Upotreba reči putu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Sve je to pokrila siva magla. Išla sam laganim korakom dalje, niko me vije gonio, a niko me nije na putu zadržavao; slabo sam koga i sretala.

— Jest, brate, tako je... Ali ja na putu volim sresti i hajduka no kaluđera... Čudno je to, ali se meni na dobro ne sluti...

Onaka pogan nikada nije dobra kob... Išao sam dalje, i već sam počeo zaboravljati na ono što sam na putu video, al’ kad sam i poslednju ćupriju, baš ispod same Sv.

Tek, evo, kažem ti: sve je u božijoj ruci, i ljudi i životinje, al’ onaku pogan ne treba ni sniti, a toli na putu videti... Tako u razgovoru dođosmo do jednoga proplanka. Tu beše jedna livada vrljikama ograđena.

Ja ga ne marim nikad na putu sretnuti. Isto mi tako dolazi kao i zmiju da vidim. Nevaljatni su, pakosni, nikome ne misle dobra.

i s druge strane goleme bukve i rastovi, i danju je tako debela senka da čovek izdalje jedva razlikuje predmete na tome putu.

kao sa svojim starim poznanikom i gostom, pa onda ga pođe pitati: — A, zdravlja ti, gazda-Miladine, da nisi kako u putu sreo tvoga pobratima Živka?

Moj predlog beše, naravno, za švajcarski sir. Nađemo na putu jednog đaka, koji beše nešto više uzrastom nego drugovi njegova razreda.

skupimo se kod tvoje ili kod moje kuće, obredimo se po nekoliko puta pljoskom, u tome se i smrkne; raziđemo se, ali u putu malo ko da nije video vešticu ili vampira, a za nekima se drekavac sve do kuće derao...

Seljaci ih na putu sretoše, zdraviše se s njima; a posle, kad bi oni već minuli mimo njih, pitaše se: — Kuda li će tako u društvu?...

Obradović, Dositej - BASNE

60 Dve žabe Dve žabe obitavahu nablizo u komšiluku, jedna pri putu u plitkoj, a druga podalje u dugoj bari. Ova često sovjetovaše onu drugu da se premesti k njojzi, predstavljajući joj da

Timon, videći takove besposlene, kaže im daje naumio u svojej avliji zidati i jedno veliko granato drevo, što mu je na putu, preseći, dakle nek ne gube vremena nego nek idu poizvešati se tu, za|što za taj posao nigde tako drevo neće naći.

No ne mogući se pogoditi koji je to pravi put — jer bi svak od njih hoteo da je on sam na blaženom pravom putu, a drugi na prokletom i krivom — reč po reč (kaonoti što biva), došli bi od reči na inat, a od inata na kavgu, anatemu

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

On nas uči prosu i pepelu, on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom! Na tom putu naše slovo bledi, naša nit se tanji, selimo se u krtice i mrave!

TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom. Gluv krojač koncem nišani u iglu. Pod sijalicom od 20 sveća, gluv, na tezgi bakalin sapun seče kanapom.

Usukane su, kao drveni konopci, vrbe koje su košavi na putu! Košava duva Dunavu uz nos, i njegove mu talase, njegovu penu, zajedno s njegovim ribama, baca u lice!

Izmilela iz Božije ruke, zmija na putu se uvija i grči, kao da pokušava da se pretvori u slovo! POSLE UŽASA Šta se to - od veka dublje i moćnije sad,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Sad toga dana dotera Steva Živković džebanu, i svi se sastanemo kod Crnog Đorđa, i opet o putu i trošku pomenemo. Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda, ja sam pri putu (čini mi se kući je polazio), no eto jakova i Sime

Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda, ja sam pri putu (čini mi se kući je polazio), no eto jakova i Sime i Janka; neka vam dadu dve tri hiljade groša, pak idite”.

On kaže: „Ja ću poneti 50 dukata”. No čini mi se poneo je više, no nama neće da kaže onda, valjda da se u putu bolje štedi. Noćimo tu (u Ramu), i ujutru, tek se rasviće, zovnu nas čovek na Dunav.

sve to meni kao svecu veruju i kažu: „Vi uređujte, i kako znate, a mi ćemo slušati Budući dok sam ja iz Peterburga u putu bio, naše su starešine činile skupštinu, porezali troškove, i svaki po svojoj nahiji kupili arače po 3 groša na glavu,

Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub. Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska. Izađem na putu kuda su Turci pobegli; nađem na putu jednoga, malo dalje dva i tri mrtva Turčina.

Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska. Izađem na putu kuda su Turci pobegli; nađem na putu jednoga, malo dalje dva i tri mrtva Turčina. Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje.

— U Dragačevu to vreme posečeni 60. I da su razumeli da iz Dragačeva vode svezani̓ Serba u Beograd, (i po putu seku gde koji sustane, i ne zna se hoće li koga živa i dovesti) — čislom 100. 27. januara.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Hteo je da pobegne, da se sakrije, pa ma u pakao, ako samo skloništa nađe... Preskakao je trn, panj, sve što mu na putu beše, jer nije gledao kud ide ni gde glavom udara. Ali snaga ga poče izdavati.

Jelica!... Ta lepa devojka!... I ona će biti njegova!... Što je bilo pa putu, on je sklonio; a Crna Bara boljeg od njega nema!... U pameti je gledao Jelicu kako se smeška na njega...

— Jeste gotovi? — pita harambaša. — Jesmo. — Onda polazi! — A zar ćemo Turke ostaviti ovako, na putu?... Zar ih njećemo malo sklopiti? — upita Jovica. — Taman! — reče Zavrzan. — Još samo treba zvati popa da ih opoji!

Tako otpoče borba, koja je trajala iz dana u dan. Nije nikakvo čudo bilo naći leš na putu. O tome se više nije ni vodilo računa. Ubiti Turčina, to beše obična stvar, onako isto kao na jutro potegnuti čuturu...

tursku, prolomiše i provališe guste redove, onako isto kao što Drina valovita provaljuje drumove i nasipe što joj na putu stoje... Turci počeše naglo i u neredu odstupati.

Dučić, Jovan - PESME

Zrno u mraku žurno klija, Da ga izraste cela šuma! A na mom putu sama sija Sumnja, to sunce moga uma. GOZBA Kad prođu dani, ko će znati Da kaže povest o njima — Prolaze kao ludi

Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se

I postajući bezobličan, Na povratku svom starom putu — Tebi ću biti opet sličan, I prvom danu i minutu. Noseć u šaci pregršt sunca, U zenicama neba komad, Sići će

I po mirnom putu od mene do Boga, Ide čudno gnezdo, kao bajka gola; A svi zvuci otud što dopru do koga, To je glas još nikad

PESMA LjUBAVI Svoj jedini život ti živiš u meni; Da budeš osećaj i san ti se sazda; Ne tražim na putu tvoj lik naslućeni — Daleko van tebe ide tvoja brazda.

Ni seme u brazdi, ni stopa na putu, I kako je teška sena koju vučem! Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate života pod ključem!...

Orli od bisera leže po tvom skutu, Krsti po stiharu, i safiri vratom; Mirise Istoka ostavljaš po putu; Tvoga konja vode potkovana zlatom.

Ali se proroci nisu potukli kao petlovi. Oba su govorili o Dobru i oba iskreno verovali: i sreli se na putu istine koja je uvek jedna.

Program je „bratsko izmirenje“, I ravnopravnost u zlu svakom: Bič nov za novo javno mnenje, Stalnost na putu naopakom. Državni budžet bez pokrića. Savršen trijumf ravnoteže.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Dođi samo uveče, a da ti se nadaju, pa će te presresti jedna snaha na samom putu, s lučem u ruci. Druga stoji u šljiviku, treća je pred stajom četvrta odbija pse, peta u kuhini, šesta u sobi kuda te

Bog zna bi li on to mogao ikako i podnijeti. Tu oni govoriše koje o čemu, a najviše o putu i o Mari. Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da pazi na ovo i na ono i da dobro upamti sve, pa da mu poslije priča

Siromah pokojni učitelj, čisto nam je... baš se čovjek griješi! ... htjedoh reći: čisto nam je, božeprosti, stajao na putu. Da vidite jesmo li dočekali čemu smo se nadali. III Bješe nedjelja poslije podne. Narod se iskupio kod zapisa.

A kad mrak pritisne zemlju, neko se šunja pored popova plota. Ne bijeli se na njemu seljačka košulja, ni na putu ostaje široka stopa od opanaka.

”, ona došla i sela do mene kod peći. — Al' vi ste sad sasvim zdravi? — zapita me nekako plašljivo. — Na putu da budem sasvim zdrav. — Al' ste tako bledi! — Nisam jeo ništa već osam dana. — Bogu hvala, samo kad je sve prošlo.

nejasnu svetlost dizaše se gust dim koji dohvataše čak do gredice, jer je bilo tako tiho da ništa nije smetalo njegovu putu k nebu. Taj dim me je i probudio. Ja, onako sanjiv, dohvatim čašu vode i saspem je na svećnik.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Umiven, iščetkan i očešljan, krene se putnik, ali se na putu predomisli, pa ne ode pop-Spirinoj kući. Dâ detetu tri krajcare, a ovo odleti zaboravivši kazati: hvala!

Otišli su kao prekjuče, a baviće se još ne znam koliko koji na putu. Dakle, sve k’o poručeno, živa zgoda. Sutradan već je bilo namešteno jedno rešeto za žito (vetrenjača) i radili su od

— Il’ ako nije bio baš kod samog gospodin... he-he, a on i nije tu, nego na putu, — veli Nića, pa vrti glavom. — A šta ja tu lupam glavu, — veli Nića. — A kakva je fajn ova noć, nije ni čudo!

i sve više raspaljivale oganj kavge i svađe, nijedan od oba popa nije bio u selu kod kuće, nego obojica negde na putu. Da nisu tih dana Odsustvovali, bogzna da li bi bilo svega toga, pa naravno i same ove pripovetke.

— Dobro došli! — Bolje vas naš’o — reče pop Ćira, skidajući se s kola. Ja sam se malo poduže zadrž’o na putu. He, al’ šta mu znaš; te ’ajd’ ovo, ’ajd’ ono... ele, k’o što vidiš, ost’o sam čitava tri dana preko termina.

ako se slučajno što dogodi na vatri — i naposletku sa frau-Cvečkenmajerkom, i zadržala se s ovom poslednjom poduže na putu.

Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka. Upadaju kola do glavčina i junaku čizme do članaka, pa čak i do štufli.

Rade Karabaša, a i još kod nekih; i ni kod jednog nije našao čestitih arnjeva, a gde bi ih i bilo, tu je opet gazda na putu. Ostade mu još samo gazda Pera.

« — Ama mnogo je, mnogo! — Pa spram kese, gospodin-popo, i spram čina. Ono, znate, što kažu, vandrovkaša na putu čovek i zabadava uzme u kola, al’ ono je vandrovkaš, a nije gospodin.

— Kome trebaju kola s arnjevima — taj me mora potražiti... Jerbo, što je bilo kola s arnjevi po selu, to je sad sve na putu. »Vidiš obešenjaka paorskog kako sve zna. Tako i jeste; šta znaš!

Pred svakom njivom dva duda, pa se po njima zna dokle je čija njiva. Sve je sada sumorno, i njive i drveće. Po putu nikoga; po njivama nikoga, a dudovi ogoleli, pa im se crne pokisle grane.

— ... da se ne mučim i zlopatim na ovom svetu kad sam svakom na teretu i na putu! — jada se bojtar, pa se primače i ispi još ono malo što je ostalo u fićoku Pere Tocilova, pa uzdahnu teško: — He-e-e!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime. Naročito zimi, kad se od kuće iskrade, ona potrči za njim. I, bilo na putu, bilo čak ovamo, u varoši ako ga sustigne. Stigne ga, zaustavlja i plačno kori: — Zašto, sinko... šta će ti to?

— Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga. — Sneg je, mećava, sinko...

Ali on je i ne sluša već jednako onako zanesen drhteći juri po putu i skuplja oko sebe. Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Mladoj gospođi Persi otac je tutor. — Kola sa arnjevima već su u pripravnosti, i posle jednog sata već su prosioci na putu. Kada stignu u selo J., traže bircauz. U bircauzu nema kvartira, nego ako hoće da budu u jednoj sobi sa paorima.

Opet razmišlja i reši se da staru ljubav obnovi. Koju staru ljubav? — Poslednju — sa frajla-Julkom. Ljuba je opet na putu, ali sam. Čika-Gavra neće onamo da ide; kaže, šta će da ide kad vidi same šeprtljarije. Ljuba sam dođe frajla-Julki.

