Ostvaruje se jedna od onih maštarija koju je svako iskušavao: nismo li, u snovima, bezbroj puta nadletali sve gradove i okeane sveta, našavši se, divnim i neobjašnjivim sticajem okolnosti, na krilima mlaznjaka, i

u starijim godinama, ja jednom godišnje posećujem Buenos Aires; pre no što sam video Moskvu, posetio sam je nekoliko puta.

(Riznica malog miša) Kao da je cilj sazrevanja upravo to gubljenje srca i suza, odustajanje od čudesnog puta kojim smo na početku života krenuli, prihvatanje života „onakvog kakav je” — nikakvog, zagađenog, nepostojećeg Da do

) iako se tri-četiri puta ženio i tuce dece izrodio, ipak ni o kakvoj ljubavi ponjatija nije imao, nit je o takvom nečem štogod čuo.

Lukić je apsolutno dečji pesnik, u tom smislu što njegovo opredeljenje kao da nije stvar izbora; drugog puta nije bilo.

u čijim se odgovarajućim nazivima javlja, likovno podsećajući na ono što je imenovano, samo slovo g javlja se devet puta!

Don Kihota, Guliverovih putovanja, Ramajane, Gilgameša, i dela sličnog značaja, čovek na samom početku životnog puta okusi dah veličine, da bi se, kasnije, neprestano vraćao tim izvorima duševnog blaženstva i mudrosti.

U jednom epigramu on navodi da je trinaest puta bio siromašan i bogat. Zbog poslovnih dugova bio je osuđen na podnošenje javne poruge, kao i na to da mu se odseku uši.

Treća devojčica, opet, veli da će se uvek sećati mlaza svetlosti koji se jedne noći nekoliko puta tajanstveno prošetao niz prozor pored njenog kreveta.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

slabosti i pogreške prikrivali, u povjesnici učili koliko je ko od predaka naši junački glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao, donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

List, koji je izlazio dva puta nedeljno, imao je sasvim informativan karakter; to je u stvari bio politički bilten, u kome se malo govorilo o

Iste godine mitropolit Sava Petrović prenese građansku vlast u Crnoj Gori na njega. Putovao je u Ugarsku nekoliko puta, i dolazio u sukob se tamošnjom srpskom jerarhijom. 1752. otputuje u Rusiju da traži pomoć za Crnu Goru.

Nekoliko puta nuđeno mu je da bude vladika, ali se on nije hteo primiti. Slaboga zdravlja, razdražljiv, u zavadi sa ostalim kaluđerima,

na stranu preštampavanja pojedinih dela, i neuspele pokušaje izdanja celokupnih dela, on je u celini izdavan još četiri puta. Prvo izdanje njegovih celokupnih dela izišlo je u Beogradu i Kragujevcu od 1833.

On je nekoliko puta dolazio u zavičaj i sačuvao jako nacionalno osećanje. »Ja sam, veli on u jednom pismu, svagda ljubio slavno ime Srbin

imao je u toku XIX veka nekoliko izdanja, a Žertva Avraámova, prerada jednog grčkog speva,44 šampana je nekoliko puta, jednom i latinicom, i preštampavana je još 1884.

On je za oba jezika: Slavenski, serbski jezik — dva su puta! K jednoj celi vode nas. On razlikuje »vnešnje« i »vnutrenje« bogatstvo jezika.

Početnički period književnog rada Popovića to je lutanje, traženje puta, naivni romantični, sasvim mladićki pokušaji. Otprilike u doba oko 1830.

Laže i paralaže (1830), piše: »Dakle posle dugog tumaranja i krivudanja jedva na pravac iziđo, a nadam se da neću s ovog puta svrnuti...« Štaviše, on ismejava pravac kojega se u početku držao.

Ovo »šaljivo pozorište« imalo je velikog uspeha, još 1838. doživelo je drugo izdanje, docnije nekoliko puta preštampavano i do danas se stalno održalo na repertoaru srpskih pozorišta.

Delo nije imalo velikog uspeha kod publike. Izdavano je četiri puta: 1851. u Zagrebu, u dva izdanja osamdesetih godina u Pančevu, i 1902. u Beogradu. GORSKI VIJENAC.

Prevođena je gotovo na sve slovenske jezike, u nekim književnostima po dva puta (na ruski 1887: bugarski 1891; češki [1895] i 1897; slovenački 1907); prevedena je, zatim, na nemački 1886, na

Milićević, Vuk - Bespuće

polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao da traži puta koga nema. Gavre Đaković osjećaše se sav razdrman, izlomljen, izubijan, kao da putuje nekoliko dana.

Sve ga je smetalo, bunilo, uzrujavalo. On je već toliko puta, i nehotice, pročitao natpise u kolima i znao ih gotovo na pamet; neke fraze, grozne i sakate, urezale mu se u pamet i

Lijeno i lagano je podigao oči, pogledavao nekoliko puta po sobi, zaustavio pogled na jednom mjestu gdje je bio obijen zid, spustio ga na prozor koji je gledao u vedar dan,

riječi, milošta; zavila ga svojom ljubavlju, osjećajući jednom strašnom boli njegovu ranu, preživljavajući stotinu puta njegovu smrt, umirući zajedno s njim teškom i mučnom smrću, očajavajući što nije jača od nje i što se to desilo tako

Palili su mu više puta sijena, ne znajući da su dobro osigurana, i on je taj palež radosno dočekao i naplatio sa dobitkom.

Ona je svršila sav posao, uzalud ga otezala i pregledavala jednu istu stvar deset puta, čekajući da joj on nešto kaže i odlazila polagano, kadgod začuđena, a kadgod ožalošćena.

dana, prije nego što će da pođe, pošto je dvaput duže ostala nego što je imala posla; na svaki način, to je već toliko puta mislila da zapita i, ne usuđavajući se, ostavljala za sutra.

ju je vidio kroz prozor gdje se žuri, sa zažagrenim očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu i gledajući preda se, još sva uzdrhtala i uzbuđena, puna nekog čudnovatog zadovoljstva.

podlački gazi jedno srce; on se uvjeravaše da treba bar da stane, da prekine prije nego što bude kasno; on se stotinu puta odlučivao, zaklinjao, davao sebi riječ da će to biti prvom prilikom kad mu dođe; on je bio promislio riječi kojima da

mu se, hvatajući se za šešir: „Bohuslav Panek, inženjer“ , izgovoreno tako kao da je on već morao to ime stotinu puta čuti i čvrsto mu stisnu ruku kao da su bili stari poznanici.

Palo mu je na pamet da sutradan ode k njima i odmah je to nazvao glupošću. Plašio se planom puta i različitim drugim planovima iz inžinjerova džepa; bojao se kao žive vatre Jana Husa i Žiške, uvjeravao se da onaj zna

ljudi kako se rasprši u tren oka na sve strane, polijegajući po zemlji; digne se oblačić dima, grmne i odjekne nekoliko puta potmuo pucanj s kišom kamenja koje pada, pršteći i rušeći se niz brdo.

Sremac, Stevan - PROZA

Džaba ti, velim, i tih učenih ljudi!« A učinio je sem ovih književnih radova i drugih nekih usluga. Tri puta je svedočio onako kako je to partijski interes i disciplina zahtevala; glasao je kad je trebalo, i redovno je išao u

»A Jenglezima merak na »Deligrad« zbog žestoke japije njegove!« veli Jova, a to im je već nekoliko puta pričao. Pričanje je često prekidao, naročito kad je pred kafanom sedeo, uzvicima: »Pošto, rođače, drva?

Od to doba je još nekoliko puta dolazio i krao Jovu, ili mu pridizao stvari od manje vrednosti, tako da mu je Jova sve oprostio, ali onaj but nikako!

I zaista, mačor se još tri puta javio krećući se polako obešenoj pečenici, koju teško da bi mogao dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom

mačor se još tri puta javio krećući se polako obešenoj pečenici, koju teško da bi mogao dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da dođe Jovi.

— ’Ajde, ne pričaj tu, — prekide ga domaćica — nego sedi već jednom! — Slušala sam već sto puta te tvoje istorije. — More, ne znaš ti ni stôtu čest, iako si slušala! Da ima ko da sedne pa da beleži!

— Ka - - jô! Levo krug marš! — prodera se Jova. — Sto si puta već to pričao kako si »jeger« bio; sve to te to! Ostav’ se, boga ti! Da zabavljamo gospodin-Paju. — Kajo!

meni bi lako bilo; ja bih mamuznuo moga pegaza, vinuo bih se u više sfere, i opisao bih sve ono što ste već hiljadu puta, čitatelji, čitali i preskakali u romanu.

Radičević, Branko - PESME

luke, stene gole, Mloge dvore, mloga sela; I opeta nigde kuta Deno mlađan da se stanim, Da s' nemirna manem puta, Svog života dan predanim.

„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.

“ Tako putnik tuži, poje, Pa goricom dalje iti, Al' kraj puta dvori stoje, dvori jedni ponositi. Iti putnik, nuto sreće!

Da li njega žeca ljuta Sred vreloga zgubi puta? Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela?

Fala, Bože, na dar ovi, O pomozi, blagosovi, Da mi kako s prava puta Duša mlada ne zaluta! (1844, na Uskrs) ŽELjA Kad sam ludo dete bio Želja mi je bila: Kad bi Bože udelio Meni

Koliko sam puta preveseo Sa drugovim' u lađicu seo, Zavatio veslom i desnicom, Otisnuo s' vodom i maticom, Ni se bure ni gromovne

Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio Pa nam puta mladim preprečio, Preko njega skačemo lagani, I evo nas na drugojzi strani, A odavde sve još ubavije: Kako samo

Ti si kano itra munja Što nikada ne pokunja. Ao Sremče, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali?

Koliko smo sprama mesečine Tako, braćo, mi stajali puta, Sećali se prelepe starine, Proklinjali sad vremena ljuta, Pa se kleli noćom i tišinom, Kleli, braćo, Bogom i

Ovo reko, pa onda poteko, Ka gorici jednoj nedaleko, Skoči s Pege, pa ga onda pusti Ispod puta na taj kalac gusti.

Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu, kuku!“ divne tice viču, Al' sve malo-pomalo izmiču.

Kad čudotvor mišku silnu krenu, Pa udari tu poslednju stenu, Onaj deo što puta prečio, Ode u pra, pobratime mio, Drugi samo puče pa s' otvori, A vodica iza nj zažubori, Pa poteče bistra i

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ... Savin svijet prostire se do Bihaća, jer je čiča nekoliko puta tamo ležao u apsu, ali čak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda. — Hm, Bihaća!

— Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava. — Živ, bogme, i deset puta mudriji nego ti. Iako baš nije bilo teško ispasti mudriji od Save, starčić uvrijeđeno puše: — Mudriji od mene?

— Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš. — A zar konj nije isto što i pravo čeljade, još bolji. Deset puta bolji. — Konj? — Da, da, konj, što se čudiš.

Sad se moja strina još više rasplače. Iako se i ovoga puta pominje Marijana, njoj se, ipak, čini da je ova nova pjesma baš njoj namijenjena. Savo, večeraj pa liježi, a ja odoh! Kuda?

Međutim, brat Sava ...iako se tri-četiri puta ženio i tuce djece izrodio, ipak ni o kakvoj ljubavi ponjatija nije imao, nit je o takvom nečem štogod čuo.

— njaknu samardžija. — Deder brzo ustaj i traži onu svoju ukopnu rakiju, nema tebi još zadugo puta na onaj svijet. Hajde, hajde, nikad je bolji ljudi ni popiti neće.

Ja svetitelj, je li? Bolan, čoče, ja sam stotinu puta poželeo da manem i kuću, i čeljad, i svoje selo, pa da zaždijem kroz bijeli svijet, stranputicama mog veselog Nidže.

— A nama se rugaš, a! — veselo dočeka samardžija. — Pa, bolan, ljudi — to ni popu kazao ne bi! — toliko sam puta sanjao kako sa istim ovim svojim zlosrećnim Savom idem nekud u krađu volova.

Još su nekoliko puta kamarati zajedno odlazili kod Kečine Draginje, ali ni sami nisu bili načisto s tim koji od njih ide da zagleda i

slavni sukob, zbog koga se pročuo nadaleko u našem kraju, djedov kamarat izveo je u seoskoj birtiji, onoj preko puta osnovne škole. Tu se tako dohvatio i zdrpio sa žandarmerijskom patrolom da im je čak i puške oteo i bacio u bunar.

Ipak, hoćeš-nećeš, moralo se jednom i kraj Rožljike naići, kad njegova kuća čuči u busiji kraj samoga puta. I evo ga, jednog dana, kolica s Uraganom i Mulićem dokotrljaše se i pred kuću strašnog brke.

Evo, zapisaću ti na ovoj cedulji. Suton se sve više zgušnjava pod krošnjama drvoreda. Uz otvorena vrata magacina, preko puta aleje, Mikan čuči uz dovratak i razgovara s krupnom čupavom delijom, vođom prve bombaške grupe.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Zna se šta se zašta dobija. Što kažeš, to će i da ti odjekne. JUSUF: Nikad se ne zna. Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa.

BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno! Razumeš? Dolazi čovek do koga mi je stalo! Druge sam odbijo jer sam čekao njega.

HASANAGINICA: Iza onog sam prozora spavala, sa senkom onog čempresa u postelji. Kolko li mi je puta ta senka bila jedini prijatelj! BEG PINTOROVIĆ: Ovo čekanje počinje da me nervira!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A i sam se Dimitrija tome radovaše. Koliko puta on dođe k njoj i pita je: — Todo? — Šta je, Dimitrijo? — Ono, znaš... ’oćeš da se udaš? — Hoću! — A koga ćeš?

sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome. Moja vas je mati rado imala.

— Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo. I tako mi besmo svi skupa, zajedno. Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi, naslonjena na kolena moje matere, zaspiš.

Podmetalo vam se neko ulagivanje i silom guranje kod nas. Koliko bih puta čuo gde govore o tome i to kao sa nekim sažaljenjem pomešanim zluradošću: — Eh, ugniću se.

Za tebe bejah Bog, idol i najsvetije biće. Koliko puta me zatičeš. Zamišljen sam, ljut, cepam hartije i bacam od jeda knjige.

Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta umoren i obuzet sumnjom da možda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega.

Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta umoren i obuzet sumnjom da možda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san.

— rekao on. I tada, smešeći se, tarući zadovoljno svoje suve ruke, otpočinje da priča, već toliko puta kazivan, svoj život. Da izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka.

A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene.

S tobom sam se razgovarao vrlo retko. Više puta uzimam i diram te: te za ovoga, te za onoga. Kako sam, tobož, čuo, da si se s nekim sastajala i da si mu što

Dođi, kucni na kapidžik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Dođi! Koliko puta čekam u bašti i gledam na tvoj pendžer... Dragi, dušo duše! dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“...

Ali sada, kad god bi zapevao, pevao je tako tužno i izrazito, da bi svi padali u sevdah... Koliko puta, samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho,

Kostić, Laza - PESME

II Na strmom pragu gorskoga klanca otkud se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko srdašce buli zaneli?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Priča se morala saslušati u celini, i više puta čuti, pa ju onda sam, u tišini, zapisati. I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i

Takav stvaralački postupak i humanost koja ga nosi uvek će nalaziti puta ka ljudskom srcu. Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu.

i odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje. Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše.

Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti

Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem. Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha.

pristajaše do samoga careva sina, te on plij na konju te za njom, ali pošto viđe da mu je đevojka odmakla, zakle je tri puta imenom božjim da stane i ona stade na onom mjestu na kojem se nađe; onda je on uhvati, te za se na konja vrže i

On mu zahvali i trčke otide onamo, kad nasred puta vidi brata okamenjena, te počne plakati i ljubiti ga, a u toliko začu onu huku i vrisku od hiljadu različitijeh glasova,

Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako dalje. Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri probudi, kad ima

Grbo u kraljevijem čizmama jednom kroči: godinu puta pređi, drugi put kroči: godinu puta pređi, i tako dalje. Kad ujutru svanu, kraljica pođe da svoje šćeri probudi, kad ima šta viđeti: sve tri zaklane.

Onda Grbo reče: — Nemoj me, kralju, sad klati, jer ti ne valjam, smrš'o sam od velika puta, nego me zatvori u sobu deset-petnaest dana, da malo opretljam. — Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana!

pa kaži njemu; ako li nećeš ni njemu, a ti iziđi u polje iza grada, pa iskopaj jamu te zavuci glavu u nju, pa U tri puta zemlji kaži šta znaš, pa onda opet jamu zatrpaj.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Kako si metnula onaj pepeo? SOFIJA: Kao što si kazao. MAKSIM: Onde je njemu mesto. Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka. SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka.

Više bi puta pio i ja malo vina, ali ona: „Kako ja pijem vodu, pa nisam umrla“. Kad pođem u podrum, a ona mi preko usta načini

MAKSIM: Povoljno, što idem neispavan kao pijan. SOFIJA: E, Bože, koliko si puta ostao s tvojim društvom duže nego sinoć. MAKSIM: Bar je moje društvo. SOFIJA: Valjda si i noćas imao koga poznatog.

KUM: To se zna! Baba cikne kao zmija, ali on se čini nevešt. Koliko god puta uđe u sobu, ništa drugo, nego po kojiput (opet preti prstom), pa onda (šeša se kao i pređe), ali ne govori ništa.

MAKSIM: I moja kad kuva i mesi. NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa dok se obuče, a ono izišli iz crkve. 6.

Pa ćete moći naći i duševnu ranu. MANOJLO: To će doktor voliti nego sve trifelje i datele, zašto mi je više puta govorio, kako se siroma razum bori za duševnu ranu. Sad mogu i ja kazati da ćemo otići do 24. predjela neba.

DOKTOR (prođe nekoliko puta po sobi tarući čelo): Ne, ako ja ovako ostavim, jošt će gore bezobraznici napadati na mene.

DAMJAN: E, fala bogu, kanda smo samo mi na svetu. A drugo, ima i dobri prijatelja. Evo ja sam više puta mislio da ti pokažem, gdi mi ono malo leži, pak ako mi se što desi, bog ti, duša ti.

STANIJA (zgrozi se): Uu! dobro, te me nisi poljubio u ruku. A neću te poljubiti, sinko, da si mi no sto puta unuče! VELIMIR: Svinja je poganija od konja.

STANIJA (opet stenje). LjUBA (ustane): Oćeš li u drugu sobu, pa da legneš? STANIJA: Neću, neću! LjUBA: Ti si se od puta razbolela. STANIJA: Od jed, od čudo. LjUBA: Ajde da ti namestim, pa da legneš.

Što je dobro, ne valja, što je zlo, treba. LjUBA: Zar je tebe deda tuko? STANIJA: Jes’ ja, i bog da prosti! Mlogo puta oće luda žena ovo, ono; ama muž gospodar u kućn, pa ne da. PIJADA: Ali kad je zena pametnija od muza?

— sad dokumenta protiv vas imati. ANICA: Kažem vam, ja neću dekumente. ADVOKAT: Imamo exempla da je mlogo puta parѕ trіumphanѕ pala i reeksekvirata bila.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(sama) SULTANA: Četrnaest dana, više nema, otkako sam u ovu kuću dovedena i čini mi se da se četrnaest puta mozak u meni okrenuo, tako me svako jede. Gdi stanem, tu se moram jediti.

SULTANA: Devojko, ti ćeš meni život prekratiti. Koliko sam te puta vikala? Oćeš da trčim u kujnu za tobom da te molim da dođeš, je li?

TRIFIĆ: Draga moja, idi ti tvojoj kući. SULTANA: Ovo je moja kuća. TRIFIĆ: Ti se varaš, tvoja je kuća preko puta. SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ja ne mogu imati dve žene.

Lalić, Ivan V. - PISMO

u žuto, crveni se šipak, A svi dohvati podjednako blizi Ili daleki, i svi nedohvati, Sve je u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta — Dvojnik tog dana što se tromo zlati. (10.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Đavola! A kad ste bili na stadionu JNA, samo je tebe snimatelj sa televizije hvatao u krupnom planu četiri i po puta dok si radila sletske vežbe, a ona seljančura iz komšiluka opet kazala da te nije ni videla (nije mogla od pakosti),

nije ni videla (nije mogla od pakosti), jer kako da te ne vidi, kako samo ona, kad su te svi lepo videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča Dača, i keva, i matori, i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na

se i pitate se, a sve idete na prstima da ne probudite unuke; bosim nogama šljapkate po betonu (koliko sam vam samo puta rekao da navučete papuče, a vi opet ništa!

Znaju ljudi da cene prave stvari! Ali, vidite, ta mesečarka od vizavi preko puta nikada ne bi bila u stanju da ukiseli turšiju, a da i ne gavorimo o komplikovanijim stvarima!

Šta sam radila? Sela na autobus broj trideset i tri i sišla s njega preko puta Ade Ciganlije. Posle sam forsirala reku. Prevezao me Šuca — privatni prevoznik.

