Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kad su njih dvojica naišli puteljkom pored krčme, u njoj se upravo razlijegao gromki glas krčmara Vinka. Grdio je svoju kuvaricu Provaliju što je dala neke
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Evo ih onda, izviru, neko puteljkom iz kukuruza, neko plovi carskom džadom, cestom državnom, pa još se i na kobili ljulja, treći trnapi iz prvog sutona pravo
— Evo te, perjaš puteljkom kroz visoku raž, orosi ti se čak i kapa, prikradaš se nečijem toru kod koga nema pasa. Osluškuješ kako na niskoj
Lagano, nogu za nogu, prebirali su uskim puteljkom preko njiva u pravcu malog poredovničkog mlina na potoku. Odmicali su krotko i smireno, kao na svečanost sa koje se,
Ćipiko, Ivo - Pauci
” I u tim mislima svrne puteljkom i silažaše i dolažaše u dolac sve niže i niže... Uljeze u ogradu, na razgrađenu gromaču, koja još ležaše u debelome
Osušila im se usta, pa im se ne da govoriti. Jedva nakon nekoliko vremena javi se Jure k'o preko volje: — Svrnimo ovim puteljkom — i pokaza na nj kretom glave. — Obać' ćemo moj sad, a i vruće je!
Po polju naoko pustoš, a po zemlji blato i voda. Svrnuše puteljkom u doce. Jure razgradi i uljeze u svoju ogradu. Na lazi obrne se k Ivi i reče mu da ne ulazi, jer će se ukaljati.
* Jednoga jutra pođe razdragan k moru. Polagano koračaše zaraslim puteljkom, provlačeći se kroz mirisave džbunove da dođe do svoga zaliva na žalo. Dan bijaše pun.
Ivo se uputi za njom. Ona, osjetivši ga za sobom, okrenu se, nu ne reče ni riječi. Išli su nekim puteljkom kroz borovik. Lica im bijahu na mahove sad svjetlija, sad tamnija, kako su bili u sjenci ili na suncu.
I tako su komad puta, izmijenjujući po koju riječ, hodali zajedno, a onda Jure zaokrenu puteljkom, dok nakon nekoliko koračaja sustegnu mazgu i krenu se k Ivu. — Danu, — javi se— vidite mi ovu kartu!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pratio sam suznim očima povorku konjanika koja je silazila niz padinu uzanim strmim puteljkom. Bio sam s njima, četvrti s čela, posle Lauša, Kirče i Pipca.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Pa je bila tatamata Za sve momke iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od sela do sela puteljak I bagremi se stisli Puteljkom ide seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Avioni negdje bombarduju! — veselo reče Nikolegina, koji naiđe iznenada puteljkom kroz kukuruze. — Striče Lijane, priteži opanke, već počinje „ono“. — Koje „ono“?