Kaže sluškinja da joj je zlo, leži. Lepo se oprostiše i odoše. Posle po sata je Čekmedžijić sa čika-Gavrom na putu. Gospođa Makra zadovoljna je bila sa društvom; bar se nasmejala, uzela je čika-Gavru na mindros.

Ako mi ne ispadne za rukom kod Makre, a ono frajla Varvara ne sme faliti. Tako se na putu razgovaraju, čas o staroj frajli, čas opet o frajli Gledićevoj, koju Čekmedžijić još nikad nije video.

On s leve, a čika-Gavra s desne strane, idu upravo kući Gledićevoj. Na putu nešto se grudi stešnjavaju Čekmedžijiću, srce mu lupa, zbunjen je, ne zna ni sam šta mu je.

Čekmedžijić i čika-Gavra nisu se ništa razgovarali pre spavanja, no odmah su legli. Vino je bilo jako, a na putu malo istruckani, pa jedva čekaju da spavaju. — Ujutru prvi ustane čika-Gavra, pa budi Čekmedžijića.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A sad je bilo sve na putu da propadne. I onaj život bez plana, mučan, rizičan i vrtoglav, koji tek što se stao zaboravljati, ponova je pretio da

traga krivice, pa još sramnije skakutanje na jednoj nozi kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je sreo na putu, sa onim dobrodušnim, detinjskim sažaljenjem, ne uzeše na leđa, smenjujući se tako sve do previjališta, gde ga je neki

i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje čelance, pa je redovno ponavljala: „Ovo će mi dete, Boga mi, umreti na putu.“ A u kupeu užasna zapara.

blagosti i stežući joj meku, bolešljivu ruku, osećao kako munjevito nestaju sve one ružne, nedostojne sumnje što su na putu bezdušno ubačene u onu njegovu tamnu dubinu duše.

Dakle, onaj prvi susret sa Natašom onoga dana kad je došao, ukloni ono mutno-bolno osećanje što se onda, na onom putu, i na onakav način rodilo u duši Aleksijevoj.

Udaran laktovima i muvan, gažen, prskan psovan što smeta na putu, Jurišić je stajao nepomičan, ukočen, krut kao na stražarskom mestu, kao ukopan.

Afrika

Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua. Neverovatna lepota golih tela, kakvu dalje ia putu više nisam sretao. Ona koračaju gipko kao u igri. Grupa mladića sjajno drapiranih leži po jednim stepenicama.

Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene. Odsedamo u bengalou trgovca Jorka, koji je na putu, ali čije sluge znaju da su moji saputnici Jorkovi prijatelji, te im otvaraju sve prostorije.

Tek od Boakea na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.

„I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom. Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine usred

„čime se zanimam“, rekao da sam nešto što odgovara komandantu ili inspektoru; da zapisujem sve što vidim na svom putu. „Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!

Pre večere, za ovoga kralja, zahvaljujući N–u, ja sam bio administrator, inspektor, na službenom putu. Po večeri ja sam ostao isto to, samo potpuno pod uticajem N–a, tako da je uzalud obraćati mi se.

Nov put od sedam kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene.

Zove se Me. Njen zaručnik je bio tako dugo na putu, da kada je došao da je vidi, zatekao je na umoru. Mladić im je preveo prvu pesmu.

Dakle, odlazim zato kod frizera, smešnog, prljavog, razmaženog, ali ipak frizera. Noću na putu za tabaren otkrivam nekoliko sasvim malih dućančića u kojima igraju crnci: crni dakarski radnici, zatim crni vojnici i

U devet časova sam već na putu. Autobus je bio ceo rezervisan, ali kako jedan putnik nije dolazio, to sam do poslednjeg trenutka sa uzbuđenjem čekao

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

70 V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO 88 VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE VIŠE VIDETI SVOJU PLANINSKU SERVIJU 139 VIII PO SEĆANjU SE HODA KAO PO MESEČINI 153 IX KRAJ NjEGA KORAČA,

rođena Stritceski, Petrova žena, bila je doznala, od Engelshofena, da će Pavla, tog jutra, odvesti iz Temišvara, na putu u Gradišku.

Greh je prevariti čoveka sa šestoro dece. Teška je, dugonjo, materina kletva. Da pođemo, pa da mi neko, Trifunovo, na putu umre? Kud ću ja od Kumre? Nego da ti kažem ja. Ne slušaj žene!

Rosija ima spisak i njihovog đenerala Ševiča. Temišvar im ne može zabraniti odselenije. Njegov bratučed Pavle već je na putu. Samo ne treba to da, često, pominju, nego treba da ćute i čekaju.

Osim toga, taj Isakovič, sujetan jako, nosio je u svom srcu, kao neku žeravicu, i taj osećaj, da se pri njegovom putu ne radi samo o njemu, i njegovom odseleniju, nego da od toga zavisi i odselenije tolikih drugih, koji na to čekaju u

Pitaće ga, ko je, odakle, kud putuje, zašto. Gledaće ga, kako ga apse, i mušketaju. Ubiće ga na putu, sramno. Ako treba mreti, na ovom putu, Isakovič je hteo da pogine slavno, pri jurnjavi sa goniocima, na konju, sa

Gledaće ga, kako ga apse, i mušketaju. Ubiće ga na putu, sramno. Ako treba mreti, na ovom putu, Isakovič je hteo da pogine slavno, pri jurnjavi sa goniocima, na konju, sa pištoljem u ruci, za Rosiju.

On će stići do Bestuševa, sigurno, ali samo ako bude putovao sam, tajno, noću, kao sen. A ako nestane na putu, niko neće moći reći da nije išao dokle god je mogao da vidi, pred sobom, zvezdu Danicu, na putu u Rosiju.

A ako nestane na putu, niko neće moći reći da nije išao dokle god je mogao da vidi, pred sobom, zvezdu Danicu, na putu u Rosiju. Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku.

Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku. Da ga voda proguta u nekom gazu.

Pre bi taj svoj život položio, nego što bi dozvolio da se nešto desi na putu čoveku koga je u svoja kola i svoje društvo primio. „Samo se vi držte à la grande! – moliću lepo.

Take su, moliću lepo!“ Iz kola je, međutim, iskočio oficir, u putničkom ogrtaču, hungarskih oficira, na putu, i prišao Pavlu. Božič je bio srednjeg rasta, prsat, a na levu nogu je, jedva primetno, hramao.

Teodosije - ŽITIJA

izišavši — nađe čoveka raslabljena rukama i nogama i svima udima svojim, donesena da primi milostinju i ostavljena na putu da bi mu sveti, kad bude prolazio, nešto dao.

Sveti se pope y grad ka crkvi Svetoga Georgija, u metohiju Lavre Svetoga Save, koju sveti na prvom putu, od Latina porobljenu, beše iskupio i Lavri povratio. I tu se odmori.

Patrijarh uze svetoga u svoj dom, pitaše ga o svemu kako je proveo na putu i kako ga opet Bog dovede, i svetoga ujedno primanjem za trpezu i mnogom radošću otpusti ka Svetome Bogoslovu, gde je

A ujutru sveti patrijarh dozva svetoga, i pitaše ga za njega, odakle je i o njegovom putu. A sveti opet istinito pričaše patrijarhu o sebi.

Sultan primi svetoga sa svakom počašću, i pitaše ga o putu, i divljaše se trudu njegovu Boga radi. I tako ga otpusti u spremljeni dom da se odmori.

A sveti, odmorivši se dovoljno, javi sultanu o svome putu u Egipat. A sultan mu dade ljude koji će ga pratiti i zapovedi da ga sa svakim čuvanjem predadu egipatskom sultanu.

Javi egipatskom sultanu o svome putu u Svetu Sinejsku Goru. A sultan, spremivši ljude koji će ga pratiti Do Sinajske Gore, snabde ga dovoljno svima potrebnim

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju. Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se

Zatim je došlo usvajanje njihovih pokreta, ponašanja i samog jezika, tako da se na putu i na trgu nisu mogli razlikovati Srbi od Arbanasa.

U nekim selima ovih oblasti proces stapanja još nije završen. U selu Belici, nedaleko od Struge, Aromuni su na putu da se poslovene, a neke njihove odseljene porodice su se potpuno posrbile (Cincar-Markovići u Srbiji).

U ratovima 1912—1917. god. ova je grupa dala srpskoj vojsci nekoliko najboljih jedinica. Ali je stari način života na putu da se izmeni pod uticajem dubokih promena koje su se, kao što smo videli, desile u Šumadiji.

Čak je još i u početku XIX veka prota Mateja Nenadović, prolazeći kroz Rumuniju na putu za Rusiju, nalazio Srbe poreklom iz Užica i Kraljeva u Fočanima u Moldaviji.

Naprotiv, ona je smatrala da su narodi u njenoj službi: u službi dinastije. Pod ovom pogodbom država nije stajala na putu materijalnom razvitku svojih naroda, ali ih je stalno držala pod oštrim nadzorom.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA (pohita mu u susret): Ti znaš? NOVAKOVIĆ: Sad na putu, sreo sam se sa gospodinom Tadićem i on mi kaže: video ga je, razgovarao s njim. Nisam dotle ni sanjao zašto me zoveš.

SPASOJE (promisli se časak, pa se hrabri i diže se): Znate li vi da se i na pravom putu može naići na prepone? PAVLE: Na sudu će se i te prepone savladati. SPASOJE: Mislite?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Šta mu se desilo? - gurnuh u lakat Vesnu koja je nešto čitala u uglu, a ona reče da se nije desilo njemu, on je na putu u Beograd prošao kako treba. Muka je u tome što je još na železničkoj stanici saznao da sam izbačen sa časa.

Sve je to bio lep plan, ali savršeno nepotreban: na putu za rampu sreli smo Rašidu. Išla je drumom bosa i preplanulog lica noseći neki zavežljaj u rukama.

Da sam mogao da mislim kako treba, shvatio bih da nisu bili na sasvim pogrešnom putu, ali ja nisam mogao ni da mislim, ni govorim. - Želudac mi je bio negde u grkljanu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Bio sam baš neko vreme na putu, pa sam se duže zabavio, al’ sam i profitirao: kupio sam mlogo salfijanske kože, čak iz Bitolja, jer ja sam svačim

— Jesam, pozdravila te. Pita kad ćeš se vratiti. — Pozdravio sam je, tek sam sad na najboljem putu. Čamča nije rado bio kod kuće, pa kad se jedared na put krenuo, nije se lasno vraćao.

Posle odmora krenu se i, tako putujući, dođu do poljske granice, do sela Z. Bilo je već veče. Na liniji, na putu baš kuća od armicije. Poviče neko: „Stani!

Mogu ga još na putu lopovi popiti. U srcu proklinju Čamču. — Dakle, ako hoćete, a vi platite i da ne merim, jer inače uzeću kao

B. Otsednu u jednoj čivutskoj mehani. Nema ni štale za toliko konja. „Provijant” im je već izišao, pojeli su ga na putu sasvim, samo vina i rakije imaju. Birtaš Aron nije kod kuće, samo žena mu Rifka sa kćerima. Ištu jesti.

Sad kanda se setiše Čamčine lakrdije, pa se zareče gospodar Sofra, da više slušati neće, nego će sam na putu kalauz biti. — Sad neću više nikog pitati; hoću odavde upravo u Košicu. — To je još gore.

Putuju vrlo lagano i vrlo dugo. Jedared već naiđu i na taj put, i po tom poznatom putu upute se Košici. Putuju lagano, i dođu u Košicu.

Godinama će se pripovedati šta su oni na putu prekužili. Sofra kandilo pošalje parohu, pa ga metne pred svetog Nikolu.

Gospodar Sofri dolaze prijatelji da mu čestitaju. Kada se sasvim oporavio, idu Čamči u kanapu, pa jednako ga o tom putu zapitkuju, pa muka mu je dok ispravi ono što je Čamča njemu na revanš dometnuo.

Šamika svrši prava i dođe kući. Ocu suze oči od radosti. Gde god se s kakvim prijateljem sastane, na putu, na pijaci, svakom kaže: „Moj Šamika svršio je škole, — svršio je prava”.

Rad bi u Milano, a rad bi u Mletke. Venecija i „Majland”, to je bila Meka i Medina za putnike rat plaisir. Na putu u deližansu jedan mu jedno, drugi drugo preporučuje. Reši se za Mletke.

— Al’ smo već ostarili. — Da ne odemo neveseli u grob. Krečar nije takav bio kao što se pokazivao na krakovskom putu, takva ćutalica. Onde ga strah ugušio; on je veseljak, mada je omatorio.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

k bratu, u Zemun, savete za kupanje mlađeg deteta, manje ćerčice, koja je imala neku bolest na koži, uveravanja o svom putu kroz Štajersku i Bavarsku, o kratkom ratu, u kome će jedva i biti bojeva i, najposle, o svojoj vernosti i o svom

Brat mu je u tim brigama bio tako lak. Na putu, on bi ga se setio kao nekog neočekivanog dužnika, čudnog, pod vojničkim klobukom, među onim svetom odevenim u

Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta. Jedva ga izvukoše, već ukočenog.