što sam do sada nalupetala (Videti moj neobjavljeni esej „O ulozi svitaca u mom životu“, Kondina 9, I sprat, zvoni dva puta kratko i jednom dugačko), zar posle svega da još pišem i neki blesavi maturski rad? Na časnu reč, vi niste čitavi!

i Laponkama (na primer, o mojoj bakuti), dok pojma nemamo o našim dragim susetkama, za kojima se po najmanje stotinu puta dnevno okrenete na ulici.

je toliko magnetofonskih traka da bi se u svečanim prilikama povodom rođendana grada Beograda, cela varoš mogla tri puta obmotati, a da preostane još materijala za veliku rođendansku mašnu.

Kako će vam samo izaći na nos! Koliko ćete samo puta ustajati po noći kao kakav mesečar i menjati pelene, a kad usput odvojite oko na čukarac, a njega nema pa nema; koliko

ustajati po noći kao kakav mesečar i menjati pelene, a kad usput odvojite oko na čukarac, a njega nema pa nema; koliko puta ćete samo da cmizdrite u kujni dok vam suze budu padale u pasiranu šargarepu!

Ne otkrivajte im sistem, neka se muče — ionako ćete sve posle platiti po hiljadu puta. Terajte ih da idu na rukama, da šene, da se tuku sa dripcima zbog vas, neka im propadaju kartoni za premijere jer vam

—Molim? —Kako si se samo ti mučio! Pa zar me nisi najmanje dvesta puta vodio u taj bioskop gde se okreću slične filmčuge? Matori se naglo uozbilji: —Slušaj, sine ... —I, ne zovi me sine!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

bor se saborno spušta s prestonih tuja; žalosti davne palme se pale: uzlazno nose gonjene, klane, gurnute s puta, žive pečene, presvislu nejač, žrtve bolèsti, guljene, drane, gvožđem žežene.

S Krstovog puta skrunjuj se u me, svetrajem kružnim, Svevišnji ume. BLAGO BOŽIJE BLAGO BOŽIJE Miholjsko leto. Melanholija.

U frulnom stanju ne žuborim kolom, no trpim napor brda što me guta a tamjan nudi putniku bez puta. Rastrojstvo zvučno puni se ozonom.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: A šta je to švermovala? JELICA: Ah, švermovati je to što u Beču kažu švermeraj. Koliko sam puta ja švermovala, ne mogu vam iskazati, ljubeznn tatice. MARKO: Ali šta je to švermovati?

ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim. No zasada dosta, evo mi bedintera. 9.

JELICA: Čujete l’, tatice? Jedan bedinter samo! (Gledi svuda.) Ovde virklih nije. MITA: Ja ne znam šta je to; više puta izgubimo šrajbpihl s novcima, pa me ne šilje tražiti; a sad za jednu maramu; — mora da mu je spomen od koga.

JELICA: Gott, kako je meni! MARKO: To su tvoji rumani i baroni! Nisam li ti sto puta kazivao da se ostaviš ti budalaština? Šta bi bilo da se nije slučajno ovako dogodilo?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Ovo je cvancik srebrni moj!“ I opet ču se kroz oblak siv: „Unuče dobri, bio mi živ!“ Razgleda Mjesec, kad blizu puta grudvica bijela pašnjakom luta i tužno bleji kroz noćni muk.

Putuje društvo kroz gore strane, divljinom strašnom bez staze, puta, nad njima šume prastare grane i kroz noć mrku patuljak luta.

ŠUMSKE BAJKE JEŽEVA KUĆA SLAVNI LOVAC Po šumi, širom, bez staze, puta, Ježurka Ježić, povazdan luta. Lovom se bavi obnoć i obdan s trista kopalja naoružan.

I divlja svinja pade ko kruška, smače je zimus lovačka puška. Po šumi, danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta. Veštak i majstor u poslu svom radi i čuva rođeni dom.

tako, veoma davno, pre trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega, starina hrast.

Dok sunca sija i jedan tračak drugovi biće pseto i mačak. Toliko puta ribu ti oteh u svom naletu grubom, varka te mnoga i brza noga spasi pred mojim zubom.

“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren.

“ Žuća i Toša još deset puta šapuću želje u suton snen, i deset puta žestoka svađa zbrisa im nade za jedan tren. „Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi tiše.

Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na suncu cvao, mlin je tri puta uzdahnȏ tužno, pljusnuo vodom, a zatim — stao. Smiren je žrvanj još topal bio i mirisao na brašno meko.

Dobro ga znadeš, u psećem svetu nikada takvog više, stotinu puta ovo sam čuo iz usta deda-Triše. Taj ti se svuda desio prvi za zecom gde se majalo, kad smo jurili mačke i vrapce,

„Valjaće mi on u tami, u Kumovoj gustoj Slami, kad avion skrene s puta i zaluta.“ Još mudri deda misli na lov, karabin sebi kupio nov.

“ Još mudri deda misli na lov, karabin sebi kupio nov. „Ni ovo — kaže — uzalud nije, valja za puta, gore se Medved Veliki krije, a to je zverka ljuta.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Nigde se ne vide svetiljke. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. Pred krčmom, u potpuno mračnoj ulici, dva puta više ljudi. Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev.

Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati. Nekoliko puta uzastopce, ne videći da sam već primetio i otpozdravio. Bilo je neprijatno, ali rešeno zadržah svoj osmeh.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

IX BRODAR Bez krmila svoga, bez pravca i puta, Brod zanesen juri, tumara i luta. Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

dostignemo, daj nam da u stvorenom stvaramo ne bi li mir u nestvorenom našli, roka nam daj za pripremu nebeskog puta da stranputicom u polusnu ne naselimo provalije hadske, jer pre dugog premišljanja u smrti i dugog delanja pre nje,

Varlaam je zver. O tome sutra. Vidi se kob na čelu naših zvezda. Skučavam. Zar sada, mrcino, skloni se s puta — znaš da ne vidim, crkva se moja topi, od miline, nema sunca, veštice me polako jedu i majka mi srce vadi, i sin.

Strina me lučem osvetljava, idem nizbrdo i ležem posred puta: pružam sam sebi ruku, ali ne vredi, odlazim, ne mogu pomoći. Pomoći!

Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh

da nešto porade i pomognu, pa opet štap u ruke i krenu dalje, zatvarajući krug prebivališta u sledu ko zna koliko puta ponovljenom u trajanju svog dugog i posnog veka. Na jednom mestu pomislih: ovde će me sigurno zmija ujesti.

svetlosti klizi penje se otšelnik liticom Zakona Senka se plotna domogla Atona Ovoga jutra već nekoliko puta Razdaljine između čoveka i Tvorca prvo su rasle sporo, onda vrtoglavo brzo.

Njegova plot, više puta preporođena, počinje da živi u svojoj dragocenosti. Slovo nek ostane u slovljenju ili neka se vrati u sam prostor Slova.

tako se eto na svakom narodu slomiju kola i po više puta te počnu liturgije Sotoni zaista značenja nisu prenesena pssst!

zbog ovakvog kraja ja sam bio pomirljiv i sasvim je izvesno da sam veseo (crno uopšte nije tužna boja) i mnogo puta mi podvališe ugovarači dok sam zaneto čitao zabranjene knjige ko hoće sa mnom neka digne ruku pređite ovamo još nije

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Moj prvi muž spavao je kao top, bog da mu dušu prosti, ali drugi budio me je po nekoliko puta noću; pravi budilnik. Pa eto, kraj njega sam se navikla.

AGATON: Ama, nemojte vi mene učiti šta ću mu reći. Nosio sam se ja već toliko puta s advokatima, umeću valjda. PROKA: E, pa hajde, boga ti, pođi!

Pokojnik nam je i inače vrlo mnogo činio, naročito meni. Toliko puta me je obradovao kakvim darom; tako, često je satima razgovarao sa mnom, a jedanput, kad sam bila bolesna, nije se

?? AGATON: Jest, ispitivao sam ga. PROKA: Pa? Govori, brate Agatone, govori! AGATON: Ama, neka je on sto puta advokat, stari sam ja islednik, ne može on meni izvrdati.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli. Gledaju vas detinjskom ljubopitljivošću i puno puta pustiće vas da prođete, a da vam ne postave nijedno pitanje.

ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... Piskala je truba, uporno, tvrdoglavo, kao da nekom tera inat. Umoran od puta, a nenaviknut na ovako rano ustajanje, teško sam se budio. Trailo se već obukao i drmao me.

U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra. Seljaci, već premoreni, zastrašeno su odmicali i ostajali pokraj puta... NA DUGOM MARŠU Bili su topli dani jula meseca. A maršovalo se često od jutra do samoga sutona.

Nekada su ove zamerke bile na svome mestu. A mnogo puta je zamerao bez ikakvog povoda, tek samo da nešto primeti. Mislio je valjda da je komandant i svojim činom pametniji od

Krsta, težak i glomazan kao „Eksilo“ na kome je jahao, neprestano se žalio što nije poslužilac, te da i on skrene sa puta u poneku kuću.

koji je sam izvukao više batina nego svi skupa vojnici u bateriji, zadovoljan što su ga mimoišle batine ovoga puta, posmatra Krstu vozara kako briše konje i veli mu šeretski: — He, Krsta, batine su iz raja izišle...

Pešadija je već izlazila na drum i hvatala desnu stranu puta. Ljudi su potrčkavali da u mraku ne izgube vezu, a municija u fišeklijama je kloparala. Zastadosmo... Negde je zagušilo.

Ta on je bio njihov drug, doskora je bio živ, i zar da ga bace kao stvar pored puta... A koliko je tek mrtvih pred nama. Pri svakom ovom pucnju, od kojeg zemlja trepti, padaju mrtvi i ranjeni...

—... A jedra da prsne, sva je nabubrela. Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči. Kod nas bi sto puta pobegla. A ona jok, kao da me čika. — Pomozi bog, snao, kažem ja. „Bog ti pomogao... A otklen si?“ — pita ona mene.

— Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda. Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu.

Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest. A tamo napred se nešto odigrava. Raportiraju ordonansi i opet se vraćaju.

Približismo se njegovim padinama. Milojko vozar skrete mi pažnju da vojnici koji su napred pretrčavaju na jednu stranu puta, gde zastaju i nešto posmatraju. — Sigurno ima mrtvih — dodade i ošinu konja, kao da bi želeo što pre tamo da stigne.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Po brezama, što su kraj puta otomboljile svoje tanke i neobično duge prutaste grančice, ponameštale se dugorepe svrake i po neka vrana, opustile

u selo, pa gledaše da ne izgubi iz vida školu, koja se, sa svojim visokim dimnjakom, izdizaše malo u stranu od seoskog puta..

Pa to su najobičnije pojave u školi ; To već ne sme nikako da vas ljuti, jer će vam se ponavljati onoliko puta koliko imate časova rada u školi. — Mora, bratiću!... nastavi Stojan sa kućnjeg praga.

Pisar s nekom naročitom intonacijom ispriča, kako se plata vrlo, vrlo neuredno izdaje, kako učitelji moraju po nekoliko puta dolaziti k nemu uzalud, ali ona, gospođica Ljubica, ne mora se za to brinuti.

Ljubica poznade ćatin glas, pa planu svojom odvažnom, plahovitom srdžbom. — Ha, pijanice jedna, ti li si to ? Marš s puta... dreknu ona, pa gurnu pijana Bogosava iz sve snage.

«... I opet se preda radu grozničavo, žudno, sa nekom čudnom odlučnošću. Gojko je obilazi na radu po nekoliko puta dnevno, pomaže je savetima i naposletku poče da drži predavanja njenoj deci. Radi se ozbiljno i svojski...

I vi da se spremite da idete sa vašom decom. »Hvala Bogu, čini mi se ovako reče, odahnu čiča, jer ga je Gojko tri puta slišao, dok nije dobro naučio celu naredbu napamet.

Toliko puta je sa zavišću gledala kad varoške učiteljice idu sa decom u crkvu, pa je tada u sebi pomišljala, da će i ona dočekati

Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu. Taman da se lepo putuje. IX Ljubica se već nekoliko puta žalila pisaru na Gojka, a poslednji put dosta otvoreno izjavi, da bi dobro bilo kad bi on bio premešten.

Toliko puta je, dok svršavaše školu, idući glavnim ulicama beogradskim, zastajala pred zlatarskim izlozima i ostajala tako kao

Posle nastupa mučno i teško školovanje u Beogradu. Nekoliko puta je pokušavala da pobegne kući, ali je znala šta je tamo čeka, pa je stezala srce i išla svoju »tužionicu«...

Noge mu veoma zebu... Ustade, pa poče brzo hodati, ali kad pruži korak, taman ima prostora da korači četiri puta. Ide unaokolo, ukršta sredinom, samo da se zgreje.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

— Ako će je dati za Meseca, On se menja za godinu dana Puno pravo do dvanaest puta, Dvanajst puta sestra udovica; Ako će je udati za Sunce, I Sunce je naglo i žestoko, Pripaliće seji našoj lice —

— Ako će je dati za Meseca, On se menja za godinu dana Puno pravo do dvanaest puta, Dvanajst puta sestra udovica; Ako će je udati za Sunce, I Sunce je naglo i žestoko, Pripaliće seji našoj lice — Daćemo je Munji

Nijesam se junak oženio, Veće ’oću s tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe!“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje.

175. Pokraj puta rodila jabuka: Sve biserje i drago kamenje. Sve visoko granje polomiše Gledajići na vrhu planine Gde dva brata lova

204. Ono moje što na putu šeće, Putem šeće, a plećima kreće, Čini mi se, prevarit’ me neće; Tri puta me lane pogledao, A proljetos okom namignuo, A večeras brkom nasmijao, A sjutra će rukom zagrliti. 205.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

istupi napred i pokloni se) FILIP: U ulozi starog grofa, nesrećnog oca Francovog i Karlovog, pojavljuje se, ovoga puta izuzetno u muškoj ulozi, naša tragetkinja, Jelisaveta Protić! (Jelisaveta se pokloni.

Pa, kad razmisliš, pođeš ili ne pođeš! Al kad znadeš da moreš i da se obrukaš, ne bi razmislio dvaput, no devet puta! I ne bi nošo! Čudna stoka su ljudi! Više se plaše bruke, nego smrti! VASILIJE: Vi znate šta radite.

Vasilije igra ulogu reditelja.) JELISAVETA: „Sine moj!” VASILIJE: To treba da kažeš tri puta! JELISAVETA: „Sine moj! Sine moj! Sine moj!” VASILIJE: Ti mu pritrčavaš! Tako! I hvataš ga za ruku!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pečate ustava i prava, zakona i štatuta, privilegija hiljadu puta, obećanja i fermana, pohvala sa svih strana, naroda mog: da vidi Bog. Zidajte hram beo ko manastir.

Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom vrisku. OČI O koliko puta kad pred tobom osetim: da želim da ostavim za sobom moje tužne misli u očima ti bistrim, neveselim...

O koliko puta kad nam nad posteljom sat ućuti, i na tvom pobledelom licu od milja primetim dosadu lutalicu... O koliko puta tad

O koliko puta tad ustajem sam, poguren i crn pa se zagledam kroz mutan prozor u proplanke daleke. I osetim da mi nije dosta ljubav

I, tako, bez reda, mladost uvijam mirom, snegova i leda. I, tako, bez puta, moje milovanje, po umiranju luta. A mir, svud je mir, kad raspnem šta je bilo i priklonim glavu na ono što me čeka; na

Tu, i tutilo. Valjda zato, bio je prava zver u čoveku. Međutim, kao što mi se to desilo nekoliko puta u životu, ja sam vrlo dobro prolazio baš sa takvim čovekom.

Jeste li učestvovali u bitkama?“ To isto. Ponova. Po nekoliko puta. Mene je tetka, u takvoj prilici, sakrila jednom u bolnice Salcburga, zatim u sanatorij Grafenhof (St.

Na kraju krajeva, vuk bi pojeo magarca. Sećam se, na primer, onoga što se, dok sam ja bio tamo, desilo dva‑tri puta Turcima.

Sećam se da je dolazilo, dok sam ja bio tamo, i do ozbiljnijih šala nego sa Turcima. Nekoliko puta nemačka Komanda na stanici u Oršavi urlikala je preko telefona, tražeći neke transporte, u zadocnjenju.

Komorana ima, to prvi put čujem, sa obe strane reke. A što se tiče dvadeset i devete, koja se toliko puta klela da će pobiti sve austrijske oficire, nije, vele, nikog ubila. Pukovnik je dobio svega dva šamara.

privremenog, totalnog očajanja, kod mene je bilo nastupilo neko novo, totalno radovanje, da idem tamo gde sam toliko puta, od detinjstva, da budem, želeo. Idem, velim, tamo mi je mesto. Niko još, nikad, nije izbegao svoju sudbinu.

B. Cvijanoviću rukopis moje prve zbirke pesama, koju sam nazvao Lirika Itake. Kao što rekoh, Cvijanović je tri puta odustajao od štampanja.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

S ljudima se rđavo slagao, često se svađao s njima. Mnogo bi puta planuo i dolazio u jarost za ma kakvu sitnicu i naposletku je došlo dotle da se zavadio s celim svetom tako, da mu je

Mi smo, smem reći, bivale i u Božjoj službi. Bog je nas više puta upotrebio za svoje božanske namere a na čovekovo dobro... Šta? Ne veruješ? Evo čuj!

II., 16. U gluvoj noći bezljudnih pustara Bežeć pred mačem krvnika Iroda Devica — mati s čedom se odmara Posle tolika puta, mučna hoda.

On je sretne I sažali se na nju... I, da je skloni, uze je, metne Na cvet pustinjski ukraj puta, Cvet što je niko iz peska žuta.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

sam putovao po tuđini, po širokom svetu, ali ne naiđoh nigde na zemlju ni nalik onoj viteškoj zemlji o kojoj mi toliko puta otac pričaše. Ali, tražeći domovinu moju, naiđem na interesantnu zemlju i lude, o čemu ću vam, evo, pričati.

Prođem tvrđavu i uputim se ulicom što vodi u grad da se gde u hotelu odmorim od duga puta i da potom potražim rada kako bih od te zarade mogao dale produžiti put i tražiti svoju domovinu.

Vi ste, na svaki način, bivali već nekoliko puta do sada ministar? — Nisam nikada. — Nikad!... — uzviknu on zabezeknuto od čuda.

Mi smo u tome pretekli ceo svet. Samo za poslednjih deset godina doneto je petnaest ustava, od kojih je svaki po tri puta bio u važnosti, odbacivan i opet nanovo priman, te tako ni mi, niti se građani mogu razabrati i znati koji zakoni

Razume se, posle toga njegovog govora ponovi se nebrojeno puta: „Živeo!“ Sad se tako izređa desetak govornika iz raznih krajeva otadžbine, a posle svakog govora stari državnik je

Zatim će se svi ispraviti, dići gordo i ponosno glave, kao što dolikuje hrabrim sinovima naše zemlje, i tri puta gromoglasno uzviknuti, uz jek truba i lupu doboša: ‘Živela Stradija, dole s Anutima!

” Starac je ovu rečenicu pročitao više od deset puta, i onda ostavi hartije na stranu, diže glavu, zažmiri malo i poče napamet: „Gospodo poslanici, posle poštovanog druga

Opet zatim pokuša da je izgovori napamet, ali bez uspeha, pogreši. Ova se procedura ponavljala nekoliko puta, i uspeh sve gori. Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi.

Nego, kažite vi meni koji poznaje onoga putnika tamo što još od jutros sedi u hladu kraj puta?... Nastade tišina, svi se okretoše nepoznatome i uzeše ga meriti od glave do pete.

Kako ga ja cenim, izgleda da je vrlo pametan čovek, jer neprestano ćuti i misli. drugi bi se, brzoplet, već deset puta dosad umešao među nas, ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi sam samcit i samo ćuti.

Vođa, svojski namršten, oborene glave, koraknu nekoliko puta, mašući dostojanstveno štapom ispred sebe, a masa krete za njim i viknu nekoliko puta: „Živeo!

oborene glave, koraknu nekoliko puta, mašući dostojanstveno štapom ispred sebe, a masa krete za njim i viknu nekoliko puta: „Živeo!” Vođa koraknu još nekoliko koraka i udari u plot od opštinske zgrade. Tu, naravno, stade on, stade masa.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik. Odvojio se od svog društva, jer vidi u drugom čoporu dosta lepih i gojaznih krava.

Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza. S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce da brže lupa, kao

Starci su već prezevali ponoćno doba, pa im je sad mnogo lakše. Preturili su drem, a bardak je već nebrojeno puta obišao unaokolo, te zagrejao stare i umorne kosti... Prolazi ponoćno doba, a sa njim i njegove strahote.

Samo starci i babe, pošto ih bardak nebrojeno puta opkruži, dobiju volju da se malko sa vampirima i vešticama pozabave. Ali se sad na njihov razgovor malo pažnje obraća.

Zar nije on sâm, eto ovde, među ovim sumornim zidovima, toliko puta sedeo naslonjen na ovaj prašljivi sto i mislio: da li će se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se

I opet se nastavi čitanje, koje se ponovi ravno sedam puta. Ja vi ni sad ne umem kazati sve što se tu čitalo o našem kapetanu i njegovim »nedelima« i »bezakonju«.

