Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.
Bila su to mala, brza, crna, putnička kola, tako reći samo jedan sanduk, postavljen crnim, svilenim velurom. Sanduk, koji je visio sa četiri velika točka.
Sudbina Isakoviča – mislio je Garsuli – time je, zapečaćena! Laka, crna, putnička kola Garsulijeva izišla su, posle svega toga, kroz kapiju princa Evgenija Savojskoga, pa su, zatim, nestala, sa sitnom
Nebo je, međutim, iznad Tabana, bilo zatreperilo. Na dnu strme ulice ukazaše se teška, crna, putnička, kola. Prema običaju onog vremena, visila su, na visokim točkovima, kao da se ljudi moraju voziti u kožnom sanduku, a
Poštanska, putnička, kola, austrijska, u to vreme, prilazila su, pred veče, sa svih strana, Beču, a postiljoni austrijski, bili su na glasu.
A jego ekipaž, eto, stoit pred Mahalom i odneti ga u Vijenu više ne možet! Jes! Jes! Njegova crna, laka, putnička kola, neće izići iz Temišvara, nego će ostati tu, večno, u kapiji princa Evgenija, koji je bio serbska majka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
krstom, tako da je njegove poglede privukla, u ružičastu i tamnu dolinu svojih grudi, ona ga upita da li su njena putnička kola, sa mladim grafom Patašičem, koji će je pratiti do Temišvara, već stigla?
Probudivši se sutradan, u toplom jutru, pa videvši na avliji velika putnička kola, ona se skoro razbole od srdžbe. Sad kad je morala da ide, nije joj se išlo i želela je da ostane bar samo toliko
Videvši da se za njim opet pojavljuju, batrgajući se, po bombama razlupanoj kaldrmi, velika putnička kola barona Berenklau, Isakovič naredi vojnicima da pucaju u visoke prozore, a kod nižih, u kuće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sva ta pisma imaju prijatan intimni karakter. Za svoja putnička pisma iz Švajcarske rekao je Nenadović 1852. u Šumadinci: »Ova putnička pisma nisu pisana s tom namerom da se igde
Za svoja putnička pisma iz Švajcarske rekao je Nenadović 1852. u Šumadinci: »Ova putnička pisma nisu pisana s tom namerom da se igde pečataju, koje će se iz njiovog prostog i sasvim iskrenog pripovedanja viditi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i projuriše ispod njegova prozora. On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola...
On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola.... I to s druge strane«... zatim poćuta: »A što sam baš pomislio s druge strane... Zar se ja čega bojim?
— Eto ih! Pazi na sebe, viknu snaša Jula pa zatim iziđoše u avliju, gde u isti mah zastadoše putnička kola iz kojih iskoči jedan mlad i lep, no vrlo naduven gospodin, koji pruži ruku u kola I viknu: — Ajde, Ljubo, silazi!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ceo naš vozni park morao je biti mobilisan: i teške karuce sa krovom i one lake, mala putnička kola i ona kojima gospodar upravlja. Potrpasmo se u njih kako smo znali i krenusmo kući.