Dojdosmo zdravo i u spokoju. Na putu prah razveja vetar, aki neku zavesu. Telo dšeri moje male, prvoroždene, sie v minutu može bit razbolesja?...

i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu koji se video svega jedno parče, bele, kao puževi, kamenice, sve jednim istim pravcem, nedaleko jedna od druge.

Posle dve nedelje odmora, zapovednici pukova pođoše svaki zasebno, ali po napred određenom putu, na Rajnu. Isakovič se beše rešio da ih sve propusti, pa da ih, na poslednjem komadu puta, prestigne.

Na svom putu ludom, posle prašine što im je punila grlo, nos i usta i ostajala u brazdama njihovih lica, posle neprekidnog prelaska

Beča i natrag, bio je uvek zadovoljan kad se odmarao u svom talijanskom baletu, ili francuskoj komediji, sklapajući na putu poznanstva i prijateljstva, mireći i zavađajući male dvorove, prinčeve, zemlje i gradove, pismima, darovima, pretnjama i

jednog katoličkog sveštenika, njegove žute oči, sa malim, crnim tačkicama, dobiše neki grozničavi sjaj, koji na putu nisu imale.

U varoši koja je pred njima, u bregu, bila nepomična, mrtva, izumrla, gorelo je na dva mesta. Na putu u gornji deo grada, gde behu utvrđenja, videla se, u prašini, pešadija i artiljerija, pomešana, kako odmiče.

izgleda, u kome on nije mogao da uredi ni najmanje sitnice, a ipak je sve zajedno bilo tako sjajno, kao ta mesečina na putu, pred kolima, što se kao konci mrsila od neba do zemlje i od zemlje do neba.

U početku marta meseca dođoše zapovesti da se pukovi, po određenom putu, vrate kući. Slavonsko‑podunavski polk imao je da ide skoro istim putem kojim beše i došao.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svijetu, pa u tvome putu viđaš i moga dragoga, naredi i odredi da se sad odmah bar imenom zovne’.

U boljevačkom srezu i širom Srbije običaj je da mlada, dok na putu za venčanje prelazi preko nekog potoka ili reke, malo zadigne košulju i kaže: „Osetih se, rodih!

“ U Levču i Temniću, dok svatovi na putu za venčanje prelaze preko reke, mlada izgovara u sebi sledeću basmu: „Prođo’ vodu ne ugazi’, rodi dete, ne oseti’.

Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje lošeg ishoda ili nesreće na putu. Trudna žena ne sme petkom da luži rublje jer može da se „nameri“ i pobaci.

je običaj da se pomoću jednostavnog obreda kumstvo privremeno raskine u vreme dok su kumovi zajedno na nekom poslovnom putu, kada postoji realna opasnost da se jedan drugome zamere.

Ona dete lepo opremi, a pre polaska malo ga po čelu nagaravi ugljenom, da ga ne bi ko u putu urekao. Ako dete malo isprati na putu za krštenje, ona onda, kad nameri da se vrati, uzme busen zemlje i baci ga za njima

Ako dete malo isprati na putu za krštenje, ona onda, kad nameri da se vrati, uzme busen zemlje i baci ga za njima izgovarajući u sebi tri puta: „Koliko

Ponekad se, međutim, kaže detetu ako učini neki prestup (na primer: sedi na pragu, mokri na putu, bije žabu, dira ptičja gnezda itd.), da će mu npr. „umreti majka“, da „više neće da raste“, „da se neće udati“ itd.

za stvorenje koje donosi ili nagoveštava sreću, govori nam i verovanje iz Žepče po kojem putnika, koji na svome putu sretne dete, devojku, vuka, guju i sl.

kultura mora da pruži podršku detetu (sistemom socijalizacijskih postupaka i obredima prelaza) na njegovom teškom putu ka zrelosti, posebno u onim graničnim prekretnim tačkama u sazrevanju, kada postoji povećana opasnost da se dete

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

sa sebe da svuku, od kojih i zlikovci nepohvatani nadmeno se tuđe i kriju, i drugovi iz detinjstva beže za prvu na putu zaokuku. Za sužnje, care, pomilovane, za njihovo pomilovanje od vodeničkog kamena teže.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Pokušavali smo da pronađemo izlaz iz grada prema auto-putu za Beograd, kružeći zapletenim sarajevskim uličicama. Mogao sam izići iz kola i dodirnuti neki zid, neku travku, neki

– Možemo kod mene na piće... — rekla je žena. – Kako? — upita čovek. – Muž mi je na putu. Položio joj je dlan na koleno dok ga je vozila u malom fijatu. – Posle... — reče žena i povuče ruku.

Sad će ona to! Nije to ništa! Bože, što vam je ovde lepo! Baš kažem mužu: oni znaju zašto žive! A mi — stalno na putu, sve po hotelima. Mogli smo za te pare kuću da podignemo!

Već nas gledaju popreko. Već se svašta šuška naokolo. Ali šta? Gospodin je uvek na putu. Oprostite, moj muž je morao neodložno...

Zabole ih svaka ogrebotina po novoj crvenoj karoseriji, a struganje automobilskog dna po izlokanom putu u koji su usečene dve duboke brazde — putanje kolskih točkova strugalo im je dno utrobe.

Matavulj, Simo - USKOK

Hvala neka je milostivom bogu, što učini da me ti udesiš na mome teškom putu! Vjeruj da ja u svojoj zemlji nijesam učinio ništa sramotno, sa čega bi ljaga ostala na meni, sa čega ne bih bio

— Ama, jeste, čoče! Zna se i to da je njeki vaš kupio od mazge jaje, a drugi od vaših našao na putu božje oko! — Kakvo jaje? Kakvo oko!? — pitaju iz družine. — Vaistinu, da vam pričam — nastavi Cuca.

?“... Svi udariše u smijeh. — A za oko pričaj! — rekoše. — Na putu u Primorje nađe Ćeklić zrno grožđa. Bješe krupno, čvrsto, plavo.

Od dima se na prvi mah ne raspoznade ništa, pa četnici vidješe na putu izvaljena konja i pod njim Mušovića, koga dvojica stadoše izvlačiti.

Stane Serdareva, mati Krcunova, bješe unakažena. Brastvenici mirno sjeđahu pored mrtvaca na putu, slušajući potanko pričanje Marka Jokaševa, a kad se vratiše Rako i Stevo, onda knez skide kapu, zaleleka prvi i zače

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Na uglu kesten poguren stoji, jesen mu novu odeću kroji, škarama secka haljinu žutu, krpice zlatne lete po putu. (...) Uz okno zamišljen dečak stoji, posmatra kesten kako plamti kao da važnu lekciju pamti.

Na tom putu prati ih dvorski ađutant Nokat, prvorazredna protuva, a u susret im dolazi lovac miraza Fonfusakla, sitni lopov Zdipida

, farsa – Marsa , klekinje – mekinje , srebra – rebra , Čente – momente , školjka Pupoljka , tragu — ragu, kaputu — na putu, đavoli- zavoli, kućica — Vučića, bačve - Mačve, itd.

koje podrazumeva i ljubav prema domovini, deca se izvode na središnji put propagandno shvaćene politike, i na tom putu gubi se svaka mera.

jasnu, osvešćujuću, očovečujuću ulogu u vaspitavanju mladih generacija — prazna frazeologija, evo, na najboljem je putu da odigra suprotnu.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Šta kaže devojka? NANČIKA: Nisam joj jošt spominjala, jer nešto važno stoji na putu. Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak? Ona zna madžarski kao Madžarica. NANČIKA: Ali šta će svet reći? ŽUTILOV: Bolondšag!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I kada je uštedeo koliko je mislio da mu je potrebno, on se ponova otisne u svet. Razbolevši se na putu za Svetu goru, on je do početka 1764.30 učiteljevao pri manastiru sv.

mladićko raspoloženje i životnu radost: pisma iz Italije više su posvećena vladici Njegošu, sa kojim se Nenadović na putu susreo; druga pisma iz Nemačke pokazuju već zrelije duhovno stanje i izvesnu skeptičnu filozofiju.

On ne udara u neku visoku filozofiju, no nasmejano priča šta mu se na putu dešavalo, onako kao što prijatelj piše prijatelju u intimnom pismu.

Branko Radičević je bio »odvažan jotist«, »fanatičan Vukovac« i u Putu on je bez poštede napao protivnike Karadžićeve, njihovu šturu klasičarsku učenost, njihovo pedagoško cepidlačenje, njihov

Zatim, u istim intelektualnim simpatijama, prevodi Gogolja, Pisemskog, prirodnjačke članke Darvina i Faradija. On je na putu da postane ono što je u pripoveci postao Milovan Glišić, a u poeziji Jaša Tomić.

Teško oboleo, pođe na jug da traži leka. Smrt ga nađe na putu, u Trstu, 26. februara 1875. godine. SOCIJALNI I POLITIČKI REFORMATOR.

tako i sada pojedini pisci, i srpski i hrvatski, iz jugozapadnih krajeva, počinju pisati istočnim narečjem, koje je na putu da postane opšta i vladajuće narečje srpske, a verovatno i hrvatske književnosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih trešanja, s napola uvelim lišćem i sa izlomljenim ograncima ispod

Već su mogli da spaze mnoštvo ljudi koji dižu graju, usijecajući put u brdo; jedni valjaju kamenje i slažu ga na putu, drugi udaraju gvožđe u tvrdu stijenu i udarci bata odjekuju u uvali; vidi se četica ljudi kako se rasprši u tren oka

Sremac, Stevan - PROZA

Uvek je svakom govorila da joj je sin vrlo bistar, ali, eto, nema oca, a svet je ovaj gadan, pa je siroče svakome na putu. Ali ona će, govorila je ona, svim silama raditi da ga izvede na put. I ona mu je doista činila sve i sva.

Radičević, Branko - PESME

13 TUĐIN 15 AJDUK 18 PUTU KRAJ 21 VRAGOLIJE 24 SRETAN PASTIR 28 DRAGI 30 MOLITVA 37 ŽELjA 39 JADNA DRAGA 41 NEKA SUNCA 43 RANE 44 SLATKA MISLI!

KARLOVITZ 547 DRUGE REDAKCIJE 549 PESME 550 I 550 RIBARČETA SAN 551 VRAGOLIJE 553 OPROŠTAJ DRAGOG I DRAGE 556 DRAGI NA PUTU 557 DOLAZAK DRAGOGA — 6/1.

1843, 1. dek. PUTU KRAJ „Ja obiđo mloge dole, Mloge reke, mloga vrela, Gore, luke, stene gole, Mloge dvore, mloga sela; I opeta

U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.“ Putnik ište, otac daje, Eto putu dođe kraj, Al' i moja ruka daje, Dragi rode, pesmu naj! 1843, 5. dek.

Glednu ovoj, glednu onoj strani, Svud se penje jer ništa ne brani. Samo s ove, a sa strane naše Krš i šuma na putu stajaše, Sve kamenjak do kamenjaka, Grm do grma, trnjak do trnjaka, Trnje grma vezalo za grma, Kamen strmi za kamena

nek mi bio rad, Od ljubavi su blagodatni grane Na mene dole slale gusti lad; I jošte su mi ruže odabrane Po znojnom putu prostirale slad, — Al' najedanput burni vetar punu I sve mi ruže malo ne odunu. 23.

30. I dalje njemu voda ide tuda, Na putu krasni nalaze se žbuni, I preradosno čekaju ga svuda I pozdravljaju g' mlogobrojni kljuni; I dalje vrelo zveči

„Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se, Vaso, ja dug uvek vraćam, Ma kada vraćam, ja pošteno plaćam.

Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše svetu jade, Ma gle i nji na komade!

On je teši, i rekavši: Zbogom, draga, ruku na, Verna budi, kano ja! ode. DRAGI NA PUTU 6/1. ujutru. Mesto celog puta uzet je jedan ugled, koji1 ljubav i vernost dragoga dovoljno pokazuje.