Zatim se ućutasmo i kašljucnusmo svi po nekoliko puta, pa da se ne bi i dalje ćutalo, čiča Đorđe kaže: — E ja. Drugi odmah to prihvati, pa doda: — A ja...

Znao sam da od mog stana do škole moram koračati pravom ulicom sto i devet puta. Izmerim od prilike koliko sam prošao, pa pođem napred i počnem brojati.. — Jest, ona je; to je moja škola.

A kad je preuzvišeni suviše ljut, on naredi, da se krivac vazdušnom lađom prenese u mesto novog naznačenja. Često puta se dešava, da neko doručkuje u Kragujevcu, a ruča u Knjaževcu. — Genijalna misao! — uzviknuh od čuda.

Kad naiđeš u njega iz drugih sela, izgleda ti kao da si, posle teška i umorna puta po sunčanoj pripeci, zašao u hladovito osoje, gde ti miris bučja i žubor potočića dušu razgaljuje i uleva u nju

Zatim se polako okrete i ode svojoj kući. Od tada su i deca pazila šta pred njim govore. I ja sam dosta puta provodio sa čiča Perom cele časove; mislio sam posle tih sastanaka dugo o njemu i svakad mi se on prestavljao kao neka

Prekrete nekoliko puta s jedne noge na drugu, ne znajući na koju stranu da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet? Jesam li ti hiljadu puta kazala: neću da te vidim tamo! DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka!

JEVREM: Kako o kandidatu? Zar nije Petrović vaš kandidat? IVKOVIĆ: On je bio prošloga puta. Ali sad... videćemo... možda nećemo njega. JEVREM: Hoćete novoga? IVKOVIĆ: A vi? JEVREM: Pa, znate...

SRETA (zvoni): Molim govornika da ne govori po dva puta o istom predmetu. JEVREM (prilazi Sreti familijarno): Znaš, ja sam hteo...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Rajhov Sistem higijene znao je sav skoro napamet, kao vodu. Koliko je puta samo citatima iz Rajha »pomerio cimentu« kapetanu kad je pisao dopise protiv njega!

A još milije bi mu bilo kad mu izađe kakav njegov rad. Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.

Kad bi izašao koji njegov rad, on bi ga onda, ako niko ne čita, po nekoliko puta pročitao. Tada nije ništa iz novina čitao, samo ono njegovo.

malo k sebi, da vidite ko vam to piše, i još više se začudite kad vidite da je to Sreta, onaj isti Sreta što je po sto puta danas s vama. Pogledate šta vam može to pisati!

je zato oduševljeno pričala kako se uoči onog dana kad će otputovati četiri sata na fijakeru vozala po varoši i sedam puta se prevezla pored načelstva i jedanaest pored telegrafa i petnaest pored načelnikove kuće, upravo pored načelnikovice

One su saznale i objavile te podatke o štatistici dece ćir-Đorđeve; a one su ga mnogo puta i metale na svoje udovičko rešeto.

I nije jedanput ćata čitao seljacima Zvanične novine i u njima darežljivost ćir-Đorđevu. Koliko im je samo puta čitao kako sam gospodin ministar vojeni izjavljuje blagodarnost darežljivom darodavcu Đorđu Ružiću, mehandžiji, na

Tako je već nekoliko puta bilo. Umeo je on lepo da zaduži, kao što vidite, i samu državu. I eto takav čovek koji je mogao svakome da ugove i

— Pa ima... eto onaj gazda Đorđe Ružić. Njega je nekoliko puta odr’o ka’ jarca za neke kaišarluke. Pitaj njega za to, on zna ljude još i bolje od mene.

Ime njegovo, to jest Mićino, čuli ste, čitaoci, već toliko puta, i ja vam se sad moram izviniti što vam ga nisam u svoje vreme predstavio.

Koliko puta sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan

A zato su ga mnogi neobrijani a ženjeni seljaci u selu užasno mrzeli; nije im se nikako to dopadalo što se on toliko puta nedeljno brije, pa čak, čapkun jedan, izbrijava i vrat da se sve svetli kao da ga je slaninom namazao!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Četiri sata? Kakva četiri sata! Ono jeste, stajala je jedno vreme pored puta, Dok su se dečaci-rvači hvatali oko vrata, I to je trajalo — pa... jedno četiri minuta.

Uopšte, dok mesec po nebu rovari, Dešavaju se čudne stvari... Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo kad bi, u ponoć, svi svatovi stali I zabušili od vremena popet minuta?

(U početku je ličila na Hitlera). Odluči tetka da ih zatre, Pa kupi brijač ljući od vatre, Brijala ih je, šest puta na dan, Al oni pružahu otpor gadan. Tetka nije znala da od brijača Dlaka na čoveku samo jača ...

Goniše je. Trista puta umače Od kašike i drvene kutlače. Tužiše je i Pijačnoj upravi... Naposletku, u medu se udavi!

(Orlu je živeti najmilije U dvorima Gromovnika Ilije.) I pošto nije gladan, On po sto puta na dan Zmiju baca sa neba Da je sačeka tačno gde treba. Sad u nebo, a sad nadole!

Sunce kad zađe, igračka Poslužiće mu za obrok. PSI I PROGRES ...Od Beograda do Kreševa i Preševa Pokraj puta, na stotine leševa: Psi su žrtve automobilske hajdučije, Al u budućnost ne može se drukčije!

više nikog i ne potresa: Psi plaćaju cenu ljudskog progresa, A on, Progres, gazi svakog, bez reči Ako mu se nasred puta prepreči.

Eto zašto vozeći se, sve češće Prožima me duboko saučešće Za kraj puta poginule džukele, Za sve pregažene i neuspele!

Kroz rukave se po sto puta provlače Košulje, učkur luta ko Ulis, Gaće se takmiče u skoku uvis, Pljušti voda, ko u potoku: Mašina uživa u svom

PUŠKA ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu stvar — Pušku koja nikoga nije ubila.

Izišla je i ona dva puta na bojno polje, Poznati su joj i veći ratni pohodi, Čak je i pucala, al reda radi, bez volje, Pazeći da nekog

Četiri puta menjaše joj nišane, Davali su joj strelce mlade, dobro držeće, Al ona dva veka ne htede da pristane Da puca na ljude,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kod mužjaka glava postaje još šiljastija, i to time što se smežura gornja usna. Oči se jako uvećaju, postanu dva puta veće no pre toga, više su izbuljene i daju izgled kao da se nalaze na glavi više bočno.

godine sa svoga puta po okeanu, učinio u francuskom časopisu »La Nature« od te godine. On je jednu mladu jegulju zatvorio oko polovine maja

Danas postoje tačne karte tih putovanja, u kojima je pored samoga pravca i puta, obeležena i brzina. Brzina je različita prema vodi na koju jegulja u svome putovanju naiđe.

Tu je kraj svadbenog puta i u tim se dubinama odigravaju scene koje do sada niko živi nije posmatrao ni neposredno ni ma na koji način posredno,

Druga jedna vrsta ima tako elastične i rastegljive želudac, usta i ždrelo, da guta ribu Z—4 puta veću od nje same. I uopšte, sve te dubinske ribe su vrlo proždrljive; one love bez odmora i svaruju velike količine

maja 1876. godine, brod »Challenger« prešao 130 hiljada kilometara (što čini više od trostrukog puta oko zemlje po njenom najvećem krugu), da je izvršeno merenje temperature morskih slojeva na 255 mesta, oko 500 dubinskih

Naučni materijal, koji je »Challenger« doneo s puta, bio je tako izobilan i od značaja, da su tadašnji svetski naučnici kakav je, na primer, bio Agasic, stajali

Detaljnije proučavanje toga obilnog materijala, sačuvanog u potpuno ispravnom stanju, razdeljeno je, po povratku s puta, na razne stručnjake, i ono je dovelo do saznanja da organskog života ima u svima dubinama do kojih je ispitivanje dotle

Zatim je 1872. godine izaslata jedna opet američka ekspedicija sa brodom »Haѕѕler«, sa kojom je i toga puta išao Agasic.

godine produžio ranija proučavanja morskih dubina, ovoga puta najpre po Sredozemnom moru, a zatim, godine 1894. po Atlantskom okeanu, počevši od Maroka i produžujući u pravcu

Ovoga puta, prošloga leta 1938. godine data mi je bila prilika da i po drugi put prođem pored Sargaskog Mora i ponova vidim Bermud

Mala bretonska ribarska varošica Pempol, iz čije smo se luke ovoga puta otisnuli na okeansku pučinu, čuvena je kao gnezdo i polazna tačka islandskih ribara, koje je toliko proslovio Pjer

Rakić, Milan - PESME

Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja. Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno

JASIKA Nad krovovima nebo sivo, A izmaglica vlažna luta I ko prozračno meko tkivo Pokriva pravce moga puta. Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

IZNIJELI SU KRSTE S LOVĆENA NAVRH CRKVINE. PA SU PO VRHU SJELI, GAĐAJU PUŠKAMA I BROJE KOLIKA PUTA KOJA ODJEKNE. SERDAR JANKO ĐURAŠKOVIĆ Čudne puške, valja mušku glavu!

svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je predugačko, da odlijem đe je prepunano; da pregledam u mladeži zube da se ruža u trn ne izgubi,

VOJVODA DRAŠKO Bješe, brate, dosta lijepijeh, a grdnijeh deset puta više; od bruke se gledat ne mogahu. Bogatijeh bješe pogolemo; od bogatstva bjehu poluđeli, đetinjahu isto kao bebe.

A slijepcu oči ne smetaju, no se drži sve jednoga puta, kâ pjan plota kada se prihvati. VOJVODA BATRIĆ Da pričamo snove pri kretanju!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Juče sam bila tamo i rekoše mi: tek što se nije vratio s puta. I neću ja više da drhtim i da strepim pred njim zbog tebe; neću više da lažem i da te krijem.

— završile su. I to je pomagalo, zastrašivalo, jer znalo se šta čeka toga. I zaista, čim bi on došao s puta, odmah bi se cela rodbina sticala: žene, tetke, | strine.

Po tri puta bi se neki kolači mesili, koji ne bi ispali kao što treba. O pranju, ribanju, nameštanju i kićenju soba po nekoliko bi se

Njima bi se tada davale, ne stare haljine, već samo tek nekoliko puta nošene, koje su bile ili bojom ili krojem izišle iz nošnje.

Kćeri, s pomoću stričeva i rodbine, mesto njega vodile kuću. A i on sam morao više puta u godini da dolazi, da ne bi sve to palo u oči i sve se saznalo. Ali nije ostajalo samo na tome.

Pamti se da iz amama gotovo nije izbijala. Pa onda Sofkinog dede rođena sestra, „čal’k Naza,“ kako su je zvali. Tri puta bežala kao devojka. Tri puta se turčila. Gotovo jedan čivluk otišao otkupljujući je i dovodeći natrag.

Pa onda Sofkinog dede rođena sestra, „čal’k Naza,“ kako su je zvali. Tri puta bežala kao devojka. Tri puta se turčila. Gotovo jedan čivluk otišao otkupljujući je i dovodeći natrag.

Ali o prodaji osobito njemu, efendi-Miti, nije se smelo pomenuti. Voleo je i pristajao na sto puta gore pozajmice, uzimanje novca pod interese od zelenaša, nego da se ma šta proda i otuđi.

Tako isto koliko bi puta gledala i one kćeri Taška samardžije, više njihne kuće, u istoj ulici. Ima ih četiri. Sve jedna drugu sustigle.

I onda bi počela da oseća ono što joj toliko puta dolazilo i što nikada sebi nije mogla da objasni... Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveće, drveće, i više nje ovo

A koliko bi puta, čisto kao kakav muškarac, sa tolikom strašću počela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod

Ali nije ona ta koja bi, kada nešto naumi, na po puta stala, ustukla. Brzo ga dovuče k sebi i držeći ga međ kolenima i, ne slušajući njegove neprirodne glasove od straha i

Pandurović, Sima - PESME

Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi... Treba nam leći, snovi moji stari. Često smo puta ustali; Često smo puta duge noći bdili I prkosili nevidljivoj sili. Danas smo tužno sustali; Pa neka!

Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi... Treba nam leći, snovi moji stari. Često smo puta ustali; Često smo puta duge noći bdili I prkosili nevidljivoj sili. Danas smo tužno sustali; Pa neka! Ko će još pep’o srca sad da žari?

I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće. U taj Zanošljiv trenut godine i snóva Ja sam voleo, srećan bio, znam;

Tu, gde je skoro bila borba ljuta, Leševi kónja i topovske kare, Oružje, strvež leže ukraj puta. Na palo carstvo sada ponoć gluva Mistični veo razastire nemo, Uz tihu pratnju prohladnoga ćuva, Kroz koju ćutom,

Svako mesto, kamen, žbun i travka žuta Drhte pod vetrićem jedne noći strasne U kojoj mrtvaci leže ukraj puta, A daleko plamte silne vatre jasne.

U toj borbi što se komeša i menja, uz krvave zublje što nas zori vode, Podeliću sudbu svoga pokolenja, Prokrčiti puta pobedi Slobode; Il’ s otrovnom mržnjom, kraj slomljena mača, Srušiti se gordo, bez jauka, plača, U požaru koji

Jer kad ih zasiti hladno dostojanstvo Kosmosa, one će, ipak, zadovoljno Vratiti se s puta kroz večno prostranstvo Kolevci svog bola i radosti, voljno, Da osete život bez tupe praznine, Bez očaja puste

Zato neka tama, duboka i verna, Zaštitnica ovih ostataka bude Što čekaju da se naše duše vrate Sa mračnoga puta vremena bezmerna.

Na bespuću kada ne zna šta je, gde je, U noći po kojoj, samac, bedno luta Bez pravca i smisla, bez cilja i puta, — O, čovek je danas „čovek što se smeje“.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Starac kihnu jednom, drugom i trećom; zatijem nakašlja se toliko puta, pa najzad: „Čujte vi dolje, pod bedemom! Zapov...“ „Šjor konte ’bro jutro!“ prekide ga neki debeli glas ozdo.

“ Zatijem, diže struku na glavu i momačkijem korakom stade se peti. Nije kročio sto puta a mećava zavija. Kako naprijed ona sve to jača. Serdar doviknu nekoliko puta, svojima da hitaju e će ih on stići.

Nije kročio sto puta a mećava zavija. Kako naprijed ona sve to jača. Serdar doviknu nekoliko puta, svojima da hitaju e će ih on stići.

“ reče serdar, pa nategnu junački. Pošto ispi čašu, nasloni desnu mišku na koljeno, lijevim dlanom otra nekoliko puta brke, pa i lijevu mišicu prevjesi preko koljena i osta tako ne mičući se, malo zinutijem ustima i gledajući netrepimice

Njegove lijepe crte dođoše opet u sklad. Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te dohvati gusle što visjahu ukraj oružnice, otra prašinu š njih, pa zagudi i zapjeva, počimljući

Ovdje uzgred da kažemo i taj novi manastir dva puta je bio paljen od Turaka, 1714-e i 1785-e, ali ga ne razoriše. Razumije se da je Danilova građevina mnogo skromnija no

Cijelu su božiju noć vijali, a sad je u prozorje dva puta studenije no oko po noći, (ako ne znaš iz iskustva) pa i oni urlikali dva puta jače, da se po svem polju razlijegalo.

noć vijali, a sad je u prozorje dva puta studenije no oko po noći, (ako ne znaš iz iskustva) pa i oni urlikali dva puta jače, da se po svem polju razlijegalo. Ni to ne prenu čovjeka na prozoru. Zamišljen, dašto!

Ćelija bijaše prostrana koliko bi tri puta kročio pro nje i, gotovo, prazna, jer od pokujstva ne bješe do niski krevet u nuglu, trpezica jedna uz duvar (na njoj

Ta je soba bila prostranija barem četir puta od prve. Pod sav bijaše zastrt šarenim ćilimom (po svoj prilici podgorička tkanina).

To je bila prijemna soba Gospodareva. Đakon skide kapu pa stade iza Vladike. Vladika se pokloni i prekrsti tri puta, pa osta nekoliko trenutaka moleći se šapatom. Kad svrši molitvi, upitaće đakona: „Zar se još arhimandrit nije digao?

“ „Ne znam, Gospodaru!“ „Ajde ga zovi!“ Đakon iziđe. Vladika se prošeta dva-tri puta po sobi, pa iziđe i on i siđe niz kamene stepenice od dokseta, uputivši se k crkvi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

zasnivaju se na igri reči, na zavođenju izgovorom, pa bilo što se pojedini izrazi zadaju da se brzo i pravilno, više puta uzastopce, izgovore, bilo što je potrebno da se pogodi u postavljenom zadatku prerušen smisao — odgonetka.

— Nije sve zlato što se sija. — Spolja gladac, a iznutra jadac. — Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi.

— Cijeni cijenom, a mjeri mjerom. — Riječi treba mjeriti, a ne brojiti. — Bolje je omjeriti, pa krojiti. — Sto puta mjeri, a jedanput striži. — Meri i važi, pak onda kaži. — Laka pamet — brze noge.

— U starom dušmaninu nema nova prijatelja. — Tko traži puno prijatelja, nahodi malo. — Drž’ se nova puta i stara prijatelja. O DRUŠTVU — Jedna lasta ne čini proleće. — Sam čovek nikud pristao. — Sama ruka mrtvoj druga.

Pustio bih ja njega, ali neće on mene. — Nekakav Turčin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda, dozvavši svoga druga koji je bio ostao na putu, kaže mu:

Rekla domaćica, kad je došao komšija Mitar pa večeru, pa ne hćela ništa više pristavit’ nego na namjernu, pa tako više puta rekla đe op čuje, te on jednom reče: „Ma, komšinice, nemoj da sam vazda vaš, nego kadikad neka budem i tuđin!

Videći se na nevolji, seti se svoga zaštitnika sv. Klimentija, i pozva ga nekoliko puta u pomoć, ali pomoći nikakve, već ga voda sve dalje nosi. Kada se nađe na nevolji, on se seti i sv.

Nesrećan čovek, našavši se pred očiglednom opasnošću da bude zgažen, siđe s puta u jarak, a srećan čovek ostane na putu da mirno sačeka konje s kolima i svoju sudbinu.

Kad je pastir zmiju i treći put stresao, ona je cičeći otišla u grad i uklela pastira, da mu tri puta opustjela kuća. Pastir se na to vratio kući, brzo zatim umro, a kuća mu je već dva puta bila pusta.

Pastir se na to vratio kući, brzo zatim umro, a kuća mu je već dva puta bila pusta. SREBRNI CAR U Kučajni se od pamtiveka kopa ruda...

Tako žetva ćetena i konoplje koja je dotle bila obilna, ovoga puta ne donese ni zrno ploda. Tada „prokleta“ Jerina prokle ovo mesto: — O da bog da, Ponikve, nikad ne ponikle!

3 (Polaženik obiđe tri puta oko vatre, starne malo badnjake, pa sedne na pročelje, gde ga ogrnu guberom; on uzme vatralj pa kreše ugarke i govori):

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

je košeno, a žena, da je striženo, svade se, i čovek udari ženu, pa joj stane vikati da ućuti; a žena pristane pored puta uz čoveka, pa mu unese dva prsta pod oči, i njima strižući kao nožicama, stane vikati: „Striženo! striženo! striženo!

striženo! striženo!“ Idući ona tako pored puta, a ne gledajući preda se, nego čoveku u oči i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu rupu, koja je od ozgo bila

Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama. Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo!

Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama. Opazi je međed s kruške po izdaleka, pa kaže svinji: „Zlo svinjo!

eto lisice, đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice vata oko puta.“ U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na guvno, i tražeći miša stane šuškati po slami.

eto ti pudara od onijeh vinograda, pa uzme onu glavu s nama te metne u praću, pa okrenuvši je nekolika puta sebi iznad glave, baci je preko vinograda da plaši čvorke, i kad padnemo na jednome brdu onda ja pokvarim ovaj zub.

” Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: „Sad imaš nemušti jezik.

Idite još jedan put u svet, pa koji donese lanac da se | devet puta obavije oko naše kuće, onoga ću ženiti.” Tako se braća umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmlađi upravo

” A on joj odgovori: „Kazao da donesem lanac koji se može obaviti devet puta oko naše kuće.” Ona ga opet lepo nahrani i napoji pa ga uvede u žutu sobu i reče mu: „Ne boj se ništa, opet će

” On uzevši lješnik pođe dalje, kad opet do malo nađe treću babu đe sjedi ukraj puta, i ona ga upita kud ide, a on joj kaže da ide prositi đevojku tu i tu.

nego naumi da vjenča aždaju kako će više zlo činiti, i uputi se u nekaku pustinju đe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noć stigne te u nekakoj pećini zanoći.

mjesto pođe đe mu je bilo rečeno, i priđe nego počne rabotati prekrsti se prema suncu, koje u oni trem izlažaše, u tri puta govoreći: „Sunce na istok a jaki Bog na pomoć!

Sveti Sava - SABRANA DELA

“, a priklanjajući glavu i kolena do zemlje govoriti: „Sagreših ti, Gospode, oprosti mi!“ — tri puta. Ostalih dvanaest puta to učiniti brže, tako da se odjednom na svakom kolenopoklonjenju i ustajanju prinose ranije rečene

“, a priklanjajući glavu i kolena do zemlje govoriti: „Sagreših ti, Gospode, oprosti mi!“ — tri puta. Ostalih dvanaest puta to učiniti brže, tako da se odjednom na svakom kolenopoklonjenju i ustajanju prinose ranije rečene molbene reči, ali svi

i kolenopoklonjenja po višerečenom zakonu, to jest šest psalama sa trećim i šestim časom, kada udara bilo po običaju tri puta. A kolenopoklonjenja treba samo u crkvi negovati kada se poje „Bog Gospod“, kao što gore pisasmo.

Jer oni treba tri puta nedeljno da se pričešćuju, koliko znaju sebe da su se očistili od nečistih misli i slaganja sa njima, od gneva i roptanja,

Bogorodičan glas šesti išti u oktoihu; „Jedinočedni i jedinosušni Ocu svojemu“, zatim „Gospode, pomiluj“ trideset puta, i poklonivši mu se tri puta do zemlje pred svetom trpezom, i uzevši otud ovaj tipik i žezao, i pošto svi kažu

u oktoihu; „Jedinočedni i jedinosušni Ocu svojemu“, zatim „Gospode, pomiluj“ trideset puta, i poklonivši mu se tri puta do zemlje pred svetom trpezom, i uzevši otud ovaj tipik i žezao, i pošto svi kažu „Dostojan“, i dostojan da stane na

poučavajući i tešeći, bolne izlečujući, nemoćne utvrđujući, malodušne bodreći, grešne vraćajući, sedamdeset i sedam puta praštajući po reči Gospodnjoj. (Mt.

Ako li se ne pokaje i zatim po drugi put ne ustane, neka se pokloni šezdeset puta. Ako li i tako, ne pokoravajući se, ostane i zatim pavši u očajanje i po treći put ne dođe u crkvu, neka se pokloni sto

Ako li i tako, ne pokoravajući se, ostane i zatim pavši u očajanje i po treći put ne dođe u crkvu, neka se pokloni sto puta. Ako li se još ne pokorava i sablazan drugoj bratiji čini, da se izagna od igumana i sve bratije.

I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove, te ako tako bude, onda da slavite pre posta.

Ali o ovom i primedbu treba reći, jer se događa, pošto se umnožila umrla bratija više puta, da se u jednoj nedelji tri ili četiri uspomene steknu, pa i više.

I vodeći postavlja ga na igumansko mesto i kaže mu: „Dostojan“. I tu odmah kažu uglas svi tri puta: „Dostojan“. I celivaju ga, prvo vladar, potom episkop, zatim ostali časni starci po redu i pevaju kondak Zlatoustu,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Svako misli da će drukčije! Daj te škembiće! I ne moraš uvek palac dumočiš! Rekla sam ti iks puta! (Izlazi) CMILjA: Dako mi čudo nanese neku priliku! A vi šta rekoste šta ćete?

Pa sa verande kroz prozor pravo u sobu, pa po tintari sa flašom vinjaka! Sedam — osam — devet puta! ANĐELKO: A kad sam ga ucmeko, ponovi, molim te! ISLEDNIK: Skočio s prvog sprata, i onda trkom niz ulicu!

Posebnu pažnju obraćaju na Prosjaka.) MANOJLO: Jesam ti ja reko da će se čudo pokazati? I pokazalo se, i to nekolko puta! I video si kako se završilo! Naopako, kao i s nama! A sad popripazi na onu ptičicu!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ama, da nije ona bolovala, bila bolesna, a ti me sad lažeš, kriješ? Jer, snevao sam je, toliko puta sam je snevao, pa sam se bojao... MARIJA Nije, nije nikad bila bolesna, uvek je bila zdrava. JOVČA E, ako...

Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta... Ali, i kad nisi ovde, koliko te puta spominjem i hvalim Boga što si ti. Jer, da tebe nema, šta bi od nas, od ove crkve i vere bilo?!

Ali još ne smemo. STOJNA A, ne to, gazdo! To, lud, nije. Nije još. A i grehota je. Jer toliko puta ujutru, kad mu postelju dižem i jastuk, na jastuku, gde mu je bila glava, gde su mu bile oči, uvek, uvek tu nađem kako

Zaludu ti što si tolike zemlje video, gradišta proputovao, i na Bakarnom Gumnu bio, tri puta tamo zanoćio, — ono što ti je srce tražilo, nikad nisi imao, nikad... JOVČA (mračno, prezrivo): Hm... pa?...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Tolkovanije moga magistra pomoglo mi je da razumevam prologe; nijedan nije ostao nepročitat od mene; mlogo bi me puta popovi karali što kvarim crkovne knjige, no zaludu.

Koliko puta najiskusniji ljudi drugojačije misle danas negoli juče? I sami se čude kakve su pameti bili do lane! O, koliko smo

Ovi dobri blagodetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milošću govorio: „Bába će tebi prekrasnu devojku isprositi, pak kad te vidim u mojoj kući oženjena, onda

Onda ću srećan biti!” No, moja glava, puna svetinje, drugojače bi mislila. Koga oženiti? Mene? Sačuvaj, bože! Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na parčeta rastrgne, nego da me najlepša srpska kći u svoje

Nikad doveka jutrenja, večernja i sve što se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta čredni pop bez nikakva praznika samo njemu za [h]atar morao u crkvu doći.

Studen, vrućina, blato, kiša, ništa to nije moglo njega zaustaviti da se on ne nađe u vreme pravila; i više puta, pre pravila i pre nego bi se crkva otvorila, pred crkovni vrati stalo bi ga vika, i ljuto bi grčki psovao i ružio

Tako, ono isto s čim je on bio naumio da me od moga puta odvrati, mene je na isti put metnulo i uputilo. Da mi dâ poznati šta je tuđinstvo i tuđ hleb, odvede me u Tamišvar i

Ali je bilo mnogo sveti[h] otaca? Ništa to ne čini. da i[h] je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet složi, da anđeo s neba dođe i da uči što protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni

Ovčari semartonski, od koji[h] neki su me i poznavali, na[h]ranili su nas mlekom i skorupom. Moj drug, koje od puta, koje od prošaste noći nespavanja, krepko zaspi; a ja se popnem na jednu unku, i počnem gledati k Semartonu.

Na ovi način postide se svi i posrame i prestanu od donošenija i tužbe. U istoj knjigi čitao si mi šta ga su puta neki sabori od pet i šest stotina otaca neke stvari uzakonili i utvrdili, koje su drugi sabori posle nji[h] odbacili i

” Sreća moja što sam strašiv bio, a otišao bi[h] zaisto kudgod u planinu. Mnogo bi[h] puta pošao tražiti kakvu razvalinu i pešteru; no, kako bi k večeru bilo, a ja ti beži na-vrat-na-nos u manastir.

da bi[h] i sam rad kud dalje poći i u koje mu drago mesto gdi se mladi ljudi uče doći, al’ ne znajući ni na koju stranu puta, zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske, a odande, što bog da.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u... Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah...

“ A i jest fratar Kušmelja ljubio mimo braću i mimo sve rođake, ljubio ga je „kao kruh vino“. Samo da znate koliko je puta s njim jeo, baš s njim za jednijem stolom, i u manastiru i po župama! S njim je i putovao.

S njim je i putovao. Dva puta idoše zajedno čak do Zadra! On ga je od duga oslobodio, on mu je krov popločao, on stoku kupio, njegova ga je preporuka

Ti si priličniji za ajduka negoli za redovnika, ti kâ da si po sto puta od rišćanske krvi!... Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!...

Koliko i koliko puta Kušmelju prevri, pa skoči da istuče „nesritno dite“, a Osinjača se onda nakostriješi put muža, baš kao kvočka braneći

Pa onda se braća poljubiše usumit dva puta. Osinjača cjeliva djevera u ruku, a Bakonja prinese k usnama konop kojim se opasuju franjevci.

On je tako dvaš-triš besjedio u manastiru, a njekoliko puta u gradu prilikom općinskih izbora, i uvijek bješe potresen najviše on, pa svi oni koji bi ga najmanje razumjeli.

— Jeto jest... Ajd’ učini svoju dužnost! Bakonja poljubi redom sedam ruku, pokloni se sedam puta, pak se vrati na pređašnje mjesto obrćući kapicu među prstima. — A koliko mu je godina, Brne? — Dvanajs...

— reče Osinjača, a zabašuri svoju zabunu kašljem. Controna zapoji Čmanjka tri puta onom vodom u kojoj bješe gašeno ugljevlje i otide odnijevši za svoj trud vrč vina.

Jetrva pljunu za njom tri puta, gazeći pljuvačku i mrmoljeći nješto, pa nastade oko djeteta. Sutradan rano, Čmanjak izjede dva popržena jaja i popi

I Srdarina reče više puta: „Ovaj Kušmeljić kâ da nije od njiove bagre! Ovo će biti junačina, dobar vojnik sv. Frane!“ Tako se Bakonji nizao dan za

Fra-Tetka, jedini ustalac od sve braće, izlazio je noću dva-tri puta iz svoje ćelije, te obilazio trijem, bojeći se da vjetar ne ponese otkle žeravak i ne nanese ga na trulinu.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Svaka mi reka oči po malo odnela. Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao.

Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše! KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zbog takve, najopasnije sumnje, nekoliko puta su me hapsili, držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao,

I kako da čovek, rab božji, ne bude sve i svašta u ovoj Srbijici što se, po pričanju zlopamtila, tri puta praznila i novim narodom punila. Naša su groblja mlada.

Divlje kruške i drenovi pored puta njišu se, pomeraju, približuju, crnji su od ugljena, ugarak su osut žiškama što nečujno trne u tišini po kojoj vetar,

Kad rabadžije popiju rakiju, zovi! Što svaki put da te opominjem da staviš čergu na prozor? Čik da izbrojiš koliko sam puta zanoćio ovde? Mehandžija bez reči zamrači prozor i vrata za sobom zatvori oprezno, tiho, kao da gazda spava.

Đorđe uzdahnu „ja znam koliko puta“, zari prste u čekinjastu bradu i zamisli se. Od svoje šesnaeste potuca se on po putevima, dalekim varošima, mehanama,

odmara u ovoj sobi, sve je sladunjavi miris Simkine lanene košulje, koju ona uvek čistu oblači čekajući ga da se vrati s puta. Čvrste, krupne i tople dojke. Moje, uvek bi pomislio. Sada se ničemu više ne raduje.

Mrzi on te prugaste, šarene svinje, i momcima je rekao da takve ne kupujer se „slabo goje“. Dok je bio mlad, nekoliko puta je sanjao tu šarenu, iskeženu glavu.

Ne pamti da se ikad ovakav s puta vratio. Ni dobro veče joj nije nazvao. Ni oči mu nije videla. Mora da je izgubio na svinjama.

Beše to druge zime njihovog braka. On se vratio s puta i, kad su ušli u sobu, kroz tanak osmeh kao nekome drugom a ne njoj namenjen, dugo su mu se beleli zubi.

Obazrivo ga je posmatrala. Nikada nije bio tako raspoložen kad se vraćao s puta. Čim bi se pozdravili, počeo bi da se žali na umor, stalno je ponavljao da nekoliko noći nije spavao.

On je osorno odgurnu. Petnaest godina mu ona izuva opanke. Šta li mu je sada? I ranije je bilo svađe među njima; više puta bi se psovkama izvikao na nju; oćutala bi i idućeg dana sve bi pošlo po starom.

— Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina... Nikad se nije vratio s puta, svejedno u koje doba noći i po kakvom nevremenu, a da ga ona nije budna dočekala, vratnice mu otvorila, ispregla

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Nije imao hrabrosti da pita, jer se plašio da i ovoga puta ne iščeznu. — Hvala ti što nisi dao da se poseče naš grad! — reče Taško Oraško svečano.

« a to niko nije umeo da protumači. Da se to razjasni, u Ferfelinu bi poslat Savet mudraca, ali car i ovoga puta reče samo »hm, hm!« i ućuta. Dugo i mračno ćutao je Ferfelin, sledila ga Ferfelinka i tri princa Ferfelina. Šta sada?

— Sad naš princ ima princezu! — reče carica srećno, ali princ se ni ovoga puta ne osmehnu. — Šta da radimo? — zabrinu se car. — Princu je opet dosadno!

uz nju se moglo ići samo puzeći. »Pa dobro!« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao?

uz nju se moglo ići samo puzeći. »Pa dobro!« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao? Ali, pred suton, ranjenih ruku i kolena, on stiže na sam vrh Snežne gore koji je s oblacima drugovao.

Da on to ovoga puta ne sanja? Mnogo je knjiga pročitao, ali nijedna nije pominjala crvenu žabu. Možda mu se ova samo priviđa?

Dečaci sa ostrva pokušali su da u pećinu uđu plivajući, ali su se i najhrabriji vratili s pola puta. Zato i nema takvih koji bi mogli opisati viline srebrne kose i lice tako svetlo da se u njega ne može gledati.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

ČARŠIJA 82 DORĆOL Mimiju „Dort—jol je turska reč i označava (raskrsnicu) četiri puta ili četiri sokaka.

Odgovor je, isto tako iznebuha, iskrsao onog majskog dana 1839. kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji. Negova je igra bila ne samo smela nego i smelo odigrana.

Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek, jer ga je svako drvo štitilo. Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru.

Terdžuman nekoliko puta, uzastopce, pročitava natpis na tabli, osluškuje mu zvuk, već pomalo nepoznat, smisao mu izmiče, smisao se gubi, kao i

Mržnje su nicale lako i skrivale se dugo, sumnje su uvek bile tu. Koliko puta je on, za koga se govorilo da je pravedan kao sam Bog, u sebi iznenadio zlomisao prema onom koji se s njim u nečemu

Koliko puta ga je Vasa Čarapić, jedkni koji je smeo da mu uđe pod šator iz nenada, zaticao sveg crnog i od sumnje: nije verovao

Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i prijatelj: u jesen 1803. i u zimu 1804. godine mnogo puta mu je, kad je pretila turska potera, slao tajne poruke. Bili su pobratimi.

Da se poljubimo; pa otsad niti mogu ja tebe čuvati od Srba, niti ti mene od Turaka. Nego da te ispratim do pola puta, pa idi u Beograd!

Uzun obično prošeta nekoliko puta svojom ulicom i zastane pred sivom kućom, iz HIH veka, sa brojem 1, u kojoj je dugo bila Beogradska opština.

dok je još bio nagnut nad ćupom, više iznenađen nego obradovan, oseti ono što će osećati, još nekoliko puta, i kasnije: kao da se taj tren što je sada tu, isteže, a onda, istanjen, zaokružuje i sav staje u njega pa oblikuje,

Istina, Zerek je bio samo jedno od tri mesta na kojima su, istog dana i istim ljudima, udarane batine, ukupno tri puta po stotinu udaraca po čoveku.

Sve to samo tad i nikad više. Iste stihove je, posle, pevao desetinama puta, sve koji su ga slušali hvatao u istu zamku, ali se potres više nije ponovio.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Mi idemo Stražilovu tome. Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio, Pa nam puta mladim preprečio; Preko njega skačemo lagani, I evo nas na drugojzi strani.

Ti si ka'no hitra munja, Što nikada ne pokunja. Ao, Sremče, gujo luta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali?

O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku

u prošlost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pustiš u davnine svete, U davnine i svete i klete, Da ti mis'o puta ne pomete.

bambusovim kopljem, Na čijem vrhu spava samrt luta, K'o s blagom svojim trgovac iz graca Prelažah pustoš bez staze i puta. I bježah s tobom, u oblaku praha, Od strašne čete divljih beduina...

I mnogo puta, kad u jutro sivo Trgnem se iz sna - k'o iz teških uza, I k'o iz olova - koji me pokriv'o Oči mi behu mutne, pune suza.

Upoznasmo se. I dao bih Vas gled'o Izbliže, pođoh s Vama naporedo; I celog puta ja očiju svojih Ne skidah sa Vas. I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih...

Zalud je vraćah! Gvozdeno uporstvo Sjaše iz njenog zažarenog oka; Dok, na po puta, jogunica lepa, Susta i klonu... i dalje ni koraka.

stazom iz kobnoga sela, Kroz tužna polja kao zlato žuta, Ja i moj čuvar, lida nevesela, Umorni, najzad, sedosmo kraj puta. Tu, čekajući na dolazak kola, U suhoj travi ćutasmo nas dvoje: On - žilav, snažan; ja - slab i pun bola.

Kad u odaju stupih svoju gluhu, Sa suhim cvećem u rukama vrelim, Od duga puta u prašljivu ruhu, Osetih tada da ništa ne želim Ceo mi život u prošlost utonu!...

„Nužnošću stvari duh ljudski je dužan Da stremi stazom ovog mučnog puta. Hoće li najzad stati, već ne tužan, Ili će večno besplodno da luta „Svejedno!... I nek' propadaju dela!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Istina, sva ta dela pročitao sam u toku godina, ali ona se mogu čitati i više puta. Počeh da tražim kakvo delo koje bi me moglo razonoditi i osloboditi me potištenosti u koju me baciše preživeli

On me je dotle uvek snabdevao nemačkim delima koje god bih zaželeo. No ovoga puta dobih od njega izveštaj da se to Levenhajmovo delo ne može nabaviti, pa ni antikvarno.

„E pa čujte!“, reče Pitagora, „punih sto sedamdeset dana trajalo bi to pešačenje, jer bi onaj zid bio sedamnaest puta duži od najveće širine grčkog poluostrva“. „Nisam u stanju ni da zamislim toliku ogromnu dužinu zida“, reče Glaukos.

Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas. „Dobro“, reče Pitagora, „ovoga puta možete slobodno reći, vaš učitelj je kazao: na putu saznanja ne dolazi se nikad do kraja“.

„Ja ću ti sada, dragi moj Satire, rastumačiti gde si pri svojim rasuđivanjima skrenuo sa pravog puta“, reče mu dobroćudno Pitagora.

Ja sam zaštitnik zakona pa ću, kao takav, naći puta i načina da tebe i tvoju družinu ljuto kaštigujem zbog vašeg antidržavnog ponašanja“.

I ovoga puta je nomofilaks rasporedio celu svoju povorku po pravilima simetrije. On koračaše sa svojom dugom palicom ispred sviju,

U tom lepom rasporedu pođoše oni putem koji je vodio pokraj mora. Dan beše izvanredan. Levo od puta zelenile se livade, vinogradi i maslinovi voćnjaci, a desno je blistalo more u zracima proletnjega sunca.

Odmah zatim naš mladić krenu iz pristaništa i pođe žurnim korakom ka meti svoga puta. Dan beše vruć, ali je plaha noćna kiša osvežila vazduh i sprala prašinu sa dugačkog pravog druma koji je spajao

Posle mnogodnevnog čučanja na lađi, ovo pešačenje beše mu ugodna šetnja. Na kraju njegova puta uzdizala se ponosito atenska Akropola. Za nepuna dva sata stiže do nje i nađe se pred Propilejama. Tu zastade.

„Eshilo, Sofokle, Euripide! Ta vi ste moji dobri poznanici. Vaša dela sam nebrojeno puta pročitao, razumeo, osetio sve njihove lepote, shvatio njihov smisao, a njihovu tragiku progledao jasno kao stručni

“ „Vidiš striče! Trudio sam se kolikogod sam mogao da izučim tu nauku, ali zaglibih na po puta. Možda je moj učitelj bio slab geometričar, ili ja slab učenik, ili jedno i drugo, tek ja se u tom predmetu ne snalazim

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pogledaj ovog ovde prijatelja. Pa pokazujući prstom čoveka preko puta: — Šta ga ceniš? Milion kao groš. Pogledaj u kofere pa u njega. Pas nema za šta da ga ujede. Tip ratnog bogataša.

Žena je; to sam primetio, nekoliko puta otvorila usta kao da je htela nešto da kaže. Ali ja nisam siguran: da li je odista imala nameru da nešto progovori ili

lepotom ovoga jutra ja sam satima gledao kroz prozor, zaboravljajući i na knjige koje sam poneo i na cilj moga puta i na sve drugo.

On uzdahnu isprekidano. — I vazduh ovaj nije više vazduh. I doista, koliko sam puta, budeći se u svojoj zemunici i pritisnut istim grobnim mrtvilom maćedonskih urvina, imao ovaj utisak i sećao se kako

se ništa slađe u životu ne može ni doživeti od onoga što oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore

Koliko sam puta pokušavao da pišem, pa u bezumnoj groznici sumnje bacao pero pitajući se: kome da pišem, zar su oni živi, zar je To

Evo, često uzmem njenu fotografiju, gledam i mislim: koliko sam joj puta, držeći je na grudima, obećavao raj u koji ću je uvesti, i koliko su stotina mojih vrelih pisama pod zakletvom

Ali u tom naprezanju koje mi je snajka olakšavala pridržavajući ga, ona i ja dodirnusmo se nekoliko puta n uvek se čudno pogledasmo.