Kad sutra sunca kras izađe, Usamljene će nas da nađe, Na svome svaki biće putu, Al svaki vodi drugom kutu. Itd. do 30 redi. On gleda sve, i opominje se utopljenoga Arse (Putnika) itd.

oke, I presekô na pušci jabuku — Sve presekô ka desnome kuku; Ne bi gvožđu odolelo ljutu, Da Toliko još beše na putu: Tako Srbin bije vaistinu, Kad udara na osvetu sinu. Puške ciče a krvca se lije... Ali evo Srbu pogibije!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

i započeo priču o nekakvoj kumi Staki Sakradžijinoj, kako je, u svoje vrijeme, potjerala krmaču na pazar pa u putu, dragi moj ...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Ne, gospo... o...! — Jeknu Dimitrija padajući. Kola se učas izgubiše, a Dimitrija ostade na putu. Sunce ga je peklo, mušice naletale na nj a on se nije ni micao.

se bregovi i bila planinska, odudarajući od tamnorujna neba, na kome trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći sa svojim šuštanjem i nijanjem izgledahu kao živa, ljudska

A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole. Stric beše na putu, te nemaše niko da se brine o deci i kući. Tada Stanoja uze sve na sebe.

Posle nekoliko godina umro je. Pričaju da je pred samu smrt pobegao iz bolnice, a čuvari ga našli mrtva na putu ka groblju.

A svirka mu oštra, monotona. S leve strane, na putu, koji je bio usečen, a iz doline preko brda vodio varoši, iskrsnu Mitka Meraklija. Poče se penjati, gotovo trčeći.

Ništa mu neće biti. Sve ti... — Pa dobro, ništa! — Odmah ona, pokorno i čisto obradovana što je na krivom putu i što od toga Miti njenom ništa neće biti, ućuta se i opet poče da pokriva Miti noge.

Čak i kad nisu u poslu, na putu, već kod kuće, oni, ne kao ostala braća: da sednu zajedno, bilo za sofrom, bilo onako na dogovor, razgovor, već svaki

peva, što su se nje kurtalisali, udali je, zato što im je ona do sad, kao devojka, kod kuće, prečila, stajala na putu, te im nije bilo sve ravno, ravno čak do Kosova!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah

Tatarin otide, no čim caru dođe, odmah mu sve kaže, kako je jednog dečka na putu našao i što je s njim razgovarao. Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede.

Idući dalje nađe drugog čoeka, koji ukočen na putu stajaše i na sve se strane obaziraše. Upita ga carski zet šta on ovdje radi n šta iščekuje, a ovaj mu odgovori, da se

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po kazanu loit

Carev sin uspe još jednu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je.

Putujući tako svrši na putu sve kao što mu je rečeno, i dođe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao što mu je devojka kazala, on učini sve, dočepa

Ta je cura imala stara oca, kojemu je bila sijeda brada do pojasa. Mladić mu počne pričati šta je vidio na putu, i zapita ga bi li mu mogao to protumačiti.

Poslije nekoliko vremena sretoše se ova dva brata u putu jašući oba na konjima. Pravedni nazva nepravednome: — Pomozi ti bog, brate! A onaj mu odgovori: — Jaoh ti bog dao!

I tako mu prokletniku pomože krivda. SREĆA I NESREĆA Sukobe se u putu Sreća i Nesreća, pa se počnu prepirati. Nesreća kaže da i ona može čoveka usrećiti baš kao i Sreća, samo kad hoće.

— E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća. Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i potonu u reci.

„Baš sam nesrećan“, pomisli starac u sebi, i ode kući, a od svoje babe zataji sve što mu se na putu desilo. Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju.

To čuje neki pustahija iz šume, pa se nasmije; zatim, kradući se kroz šumu, isprednjači pred čovekom, i na putu kojim će ovaj proći ostavi punu kesu novaca, a on se malo dalje sakrije, da vidi šta će biti kad siromašak nađe kesu s

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

suprugom svojom ne samo lepo živiti, nego da joj neće nikada, što ona bude u kući po blagorasuđenju svome naredila, na putu stajati, mnogo manje na nju tužiti se. MAKSIM: Molim, gospodine, nisam dobro razumeo tu vašu presudu.

MANOJLO: da ne budete mislili ostaviti ga kod kuće, pa ste ga poneli sa sobom i na putu gdi izgubili? Kako bi bilo, kad bi potražili po varoši, valjda se neće niko otimati za vaš razum.

DOKTOR: Ako je to, ja mogu pokazati svedočanstvima da nisam učio ništa. ŠALjIVAC: Samo da vam doktorat ne bude na putu. DOKTOR: Ni najmanje.

KUZMAN: Ta to me i muči, što je u kući trojinom više nego u zemlji. Pak svakojako razmišljavam. Velim, po putu sam, kuća sama, bogzna šta se može dogoditi.

KUZMAN: Kad tebi nije ništa, valjda neće ni meni biti ništa. Baš ti fala, komšo; više redi, kad sam na putu, ne mogu po celu noć od brige da spavam, bar ću se od toga oprostiti.

Crni Srbi, kad sve poprimaše, primiće i to. Koji kršten čovek nosi bradu? VELIMIR: Šta je tebi brada na putu? STANIJA: Što da nije na putu? Imade li tvoj otac bradu? Imade li tvoj ded bradu? Koji nosi bradu?

Koji kršten čovek nosi bradu? VELIMIR: Šta je tebi brada na putu? STANIJA: Što da nije na putu? Imade li tvoj otac bradu? Imade li tvoj ded bradu? Koji nosi bradu?

NEŠA: Vidiš, Velimire, pravo majka i govori. Zašto je ne skidaš? VELIMIR: Ja ne znam šta vam je moja brada na putu, kud će komotnije, nego ovako. NEŠA: Ama kad ljudi ne trpe. VELIMIR: To je jedno krajnje predrasuždenije.

LjUBA: Ja bi, ali se bojim da se ne rasrdi. STANIJA: Ne boj se ništa, neće ti majka na putu stajati. (Ustane.) LjUBA: A kuda ćeš, majka? STANIJA: Nikud. (Otvori vrata i viče.) Vučko! Vučko! 8.

Lalić, Ivan V. - PISMO

7 Jednom, kad dugo bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi

kad dugo bila si na putu Po nekom podneblju što nije tvoje, A nisam znao pravac ni maršrutu, Ni šta ti na tom putu pisano je, Kada po dan bi stao u minutu, Kad morao sam da volim za dvoje, Uvežbao sam vrhovnu veštinu: Strpljenje.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

je to život kad vam je nešto naređeno i tačka — završi gosn Sule svoju filozofsku raspravu o jačanju nožnih mišića na putu u svetliju budućnost, a ja se vratih svome slučaju.

Čarli, pa oni su stigli pravo iz najcrnjih kafančina na putu Šabac—Loznica i Čačak—Kraljevo! Zato, Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira!

“ Uperili smo puške, puškomitraljeze i ostale rekvizite prema putu i naklatili se da čekamo šta će da ispadne od cele operacije.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Ah, da mi je mogućno, ne bi vas pet dana otpustila. ALEKSA: Vjerujem, to mi se često na putu događalo; al tako mi i treba kad mnogo znam. JELICA: Dakle, molim za „tablo“. ALEKSA: To je malenkost.

JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu. Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

tamo sam stigo koraka laka, našao pticu dugorepicu, pa mi je bajku pričala svraka, bajku o dvoru, Mjesecu, putu, o dobroj baki i njenom prutu.

U društvu idu beskrajnim putom Mališan Žarko i vjerni pas. Uzalud Žuću na putu dugom iz trnja svakog mamile zeke. Išȏ je vjerno za svojim drugom, gazio gore, plivao rijeke.

Tišina se vazdan dere na me, zaspao sam od njene galame. Jedan krojač u kaputu žutu pegla senke po auto-putu. Lagan suton s drveta panuo i u gležnju nogu uganuo. Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu.

) jezdila besno u svom kaputu, (sav je od inja, od čekinja!) rušila brane na svome putu; smazala vagon prezrelih dinja, grožđe sa vrbe, od rose čorbu, čičinu torbu, suncokret jedan sa žutom glavom i

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Možemo ostaviti čamac ovde i vratiti se zajedno. Kad smo bili na putu, on iznenada napusti svoj mirni govor i upita kao u ushićenju: — Mislite li da to vodi čemu: živeti?

Bio je na putu i da mi ne da ruku, toliko ga je nešto na njoj zanimalo. Gledao je u nju ogromnim očima. — Ovuda, ovuda! Iziđoh.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Odletele tice u daleke zemlje — Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Al niko ne zapeva na putu, crkve zimuju na dnu jezera, a noću vidim vatru ljutu na vrhu Velebita i dva dželata duvaju u prste, hoće da me

isceljuj sebe leči Atos će da ostane gde je što ti tražiš duboko je u pećini u peći vrati se pazi na svom putu drži se reči KNjIGA STAROSLOVNA Izgiboše Srblji na Goliju (ne zna se od koga zašto i od česa ...

pun soli razdeli kad je mesečina i kabao mleka svakoga jutra podaj nahodima i spremi po kabao svakojake hrane onima na putu što prose svakom ko zaluta da se nahrani dok pada kiša kao iz kabla jedan kabao velik pošalji gore krilatom

na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane. *** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama! Zar u poslednjem času psuješ?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

kao kad je čoveku probušen džep pa uz put ispadne para. Nije da kažeš da je on hteo da ostavi paru na putu, nego probušen mu džep pa ispalo. AGATON: U staro, srećno vreme vanbračna su deca smatrana kao nezakonita.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije, saplitali se o kamenje na putu, ili se držali za ogradu prednjaka, gledajući netremice sina ili brata. — Življe, življe!... U zaprežnice!

Onako napunjena razornim granatama i šrapnelima, krckala je pod teretom i mrvila kamenje na putu. U početku je za mene bila razonoda da posmatram kako pršti šljunak i kako sevne varnica sa nekog većeg kamena.

— Pa gde ćete sa njim? — zapita neko bolećivim glasom. — A šta ga znam... umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete.

Zaboravismo na umor. Baterija je bila zaustavljena na putu i Austrijanci su baš tada hranili konje. A okolo su stajali, kao kakva počasna straža, naši vojnici sa puškama.

Ali komandir uzviknu: — Nalevo-krugom... marrš! Na uskom putu teško je okretati top sa šestornom zapregom te poslužioci na rukama zaneše zadnjak topa i kara. Zatruparaše kopite konja.

Odnekud se čulo zapomaganje. Jaukao je ranjenik, koga su četiri pešaka nosila u šatorskom krilu. Po putu se video krvav trag. Sretosmo i grupu ranjenika. Bili su ranjeni ko u glavu ko u ruku.

Ama da je deset ljudi palo, lakše bi podneo. Po kratkom postupku bi dostavio: nestao, razboleo se, umro na putu, i tražio bi popunu. I nikome ne bi odgovarao...

Komandir se našao u čudu, gde će sa topovima na ovom uskom putu. Onda naredi da posluga otkači zadnjake i da ih rukama gura prema jarku sa strane puta.

Trebalo je preći ovako po ravnici hiljadu i pet stotina metara da bih stigao do naših pešaka. A na tome putu ima prostora koji se možda vidi iz neprijateljskih rovova, pa će me sigurno gađati. Zastadoh. Na frontu je bila tišina.

I tako, umesto pohvale, komandant mi preti. Tešim se ipak da je to samo njegova dužnost. Na putu sretoh podnarednika Traila. Pozdravismo se srdačno, kao da se nismo videli bogzna koliko.

Čekalo se da na put iziđu prvo one dve baterije diviziona, a za njima ćemo i mi. Na putu počeše da se svijaju u kolone i pešački pukovi.

U neko doba ugledasmo u daljini, na putu, neko kretanje. Kroz durbin vidimo seljačka kola natovarena stvarima. Bila su sedmoro kola.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Haj-haj da gorka hleba!... Ali opet valjda će Bog pomoći. Nisam ja ni prva ni poslednja na ovom putu... Ali on... uh, sve bi drugo lako, samo da je on drukčiji« Tako misleći stiže u svoj stan.

— Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala. Mati joj, Smiljka, izgledaše starija od oca joj.

Međutim, o putu on nije ni mislio, nego je željno očekivao taj dan, kad će se naći sam, sa svojim vernim Stojanom, u onoj čistoj

Gojko se grči i trese, pa opet žuri napred. Često zaboravi radi čega je pošao, pa stane na putu, misli se i napreže pamćenje, dok se ne seti. Kad dođe u Brezovac, smrče se sasvim.

Ljubica opazi da je on pomućen, da je u nekakvu bunilu, pa se uplaši, ne znajući šta će sa njim, ako padne gde u putu. Pokuša da ga malo rasvesti, priđe mu blizu i progovori: — Šta ti je... ti si bolestan?...

— Hajde, da te povedem, reče mu, uhvativši ga pod ruku sa otvorenom odvratnošću, ali se bojala da mu što ne bude u putu, pa posle ona kriva. Jedva stigoše kući. Gojko već ništa ne zna za se.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Žalilo je c’jelo Sarajevo, Ponajviše Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho govorio: “Plivaj, toni, zlatan terzijane, Kako moja Lelija djevojka!