A komandant sa ađutantom, na konjima, obično stanu u stranu, pored puta, i propuštaju puk dase uvere o disciplini na maršu.

zemljom zatrpaše neki ljudi, onda stric Sekulin, seljak iz okoline, uze njegovu ruku svu mokru od suza, pa ga, celog puta sagnute glave, odvede svojoj kući da se o njemu stara.

Iako se trudio da ne muca, vežbao, naprezao, znojio, sve je uzalud bilo, jezik je ostao uporno neposlušan. Koliko bi puta drumom ka školi ugledao iz daleka kakvog starijeg čoveka, koji mu ide u susret i koga je hteo pozdraviti, reći mu

— Gospodo, miiir, gospodo... psssst, psssst, gospodo zaboga, molim, gospodo... ššššt... Preko puta njega, na krevetu donekle ipak počasnom (po prikovanom ćebetu na zidu više glave), pevuši koješta na jedan neviđeno

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nebrojeno puta ostao sam bez jabuke, jer sam se uvijek jagmio za onima na sunčanoj strani. One su i ostalu djecu više privlačile.

IV Uvijek kad na paviljonu preko puta otvore ili zatvore jedan prozor, mojom sobom preleti miš. I taj me miš podsjeti na jednu svjetlosnu igru iz detinjstva.

I opet se zabavljam gonetajući: ko je taj što otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta nesvjesno nagoni svjetlosnog miša po mojoj bolesničkoj sobi? V Oca nisam upamtio.

Imao je prelijepe njegovane ruke i upotrebljavao ih s pažnjom i poštedom. Prao ih je nebrojeno puta, kao da sa njih sapire neke nevidljive tragove zločina, i često ih promatrao, razgledao ih sa zanimanjem, kao da su mu

Zapažao sam kako se u uzbuđenom govoru jednome treska čupegak nikotinom progrušane bradice, ili kako se drugi već tri puta nesvjesno mašio za maramicom u džepu da se useknuo, i kako je svaki put, zaskočen objekcijom protivnika, obustavio tu

Kad bi mi dosadili razgovori starijih i zamorila me moja zapažanja, uzeo bih se igrati tom kutijom. Nebrojeno puta uzastopce pritiskao sam opružnicu i nalazio kao neko malo čudo u tome kako se sjajna, ispupčena oblina gornje polutke

Nebrojeno puta, velim, ponavljao sam tu igru, nebrojeno se puta naslađivao i draškao tim spremnim, reskim zijevanjem jedne male,

Nebrojeno puta, velim, ponavljao sam tu igru, nebrojeno se puta naslađivao i draškao tim spremnim, reskim zijevanjem jedne male, automatske smrti.

I to najmilije društvo. Pa i kad je najzad otišla od nas, opet se redovno k nama navraćala, po dva puta godišnje, katkad i na više mjeseci, nešto privučena privrženošću prema nama, a još više otjerana od kuće oskudicom i

Prisustvovao sam više puta njihovim sastancima u njenoj sobici na tavanu. Nisam tačno razumijevao njihova razgovora ni pravo shvatio što se među

Dijete je ne prepoznaje, još joj ne zna imena ni slova, ali već se ježi od njezina hlada. Koliko puta djetinjom dušom promakne, neznana, smrt!

Ali zvuka niotkuda. Tišina. Velika, bezmjerna tišina u uskom prostoru između mene i paviljona preko puta, između mene i svega.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kurjak se mrtav sroza niz vrljike, a onaj drugi klisnu i nestade ga u šumi. — O tajo! — viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva. — Odi, deri kurjaka dok je vruć; bojim se nećeš moći sutra, kad se ohladi.

— Eto, baš na ovom mestu ga je video moj čile; to mi je sam pričao toliko puta, kad se vraćamo s kopanja. — Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč.

III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru, dojaha pred Đuričinu kućicu sreski pisar sa pandurima, kmetom, birovom i dva odbornika.

To znam dobro, zapazio sam toliko puta...« Čitav svet nade jurnu mu u dušu i pade na srce kao melem na ljutu ranu, a otud mu se razli neka slatka, vazdušasta

Poznade glavnog apsandžiju Radisava, s kojim je nekoliko puta pio po kavanama, ali mu se sad on učini strašniji od samoga đavola.

Đurica već beše pobeleo od nestrpljenja. Provlačio se dvadeset puta kroz ono prozorče, te hodao po sobi, razgledao i očistio sve puške i noževe, i opet mu došlo vreme, kad već nije imao

On se trže, i umalo ne skoči od straha, kad vide čoveka nasred puta. Ni sam ne zna kako se uzdrža od pokreta, koji bi ga izdao.

Neki seljak, koga on poznavaše po izgledu, sa zametnutom kosom na ramenu, iđaše sredinom puta, gledajući neodređeno pred sobom.

Kao na drotu iskoči iz vrzine, i stade nasred puta sa pruženom puškom... Mehandžija se beše nešto veoma zamislio i oborio glavu, te se trže tek onda, kad vranac ustuknu

Saže se pod jedan trn i stade da čeka. Seljak napoji volove, saže se k viru, te ih poprska nekoliko puta hladnom vodom, pa onda polako pređe potok i stupi u polje.

Mora se raditi kako valja, ili nikako... A šta li će reći Vujo ?... Ko mu sme na oči izići!...« Nekoliko puta je sedao i odmah skakao, ne mogući umiriti svoja uzbuđena osećanja. Ali se opet seti vode, i ta ga misao pokrete napred.

Naročito joj, i više od svega, obraćaše pažnju ona odlučna i neobična izjava njegova... Toliko je puta ona slušala od momaka razne izjave — razume se ljubavne — ali sve to ne beše ovako rečeno. — »Evo ti puške, pa se uveri.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Čoban mu pljune u usta, a zmijinji car opet čobaninu. I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik.

Nego, ču li me, hajde ti donesi oni njegov prsten da ja u njemu nešto proučim, pa će te deset puta više milovati nego dosada.

I odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje. Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše.

Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika. Putujući ovako zadugo, dođe u jednu varoš.

No carević nije htio nikako da ga sluša, nego sjutradan naumio da pođe, a kad car vidi da ga ne može da zaustavi i s puta da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dade u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti

Kad se divovi probude, ščepaju maljeve i ćuskije te svaki po nekoliko puta mlatne po ćebetu. Samar se sav zdrobi u mlivo, a oni uživaju kako mu zdrobiše kosti, pa će ga sjutra izbaciti.

„A što ću se ja toliko mučiti? Uzeću ovu lopatu železnu, zamahnuću dva-tri puta njom, i trs će biti moj. Dok se straža probudi, ja ću dotle pobjeći.

pa kaži njemu; ako li nećeš ni njemu, a ti iziđi u polje iza grada, pa iskopaj jamu te zavuci glavu u nju, pa u tri puta zemlji kaži šta znaš, pa onda opet jamu zatrpaj.

Momak izbere ovo treće: otide iza grada u polje, pa iskopa jamu, te u nju zavuče glavu i u tri puta rekne: — U cara Trojana kozje uši! Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri i otide kući.

se htjede uputiti odmah preko jezera, ali sluga ne dade: — Ta ne boj se, nije ti ništa bilo, hvala bogu, evo dva puta, pa neće ni sad. Vezirović pristade, te tu zanoćiše, pa pošto večera, leže da spava, a sluga osta čuvajući.

telal: — Bi li iko mogao izliječiti kraljevu kćer, evo ima nekoliko dana da je oslijepila, a udavala se je dosada pet puta, ali joj svaki muž prvo jutro osvane mrtav. Ko izliječi, daje kralj što god uzište.

Čovjek sad nije imao kud i kamo, jer s vragom zlo, a bez njega devet puta gore, te joj reče da će zaklati kravu, pa neka bude jedanput mir.

Petković, Vladislav Dis - PESME

SEĆANjE 1 Često puta kad te vidim gredom Da koračaš hladna, mirna, stroga, Uvek ista, uvek s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog

Vidim sebe kako tražih puta, Al' sad blato znam gaziti i ja. Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija.

Često puta kad te vidim gredom, Ja tek vidim šta si bila za me, Uspomene izađu mi redom, Tužno, mrtvo, pogledaju na me.

ispriča i ovo: “Kad smo bili legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas zrna uzeše za metu.

1904. POZNANSTVO Milostiva gospo, pardon po šest puta! Suknju malo više drži ruka mala, Pa se žipon vidi i cipela žuta. Oprostite, ali — podveza vam spala.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

“ Bila je u pravu. Toga trena sam pobedio svoju strast, i jedino sam zažalio što nije bila stotinu puta jača. I ne samo da sam je savladao već sam je iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom.

Edisonove kompanije za osvetljenje, gospodin Bečelor (Batchelor), upravnik radova i ja ušli smo u mali hodnik preko puta zgrade 65 na Petoj aveniji gde su se nalazile kancelarije kompanije.

stanje je dobro jednostavno zato što sam živeo oprezno i umereno i možda je najneverovatnija stvar da sam tri puta u svojoj mladosti bio prepušten bolesti, beznadno fizički razoren i napušten od lekara.

Davio sam se desetak puta; gotovo su me živog skuvali i jedva sam izbegao da me ne spale. Bio sam živ zakopan, izgubljen i smrznut.

Nekoliko puta sam ponovio to isto kao u snu sve dok mi se srce koje je jako kucalo nije smirilo i dok se nisam pribrao.

Posle toga sam nekoliko puta bezuspešno zaronio, pošto sam potpuno izgubio orijentaciju, ali sam konačno uspeo da izađem iz zamke kada su moji

Odmah sam je izvukao. Ponovio sam isti postupak više puta i metod se pokazao nepogrešivim. Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi, ništa nisu ulovili, došli do mene,

Moj ujak nije mario za ovu vrstu razonode i više puta me je prekorevao. Bio sam očaran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pažljivo pročitao - a u mašti sam zamislio veliki

U detinjstvu sam uspeo nekoliko puta da spasem od požara kuće suseda tako što sam čuo ono tiho pucketanje koje njima nije ometalo san i dozvao pomoć.

Granica slušne moći mojih mladih asistenata jedva je prelazila 150 milja. To znači da je moje čulo sluha bilo trinaest puta osetljivije od njihovog, mada sam u to vreme, tako reći, bio gluv kao top u poređenju sa oštrinom sluha koju sam imao u

Tokom puta najveći deo vremena sam provodio na krmi broda, vrebajući mogućnost da nekoga spasem iz vodene grobnice, ne pomišljajući

Već za vreme svojih demonstracija pred članovima Američkog instituta za elektroinženjere primetio sam da se nekoliko puta gubilo prilagođenje, pa je trebalo prepodešavati aparate jer još nisam bio pronašao način koji sam mnogo kasnije

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

To je malo selo koje se nalazi u blizini glavnog puta u Banatu, koji je tada pripadao Austro-ugarskoj, a sada je važan deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Na čelu sela bio je knez, ili starešina, obično neki naočit seljak. Moj otac je bio knez nekoliko puta. Popovi i narod birali su svoje duhovne i svetovne starešine, patrijarha i vojvodu.

Save. Napisao je i govor za mene. Majka je to ispravila i proširila i nagnala me da nekoliko puta ponovim svoju besedu. Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja.

Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako ohrabrilo.

Uvek sam visoko cenio očevo mišljenje, ali ovog puta nisam mogao a da se ne nasmešim sa prizvukom ironije, što ga je naljutilo.

Poslušao sam njen savet i ostatak puta sam uvek pazio na moje šarene torbe i žuti kožuh. Slika Budimpešte, kad smo joj se približili sledećeg dana, bila je

Ona me je ispravila, a ja sam ponovio pozdrav po drugi put. Ovoga puta bilo je to znatno uspešnije i njoj se svideo moj iskreni napor.

” Kristijan je obnovio ugovor sa pekarem za ponovno ispisivanje slova ija sam zaradio još pet dolara, ali ovoga puta nisam dobio domaću picu.

Svake nedelje morao sam sa njegovom porodicom da idem dva puta u crkvu i tamo da sedim između ženskih članova porodice. Imao sam utisak da svi vernici smatraju da g.

Ovog puta on se pozva na Linkolnove reči: ”da narodna vlada iz naroda i za narod, nikad neće biti zbrisana u svetu”.

ugla Kortland ulice i Brodveja, nadajući se da tu sretnemo jednog veoma poznatog čoveka koga sam ovde ranije nekoliko puta sretao i prepoznao ga prema njegovoj fotografiji koja je bila izložena u jednom izlogu.

I ja sam to prepričavao nekoliko puta, svaki put sa puno uspeha. Starica me je za to nagrađivala time što me je obasipala mnogim malim poklonima i što me je

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Cveta prihvati novac i stade ga prebrojavati. Nije verovala svojim očima. Prebaci ga preko ruku nekoliko puta. —Malo je, gospodaru! — i zagleda u šaku. —Koliko smo se pogodili? —Je... No nije ni toliko. Manjka šesnaest novčića.

Odluči da za koji dan potraži rada u varoši. Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom. Lome i jedu svoj kruh mirno, polako, ne osvrćući se na svet koji prolazi pored njih.

— odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta! — plane i efendija; mahne bičem, no ne spusti ga, već ga sobom drži. —Neću, dok mi ne odgovoriš!

Oni tek iz pričanja i junačkih pjesama poznaju zemlju u koju idu. Sjećaju se da su toliko puta gledali pravce onome kraju otkuda su se nazirali goli visovi kako strše u vedrinu neba, iza kojih se sunce rađalo.

Kad odmakoše od granice, porodica, umorna od puta i uzbuđenja, sustade; ustavi se da otpočine. Osjetiše se sigurni između klanaca i krševa, u zemlji gdje oduvijek sudi

Požuriše da kumu čim prvo stignu; sigurni su da će kod njega, izgladnjeli i umorni od dugoga puta, naći topli konak. U svanuće stari Nikola i sin mu Spasoje pođoše na Cetinje da se vlastima prijave i da čisto

Sjeli su kao i drugi na ivicu puta, do samoga mora, na odvaljeno kamenje što leži po još nedograđenoj cesti. Vade kruh iz torbe, krmadaju ga, no nekako im

Uzeše ih po drugi put na ispit, a ovoga puta učini im se da je sudac s njima prijatan i dobar. Ispituje ih potanko i s osobitom pažnjom, ali bratski, usrdno.

I toliko puta njih dvoje došlo bi joj na pamet kad bi gledala u tračak svjetlosti što je izbivao iz one mračne rupe u dnu dvorišta.

Teško joj je bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu da se u njemu vidi.

Nekoliko puta, u odmacima, strahivo pokuca na niska vrata, zagrebe zaleđenim noktima, zove polako u stidu i strahu, pa kad ne dobi

Malo po malo svikne mu se, i nije onako ispod sebe ubojito gledao. Najposlije se i oslobodio, bio veseo, i više puta smijaše se njegovu čudnome pričanju, ponajviše o vojnicima što su po tvrđavama živjeli, oko kojih je bila najbolja paša,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena „ Svom strelcu kom i ne zna imena.

Eto zašto se, pored ostalog, iz uspeloga pesnikovog teksta nikada ne mogu iscrpeti sva obaveštenja, svejedno koliko ga puta čitamo. Prva, obična obaveštenja ne treba, dabome, objašnjavati, jer svi znamo šta su ona.

Otud i navire ono jezičko obilje koje su kritičari toliko puta već isticali. Ali ovakva, celovita i neposredna reč, ne samo što je nerazdvojno data sa glasom koji je izgovara, nego

Ta božićna i „sveta slama“, koja je istovremeno i zvezdana slama iz Mlečnoga Puta, mitska slama iz narodnoga verovanja, pojavljuje se u Popinoj pesmi u prostoru koji je hijerarhijski organizovan kao

Već sam nekoliko puta započinjao tekst o Zoranu Mišiću i prekidao ga; lovio sam sebe kako upadam u zamke njegovoga, rekao bih, strasnoga

pesma jedan takav ukrštaj, kao dopola preklopljene reči u metafori koja se računajući od poređenja, zaustavila na pola puta: sve je ono što jeste, i nije to što jeste, naizmenično gubi i potvrđuje svoj identitet.

Zbog toga, a naročito zbog ponavljanja ustaljenoga obrta bacati senke, stvara se privid dvosmislenosti: kao da se oba puta tvrdi kako topole ne bacaju (jedno ne više, drugi put ne uvis) senke.

zamora, pa postajem pomalo sujeveran: neću reći kud ću krenuti da me na putu ne bi sačekao urok dok uročica pokraj puta spava. Književne novine, 15. maj 1997.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo!

ŽIVKA: Eto vidiš! A ne ide to ni kao što ti misliš, zete. Treba i pet i šest puta ići na isti prag. Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga

IX ŽIVKA, ČEDA, PERA PERA (ulazeći na srednja vrata): Izvinite, ja sam dva puta kucao. ŽIVKA: Molim, izvolite! PERA: Gospodin nije kod kuće? ŽIVKA: Ne! PERA: A nije ni u kancelariji.

Zašto, 'ajde kaži mi zašto? RAKA: Pa kad ona mene tera da izgovorim deset puta reč: „rešons lajzejšn”! ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to.

ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to. 'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!

” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna!

ŽIVKA: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitano dete. RAKA: Opsovao mi je. Ja mu lepo kažem: „Skloni mi se s puta ili ću da te haknem”, a on meni: „Olrajt!” a „olrajt”, to znači na engleskom jeziku da mi psuje oca.

da zamolim, Živka, da narediš da joj se prizna ispit i da se primi dete natrag u školu, jer ovako je ostalo na pola puta.

Pa posle... njemu priznadoše zrelost, a ona ostade tako na pola puta. Pa to mislim, Živka, da narediš da se to zaboravi.

VASA i DARA (hteli bi da je zadrže). ŽIVKA: Sklanjajte mi se s puta! (Grune na vrata.) SIMA (na otvorenim vratima pojavljuje se). ŽIVKA (trgne se): Šta je, govori šta je?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ujednačen je ugao posmatranja, analitički postupci, pa i redosled analize. Tako se desilo, sasvim nehotično, da oba puta po jedno poglavlje - i to baš drugo! - bude posvećeno sintaksi.

se unazad duž svoga pamćenja, i kroz pomalo zamagljenu koprenu uspomena, što Stankovićevom tekstu i daje onu toliko puta već isticanu poetsku kakvoću.

U prvim glavama to „znalo se i pričalo” pojavljuje se više puta uz variranja.38 Naposletku, kad se pažljivije pogleda, vidi se da je nagovešten i poseban odnos prema glavnoj junakinji:

A da se objasni čime je ulom oba puta izazvan, čini se, nije teško. Jer su zadnje polovine, koje smo podvukli, očito sintaksički drugačije uređene nego

poput one koju ćemo kasnije kod Crnjanskog naći, ali zna i za iznenadna usporavanja, - o svemu tome pisano je više puta, i oštro. Ako je njegova sintaksa izgledala „neverovatna i nemoguća” (Dučić), onda je možda u prvome redu zbog toga.

Oba puta postoji, doduše, orijentacija u nekome zamislivom prostoru (prvi put je geografska: jug - sever; drugi put urbanistička

I dok Sofka dvaput sanja „taj san jedan isti”, oba se puta daje silan telesni doživljaj: „On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše

Majka mu, čisto pribojavajući se, išla je bliže, uz onu stranu puta gde su bili zidovi, ulazi od mahala, jer otuda bi se čuo pokatkad kakav glas, iz koje kuće videla svetlost, dok s ove

Jovana, no na to se kanda zaboravlja samo da bi se istaklo kako je „išla bliže” - sve iz nekog straha - „uz onu stranu puta gde su bili zidovi”.

varoši, gde se ista junakinja Zlata u Pevcima „pribojavala” i išla - sve se pribijajući uza zidove - s unutrašnje strane puta.

Ali, osim u naslovima, on se po jedanput pojavljuje i u samim glavama. I oba se puta javlja Vuku Isakoviču. Prvi put krug sa zvezdom iskrsava u onih nekoliko magnovenja dok se Vuk iz sna budi, odakle i

244 Vidliva razlika između dveju poslednjih rečenica otkriva nevidljivu razliku između prvih dveju identičnih: oba je puta Vuk Isakovič poterao svoga konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

pored čuture sa žeženicom po oku najlepša skopljanska duvana — da obdare slučajne susretnike koji žudno traže ukraj puta ovake namernike. Ali je svaki od njih prikrio duboko u pojasu i po samokres. To je očajnička puška.

Pomolio se Bogu, poklonio Svetomu Petru, pa sad povraća dušu i od zamorna puta i od dugih petrovskih posta... Niko nema puške, niti za nju mari.

Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..

I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.

Čudno ozarena i odlučna Bogdana brzo dohvati oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kućnu počađalu i suhu kao puščani prah slamu, jedan iznad vrata a drugi sa strane.

!... Pa i globe on harambašama neće da daje. Ako ga kogod uceni, on nađe drugoga, dva puta mu više plati, ali zato ne može niko da se pohvali da ga je glo– bio. Uzeli ga na oko svi. Imao je dva sina.

— To su lire i dukati. Još pet puta toliko će donesem... i... za druge narodske rabote... A za mojega sina neka je aram, ako otide ijedna narodna para!...

U Ramazan su hodže odsedale kod njega, klanjao je pet puta svakoga dana: retko je koji Kolašinac pregazio preko Čabranskoga Broda a da ga ne vidi kako uzimlje avdes.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i demon razdora u cvetu guši plod. Šta li sam i šta puta gledao salik tvoj, Pitao vetar južni: šta radi Stevan moj?

Jest’, ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge puta i ruke vezuje I Srpstvu uši gluši da râzbor ne čuje.

Učitelj — spomen starih junaka. I taj bi spomen slomila hala, Al’ nije dala struna gusala. Haj, da je širih puta il’ staza Međ’ narodima razna porekla! Haj, da je misô prosvetna srodstva U Europi primene stekla.

Srpstvo ćemo sloške branit’ Od napada ljuta; Dižuć’ Srpstvo, krčićemo Daljoj meti puta!“ Je l’ to zbilja, a ne mašta Tužnoga pesnika? Tad’ i mene prim’te, braćo, Za prosta vojnika. »Starmali« 1881.

O, zemljo, lepa grešnice, U beloj kóši pòkâja, Sad kȁviš grehe-negrehe Očara letnjeg, òbajâ. Kol’ko s’ već puta bruka ta Nad tobom jadnom širila, I ti se uvek ponovo Sa nevernikom mirila.

Oh, žalosne kobi! Oh, udesa ljuta — Kad se vrli klone Hudima sa puta. 1883. MARIJA TRANDAFIL Bog joj dade blaga zemaljskoga A uz blago srca milosnoga, Bog njoj dade na svetu ovome,

Moji druzi krčiše mi puta, — „Ono j’ Rački! Sastani se s njim!“ To je bilo na sprovodu samom, Gde osećaj zagušuje reč.

NEBALADA (po „Fl. Bl.“) Nije bila zora rujna, Majskim dahom zadahnuta; Nije bilo cvetna vrta, Ni klupice ukraj puta. Niko nije došô amo Da miriše cveće milo, — Pa ni momče, ni devojče (Što bi tako lepo bilo).

Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, — Mi gledamo svetlo čelo, a to puno imaš ti! Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad.

Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad. Mnogi puzeć’ brzo stignu do trpeze, — lako j’ to, — Kol’ko si se ti nahodô, dok smeš reći: „tu

Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi mnoga oda mora da umukne. Više puta biva štošta da mu s’ gratulira, A naš Abu-, a naš Abu- taki s’ apsentira.

Tu se šala (ne neslana) u viceve niže: Ko okusi, sve bi više, i sve prste liže. Mnogo puta na „Starmali“ naiđe i suša, Pa se mleko (ili voda) u pesmi progruša; Al’ čim dođe tvoja „Šetnja“, il’ s desna il’ s

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa. VASILIJE: Ta ja nisam lud; koliko sam puta dolazio dok je jošt i pokojni majstor živio. FEMA: Riftik, opominjem se, kad je teo za pedintera stati.

Ah, same daske moraju od žalosti plakati! VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vašim zetom? FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? Sad će me smesta groznica uvatiti.

ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri. FEMA (oda uspijajući po sobi): Ančicken, koliko me god puta mojim pravim imenom, milostivom gospođom, nazoveš, toliko ćeš puta dobiti trinkelt. ANČA: Milostiva gospoja!

(oda uspijajući po sobi): Ančicken, koliko me god puta mojim pravim imenom, milostivom gospođom, nazoveš, toliko ćeš puta dobiti trinkelt. ANČA: Milostiva gospoja! FEMA: Komi fo! (Oda ponosito.) ANČA: Milostiva gospoja!

kredom veliko Z, zatim dođeš i poljubiš me osam puti, pak opet napišeš 8, treći put poljubiš me dvadeset i četiri puta, pak kao i pređe napišeš na vrati veliko 24.

MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s ćurkama i ne možeš drugojače nego magareći. Povtori joj jošt nekoliko puta one njene kravlje reči: miko, miko pak će i kuću zapaliti. Eto šta čini moda.

Miljković, Branko - PESME

Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca,

O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća

U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra! ja sam joj rekao hvala što živim toj reči čiju posedujem moć da je kažem.

zida u koji je bilo nemoguće posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i tvrdoće, prepoznao je svoje lice bezbroj puta seljeno na jednom srpskom srednjovekovnom anđelu.

Eto to je ono što se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i videti sve gde drugi vide samo noć.

se pišu Velika slova od danas nepotrebna Što je više gluvih Pesma dobija u vremenu Pokaži svoje srce i umri Niko dva puta nije bio pesnik Kao lekar zaljubljen u bolesti Ljubavi pitam te čemu si me naučila Kakvim nepotrebnim znanjima Pticama

šturoga klasja Sunce je mrak koji nas osvetljava Obasjaj oh obasjaj ZLA SVEST Videh li u nasilju prerušenu sreću Il tri puta dat sebi tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu koju ste mi darovali Knjiga koja se čita pri svetlosti

je mrak koji nas osvetljava Obasjaj oh obasjaj ZLA SVEST Videh li u nasilju prerušenu sreću Il tri puta dat sebi tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu koju ste mi darovali Knjiga koja se čita pri svetlosti munje Zatim zločin

vreme u opori med Ne trebaju nam misli da život ublaže Ko plivač niz stravu verni smo neveri Od pravog puta lutanje nam draže Ne merimo jer noć zakida na meri I jasnost više nema šta da kaže Nečitak je svet Mi pevamo da se

Krakov, Stanislav - KRILA

Kraj puta su bili žuti aerodromi, sa kojih su poletali preplašeni avioni, i kružili po izbledelome nebu kao uzvitlale ptice.

Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati. Preko puta njega duga prilika Mijina bacila je produženu senku preko stola. Pružio je čašu da se kucne sa umirenim komandantom.

Dim se lagano razilazi i vatra slabi. Juriš je odbijen. I tako se tri puta ponavljalo do zore. — Poginuću, poginuću...

Gore iznad šume izgrevao je mesec. Njegov plavičasti srp je bio sićušan i tanak. Kraj puta se crnela strašno naduvena lešina poginulog konja.

Za njime poslati telegram našao ga je u komandi. Gledao je jednim okom kako vojnici starci tucaju kamen kraj puta mirno kao i ranije. Nosio je samo crni zavoj na licu. Mija pak nije hteo nikakvih pokreta, promena.

Potom se sreću konji i mazge koji nose nejasne tovare na sebi. Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio?

Videli se sitni ljudi kako beže. Bora je povukao za ručicu. Nešto se otkinulo. Aparat se zatresao. Opet. Četiri puta se velika tica plašljivo zatresla. Dole su već letele pevajući bombe, izbijao dim n plamenovi, bežali i umirali ljudi.

Glasalo se. Major je rekao da se ovoga puta neće početi od najmlađega. Već se trn puta ponovilo: — Na smrt. Danović je pljunuo u stranu, lupio štapom o cokulu,

Glasalo se. Major je rekao da se ovoga puta neće početi od najmlađega. Već se trn puta ponovilo: — Na smrt. Danović je pljunuo u stranu, lupio štapom o cokulu, i rekao: ”ne, za redovan sud”.

Visoke borove šume ukazale se. Kroz njih prosečen put silazio je u dolinu. Srušene kolibe uzdizale su se kraj puta. Na nezaleđenom potoku vodenica nije torokala, ali se iz nje dim dizao.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.

Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato svirao tri puta sirenom, prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako

Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik. Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

— „Možete li čekati mog druga dok uzme stvari?“ — „Može, oko pet minuta!“ i šalupa skreće s puta da pristane. Posle ovoga kratkog razgovora, nastaje pola sata besomučne žurbe.

U času kad smo silazili reci bilo je oko pola osam. Na pola puta presreta nas jedan od mojih nosača; vraća se sa obale da mi javi da je šalupa već prošla.

Tako je blizu i tako nerešeno skreće s našeg puta da je Sen Kalbr obara jednim metkom iz revolvera. Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti

Evo brzog šikanja velikih zečeva, pacova i zmija. Evo se opet, sa strane puta, u česti, pale i gase, kao lanterne, oči mačaka–pantera, antilopa, hijena, koje i ne dajući znaka od sebe prisustvuju

jer hipopotam mora jesti, apsolutno mora jesti. Inače neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti će nasrnuti na kolibe. Hipopotam je gladan: — O, o!

uručila gnu od Sen Kalbra, ovaj me predao Švajcarcu i njegovom starijem prijatelju, a samo me je Švajcarac vratio sa tog puta, ja kod njega sretam već novu priliku za dalja putovanja.

Odmah smo izišli u šetnju s namerom da docnije uzmemo i Švajcarca za večeru. Ja sam dva-tri puta spomenuo da bih voleo da vidim kakav tam–tam te večeri, i N.

Dva puta odlazimo u selo, u njegovu kolibu da vidimo šta je sa polaskom. Kamion koji ima da nas nosi, i koji tek ima da se tovari

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Puno nesreće!... Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili... smrt! GLAVAŠ: Mene?... A znaš li mene ti?...

još strašnije: Na raskrsnici druma širokog, Gde su nekada mirni putnici, Ostavljajući Župu za sobom, Beogradskog se puta primali, Sad gomilama roblja teraju Pod tvrdog lanca teškim teretom, Sve paši, tamo do Beograda; A on će, mudar,

(Glasno.) Sad zbogom, ljudi! I dalje ćemo gorom lutati, Kad nam već puta kazat ne hteste! GLAVAŠ: Ni korak dalje! Bar ćerci ne dam starog vojvode Da lica svoga ružom mirisnom Okadi dvore

Vezir nas čeka, more, Sulejman! Pa teško tebi, ako dočuje Da si nam puta trenut jedini U ovoj gori silom prečio! Dete mi puštaj!

Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.) Sećam se da sam, kao nevesta, Trideset puta ruku ljubila I triest puta klela časove Što ruku dadoh jednom vojvodi Te sa hajduci gorski šuruje.

Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.) Sećam se da sam, kao nevesta, Trideset puta ruku ljubila I triest puta klela časove Što ruku dadoh jednom vojvodi Te sa hajduci gorski šuruje. Sećam se danas svoje nesreće.

ĆERIM: Stanoje će, umoran, s puta doma dospijeti... A onde će se do ludila zbuniti: jer je neće na domu zastati. HASAN: Koga? ĆERIM: Nju...

Ti ćutiš?... Spaso!... Vrata otvaraj! To nisu Turci da te čekaju... Ja sam, tvoj Glavaš!... S puta dohodim! S suncem sam žurnu trčô košiju, Ko će na konak pasti ranije? Pa sunce, leno, eno, zastade!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

naslon bio je upravo Deligrad, ali između Deligrada i Lešjaninovih položaja nije bilo nikakvoga udobnog direktnog puta i baš su sad određeni čitavi bataljoni da preseku put kroz Lukovicu planinu, koja se u dužini od 30 kilometara pruža od

što za rešenje svojih krupnih društvenih zadaća i izravnanje nepravednih staleških razlika nema i ne zna drugoga puta do seče i uništavanja... Usput ka Prugovcu stiže nas odnekud pukovnik Rajevski.

Zbog vrlo teškog i vrletnoga puta Fazlijina divizija marširala je našim zemljištem u vrlo rastegnutoj koloni. 6 avgusta Fazlijina rastegnuta kolona

Uostalom iz đeneralnog štaba, pa još za ordenlije, i nema više puta i povratka u komunu. — »Će ce nameri za braću,« doktore. Za tova ič briga da mu ne bereš!

— »Će ce nameri za braću,« doktore. Za tova ič briga da mu ne bereš! Ono ni iz »komune« nema puta za u glavni štab i među ordenlije, pa mene, eto, vetar opet donese među vas. Još lakše će me odneti.

»Oni, koji ovakovim načinom predadu svoje oružje i pokore se, ako bi se opet otklonili od puta podanstva i vernosti, da se kazne zbog toga po strogo.

opozicione listove: tvoj »Rad« u Beogradu i »Oslobođenje« u Kragujevcu, a čini mi se i Uroševu je »Budućnost« nekoliko puta uzapćavao. U drugoj polovini juna pukla je prva ustanička puška u Hercegovini oko Nevesinja.

Republika možda još nije potpuno utvrđena, ali je monarhija potpuno propala. Ma ona još i deset puta dolazila do trenutnih uspeha i ponavljala se — u Francuskoj njoj nema više trajnog opstanka, i pobeda je republici

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore! — Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!

Artiljerija je odmah otpočela. I njihova i naša. Bio sam izložen mnogo puta artiljerijskoj vatri, ali nikad nisam imao mučnije osećanje nego tada. Rovovi potpuno otvoreni, a ispred rovova kamenje.

Onako, sa zabodenom puškom u leđima okrete se dva puta oko sebe i tresnu na zemlju. Naš vojnik mu pritrča, odupre se nogom o leđa i jedva izvuče bajonet.

Od skučenog ležanja i hladnoće noge mi se ukočile. Vojnici često ustaju, trupnu nekoliko puta nogama, pa se odmah spuste u rov. Neki počeli da duvaju u šake od zime. Pogledao sam na časovnik. Bilo je dva časa.

I sada, za vreme ovih teških časova u bolnici, često mi je pred oči izlazila ta slika. Mislio sam mnogo puta da mi, kao ljudi, i ne zaslužujemo bolju sudbinu, ili je to samo rat koji unižava naše dostojanstvo...

Tamo desno paljba naglo prestade. Ali neko jezivo zapomaže. I ovoga puta moj vod je ostao prikriven. Oko tri časa posle pola noći začuše se pojedinačni pucnji od strane reke.

Mnogi su pribegavali različitim trikovima da bi obmanuli lekare. Nekada su ovi gledali kroz prste, a mnogo puta bili su u uverenju da pred sobom imaju pravoga bolesnika.

Bolovao sam u Oranu, Tunisu, Alžiru, Bizerti, Drugoj i Šestoj francuskoj bolnici. Šezdeset četiri puta sam šprican od malarije, i šezdeset i četiri kila sam težak. Progutao sam tri stotine pastila hinina. Boli me sve!

potporučnike, „Maher“ slonove, a potporučnik Sima „Jarebica“, pre nego popije čašicu konjaka, „naleteo“ je sedam puta na Francuskinju Irenu, bolničarku u rekonvalescentnom logoru. Neko povika: — Eto ih!

za ovo dozna upravnik bolnice — dobacuje mu „Kica“ — ništa ti neće pomoći ono tvoje: „Šprican sam šezdeset i četiri puta.“ Ode ti sutra u komandu. Kafedžija kupi srču i postavlja nov sto. Uto se pojavi i Grk sa pečenim jagnjetom na ražnju.

I svi se oni rasporediše sa obe strane puta da vide trku, prvu otkad Vodena postoji. uz put „Fikus“ daje savete Peri i Simi: — Uz-digni se, „žažmuri“...

Fjodor udari korbačem svoga konja, koji nalete na vranu kobilu te ova zapade zadnjim nogama pokraj puta, odakle se jedva izvuče. Brana savetuje „Fikusu“ da konjima komanduje „mirno“.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Hoj devojko, zumbul plavi Jal' me ljubi, jal' se mani, Ljubezna. Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna. I ti sediš na pendžeru, Na svilenom jastučiću, Ljubezna.

Za tobom se ja pomamih! Tvoji dvori ukraj puta, Kud prolazim po sto puta, Ljubezna. I ti sediš na pendžeru, Na svilenom jastučiću, Ljubezna.

Plašiti se, ako prođem kad odbira cv'jeće, Ni srditi, da ne prene, ona na me neće; Više puta nek' se šumom mimogred probudi, — To će dati da o meni sve to blaže sudi; Nek' me svidi i zaželi da me duže gledi, Ja

Sad najpače dvoumiju mome: Kakova je sudba opet nisposlana po me? Idem — što ću? (sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh oputa, Ići kuda nova sreća prstom sl'jepo kaže, Ostaviti što m' je tada stalo da

Idem dalje! Ov'liko sad s puta moga čujte, I gdi sam god, vozljubljeni, vi mi tu zdravstvujte! Oko 1807. Pavle Solarić O LjUBOVI PJESNE

Što je više smećem s uma, To mi više dođe s puta, Sve se lako zaboravi, Ljubov sebi večni spomen pravi. Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome!

Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna

), Bez lekara teško da će biti bolje; Napade ga oganj i groznica ljuta, Kažu: — Meći ocat s kvasom više puta, Al, on veli: — Volim od stope umreti Neg’ toliki trošak na sebe naneti; Treba malo jesti, da se pri toj bedi I

ko igda može i ne može jače; Noć se u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi gdi vene, Premda dosta puta prijatelj joj javlja Da će, ah!

1858. Nikola Borojević PITOMICA Dočekavši majka s puta Pitomicu instituta, Svoju milu Femu, Kliknu srcem nežnog žara: „Ima li joj, Bože, para U čitavom Sremu?

Kad prestanu petli pevat I lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti otvoriti, Žižak će ti ugasiti, A ja ću ti

u to doba na sedalu U snu pet’o promeška se, A domašnjni garov cikne, Jer mu ljut san srce steže; Mesec stane na po puta; Senka ravna krstu posta.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?... A vi ste primili Za krv naroda ropsku naplatu! Tri puta deset novca srebrnog. — I ja sam kriv?... Vi, jude bezbožne! VL.

Vojvoda Topuzović istina ih je srpski dočekâ, ali je do sada valjda poginuo? KNEZ ĐURĐE: Ti nisi Crnogorac! Stotinu puta toliko pade Od oštrog gvožđa gorskih lavova Posle kosovskog boja užasnog; A ti od šeset tisuća drhćeš?..

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi. Voli on Jablana — jer je Jablan najjači bak u cijeloj okolici.

Sve mu je napredovalo, raslo, bujalo, množilo se i širilo unedogled. I njega bi često puta, kad bi pogledao na svoj mâl i imaće, obuzimala nekakva potajna, nejasna jeza i slutnja... „Ovo se već odavno presipa...

— govorio je Relja ponosito. Silno je mrzio čaršilije i rijetko je silazio u čaršiju. Tri puta u godini: kad bi smirivao miriju, kad bi tovario piće za krsnog imena i kad bi sa zimnice u proljeće pratio ovce na

— Ama, jest, čoče! Jedan je Šaćir Pulac. Nema i stotina!... Šaćir Pulac, onaj zulumćar što je za turskog suda sto puta, makar, za časnom trapezom ručô... — Ma da, čoče, taj! Zulumćar?

Kažem vam, niđe kapi rakije! U cijeloj namastirskoj nuriji samo je te jeseni u Gavre Bradare pekô kot'o. Tri puta me je slao Partenija Bradari po rakiju. Ne da se Bradara ni dići. Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam!

— E, ne mereš, brate, drukčije. Ovo je jerusalimsko vjenčavanje. Devet puta valja obići oko kotla. Tako je to na našoj svetoj ćabi. Obiđoše devet puta.

Ovo je jerusalimsko vjenčavanje. Devet puta valja obići oko kotla. Tako je to na našoj svetoj ćabi. Obiđoše devet puta. — E, sad si vjenčan; ama 'nako jerusalimski vjenčan! Sad ponesi rakiju!

I Boga mi, svijet se lijepo i podobro pribra. Stanko Taković uze gusle, prevuče dva-tri puta gudalom, pa kliknu: Svaka staza žali po junaka, ravni Azić Zalovaru starog, a Tramošnja Tomu Đakovića, Gomjenica Partu

sjaši... — Dosta je, ako Boga jedinog znaš! — Nije dosta, bolan Asan-beže! Još jedno dvije-tri 'iljade puta, pa će biti dosta da ti i ne kažeš... Sjaši, uzjaši! Uzjaši, sjaši! Uzjaši, sjaši! Sjaši, uzjaši! Sjaši, uzjaši!

Mijenja glas. Umije zaplakati kao malo dijete, zalajati kao pašče, a zakukurijekati kao pijetao. Često puta udari zgodno rukama o bedre kao pijetao krilima i zakukuriječe, te prevari pijetlove, pa se prije vremena

“ „Eto, eto, eto! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose. „Slušaj, Bog te ubio, kako ćeš odati carskoj gospodi čest.

Jesi li je doveo kao udovicu ili kao curu? David: E, sad i ja znam! Dovô sam je kô udovicu. Tri puta se udavala. Ja sam je čak iz treće ruke dobio. (Svi se smiju. Sudac nešto bilježi.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA (nastavlja čitanje): „Primio sam tvoje slatko pismo i izgubio sam ga stotinu puta”. JEROTIJE: Čudo nije izgubio i pismonošu i upravnika pošte i...