204. Ono moje što na putu šeće, Putem šeće, a plećima kreće, Čini mi se, prevarit’ me neće; Tri puta me lane pogledao, A proljetos okom

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada. ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?

Kola me čekaju. Dali su mi vele, pečenu gusku, i flašu šampanjca. Mogu večerati na putu. Pitam treba li da se odjavim komandantu. Vele, nije potrebno.

Vele, nije potrebno. Vraćam se, istim kolima, u San Vito, a moj Poljak mi priča na putu da napolju, na položaju, draguni očekuju, sutra, krvavu bitku. U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru.

Uznemirilo me to čudno osvetljenje sred zime, i zato sam, udaljeno, premeštao Odiseju, koju, iz kabotenstva, na putu, uvek nosim uza se, iz levog u desni džep.

Javih se, dakle, pa sam odmah i pošao. Međutim, na putu sam proveo tri meseca, u Italiji, I napisao i ovu poemu. Prvo sam bio kod Andrića, u Rimu, u poseti – gde je Andrić

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU Sadržaj BELE I CRVENE RUŽE 2 ANĐEO SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O

O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN VEO 42 SIROČE 44 HRISTOS NA PUTU BELE I CRVENE

NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN VEO 42 SIROČE 44 HRISTOS NA PUTU BELE I CRVENE RUŽE Lepa je i velika bila ona bašta u koju je Bog uveo prve ljude kad ih je stvorio.

Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne. Krčag mu ispade iz ruku, lupi o kamen i razbije se. U njemu planu gn

A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu. HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela. Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana.

Najzad joj stražar priđe bliže... Opomene je da se diže I otera je suznu, bledu... Al odjednom na putu Dokle još beše na doglédu, Kad su na njenu kosu žutu Zahodnog sunca zrake pale— On opazi gde nosi Crvene ruže u zlatnoj

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Neki su starci propali, ali su stari i bili. „Pomrli bi da su i u kući sedeli, a kamoli na putu!” — rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje.

Jednom je prilikom onaj govornik i govorio o njihovom sramnom izdajstvu. Malo ih je koji drže da su propali u putu, ali ćute i mišljenje ne kazuju da se svet ne plaši), pa onda redom ostali.

Vođa je tako vodio. Pomisliše na tolike drugove i prijatelje, na toliku rodbinu koja propade u tom čudotvornom putu, pa ih obuze tuga jača od bola u osakaćenim udovima. Gledahu rođenim očima svojim rođenu propast.

— procedi vođa ne dižući glave. — Kako to pitaš? Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade na ovom nesrećnom putu! Pogledaj kakvi smo i mi što ostadosmo. Bolje da nismo ni ostali nego da smo ovakve nakaze. — Ne mogu da pogledam!...

— Ne mogu da pogledam!... — Zašto?! — Slep sam! Nastade tajac. — Jesi li u putu vid izgubio? — Ja sam se i rodio slep. Ona trojica oboriše očajno glave.

Odjedanput se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu. Hladna, mračna noć. Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži.

Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka,

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

zablistaju milijarde svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca, što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu okolinu, pokrivenu

se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s njim, da pođe s njim uporedo napred po ovom trnovitom putu života?

iznenadiše se od udarca i, kao lastavice, kao besna krilata strašila, jurnuše i poleteše po ravnom i ubijenom putu, ne znajući ni za prepreku, ni za rastojanje, ni za vreme...

maši se džepa, te otud izvuče jedne novine, razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici kupih broj, pa u putu uzeh da čitam i zaprepastih se... Jeste li vi ovo poslali?

Čoveku smo stavljali mnogo uzvišenije ciljeve... — Bili ste na pogrešnom putu. — Lepo, a šta će vam škole, kad one ne doprinose ništa ljudskoj sreći, — onakvoj, kakvu vi određujete ?

da »lori« deci oraje, kad ih zatekne da igraju na ulici, ali odmah taj plen razdaje drugim mališanima koje sretne na putu!) I sa mnom već ne može bolje biti: kao da nisam đakon... I sve me pita, jede li mi se što.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Te je knjige uvek nosio sa sobom i na dužem i na kraćem putu s takvim pijetetom kao ono — bože me prosti — stari Jevreji što su nosili »Skiniju zaveta«, ili stari poganci svoje

« »Samo složno, složno, braćo i jednomišljenici i načelni prijatelji! Istrajte na tom putu!« Ima još dosta lepih i patriotskih i naprednih misli, sve u tom duhu, ali ja ću sve to preskočiti i citirati samo

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Mama, pored prozora, plete i nešto pevuši ... Uopšte, kad je Džon na putu, sve je čistije i radosnije, I mirno, ko rublje na konopcu koje se pospano suši.

Možda ih ne bi napao, možda bi pozno da U pitanju su uvažena gospoda Koju, na putu do carstvujuščeg grada Vijene, Valja bezbedno propustiti kraj Bele Stene...

(I tamo ćeš stići, ne brini) Napred, u putu se leči nazeb, U Sofiju, Atinu i u Zagreb, A ponekad je, bogme, zauvar Otići u Mionicu il u Daruvar — Svugde je

Ništa se ne miče. Da me bar osa Na putu do svog medenog obroka Pecne u čelo, ili u vrh nosa, I otrgne me od ovog poroka Koji se zove bludeća misao! Kraj!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Od jakih napora i neizdržljive vrućine Šmit je, kao i većina njegovih saradnika, često na tome dugom putu i poboljevao, a neki su od saradnika u putu i pomrli.

vrućine Šmit je, kao i većina njegovih saradnika, često na tome dugom putu i poboljevao, a neki su od saradnika u putu i pomrli.

Ona se ubrzo počne hraniti sićušnim mikroskopskim biljkama koje sreta na putu, i na njoj se pojave dve crne tačkice koje obeležavaju oči. U taj mah je larva dostigla dužinu od šest milimetara.

kad to ustreba, prelaze svoj put i van vode, često preko blata, pa i suvim, ako ima ma i najmanje vlažnosti na tome putu. One pri tom iskorišćavaju i najmanje pukotine kroz koje je teško verovati da se mogu provući.

na primer, kroz Baltičko more, gde nailazi na velike razlike u temperaturi, osvetljenju i salinitetu vode jegulja se u putu zadržava, ili svoje kretanje usporava, ili čini obilaske oko kakvih za nju nepodesnih podmorskih npoctopa, tako da joj

Šmit je tada preduzeo jedan sasvim obrnuti posao: na mesto da dalje tera trag odraslih jegulja na njihovom svadbenom putu, on je preduzeo traganje za jeguljinom larvom, da bi tako došao do mesta odakle one potiču.

Struja, koja će poduhvatiti sićušne jeguljine larve što se lagano penju iz tih dubina, raznositi ih sobom i predavati u putu drugim strujama, a ove će ih, uz pripomoć vetrova, raznositi širom sveta.

Razjapljena kesa proguta sve što se nađe u vertikalnom stubu vode kroz koji je ona prošla. Sve što se u putu skupi izruči se na palubu broda i razvrsta se.

Za vreme od tri i po godine, koliko je ostala na putu, ekspedicija je ispitivala dubine Atlantskog okeana, Tihog okeana i polarnih mora.

Ekspedicija je na putu propala i niko se živ nije sa nje vratio. Ostaci burom razlupanih njenih brodova nađeni su tek 1827.

Ali pravi šef ekspedicije, u pogledu prirodnjačkih istraživanja, bio je biolog Bori-de-Vensen. Pošto je taj šef u putu oboleo, zamenio ga je u tome svojstvu zoolog Peron.

Pošto je taj šef u putu oboleo, zamenio ga je u tome svojstvu zoolog Peron. Na tome putu sakupljena je za pariski Muzej prirodne istorije ogromna zbirka od preko sto hiljada primeraka dubinske flore i faune,

Rakić, Milan - PESME

drage duše, bez suze u oku, Bez bola, gledate sudbu našu krutu, Očajanja naše i bedu duboku, I lutanja duga na kratkome putu, Il̓ vas tamo gore grube neke sile Stegle, i ne dadu ni reči ni dela, Stvarajući od vas.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

„Eh, tako je to i to, što rekao pokojni hadži Trifun“. I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuće: leti gore na doksatu, — a zimi dole, u onoj velikoj, širokoj sobi.

Koliko bi puta Marko, baveći se po godinu dana na putu, kad bi došao, prvo svraćao tamo, kod Ahmeta, pobratima, i kod njega presedeo, odmorio se i tek onda došao kući.

Pandurović, Sima - PESME

lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini, Ja ću, k’o često, po poznatom putu, Dok na trg budu išli ljudi, žene, S negodovanjem, u starom kaputu, I s iznurenjem noći probdevene, K’o noćna

Tada su jedan cvet na putu I miran pogled mutna oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće

PREDVEČERNjI PUT Dugo smo na teškom putu, verna. Samo, Mi još svome svetlom cilju koračamo. Neosetno, tiho, kroz aleje néme, Sad nas prate senke dve:

ponovo predâ se, Iluzije drage lagano se gase; I gomila mrtvog lišća u minutu, K’o venci na kovčeg, padaju po putu. I najzad nam sve to, s predvečerja bleda, Rasuta arija života izgleda. OBILIĆ Lepše grlo u Miloša carsko...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Onaj prednji i zapjeva putnički, lijepim, snažnim glasom: „Na putu nam dobra sreća bila...!“ „Koga poznaješ od njih?“ upita lagano Marko Spasoja.

Djeca u gomili pođoše put sela, obzirući se put stranca i brbljajući o njemu i njegovu psu. Na putu sretoše nekog starog seljaka, koga sve selo zvaše „striko pečeni“, valjda što je zbilja nalikovao pečenu jarcu.

“ Svi u smijeh udariše. „A za oko pričaj!“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko: ovo je ja mnim (Bože oprosti!) Božije oko!

Dugo je narod zadržao mila gosta tu na putu, a i dulje bi, da đakon ne povika: „Ama ljudi, vi ste svi rugači, ja mnim!

“ reče joj na uho. X Iza Lovćena, s mora se dizahu oblaci, kao vojske, pa letijahu nebom. Neki se prospi u putu nad Crnom Gorom, neki se savi kao čalma oko Durmitorove glave a preostali letijahu dalje nad junačkom Hercegovinom i

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

o hlebu, o jajetu, o luku, o orahu, o igli, o čunku za tkanje, o situ, o svrdlu, o pušci, o zvonu, o lađi, o dimu, o putu, o snegu, o suncu i dr. Najčešće su one koje su u vezi sa životom i okolinom u kojoj se kreće naš narod.

Proklet bio i ko te rodio! Rana te dopala gdje ti melem ne trebovao! Rđa te pretucala, kao čavao na putu! Sačuvao te bog kao jaje s tavana! Sve ti crno, a oči bijele! Smele te najteže mađije!

Od ruke mu ništa ne rodilo! Poneo ga đavo na rogove! Propao se na njega Sodom i Gomor! Rđa ga ubila kao čavao na putu! Rđom kap’o dok mu je koljena! Svoju djecu na oganj nekâ! Suva ga munja pokosila!

— Kurjak se zarekao da ne kolje više ništa i da ne jede mesa, i pošao u pustinju da se posveti. Udarivši u tom putu negđe pored gusaka, gusak po običaju svome digne glavu i stane šikati, a on ga uhvati i pojede.

Viđevši to sve, Nasradin hodža zametne sjekiru na rame i pođe kući, a kad u putu sustigne nekakvog čoveka, zapita ga nije li onud đe putem viđeo njegova magarca; čovek pak, koji je odnekud gledao šta

svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda, dozvavši svoga druga koji je bio ostao na putu, kaže mu: „Hodi, uhvatio sam hajduka“, drug mu odgovori: „Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo“.

Šerbetašče, pone, zakon ti! — Srete nekakav bijesan Turčin kaluđera na putu, pa pritjera k njemu konja i poviče: „Šerbetašče, pope, zakon ti!

Sluti, sluto, naslutićeš. — Pripovijeda se da je kazala žena mužu kad joj on rekao da ona ide po rđavu putu, pa kad je on poslije uhvatio u tom poslu, a ona stala kriviti njega zašto je slutio. Što se ti poljubi s njim?

Kad Turčin vidi da ga ne može stići, stane ga zvati da mu samo nešto kaže. „Pričaj ti to mojoj ponjavi, eto je tamo va putu, a ja nemam kad“, odgovori mu ovaj. Prosih i prosih, pa jedva sebi.

Nesrećan čovek, našavši se pred očiglednom opasnošću da bude zgažen, siđe s puta u jarak, a srećan čovek ostane na putu da mirno sačeka konje s kolima i svoju sudbinu.

ona nađe čovjeka u polju, ili srete gdje na putu, a gdjekom dođe i u kuću, pa mu kaže: „Ja sam kuga, već hajde da me nosiš tamo i tamo“ (kud ona hoće).

nego uzjaše na svoga bijela konja i pobjegne u svijet ne znajući ni kud ni kamo; ali mu je i to bilo zaludu, jer i na putu kako bi sklopio oči, odmah móra na nj. Idući tako po svijetu dođe na konak nekakome terziji.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

147. Crn bika sve selo svika. 148. Crno maleno vazdan cara vara. 149. Crno maleno kuću čuva. 150. Crno maleno na putu živa mesa čeka. 151. Crno meče uz polje teče, đegođ kleče, pravo reče. 152. Crno crijevo iz neba visi. 153.

” Carev sin uspe još jednu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je.

Putujući tako svrši na putu sve kao što mu je rečeno, i dođe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao što mu je devojka kazala, on učini sve, dočepa

bi svoj zalogaj siroti udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kući, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: „Ovde mora biti kaka bubica,” pak bi joj usula mleka.

koliko me dopade od cijeloga kraljevstva!” Poslije nekoliko vremena sretoše se ova dva brata u putu jašući oba na konjma. Pravedni nazva nepravednome: „Pomozi ti Bog, brate!” A onaj mu odgovori: „Jaoh ti Bog dao!

” Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako; pa ih stane razvađati, ali ne mogavši ih razvaditi, okani se i otide dalje.

Kazuj šta si još video.” A šura mu dalje kaže: „Video sam na putu dve kučke gde se jednako kolju.” Zet na to: „Ono su dve jetrve. Šta si još video?

” Čuvši car ove riječi, stane na putu i reče siromahu: „Siromaše, kako može roditi vareni bob?” A on mu odgovori: „Čestiti care, kao i iz varenijeh jaja

Nego kad se probudiš, hajde u lov, i uputi se k najbližemu selu, na putu ćeš sresti jedno jagnje crno bez biljega sa zlatnijem roščićima, i ono će te pred đevojačku kuću dovesti.

Podrani rano te sa slugama u lov krene. Kad na putu sretne ono crno jagnje, reče slugama: „Vi hajte ća, ili me ovđen pričekajte, pa kad me vidite, tadar mi se nadajte.

Onda mu baba dovede brata i povrati mu govor i dušu. Kad se braća viđeše i za zdravlje raspitaše, krenu put doma. U putu reče brat koji bijaše udurečen: „Ah brate za Boga, daj da se povratimo i da izbavimo one ljude koji su zatravljeni kao

šta koji ima u vreći | jedan odgovori da nosi na vašar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A drugi se znamenuju od cara. Ja smerni razumeh trošak manastirski u zlatu, i u konjima, i u trudu i u putu, i umolih blagoverne one careve kako ne bi odlazili igumani k njima radi naznamenovanja, nego uzeh od njih štap da je u

A i kada ste na putu, pa od toga bolujete, lečite se na isti način. Treba nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom lako

Stanković, Borisav - JOVČA

I odužiše se, vratiše, pomogoše se i podigoše se. Ali pokojnik umre. Ti baš ne beše ovde, na putu beše. I mi ti lepo njega, sina, na njegov, očev, zanat dadosmo, da izuči, da ga u dućanu zastupi.

Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini. I kako ti se ne dosadi već to i toliko putovanje? JOVČA Pa znaš, dedo, ti bar znaš: navikao sam se.

Deca ga vode. Igraju se s njim. Vitlaju ispred njega. Jedni ga spotiču, drugi mu prikačinju ostrag razne stvari što na putu nađu. DECA (vodeći ga): Hoćeš kod Vaske?... Deda Jovčo!... Hoćeš tamo, kod nje, da te vodimo?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Gubimo se po stranputicama, a čini nam se da smo na pravom velikom putu; ko nam sme reći da nismo? Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena.

Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja

sam ja mogao inače mis|liti, predstavljajući sebi da ja čistosrdečno želim da se posvetim, a drugi idu te mi stoje na putu i ne dadu mi. Dečanca da sam mogao, bi[h] ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagušio bi[h] ga.

No, nigde nego u [H]opovo! Pao je razgovor posle, šta ćemo na putu jesti (i da on nije napomenuo, meni to ne bi ni na um palo).

dan doplivali, kako smo lepo vreme imali, no kapetan korablja, imajući delo u Zantu i Cefaloniji, pozadržimo se na putu. Deveti dan dođemo u pristanište grada Patrasa u Moreji. Nedelja i rano.

Meždu tim, postane soveršeni mir u Germaniji; ništa manje o više rečenom putu Niko ne misli. Pišem mitropolitu o tom i najposle javim mu da je već dosta tri godine i da više neću čekati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A najviše ga odlikovaše od druge djece njegova tvrda volja; što bi naumio, to bi i učinio, pa mu stotinu smetnja na putu bilo; što bi hotio zatajiti, ne bi odao, pa da ga na muke mećeš.

Šta li se sve nije vrzlo po njegovu mozgu te noći? Nepoznati krajevi, seljaci na putu, stari gospodin sijede brade i njegov suhi drug, burmut, rijeka, galebovi, paunovi, lađa, vozari, manastir, crkva,

Ele, bješe jedan od onijeh ljudi, koga kad vidiš na sajmu, među hiljadama, ili sretneš na putu, ne možeš zaboraviti. Svima Jerkovićima prionuše oči na čudnovatog čovjeka. — Ko je ovo? Poznaješ li ga?

Trebalo bi čitava knjiga da se opiše sve što je Bakonja vidio putujući čitav dan do mora: njihovi razgovori na putu, prvi utisak grada na nj, prijem kod biskupa, misa u sabornoj crkvi, gdje je služio sam biskup, i obred đakonstva.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ne zna Mu među. Šta ćete mi? drhtavo šapće u brkove, nemoćan pred njima tankim, lakim, zapaljenim. Gleda ih: nekada, na putu Do ove mehane, radovao se njihovoj težini. Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice.

Dok je bio mlad, nekoliko puta je sanjao tu šarenu, iskeženu glavu. Posle, mladić se na putu, uz teško roktanje svinja i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu,

Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište. Đorđe duže postaja sam na putu, ona je uvek vesela, izvadi iz džepa nisku đinđuva i s gađenjem je baci u sneg. ...

Posle, gledao je u žbunić vatre, dok Đorđe ne uđe, sasvim tiho, povijen. — Kako prođe na putu? — dočeka ga. Nije ga to zanimalo. Đorđe nešto promrmlja, priđe furuni i odu okrenu leđa da skrije lice.

Za mene nikad nije naredio da se upregnu sanke. A da su mi raspolutili glavu na putu? Odozdo, oštrim mlazom hvata očevu bradu. Samo njene dve malo ukoso upravljene raklje. On...

On to može, ume. Ne ljuti se. Idi odmah. Simka nije razumela. Htede još nešto da joj kaže, pa se seti da je na putu video vojsku. Prvo su išli konjanici. Nešto su vikali i psovali ga. Posle i pešaci. Pun put. Kako je prošao? — Simka...

Na praznine radila. Morala sam. Kad je na Božić odlazio od nas, zaželela sam Vukašinu da pogine na putu. Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji. Neka Aćim i moja majka ispaštaju svoje grehe. Nisam kriva...

Moja buna je drukčija bila. Nikola klonulo sede u sneg, ne ispuštajući kolac. Aćim stoji na putu, uspravan, nepomičan, posađen između mrtvog Čađevića i onesvešćenog oficira s raskrvavljenim čelom. ...

Glava žene boli. Probada ga s desne strane, ne može ništa da jede. Zima je. Šta je lakše nego da čovek nazebe u putu? Odbio je da ruča. Poručivao je samo topao lipov čaj. Žmurio je kad bi devojka ušla.

se lome, Đorđe se njiše nad njima, Aćim zna da nije uspeo u Beogradu, zna šta je Simka uradila, okrenu glavu prema putu, pobegao bi, čavke kljuju PO bubnim opnama, Aćim ga ponovo zove, čuje: glas mu je blag, ne ljuti se, ne veruje da se

Može sad iz kreveta da ga izbaci. I iz kuće. Ne bi se opirao, niti bi bio uvređen. Na poljskom putu leži tako neka slomljena grana i gaze je svačija kola i opanci. ...

Svima da se pokaže i svi da ga vide. Klima glavom kobila i laganim korakom gazi po belom putu mirnim senkama drveća. Aćim se klati u sedlu, sunce i senke prelaze po njemu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel. Ispred tunela je skretničar načinjen od šarenog lima.

Ko zna koliko je išao? Na kamenitom putu mesec mu je bio jedini drug. Nalik na srebrni točak i on se, kao i dečak, s mukom penjao ka vrhu planine na kome ih je

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Knez Miloš je, zar ne, govorio je Vučić drugom Obrenoviću i pogodio skrivenu gospodar Jevremovu misao, bio na putu da potre sopstvene ogromne zasluge ali i zasluge svekolike porodice Obrenovića. A te zasluge nikako nisu bile male.

Odavno je slutio da će doći. Na putu iz Kragujevca u Beograd, koji je prešao pešice, ni za trenutak nije osetio ogorčenje, samo bojazan koja ga je morila:

Kada je Sinđelić odleteo u vazduh, o tome više nije bilo sumnje. Dobrača, uvek na putu i u vezi sa množinom ljudi, video je kako ustanak propada.

Zato je sve manje bivao po putu a sve više kod kuće u Gruži. Kada je počela 1813, godina velikog poraza, Dobrača je pokušao da postane i nečujan i

Uvek u putu a sluha izoštrenog za promenu, očekivao je da će, bar negde, otkriti preimućstvo drukčijih moći. Ali, ne: kao da su

Preselenije sa ovoga sveta ionako se bližilo. U konačištima na putu za Bukurešt počeo je novi spis posvećen novim iskustvima, neku vrstu duhovnog zaveštanja.

Pao je u postelju u martu 1811. godine. Mislilo se da je prozebao na putu kroz Vlašku a Dositej je, rado, pristajao da se tako misli.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ilić CXXIII 4 Istina, gdje je?... Idi svojom stazom... Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju! Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman. - Istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ' sjajne zvezde, u pučine dno?

svojim zemaljskim, i grobom, „Životom večnim - i raspetim Bogom Da neću više grešit' se o Tebe: Po tvom ću putu ići čvrstom nogom, Zaboraviti na samoga sebe!“ V.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Zato ih, evo, predajem javnosti. Kada sam, radeći na svojoj doktorskoj disertaciji, učinio prvi korak na putu naučničke karijere, uvideo sam da se svaka pojedinačna nauka može shvatiti i prozreti do dna samo onda, ako se upozna

Oni ne smedoše na celom svom putu ni rečice progovoriti, pa očekivahu sada, uprvši svoj pogled u učitelja, da njegova reč prekine dosadno ćutanje.

Put saznanja daleko je duži od zida o kojem smo sada govorili. Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas.

“, potvrdiše svi u glas. „Dobro“, reče Pitagora, „ovoga puta možete slobodno reći, vaš učitelj je kazao: na putu saznanja ne dolazi se nikad do kraja“. Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora.

Onde se više ne viđaše lađa koja je otplovila ka jugoistoku, no njegove misli odnesoše ga onamo. „Na putu saznanja koračao sam, draga deco, dokle god sam mogao.

pravu liniju, Arhimedes je položio svoj lenjir na pesak i povukao drvenu pisaljku pored njega; ona je pri tom na svome putu otrla pesak i ostavila za sobom jasan crni trag. A kad je hteo da nacrta krug, učinio je slično sa svojim šestarom.

Dokle je Arhimedes stigao na tom putu, ne zna se, jer su njegovi poslednji spisi, kao i on sam, propali u strašnom vihoru koji je opustošio Siciliju.

Naposletku je taj arapski prevod preveden, uz pripomoć pokrštenih Arapa, na latinski. Nije nikakvo čudo da su na tom putu ti spisi unakaženi.

Majka mladog učenjaka obrisa suze koje joj navreše na oči, a njegov ujak nastavi: „Na putu nauke, za koju ima, kako mi njegovi profesori saopštavaju, sve sposobnosti, penjaće, se on sve više i više i postati

Svojom novom prizmom pomakao se Njutn na putu svojih ispitivanja znatno napred, ali ne stiže još do cilja. Za to je i njegova nova aparatura bila nedovoljna.