Zavija me tako i diže me po dva-tri puta na noć, te rekoh da uzmem malo stare komovice sa kičicom... JEROTIJE: Uha, 'di si ti zapeo!

MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Oni su definitivno uneli urbani duh u književni jezik, ovoga puta udružen sa spontanošću i elegantnom lakoćom izražavanja.

). Posredni, distancirani način iskazivanja srpske lirske pesme, kako je to već više puta zapaženo, ispoljio se u potpunom prožimanju i jedinstvu sadržine i forme.

Spev je preveden na glavne evropske jezike, na neke i više puta. Romantizam i procvat lirike Sredinom 40-ih godina Vukova borba za književnost na narodnom jeziku ulazi u završnu fazu.

romanima neće menjati tematiku, ni vreme i mesto zbivanja (severna Crna Gora), čak će se i isti likovi pojavljivati više puta.

Jakšić, Đura - PESME

Sa dalekog puta umoran sam seo, Ne bi’ l’ sanka našô, setan, neveseo. Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno

Ne čuje se tica, baš nikakva glasa, Do večite huke bezbožnih talasa... Ne znam dalje staze, ne znam daljeg puta, U ’vakoj se gori najlakše zaluta. [. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku

Nastasijević, Momčilo - PESME

KAP 8 ZORA 9 ĐURĐEVCI 11 SAN U PODNE 12 GROZD 13 DAFINA 14 VEČERNjE 15 LjILjANI 16 BILjKAMA 18 VEČERNjA 19 ČESMI KRAJ PUTA 21 POZNOJ 23 VRBE 25 SUTON 27 TRUBA 28 SESTRI U POKOJU 30 BDENjA 32 MOLITVA 33 GOSPI 34 BOŽJAK 36 DVE RANE 38 OSAMA NA

Bona, kad klone dan, prikloni glavu ramenu mom, gorama u ruj. ČESMI KRAJ PUTA Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.

Znam od kojih sam, i ko, i koliko mogu, i šta, ushtednete li vi, i Bog! O, tri puta bi, za dobro vaše, da osedi ova glava, i triput na ramenima da je nema, i opet bude tu!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Uveče, zajedno s njim, zatvorivši dućan, odlazila kući. Docnije, samo bi navraćala. I to češće, po dva i više puta preko dana. I to sve tobož poslom. Ne što hoće.

Čak, kad bi neki mušterija, kakav seljak iz udaljenog sela, koji je u godini jedan put ili dva puta dolazio u varoš, na pazar, pa do tada nije dolazio i nije čuo za smrt očevu, pa kad bi došao, ušao, video nju, gore, do

I koliko je puta Mladen viđao noću kako u onom njenom sopčetu sedi obučena na prostrtoj postelji. Bez sveće, bez ikakva znaka.

Kao naslućivanje da, možda, sigurno, neće baš tako sve biti... Biće bola, jada. Koliko puta tako uveče, kad posle dućana i dobra pazara mirno, srećno pođe kući, sav blažen misleći na nju, gledajući kako se njena

mehana iznose stolove i stolice i sami sedaju, piju, furundžije svaki čas, umorni, zadovoljni i siti od današnjeg po tri puta pečenja i vađenja hleba, počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz put zajedno pevajući iste pesme uz svirku

Bolje se drži i odgovara obavezama nego toliko njih već starih, u godinama trgovaca — ali, ipak, ko zna? Zar se malo puta dešavalo da tako čovek dobro, kao što treba, ide, vlada se, pa odjednom se izgubi, propije, prolola, izgubi se.

I svi bi srećni, radosni nastavljali da se časte, ostaju na ručak... Uveče, opet, koliko ih je puta tako isto sve zaticao Mladen kod njih, obično dole, u bašti, odvojeni i na travi sede, piju, mezetišu i časte se.

Kao i pre, devojkom, tako i sada ženom, gotovo je više bila kod njih neko kod svoje kuće. V Koliko puta ujutru, za vreme leta, sedne ispred dućana na ćepenak.

Koliko puta tada, sedeći tako, dogodi se da niko ne dođe. Jutro odskoči. Dan lep. Osvojilo jutro sveže, letnje. Oseća miris u vazduh

A najviše radi škole, crkve. On je bio sve. Ali, svakad, ne ide to tako lako, sigurno, pouzdano. Koliko puta, uveče, kad se kao svakad iz čaršije vraća kući, njega kao da spopadne čudna bolest, slabost. Smrt da li je? Nije.

Na sve to baba jednako se držala odvojeno, povučeno. Sve je to pripisivala i smejala se njihovim ludostima. Koliko puta snaha joj, mati, buduća svekrva, od radosti zaboravi se toliko da tamo kod njih, kod snahe, gotovo ceo dan ostane.

Zato baba Stana, ljuta, čisto mahnu sve. Od tada sve mahnu, i onu brigu i ono staranje, i ono njeno toliko puta već u svašta zagledanje. Sve ona to mahnu. Čak i ključeve od podruma, magaze, sobe stajaće, i to mahnu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu b. l., ode kakvoj vrbi, tresne je i rekne tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«, pa onda metne b. l.

knj. SEZ) najčešće puta od svih stvari uopšte (55 puta) spominje se b. B. dejstvuje kao siguran apotropajon. Garom od b.

knj. SEZ) najčešće puta od svih stvari uopšte (55 puta) spominje se b. B. dejstvuje kao siguran apotropajon. Garom od b.

iznikla iz jednog korena, pa se sastave vrhovi, saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle toga bolesnik strukove noceče, govoreći: »U tri struka posekoh tri groznice: kad se ova tri struka

« (іbіd., 643. Slično gatanje i u LMS, 139, 87, samo što tu V., pre no što se metne pod jastuk, treba tri puta obneti oko kuće).

Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se skine gola, pa da u tri puta rekne, najpre u odžaku, pa onda pod v.

Bolesnik od groznice ispeče glavicu bela luka, i rano ujutru ode kakvoj v., zatrese je i kaže tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«. Onda metne beli luk među v.

Ili: uzme parče voštane sveće, malo soli, ječma ili zobi, pa ode kakvoj mladoj vrbi i tri puta je obiđe govoreći: »Dadoh konju zob, volu so, i venčah groznicu za vrbicu«.

, zapali sveću i tri puta oko v. obnese govoreći: »Venčah svoju boleticu za vrbi (ŽSS, 314). Ponegde se »venčavanje« groznice za v.

Bolesnik spremi kolačić, i ode pod kakav g., dirne ga tri puta, kaže svojoj bolesti da ide »u g.«, ostavi na g. kolačić »da ga tice (= diše?

upotrebljuje se i u ljubavnim vradžbinama: dva lista devojka namaže maslom, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda će proći momak; i kad prođe, ona ih opet sastavi i nosi sa sobom, pa će momak biti njen (GZM, 6, 657).

i da je sakrije pod časnu trpezu u crkvi, i da tu ostane kroz tri službe; neka je posle izvadi i obnese oko sebe tri puta, i metne pod prsten: koga momka tim prstenom dotakne, on će se za njom okrenuti (Begović, 219).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Djevojče se skanjivaše, a i njegov otac, Ilija, ne bijaše zadovoljan, pa se razvrgoše. Ali ovoga puta nije ga rodila majka ko će mu na stopu stati; neće ni oca slušati, već će povesti onu koje se zaželi.

Usjekao badnjake u visokoj planini, sanio ih i naložio ih na vatru, a uoči Badnjega dana dočekao oca u po puta. Bijaše pošao u primorje po vino, zalažući glavu, preko snježane planine, samo da ga, po običaju, na vrijeme sanese.

— Poslaću sjutra sina po nj, — veli mucajući, a jedva se na nogama drži. — A da, vidiš, Ilija, — već nekoliko puta kaže, — što će ti pop? Imaj ti dobra gospodara, pa se ne boj nikoga, već boga!

— Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća ...

— Još jednu čašu za dobra puta! — nudi ih Ilija i nalije. Popivši svaki svoju na iskap i, rukovavši se s Ilijom, zaogrnuti kabanicama, iziđu njih

Petar mu potanko ispriča zašto je došao, i naglašuje: — Meni je, onako mi djeca bila zdrava i živa, sto puta rekao pokojni Niko, dok je bolovao, kad bi mu natuknuo da su njemu moji sinovi što mu je i Rade, i mili mu taman kao i

„Sigurno”, pomisli, „i moje je ime nekoliko puta u njima upisano; više vrijedi ova prljava hartija od cijeloga našega sela! Zašto smo mi živi? Čudo!

—Napojiću je. —Drugdje ima vode za nju. —Nije mi radi nje, već radi ždrijebeta... Ne vidiš da je ždrijebna? Tri puta sam je vodio... A hat, kao bog ga salio! ... Hrane ga dobro, bijesan ti je, te i čio, ne mori ga trud.

Predaje mi je u hitnji i — poljubi me tri puta, veli: kao sestru... A sjećam se, izgledao je kao da će zaplakati... Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu,

Sestra i majka toliko su ga puta za to zamolile. —Da smirimo i nju, pa što bog dade ... . — veli ocu. Cvijetu je zamjerio Vojkanov sin Radivoj.

Pravi soko! I svrnuh s puta da ti to kažem ... —Što neće od ovakvoga oca! — nasmija se Rade i digavši se, stavi držalicu na stranu.

Rade se uneke trže, veli Maši: —Kasno je! Žena uprti torbu i iziđe. Rade je isprati do puta. —Ne zamjeri, oprosti, Rade, nije do mene! — ljubeći ga, veli mu na odlasku.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Sve je onda bilo tako neobično: i taj dan, i on, i Mrtvaja vir. Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana.

Suze su me golicale u uglovima usana, osećala sam njihov slani i gorki ukus. Rekao je: gamad. Mnogo puta ranije govorio je kako se ti prokleti serbi i meropsi kote kao zečevi.

Ja sam tu Janju viđao nekoliko puta i ovo ovako govorim ne po čuvenju, nego po viđenju. Nisam sklon preterivanju, zaboga, pa zar nisam monah kome je

Bože kakav je to bio prizor! Dok sam to gledao, svršio sam dva puta. Posle su njih dvoje iščezli u šumi, držeći se za ruke. Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima.

Zaboga, zar je Jelena tako lepa? Viđao sam je mnogo puta ranije kad je o praznicima dolazila sa Laušem u manastir i kad sam dolazio ovde da pišem povelje i pisma.

Čopori vukova, gonjeni glađu, sišli su s planina i stali da pustoše torove i obore po Vratimlju. Nekoliko puta nas je Lauš slao u hajku na zveri, ali uzalud, pobesnele životinje su stalno odnekud dolazile.

Manastir se nalazi na malom uzvišenju, što je bilo dovoljno da ovoga puta ne bude poplavljen. No voda je došla do samih zidina, pa je čak neko vreme bila prodrla i u manastirsko dvorište.

čuvao za muža iza debelih zidova pa je od Dadare nije mogao sačuvati, jer je taj okačenjak, taj uspaljeni klipan našao puta i načina da dopre do nje i da je zaskoči.

Srećom niko i ne obraća pažnju na mene, osim što mi jedan sluga tri puta dnevno donosi obrok i iznosi čabrić. Svi su se užurbali, po celi dan se muvaju po dvorištu, galame, jedni odlaze,

Mnogo puta sam na ikonama i životopisima viđao Hristov lik, ali nijedan ne beše ni nalik ovom Prohorovom. Svi su oni bili nekako

Kažu i to da su ga (kaluđeri ili kraljevi ljudi) nekoliko puta kaštigovali hoteći da mu iz glave isteraju tu jeretičku opačinu, ali se on nije dao promeniti.

Čitavih dvadeset godina on se održavao, nekad silan i moćan, nekad tavoreći u bedi. Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega nikada nisu mogle uhvatiti.

Ilić, Vojislav J. - PESME

I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi! Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U snove što mi dođe!

Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada. Već šeset puta je Svarog obišô zemaljskim šarom, Nezdrave, proletnje magle sunčanim goneći žarom.

Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno... i s travnog svoga puta Tuđinac hitam bled. Gle, na tom surom stablu njezino drago ime Još vreme štedi zar?

ona se javi jedne bajne noći, Kad uživah ljubav u čistoj slobodi; „Hajde - reče sumnja - ti ćeš sa mnom poći Da tražimo puta, što istini vodi.

Ah, šta li sam puta u tihoj samoći S tajnom tugom čitô svaki njezin red; I zamišljen ćutô po čitave noći, Sumoran i bled...

III OBLACIMA Oblaci, oblaci odakle letite Po lazuru čistom, bez puta i staze, Po beskrajnom moru bez konca i traga, Gde ni palme nema ni travne oaze?

Bez celi i puta, Od postanka svoga pa do svoga kraja, Vi, večito hladni, putujete mirno Bez celi, bez bola i bez zavičaja.

I ja, umoran teško sa daljna nekakva puta, Na pustu obalu sedam. I tada pored mene Mrtvački prolazi sprovod u nemom svečanom hodu, A maske na licu nose i ludi,

vekom u večnost će saći, A razum će ljudski po mraku da luta; Odgovora neće na pitanje naći Ni Istini celoj prolaza i puta. I slutiće večno.

Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta. I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute

Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta. I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije

Kô srpskih gora mladi bor, Primorja čedo milo, Pohodi neba zračni dvor I mira ljubi krilo. Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Vrativši se sa takvog puta, izgledala mi je moja izba tesna i memljiva, spisi požuteli, knjige umoljčane. Manimo se, dakle, školskih knjiga i

O samom putovanju nemam ništa naročito da spomenem. Dnevni deo puta: Jugoslavija; interesovao sam se više za razna pića koja se toče u kolima za ručavanje nego za predele koje sam već

interesovao sam se više za razna pića koja se toče u kolima za ručavanje nego za predele koje sam već toliko puta video. Noćni deo puta Grčka; duboki san.

Noćni deo puta Grčka; duboki san. Kad sam kasno ujutro povukao zavesu sa prozora mog kompartimana za spavanje, obavestio me jedan

Ali posle 223 meseca, t.j. pošto je Mesec 223 puta prošao kroz sve svoje mene, oni se opet nađu u onoj tački preseka njihovih putanja, pa se onda desi opet novo pomračenje

Iz prevaljenog puta prema jugu i s njim skopčanog priraštaja vidljivog dela nebeskog svoda, mogla bi se, mislim, izračunati i veličina

Vaša pisma, pročitana nekoliko puta, leže preda mnom. Vaša strahovanja da sam se razboleo ili da sam šta više, zaboravio Vas, razagnata su, nadam se, mojim

Pri svom povratku iz Atine, koji me je opet noću proveo, kroz Grčku, imao sam kratak, ali lep doživljaj. Tog puta sam, već pri polasku voza, digao u vis zavesu prozora mog kompartimana za spavanje.

„Kada poznajem onaj ugao i onaj luk, onda znam i opseg Zemlje. Ovaj je tačno toliko puta veći od dužine od 5000 stadijuma koliko je puta puni ugao veći od onoga ugla koji ću da izmerim.

Ovaj je tačno toliko puta veći od dužine od 5000 stadijuma koliko je puta puni ugao veći od onoga ugla koji ću da izmerim.

Koliko je puta Sunce prošlo kroz proletnju ravnodnevicu, toliko je proleća granulo. Po toku tropskih godina zeleni i opada lišće,

One idu korak po korak. Koliko sam puta posmatrao to pešačenje naučnika i proučavao ga. Video sam ih svakojakih: lakog i gracioznog koraka, teškog no sigurnog

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Predstavljanje sopstvenog životnog puta, detinjstva, odlaska u manastir i izlaska iz Hopova u svet kako bi stekao što više znanja, ima vaspitnu namenu: Dositej

Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagoslovi! Da mi kako s prava puta, Duša mlada ne zaluta. MATI JOVAN SUNDEČIĆ Djetinjstva nježnog u prvom cvijetu, Kad ne znah da li živim na svijetu; Pa

Pogle tamo koliko ih – Svaki mrvu vuče, Jedan drugom s puta svrće, Niko se ne tuče. Ta radnja je mravu mila Pa ma kako teška bila, Lenjo dete nek se stidi Kada vredna mrava vidi!

Posle revolucije 1848. vraća se na studije, ovoga puta medicine, ali ni nju ne završava. Poznanstvo sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem imalo je veliki uticaj na njegov

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pravo je imao moj pokojni mladi gazda što, mesto tolikih hadžijskih i gazdinskih kćeri, tebe uzeo. Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na

Jedino on to sme. Što njega ne pitaš, što njega ne zamoliš i pozoveš? TAŠANA (ljutito): Zvala sam, toliko puta sam ga zvala. KATA Pa? TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara...

(Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me. Istina, zvala si me više puta; ali ja nikako nisam imao vremena. I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala!

I zašto me odmah nisi zvala, odmah mi ime njegovo kazala? (Trza se, kajući se): Ali, jesi, zvala si me, toliko puta si me zvala, a ja sve mislim da nije baš tako. Nisam znao da tebe ko sme. (Planuvši gnevno): Koji je to »on«. Tašana?

— Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo? Evo ja, star sam, pa koliko puta dobro, slatko jedem, pa i pijem. I to, po nekada više pijem nego što treba, pa onda, Boga mi, i zapevam.

I sad je jednako grdim, što mi češće ne dolazi, što mi svaki dan ne dođe. Znaš i sam da smo koliko puta zajedno spavale, čak smo se i posestrimile. MIRON (odobrovoljen, peckajući je): Znam, znam.

Znao sam da ću, koliko puta, idući sam putem, kojim sam nekad kao dečko išao, radovati se, kad vidim kako se isti taj put proširio i povećao —

Žalila si me kao svoga rođenog. A to što si me žalila, to me je i ubilo. Misliš ti, nisam ja bežao od tebe? Koliko puta sam odlazio. Zbog moje pesme, bekrijanja. Ti znaš da mi je svaka kuća, osobito naše, turske, otvorena.

Pih! (Pije): Ja sam mislio na nju, hteo nju, i time da im vratim sve dobro. Ba! Ovo se ne može više! Dva puta pokušah da sebi dođem glave. Evo nikako ne spavam. I sad, poslednje vesele, poslednje piće!

I dok god on ne zaspi, ona sedi kraj njega... I tako svaku noć, po nekoliko puta. Pa bar, kad nije besan, da je kao svaki drugi, kao čovek. Nego, i onda, leže i izvaljuje se gde stigne.

Ta, juče napunih džep. ARSENIJE Ama, ti, dedo, ti dok jedan čibuk napuniš, sav duvan prospeš. I zato ti toliko puta kažem da uzmemo kesu duvansku, pa za pojasom neka ti stoji. MIRON Eh, kesa!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Koliko što blesnuše, bez jednog škripa ispadoše makaze iz platna. Još dva tri puta tako, i pojavi se fini model pantalona. Svašta se govorilo među palanačkim krojačima.

Živeo je nekadašnji lepotan zapušteno i nedostojno. Dva puta je sa uspehom bio operisan od raka. „Pa šta! Ako je rak, nije lav.

— Nismo na to mislili, ali nije da nismo znali. Jesmo li u mlade naše godine toliko puta slušali da se Stanojla Perčinova, tamo odnekud s granice Srbije i Bosne, udala za čoveka više no trideset godina

Ako će samo prominuti neku od svojih njiva, veže džepnicu na vrh kišobrana, ustane u kolima i razmahne nekoliko puta tim barjačetom, da bi radnici to videli i znali da je ona tu i da može naići... Ali sve je to njoj dobro stajalo...

A kad je pošla gospa Nola na podušje — za smrt joj je javljeno kasno — vratili su je depešom s puta: u mlinu se pojavila vatra, a jedan transport stoke je zadržan zato što je ona propustila da sredi i potpiše neka

Dva puta su uhvatili dečka kako se podvukao pod sto gospa Noli, samo da ne ide kući. Osetila je tako gospa Nola da joj je suđen

Kroz razređene šalone ulazila je mesečina kao srebrna lepeza. Gospa Nola proviri na ulicu. Preko puta, sam sitan palanački dućan. Sva vrata malo krivo uzidana. Na uglu, kamen, pola u kuću pola u trotoar uzidan.

po njoj piše i briše, i naposletku ono što je tačno izračunato prepisuje u dosta malu svesku, prilično iskrhanu, i više puta prošivanu. Ponekad pogleda na sat. Vozom večernjim iz inostranstva treba da stigne Luka. Umro mu je otac.

je Pavle učio nemački; išao je kod orguljaša da uči svirati u harmonium; od trećeg razreda gimnazije, posećivao je dva puta nedeljno i neki mali trgovački kurs; kod starog Jevrejina Isaka učio je fino rezbarstvo, a on je starom za to donosio u

— Moja mati kaže da tvoj otac ima rđavu narav, da je tvrdoglav. Ona mu je više puta udešavala neke zarade, ali se to uvek svrši kako ne treba.

stiču, imaju, dobro jedu i piju i kad na sinove svoje troše, onda imaju deset puta više još za sebe... Što nisi frau Rozu uzeo za doktorsku tezu, ispala bi tema mnogo kraća, i nekome bi možda i

To je ružni jevrejski način... Saslušaj me, važno je i za tebe... Razgovarao sam s tobom više puta o novcu, o nagomilavanju novca, o mistici novca.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ili makar pismokradec delo svoje barem pet godina u rukopisu drži, i svake godine svoj rukopis najmanje četiri puta pročita.