Na putu kojim je sada pošao, ne imađaše Njutn ni jednog prethodnika. Krivolinijsko kretanje, a takvo je kretanje planeta, nije ond

„Nije, dragi moj, nije, boga mi! Što god dalje koračaš na putu saznanja, izgledaš sve sićušniji samom sebi i zastaješ skrušeno pred beskonačnosti prirode“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A za to vreme i dok smo mi unapred zamišljali kako ćemo u prijatnom razgovoru provesti na putu, ja primetih: kako neka mršava prilika, kao utvara, poviri na vrata našeg kupea, pa se povuče, da malo docnije sa još

drskog ponašanja, nema nekakve naročite veze sa ovo m pričom; ali on ipak ima neke veze jer se desio u mome kupeu na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste kod svoga pobratima, i gde ću ponova sresti krezubog studenta. Zato sam ga izneo.

I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali.

A ona raste, napreduje, rascvetava se, postaje svesna i razumna, ona je na putu da postane ono što sam danas ja. Pobratime, razumeš li?

Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen,

Jedno predveče sprema se komandant za varoš i čekaju ga žuta zaplenjena kola na putu, kad mu priđe jedna postarija seljanka. — Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja?

i snova izvlačila se i s mukom čupala izvesnost neka donekle, ona izvesnost poslednjih trenutaka što je preživeo na putu i on podiže opet glavu i upravi pogled na rešetku kroz koju su sevala ona dva iskrivljena oka sa strašnom zlobom.

— E, tu si nas slagao, Petronije. Ti nisi oženjen, mi to sigurno znamo. Na rđavom si putu, ali trag nećeš zavarati. I dok je islednik, sa skrštenim rukama i bradom u levoj šaci, sačekivao da drugo, neko

podvoljak ispod tompusa i namrštena jedna glava u cilinderu i beloj kravati oko volovskog vrata gadno opsova idiota na putu.

I seti se kad je sestru, svu u dronjcima, sreo u odstupanju na kaljavom putu Jankove klisure, među karama, izbeglicama i komorom ranjenika.

Po putu, pravom i belom od mesečeve svetlosti, velike, teške i pokretne senke od šume. Ja bih rekao da su senke; koračam, pa už

U tom času ja ljubljah svoju verenicu svom iskrenošću jednog srca koje, uveliko poremećeno, beše na putu da poludi. Ali ona osta pri svome i ja sam morao doći da me vidi. Kakva umiljatost, kakva nežnost, kakva osećanja!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ali samo uz jedan uslov: da ti potraje do kraja. Ja ti to od svega srca želim, kad si već na tom putu; da ti potraje do kraja, da se ne dogodi da on umre prije tebe. Jer to bi — poslušaj me dobro!

Iza njega leži, kao mrtvac na putu, nešto što on smatra svojim osnovnim životnim neuspjehom. Truje ga misao da nije ostvario ono što je mogao ili za što

Sposobnost osjećanja jedna je zanemarena ljudska sposobnost. Današnji je čovjek na putu da sasvim zaboravi osjećati. Pri susretu i s nekim krupnijim primjercima ljudske vrste desi se da ostajemo zgranuti nad

No odatle pa do kretnje koja navlači jorgan dalek je put. A na tom putu porušen je jedan mostić: uprav na mjestu gdje bi ta slijepa težnja morala da pređe u pokret ruke.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Kad? — Zorom. — Je li sigurno? — Tako veli. — Dobro je — odgovori Vujo, pa se diže i ode pravo u selo. Na putu, iz jedne jaružice, iziđe pred njega onaj poverenik. — Nađe li ga? — zapita Vujo. — Nađoh; veli da može. — Dobro.

Na putu što vodi k srcu Šumadije, tamo gde se mnogim uvojcima slazi u B. Potok, stoje gusti kupinjaci i pavitine, u koje bi se

Stade da pomalja glavu iz vrzine i grozničavo da zvera po putu, i usred te uzbuđenosti, kad ne mogaše ništa raspoznati, začu se uslovljeni znak: — Pst!

— More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta... — Kažu da si jutros vezao pet džandara na putu? Đuricu još više začudi ovo nadlagivanje seosko, i taman da zausti odgovor, a Stanka upita: — Je l’ ti teško tako,

šala, kažem vi! — Pričaj, pričaj! — povikaše devojke. — More ništa... zdravlja mi!... Sreli se na putu, pa me pratio do Glavice... Pita za sve..

U oba izvešća starac ispriča opširno kako su ga hajduci uhvatili na putu, mučili ga i terali da venča »odbegšega zlodjeja Đuricu Dražovića sa djevicom Stankom, koja svojom dragom voljom ide za

Napred trčaše Đurica, preskačući lakim elastičnim skokovima sve prepone, koje mu behu na putu. U desnoj, opruženoj niza se ruci, držaše položenu pušku, a u levoj, stegnuvši revolver, preskakaše rupe i kamenje niz

Odmah sutradan, oko zaranka, isto društvo opkoli kuću Nikole Čolića, bogata seljaka iz Grabovca. Nikola je bio na putu, i razbojnici, znajući tačno kad će se vratiti, čekahu ga svakoga trenutka.

Đurica s Novicom okrete uz brdo, žureći se da obiđe Brezovac, pa dalje na putu da čeka Vujov odgovor. Na klenovičkoj reci Đurica se odmori deo čas, pa ne dobivši nikakva odgovora od Vuja, pođe s

A Đurica mišljaše da plovi po nebu i da niko drugi ne zna za ovako uživanje. Onamo jedna venčana, da ga prati na tešku putu, da se nađe u zlu i u dobru, kao verno pseto, koje samo zna da sluša, ne tražeći za to nagrade (tako je on mislio...).

tovni konjici grabe hitrim nogama, za njima lako i brzo plove sanke po zamrzlu putu, kao čunić po glatkoj površini brze vode, i samo se čuje ono raznoglasno, u raznim tonovima, a po jednom taktu,

Stanka preskoči vrljike, i, ne dvoumeći, ne razmišljajući više o svome planu, pođe žurno, gotovo trčeći, k opštinskom putu... Grozan plan sevnu joj samo jedared u glavi... sevnu i ode...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Carev sin uspe još jedinu čašu vode, pukne obruč i treći; onda se bure rasapadne, a zmaj izleti iz njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah

Starac pristane da ide divovima u pećinu, i tako pođu iz mlina. u putu nađu rodnu ašlamu, pa čim je div ugleda, uskoči na ašlamu i pozove i starca gore.

A na rastanku da ti kažem još i ovo: tvoja su oba brata ubita, a ti sad idi kući, ali dobro pazi, nigdje na putu nemoj jesti mesa, jer čim komadić mesa zagrizeš, umrijećeš. To dobro upamti i toga se čuvaj. Više se nećemo vidjeti.

— Da, zaspao, — veli lija — već je pola godine kako si na onome svijetu, nesrećniče. Jesam li ti rekla da ne iješ na putu do kuće mesa, jer će te ubiti, a ti me opet nisi poslušao?

Onda mu baba dovede brata i povrati mu govor i dušu. Kad se braća viđeše i za zdravlje raspitaše, krenu put doma. U putu reče brat koji bijaše udurečen: — Ah, brate, zaboga, daj da se povratimo i da izbavimo one ljude koji su zatravljeni

Car mu nije mogao odreći, nego mu da, i tako on krene s galijom. Putujući tako, svrši na putu sve kao što mu je rečeno, i dođe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao što mu je devojka kazala, on učini sve, dočepa

Tatarin otide, no čim caru dođe, odmah mu sve kaže, kako je jednog dečka ka putu našao i što je s njim razgovarao. Onda car pošalje drugog svog čoeka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede.

Idući dalje, nađe drugog čoeka, koji ukočen na putu stojaše i na sve se strane obziraše. Upita ga carski zet šta on ovdje radi i šta iščekuje, a ovaj mu odgovori da se je

Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po kazanu loit

Vezirović ne htjede slugi uz nos, jer je bogme na putu preči valjan drug no i otac i mati, te pristade da tu konače. Pošto otovariše, odvedoše kiridžije konje da pasu, a sluga

Drug je preči na putu od oca. Vezirović sleže ramenima, te otovariše. Kiridžije odvedoše konje da pasu, a vezirović otklanja akšam, te večera.

Petković, Vladislav Dis - PESME

O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini. Dobro mi je, lako na ovome putu. Oblak s tvoga čela odagnaj i skini, I srećnog me sanjaj u svom divnom kutu.

Pošli ste u rat i zdravi i smeli, I ostavili kuće i gajeve: Na putu svome pobede ste sreli I oživeli prastare zmajeve.

Koje li je doba smrti i užasa? Dva prastara orla svoja jata vode. I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

U pet časova ujutru, idući Petom avenijom na putu za radionicu, sreo sam Edisona u društvu Bečelora i još nekoliko ljudi koji su se vraćali kućama na počinak.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju.

No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju.

Da bih donekle izmenio pogrešan utisak koji sam mogao ostaviti, i da bih imao topli ogrtač na putu ovih hladnih jesenjih večeri i noći, bio sam ogrnut dugim žutim kožuhom, postavljenim crnom vunom i iskićenim po ivicama

Jedan gospodin, svedok malopređašnje tuče, pridružio mi se na putu za Kasl Garden i kada smo došli do biroa za zapošljavanje on mi je ponudio posao.

Sledećeg dana, na putu do polja, često sam glasno ponavljao naučene reči sve dok nisam pomislio da ih već i mazge znaju napamet.

Sava, blesnuše mi pred očima, i zarekoh se da ću brzo pokazati da je farmer Braun bio na pogrešnom putu. Sledećeg dana ustao sam mnogo pre izlaska sunca, pošto sam celu noć proveo u razmišljanju kako da se oslobodim

I kao da se neko trudio da nas specijalno zadovolji, na ovom putu smo doživeli mnoga prijatna iznenađenja. Čitava jata delfina kružila je oko našeg veselog broda i ja sam, u šali,

Ubrzo sam zažalio zbog toga jer su me ”nimfe” iz Vašingtona saletale beskrajnim pitanjima o Idvoru i mom nameravanom putu tamo. Nikad ranije nisam imao prilike da posmatram skladne odnose između američkih mladića i devojaka.

Kada su nam se ukazali obrisi stenovite obale Škotske, shvatili smo da je putu skoro krf, ali nije bilo one radosti kakva je bila na iseljeničkom brodu koji me je prvi put doveo u Njujoršku luku i

Nisam imao vremena da razgledam knjigu i stavio sam je u svoj prtljag. Na putu sam se više brinuo za dvanaest lepih učenica iz Vašinggona koje su pošle na put u Evropu.

Nisam imao vremena da razgledam knjigu i stavio sam je u svoj prtljag. Na putu sam se više brinuo za dvanaest lepih učenica iz Vašinggona koje su pošle na put u Evropu.

Blagoslovena Amerika te je naučila kako da se penješ još težim stazama nego što je bio krov Bukovalovog mlina, a na tom putu i na njegovom vrhu srešćeš i dohvatićeš mnogo pravih zvezda.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kako se koji iskrca onako i zastane — iščekuje druge, da se udruže pa da zajedno hrpimice krenu u varoš. Na putu ih dočekaše financijalni stražari i do kože obađoše.

Inače ćeš u zatvor! Njih dvoje požuriše, i čisto im beše lakše kad su izišli iz varoši. Zimnja ih je noć zatekla u putu; rosa vlažila i sledila obraze, a kad zađoše u brda, zaokupi ih pustoš i tmica.

Nad vrelom na putu, tik gradskih vrata, stoje poredani vojnici: uvijek su tu na bijljezi kada je ura da djevojke dođu po živu vodu.

U putu ubrzo se prilagodi novome životu ustrpljem žene koja je oduvijek vična podvrgavati se i slušati. Pred njom se otvara novi

Nije u putu razabirala ni osjećala ništa drugo do silni prostor u kome se, kao u snu, redom nižu mjesta u kojima se silno ljudstvo

Sve bi radije podnijela no da u putu ostane sama. Još jednom, na pošljednjoj željezničkoj štaciji, prvo no što se otisnula u veliko more, zapazi nešto što je

Nije imala čemu da se čudi; vidjela je istu ovakvu čeljad i kule i po drugim gradovima na koje je u putu nalegla. Najpošlje dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim svijetom, u koji se bjaše uselila, kako se

Gledaju se i zametnuše razgovor. Tuđa žena na italijanskome jeziku priča joj svoju nesreću. Umrlo joj dijete u putu, a ona ide dalje, da u tuđemu svijetu potraži svoga čovjeka.

Žao joj djeteta i muči je misao što će on reći, — može je zamrziti i pomisliti da ga u putu nije pazila. Dosta je bilo ono nekoliko tuđih riječi što ih Cvijeta bijaše u gradu naučila da shvati ženino pričanje.