Može biti da ja grešim što detinska našeg Romana dela mojim čitateljma predstavljam ali koliko puta sovršeni ljudi koješta čine koje se samo deci pristoji, štaviše, koliko puta danas svoju decu oštro kazne što su juče

mojim čitateljma predstavljam ali koliko puta sovršeni ljudi koješta čine koje se samo deci pristoji, štaviše, koliko puta danas svoju decu oštro kazne što su juče sami triput crnje i gore činili?

»Vi opet počinjete đavoliti, g. sočinitelj?« Ni najmanje, gospože, ja se samo naravnog puta držim. A propo, gospože, imam jednu zagonetku, koju ne mogu propustiti da vam ovde ne predložim.

Sudbina je ljudi tako smešna i čudna da čovek, i ne oteći i ne misleći, mlogo puta uzroka ima Demokrit biti. U ovu rubriku doći može da čovek često nalazi ono što ne traži, a katkad što nigda i ne bi

Mlogo puta ovakove koje za kerom suze prolivaju pri najužasnijem priključeniju pokazuju se tvrde i nečuvstvitelne. No i ovde, ljubez

« viču; pa kad smo sto puta istu reč »razumete li?« čuli, onda tek primečavamo da nismo ništa razumeli. — Ascetično živiti znači krotko,

predmeta izbavljena, odio je sa svojom Rozinantom tiho, duboko u misli udubljen kud je pošao i koje je opredelenije puta njegovog.

»G. ferfaser, ja sam mlogo puta slušala da ste vi vrlo učtivi kad ste u društvu sa ženskim personama; no opet gledajući kako žaoke pera vašeg na nas

Ljubov je mozaičesko predstavlenije Pigmaliona i njegovog kamena. Ljubov je privilegijum na jedan dan po sto puta svađati se i pomirivati se. Ljubov je premeštaj srca našeg u kanikule. Ljubov je jaki čemer u šećernom sudu.

Mnogi dovode ovu reč ljubov od glagola poljubiti, i zato kod ovakovi mnogo puta ljubov nije u većej važnosti nego što je jedan poljubac.

OPEČALITI — rastužiti, ožalostiti, oneraspoložiti OPREDELITI — odrediti OPREDELENIJE — određenje, cilj (opredelenije puta; život bez opredelenija); vokacija, poziv kome se neko predaje (k moralnom opredeleniju teže »posvećuju život

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

mi drugi dlan Da se slatkog najedem kamenja I treći dlan mi pruži Da u gnezdu stihova prenoćim Prispeo sam s puta Prašnjav i gladan I željan drugačijeg sveta Pruži mi tri male nežnosti Dok mi ne padne hiljadu magli na oči I glavu ne

hrastovine Za stajaće zvezde vezuje Pere šape svojim vukovima Da tragovi mračne zemlje Na njima ne prežive Putuje bez puta I put se za njim rađa SVETI SAVA NA SVOME IZVORU Gleda u kamenu Svoje treće oko Vidi u nepristrasnoj vodi Svoj

nada mnom u zenitu Nisam znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s puta Da sazrelo kamenje iz zavežljaja Ovde na trgu razdelim GORNjA TVRĐAVA Širiš ruke Visoki Pred svim kapijama beloga

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Lirski pesnik N. N. jedno jutro, trešten pijan, sreo se sa svojim budućim biografom. Veliki pokojnik bivao je često puta u životu svinja, ali je ovom prilikom naročito bio zabrljavio, tako da nije umeo čak ni kuću da nađe.

Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti. Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde.

Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde. Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude.

Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude. Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje.

Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje. Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.

Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad. Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja

Moram se, dakle, i ja izmiriti sa tim već usvojenim načinom pisanja i početi sa rođenjem, mada je baš rođenje često puta sporan fakat u životu čovečjem.

moja je majka dotle spavala po celu noć, što sam ja smatrao za nehigijenski i počeo sam je buditi po pet i šest puta noću.

Ja ne bih umela reći šta je to, ne bih umela odmah naći, ali osećam taj nesklad. Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom

za kojega se šapuće da je na vrlo misteriozan način došao do bogatstva i za kojim se ne šapuće, no se zna da je dva puta odležao hapsu, jedanput za lažno bankrotstvo i drugi put za zlonamernu paljevinu prethodno osigurane radnje.

No, razume se, to nije jedini moj podvig kojim sam zaradio batine. Bilo ih je još vrlo mnogo. Koliko sam puta, na primer, nove novcate očeve cipele vezao kanapom za ušicu, napunio vodom i vukao kao kolica.

Mogla bi se čak napraviti i statistika tih mojih podviga. Tako, na primer, zna se ovo: šesnaest puta sam prevrnuo tanjir i prosuo supu sebi u krilo; tri puta sam upadao u kazan u kome je bila spremljena voda za pranje

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A ona prilika narasta, sliva se sa mrakom noći, i ja u bezumnom strahu udarih konja. Nešto se slomata sa strane puta, kao čovek. Verovatno uplašen od mene.

Pa kuda ću onda? Počeo sam se kolebati. Ko može da me kontroliše!... Zar su malo puta komandanti sastavljali izveštaj onako kako je njima godilo... Zalutao sam, noć je... Zastao sam... Tišina...

Ali ako je tamo baterija? A ja došao do nje, pa je ostavio. Još malo... Obazrivo siđoh sa strane puta i pođoh jednom livadom. Bat konjskih kopita se ne čuje, sigurno gazi po travi, te se malo osmelih. Opet sam zastao.

U dva maha su Nemci isterivali artiljerijom naše pešake iz rovova, i dva puta su naši na juriš osvajali svoje rovove.

Zavideo sam ordonansu što zastade, jer smo mi, koji idemo na čelu, prvi na nišanu. Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao. Ali, evo već i poslednjih drveta. Neki teret mi spade sa duše.

— E, moje dete! — odgovori starac, kao da je hteo reći: Poznajem ja svaku stazu i bogazu. On skrete sa strane puta. U mraku jedva nazresmo gde se put odvaja. Komandir zastade. Naiđe i prvi top. — Prednji, teraj još malo...

Neki su polazili ali kad bi videli da odstupanju nema kraja, ostajali su onako nezaštićeni nasred puta. Bilo je to jedne noći, bog bi sveti znao koga datuma, jer smo sasvim izgubili pojam o vremenu.

da većina naroda ostaje, oduševljenje se gasilo, duh je malaksavao, nada umirala i poneki, neodlučni, skretali su sa puta. Niko ih više nije video. Odmicali smo lagano drumom, dok su eksplozije praštale za nama.

Tako je i sa njima. Kad počnu i oni da bacaju ove stvari, kad budemo videli lance i budilnike pokraj puta, onda će to tek biti znak da se i mi ozbiljno zamislimo.

! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“. — Pa, kuda ću? — odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu. Komordžija zamače u mrak. Odnekud iz mraka dopreše glasni povici, kao protesti i pretnja komordžija.

I tako gazi po snegu. Ranije smo im vikali: „S puta“, „Čuvaj“, „Drž desno“, a sada ga pažljivo obiđoh konjem i u hodu zapitah: — Druže, kako je?

Pred vratima zastade: — Slušaj, gazda, ja ne govorim dva puta. Tek tada trgovac mahnu glavom dečaku da iznese šećer pred radnju.

Petrović, Rastko - PESME

Ne doneseš li svetu ma šta od onog što si ranije imao i što bi mu poslužilo kao jemstvo da se ti vraćaš sa po puta - a ne samo zato što si i poslednju kartu proigrao, smrviće te! sa svoje zloće ne pate! Meni je svejedno.

Poljubi i tad mi ruke i moje stopalo, I teško se mrštio nad svojim okom, jer je plakalo, I sto puta poče onu misao da govori, Kojoj bejahu onda tolika bivstva izvori; Na svaku reč koju bi izgovorio, Strašnom šupljinom

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Zaradova se dečak, potrča. A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo. Najednom, nestade puta i ispod dečakovih nogu zevnu ponor. Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk.

Ni milosrdna ruka ne bi ga nežnije nastavku puta predala. Dečak kleče i spusti mrave na kraj livade. — Upadneš li u nevolju — zovi nas!

Ono, stalno odnekud nailazi kao ukleto. Nikako lice izvora da zablista. Mesec već tri puta nebo obišao, porasla mlada šuma, a dečak se od početka posla ne odmiče. Ko zna koliko će služba Majci Voda potrajati?

— Nisam ja za školu, majko! — reče, sagnuvši glavu, ali žena ni ovoga puta ne odustade: — Podigni glavu i idi! — reče kratko. — Lepši si i pametniji od svih. Ako te budu gurali — i ti ih guraj!

Moja prva želja je tvoj — mač! Zanjiha se mladić kao da je jak vetar trsku povio, ali ni ovoga puta ne ustuknu: — Zar samo slab i ranjiv mogu do tvoje ljubavi stići? — obrati se Zlatokosoj s prekorom u glasu.

Namršti se Starac: ima li ikog lukavijeg od Sofronija? Sigurno će mu, opet, ponuditi razmenu! Koliko mu je puta uzeo najlepšu lubenicu za šarana još neulovljenog?

— To si mi ti ribarsku sreću urekao! — kaže. Baš da mu ovoga puta ne podvali! Neka stoji nasred njive i plaši svrake i dečake.. Starac sede na prag kolibe i zagleda se u polje.

Ali, očistivši trg metla se ponovo diže uvis, pa se u blagom luku spusti kraj nogu malog tršavka. Ovoga puta niko i ne pokuša da je otme.

— Koješta govori dečak! — reče Caričin prvi doglavnik. — Otkuda zevalica na zidu? Tisuću puta pretražen je vrt, a zid je od kamena: kako će iz kamena izrasti cvet? — Donesite lestvice!

Oštro i nezadovoljno klimnu Danica glavom: Mesec ju je i ovog puta prevario.. Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose. Nestrpljivo je čekala.

Kradom od sestara silazila je Zvezda na jezero, ostajući svakoga puta sve duže, postajući svakoga dana sve svetlija, sve nežnija. Zar je to moglo da ostane neprimećeno?

Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? — Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! — reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nije hteo da ga silom, s pandurima, otrgne od nje, da ga sramoti, a s njime i sve nas, celu kuću. Koliko se puta otac noću dizao, išao s pandurima. A tamo, kažu, sada čovek ne sme ni da priđe. Pesma, oro, puške!

TOMA A, neće? ARSA Neće. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, »na parama leži«, i hoće je. Prosi je toliko puta! TOMA Pa što ti, bre, to ne?... Kakva si ti vlast, kad ne možeš? More, i tebi je ona pamet zavrtela.

Šantić, Aleksa - PESME

36 NAŠ STARI DOME 37 GOSPOĐICI 38 JESEN 39 BADNjA VEČE 40 VODENICA 41 NA PO PUTA 43 JEDNA SUZA 44 POZNI ČASOVI 46 EJ KONjICU 48 MOJA LjUBAV 50 JESENI MOJA...

majčina skuta U dvorištu stali, srce nam se trese — Otac, evo, svima iz jasprene kese Po marijaš vadi za sretnoga puta... Mi mu ruku celuj, a on, kao jela Visok, izgrli nas, pa konjica bela Zakroči.

ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa ko da su vjetri snijeg nanijeli — Spram

Mnogo li sam puta ja ovdje, u hladu, U večeri letne na odmoru bio, I, dižući oči na mlinarku mladu, Iz vedrice, žedan, hladne vode

I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908. NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela...

NA PO PUTA Ostale su za mnom bašte jorgovana, Sjaj proleća moga, šum, pjesme i vrela... Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana.

O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode... Moja jadna zemljo, mi smo i sad sluge. Gdje su naše muke?...

1918. RUČAK U izdrtom suknu, pod murvom kraj puta, Prekrstio noge na rapavoj ploči, I tu lomi komad hljeba otvrdnuta I glavicu luka uza nj slatko smoči.

Prstima, lagano, Jela Za bela Uze ga Krila, I na dlan stavi i u dlan, dva-tri puta, Huknu i vaskrsnu ga... Puhorom zlatnim obasuta Trepnuše krilca i sa Jelina dlana Preko žbunjeva brega, Doli, Gde

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt. Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina. Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata.

Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina. Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata.

Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata. I devet puta ponosne reči junačke vere ispunile su grad i polje: Idi, sestro, na bijelu kulu; a ja ti se ne bih povratio...

O praznicima bi im dodala nešto bolje, ali bi ih svakog jedanput udarila, a Marka i dva i tri puta. Tako je potrajalo tri godine. A onda su se dogovorili da pobegnu, i tako su i učinili.

U to vreme Đurađ je posle puta u Zetu i posle bavljenja u Dubrovniku otišao u Ugarsku da traži pomoć od tamošnjeg kralja.

Neka i nema izgleda za pobedu, neka je protivnik bezbroj puta nadmoćniji, svejedno — oni se bore. Vojvoda Prijezda (u pesmi Smrt vojvode Prijezde) umire da se ne bi osramotio

Osvajaču se mnogo puta moralo učiniti da udarci na njega padaju i iz našeg neba, da se i naše planine kreću protiv njega, baš onako kao što

narodnu snagu koja, slična nadošloj reci, uvek i u svakoj prilici — između straža, zaseda, tamnica — ume sebi da nađe puta. Možda su i ovi ljudi stvarno postojali — pod ovim ili pod nekim drugim imenom.

„desetina naroda; malo u kojoj knežini nije bio po jedan harambaša najmanje s desetak druga, a osim toga bilo je pet puta po toliko ljudi koji se nijesu bili sasvijem odvrgli u hajduke, nego su samo zazirali od Turaka i krili se po šumi i po

zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom ovsenijem; i još me je često zaklinjala da se nikom ne uklanjam s puta.

U prvu vrstu bi išli jedan te isti govor koji se više puta ponavlja, ili pismo jedne te iste sadržine koje se upućuje većem broju lica, ili takvo pismo koje jedna ličnost dobija

te isti način dočekuje više lica (obično onih koje je pismima pozvao), ili kad se ma koja situacija istim rečima više puta kazuje.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

rže U JEDNOM DANU U jednom danu Hiljadu i četiri stotine minuta Ljudi se mogu rastati Hiljadu i četiri stotine puta Ali samo jedan Rastanak će da boli Kada odlazi Osoba koja se voli U jednom danu Osamdeset šest hiljada sekundi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

strica, a zimi, bogme, i stričeve stare cokule, krut crn gunj i dugačak šal kojim bi se omotao oko vrata jedno četiri puta.

Stric se prosto zavali od smijeha: — Aha-ha-ha, čuješ li, Sivče, kako naš junak struže! Još nekoliko puta zapitao je Sivca šta misli o Mačkovoj hrabrosti, ali kako se magarcu očito nije pričalo, Stric na kraju mudro zaključi:

Gle mu samo ušiju! Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc! — kresnu dva-tri puta nešto u Mačkovoj glavi i onda pred njim sinu jasna vesela svjetlost. — Pa ovo je Stričev magarac Sivac!

Mačak uze šeširčinu u ruke, znalački je zagleda, coknu dvatri puta jezikom kao što to čine odrasli majstori kad procjenjuju neku krntiju, a onda zamišljeno reče: — Hm, hm, hm!

Nikolica je morao još nekoliko puta da se okreće i da joj izdaleka dovikuje: — Mir, Žuja, eto mene sutra! Bogami dolazim, ne varam te!

Kao najuspjelija pokazala im se ipak „Žujina tajna kuća“. Evo kako je došlo do njezine gradnje. Na pola puta između seoskog druma i logora nalazila se jedna rupčaga od skoro metar dubine.

On je u svjetskom ratu, na frontu kod rijeke Soče, jedanaest puta vodio Bosance u napad na talijanske položaje, učestvovao je čak i u bici kod Kobarida (Kaporeta) gdje je zarobljeno na

Ošamućen od udarca glavom kroza zid kolibe, Jovanče samo uperi kuburu put uzdignuta poljareva štapa i viknu: — S puta! Ne predajem se!

Kod koga se poslije toga roka nađe kakvo oružje biće strijeljan.“ Jovanče, Mačak i Stric već su po nekoliko puta nepismenim seljacima pročitali taj oglas, kad odnekle ispade Nikoletina Bursać.

Stigla je čak i Lunja, iako se Stric i ovoga puta bunio: — Šta ona ima da se miješa u vojne stvari? Tu dolaze ustaše s puškama, žandari, a ona...

Koliko su samo puta oni, loveći golubove, otpuzali uzduž čitava crkvenog krova, ispentrali se po unutrašnjim gredama tornja, spuštali se u

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj vrat žrnov kamen, i

LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena.

s nama tako, niti nas nikad ostalja ne svetujući i karajući; ako jedanput, dva, tri li put, ako bilo i do sto hiljada puta, rekne ti, smuti te, prepasti.

Ostaviše ga jedva duhata i odoše. Osta on ležeći mu kraj puta krmečući; ne može se nikud ni maknuti. Sotim putem u svoje nurijsko mu selo prolazeći, neki pop vide ga gde se onde

A kad se ja pak odovud s moga puta povrnem, što više svoga potrošiš i za tvoju trudbu, sve ćemo se lepo naplatiti.« E hristjani, znate li kome ovo

Dođe Hristos do toga gradića Sihara. Umoran bijaše s daleka puta putujući mu, te sede na bunaru malo otpočinuti. Šestoga časa piše se da je onde stigao, to jest u podne.

po tri sahata, po jedna svaka s promenom straža čuva, pazeći kud galija hodi, od nizija, kamenja i prudova, zahodna puta i morskih haramija, koga li druga nalepa.

Ja sam evo, oni što i popre ovoga vam morska puta s vama zajedno u korabu se vožah. Kade se i tadar velika fortuna holujasta bijaše podigla i kćaše da vas potopi, digoh

GOVORE I tada viknuše besovi iz ljudi govoreći: »Što je nama i tebi, Isuse, sine božiji, — viču ti ljuti razbojnici kod puta, ti dušegubni lovci kod zapete njihove zamke!

Građane i s puta neznance na to podizala sam. Dođosmo se na Krstov dan u Jerusalim. Ljudi ostali svi vrve u crkvu da se poklone častnom

I tako po drugi put morem uze se svoga puta i preko vode u zimno već dobi hoće da pređe; i kad već stiže onamo adi kraj, dođoše do brega, ali se bijaše voda

i nevoljna pomiluj ga, sa zlotvorom se pomiri, bolje od tebe naprednjemu sa srećom ne zavidi, ni mu pretiči prihodljiva puta s preotimanjem lakomim.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I sam Manasija — „čapkun Mane“ nazvan — kujundžija, koliko je puta — on, čapkun i nesrećnik da mu je trebalo para tražiti!

— koliko je puta kad ona prođe, od sevdaluka tresnuo po divno izrađenoj tabakeri od čiste srme i slubio je kad prođe Zona Zamfirova!

Po nekoliko se puta rukuju i viču: „Aj’ sa zdravje!“, ali ne puštaju odmah ruku: drže ga duže za ruku i sve nađu ponekoga da pozdrave.

U toj se sobici najradije bavi; tu se češlja i presvlači po nekoliko puta preko dana, ili izvadi svoje džepno ogledalce (koje je na poklopcu jedne sedefli-kutije, koja joj služi još i kao neka

Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao. Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe

A čeznuo je za njom, te kako čeznuo, — samo je bio jogunica i nije nikako dao da se to i opazi! — Koliko samo puta kad ona prođe tako nekud sa svojim strinama ili tetkama kraj njegova dućana, a on u dućanu radi i opazi je, a zna

kraj njegova dućana, a on u dućanu radi i opazi je, a zna otprilike kuda će i kojim će se ulicama vratiti, — koliko puta skoči sa sedišta i ostavi rad i dućan na momku i šegrtu i rekne im samo: „Sag ću sam tuj!

Toliko puta je slušala da su slabe i retke za nju prilike ovde u mestu. Zato se samo i igrala sa svakim, tek koliko da uživa u

Zapevala on pesmu koju je već toliko puta pevala Zoni kad god bi ovu ophrvali slatki osećaji i tužne misli i ona pala u melanholiju. — Ela, Vaske, zapoj!...

— Manu toga dana nije držalo mesto. Nekoliko puta je posle podne dolazio u dućan, sedao i počeo da radi; nekoliko puta uzimao preko krila neku pušku (a svi su verovali

— Manu toga dana nije držalo mesto. Nekoliko puta je posle podne dolazio u dućan, sedao i počeo da radi; nekoliko puta uzimao preko krila neku pušku (a svi su verovali da njome očekuje nekoga i pitali ga je li puška puna) i šarao joj

pušku (a svi su verovali da njome očekuje nekoga i pitali ga je li puška puna) i šarao joj srmom kundak, i nekoliko puta opet bataljivao rad, ustajao i odlazio.