Oboje u sebi nose klicu iz rodnoga kraja, podžeženu u putu svjetlošću sunca i svježinom morske pučine. I htjelo bi jedno drugome da nešto ljubazno reče, no nemaju riječi da

Pošljednji put se iskrcao za jake oluje i došao po navici s vrčem po vodu. Našao je u putu, pa se zakloniše iza manastirskih razvalina.

Idu uzbrdicom, a u putu sretaju morske borove—samce što odskaču od ostalih drveta svojim živim zelenilom, i što, i na najmanji lahor, puštaju

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

jula 1820. g., u sedam časova izjutra, polazila iz Beča za Zemun, i svakako da ju je u to vreme i negde na tome putu i zabeležio; pesmi je naslov naknadno dao, a štampao je u stihu 6: A zvezdama m. Zvezdama se.

Na tome dugom putu kroz vreme u njima nisu samo s kolena na koleno i od jednog do drugog pesnika (ili grupe pevača) starije slike

Milić bezuspešno traži devojku, sve dok nije čuo za Vidovu kćer Ljeposavu. Po nju dolazi bez prosidbe i najave. Na putu, usred gore, nevestu sustiže urok, kao pre toga svih osam njenih sestara. Svatovi je sahranjuju i razilaze se.

Svantovid (Sventovit); iza devet sestara sluti se devet plodnih meseci; a to što svaka od njih premine na svadbenom putu upućuje nas na još dublji sloj.

na osobit način menjao: uvek je bio drugačiji i isti, jer je imao retku moć da sva stečena iskustva na svome razvojnom putu sa sobom nosi. Mi znamo da je Matić u početku kao mahom i ostali pesnici njegovoga pokolenja, odbacio tradicionalan stih.

I velikom je delu Popinih kritičara i čitalaca bilo jasno da je njihov pesnik bio i ostao na tome putu. Jedino nije jasno kako njegova maloreka, svedena i zagonetna pesma uspostavlja dijalog duž kulturne, književne i jezičke

godine i na leđima mi je sve veći teret zamora, pa postajem pomalo sujeveran: neću reći kud ću krenuti da me na putu ne bi sačekao urok dok uročica pokraj puta spava. Književne novine, 15. maj 1997.

zavičaju, time što je, na tragu pre svega Vinavera, problematizovao učinak Vukove novoštokavske jezičke reforme na putu modernizacije srpskog književnog jezika.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

E, a kad je već tako, onda ćemo celu stvar lako da izvedemo. Ništa nam više ne stoji na putu. RISTA: Ništa. ČEDA: Pa ipak, mislim se nešto, samo kako ćemo da se oprostimo one vucibatine? RISTA: Koga?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Kad god, recimo, gazda Mladen iz istoimenog romana nije u svom dućanu, uglavnom je kod kuće. Ne nalazimo ga na putu, ni u dalekoj trgovini, ali se zato do u tančine opisuje kako se kreće od dvorišne kapije do svoje sobe: „Pa onda, kad

Kao i efendi Mita u mlađim godinama, Jovča najviše boravi na putu, po Turskoj, gde - za razliku od efendi-Mite - trguje, ali i poput njega prosto beži od kuće, sve u čežnji za nečim

Eto zato se na putu od dućana do kuće u Mladenovom opažanju pojavljuje isti onaj pomalo sablasni pejzaž, sa simboličkim nagoveštajima

sa simboličkim nagoveštajima umiranja i smrti (sve je „crno, „mrtvo” i „pusto”), koji i Sofka u H glavi opaža na putu između tetkine i svoje kuće: „Pošto zatvori dućan, pođe. Već noć mrtva, čaršija mrtva. Crni se kaldrma.

Tako, recimo, čim zabrinuti Vuk Isakovič - u poslednjoj sceni treće glave - zauzda konja zbog lošeg znamenja na putu (tada ga je kod kuće žena varala s rođenim mu bratom), u istome trenu „upija” svojim „očima vlažno nebo što se bilo

rekom u turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta”.

A on to ne bi mogao učiniti, ili ne u toj meri, kad se ispod svega što likovi čine i što im se dešava na putu ne bi nalazila još jedna specifična ravan opisivanja: onaj neprekinuti tok pesnički oblikovanog opažanja što smo ga

Tako, recimo, gotovo ništa što Vuk Isakovič vidi na putu, vozeći se kolima ili ležeći na obronku, nije bez trunke privida; niti privid postoji bez onoga što zbilja oko vidi.

razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo, dremljiv, kako se na putu, koji se video svega jedno parče, bele, kao puževi, kamenice, sve jednim istim pravcem, nedaleko jedna od druge.

“337 Nigde Isakovičevo opažanje nije - na dugome putu od zavičaja do Rajne - u tolikoj meri dinamizovano, niti se tako jasno vidi nailazak jednog njegovog osobitog stanja,

Tako, recimo, Aranđel Isakovič, pri povratku iz Karlovaca, na putu zapada čas u jedno čas u drugo stanje. Evo šta njegovo oko zapaža kad u zanosu razmišlja o „drugom životu” koji mu se u

izgleda, u kome on nije mogao da uredi ni najmanje sitnice, a ipak je sve zajedno bilo tako sjajno, kao ta mesečina na putu, pred kolima, što se kao konci mrsila od neba do zemlje i od zemlje do neba.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin? — Zar on da se dade Putu na kom nema zakona ni pravde.

Mislila je: šuma j’ svača Kâ i jarko sunce što je, Pa nakupi malo granja Za ogreva dece svoje. Na putu je šumar srete: „Ti si krala, pusta ženo!“ I knjižicu svoju vadi I beleži ime njeno.

Nas obleću tvoje duše Zraci bogodani Kad smo bratski zagrljeni I na pravom putu Vrli i valjani. Ti nam širiš krila nadi, Oče Srba mladi’! Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô!

Bog ako nas kušat’ voli, za to će nam dati moć. Dobro jutro pravom putu! Krivom putu laku noć! »Starmali« 1882. 3.

Bog ako nas kušat’ voli, za to će nam dati moć. Dobro jutro pravom putu! Krivom putu laku noć! »Starmali« 1882. 3. Kad je napisao sto pedesetu „Šetnju“ Stani Abu-, stani Abu-, čestitka se sprema!

Kosovom se kune, pomenom krvavim: „Nikad krivim putem, uvek putem pravim!“ Na putu im zublju Sveti Sava pali, — Ta svaki će biti Radojica mali. To te leči, krepi, to te održava.

Miljković, Branko - PESME

i jedna beatriča ali su tri čeljusti tri makaze tri noža da voleo bih povratak išao sam ispred sebe po isplakanom putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju videh grešnike kako ih vitla zli vetar nebo

Ledene obale senkom rosi li jezive vode za zakletve od želje strašne smrznute. Na putu ostale su kletve i zvezde spore omrznute.

Krakov, Stanislav - KRILA

Zakašljao se. — Kao volovi ste, koji vuku topove za druge. Pogledajte. Ali oni bar tužno muču. Na vijugastom putu koji se peo uz planinu, dizali se crveni kolutovi dima.

Mija se mrštio. Nije on hteo u Bizertu. Ne zbog sumarena. Zbog njih je potporučnik iz trećeg poziva kome je kamen na putu izbio oko, utekao noću iz bolnice bez traga. Bio je saznao da je određen u prvi transport za Bizertu.

Poneše i njega, ranjenika sa juriša. Mali zeleni kamioneti sa crvenim krstom stajali su na još zaleđenom putu. Jedna mala Engleskinja sa licem mršavim i sitnim, i šišanom kosom pomaže da oficira smeste u kola.

Jedna je guma pukla, i kola su stala. Ostavili su kola i šofera na putu, a oni se verali padinom kroz žbunje i bodljikave četinare. Penjali se kamenom stazicom.

I okolo su igrali logori i valjala se sitna prašina po putu. Sve je bilo veselo i tužno. I potom je sve odjednom poludelo, i magla je pala po svemu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua. Neverovatna lepota golih tela, kakvu dalje ia putu više nisam sretao. Ona koračaju gipko kao u igri. Grupa mladića sjajno drapiranih leži po jednim stepenicama.

Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene. Odsedamo u bengalou trgovca Jorka, koji je na putu, ali čije sluge znaju da su moji saputnici Jorkovi prijatelji, te im otvaraju sve prostorije.

Tek od Boakea na putu ka Đavoli dogodilo se nešto što je mene umešalo, sa svim elementima koji ga inače grade, u samu srž afričkoga života.

„I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom. Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine usred

„čime se zanimam“, rekao da sam nešto što odgovara komandantu ili inspektoru; da zapisujem sve što vidim na svom putu. „Ja sam im govorio samo ono što oni mogu razumeti!

Pre večere, za ovoga kralja, zahvaljujući N–u, ja sam bio administrator, inspektor, na službenom putu. Po večeri ja sam ostao isto to, samo potpuno pod uticajem N–a, tako da je uzalud obraćati mi se.

Nov put od sedam kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene.

Zove se Me. Njen zaručnik je bio tako dugo na putu, da kada je došao da je vidi, zatekao je na umoru. Mladić im je preveo prvu pesmu.

Dakle, odlazim zato kod frizera, smešnog, prljavog, razmaženog, ali ipak frizera. Noću na putu za tabaren otkrivam nekoliko sasvim malih dućančića u kojima igraju crnci: crni dakarski radnici, zatim crni vojnici i

U devet časova sam već na putu. Autobus je bio ceo rezervisan, ali kako jedan putnik nije dolazio, to sam do poslednjeg trenutka sa uzbuđenjem čekao

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A sada slušaj, verni Ćerime! Dva’est momaka uzmi sa sobom, Pa jošte sutra kradom polazi; Na putu da te niko ne vidi, To dobro pazi!... Sve do Palanke... A onda će ga zvati muselim, Koga u svemu moraš slušati.

STANA: A ja ću, opet, Na dugom putu brižno smišljati Kakvim ću smehom jauk pratiti; Te kad se spoje naši glasovi, U buni će se zemlja trzati; Misliće da

ĆERIM (škripi zubima): Zmijo pogana!... Svud si mi na putu!... Ma, tako mi dina, zgaziću te, pa ma otrovan lipsô! ISAK (zapinje oroz na maloj pušci): Miči se otlen, ako si rad

VUK: Nadaju se poteri. GLAVAŠ: Za njima sad! SELjAK: Čekaj, Stanoje! Nešto se i strašnije sprema. Na putu ovamo sreo sam poveći buljuk Turaka; rekao bih da su od Palanke... Koleban je među njima, a kao da se uputiše baš ovamo.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

jača turska sila, koja je uz to još jednako dovlačila potkrepljenja od svojih rezervnih bataljona, što su ostali na putu između Niša i Gramade. I tako Knjaževac padne Turcima u ruke i oni ga odmah spale.

Aranđela (položaj na našoj granici na putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu

Kod Nerićevoga hana (mehana na putu iz Deligrada u Aleksinac) sustigosmo one bataljone što su marširali za Aleksinac.

Gle kakvi su mi se konji načinili, a bili su kao lopta ugojeni. Noćas idem iz Jovanovca. Na putu nigde slamke sena. Levak mi obosio, a nemam groša u kesi da ga potkujem.

Komarov odmah obode konja i okrete niz drum natrag Žitkovcu. Bataljone i baterije, što ih sretosmo na putu da idu Tešici, Komarov odmah zaustavi i naredi da okrenu front kosi otkuda su se spuštale crne kolone; baterije da

(Obična turska taktika.) Na buimirskom visu, na putu što vodi iz Aleksinca preko Katuna u Niš, počela se proređivati šuma i juče su osvanuli na njemu turski topovi.

»Oni, koji i za ovom izjavu ne polože svoje oružje, no postoju u putu buntovničestva i zlodejstva moraju se kajati. »U svakom slučaju nek se božja pravica ispuni. 1 Avgusta 1876.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ XXIV Možda nije to baš tako — — Možda bejah gde na putu, Pa se željan vrnuh doma, Svome gnezdu, svome kutu. A preda me ti iziđe, Okićena sa biseri, Sa biseri naše sreće,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Naravno. To niko ne spori. Nigde više nisam video grobova nego na tom putu za Kajmakčalan. uz ogromne gubitke oni su nama prokrčili put. Nije to samo jedna planina. Splet planina.

— Skidao je na taj način upravnik odgovornost sa sebe, ako bi se koji još na putu razboleo. — Pričekajte za objave. Pri polasku upravnik zastade i očinski nas pogleda, kao da je hteo reći: ja vas ne

Njegova gostoljubiva komanda bila je nadaleko čuvena... Svi oni koji su silazili sa fronta, bilo kojim poslom, ili na putu za Solun, svraćali su u trupnu komoru na ručak, večeru, dobro vino I prijatan razgovor.

On odgovara kratko. Priča kako je dobio tri meseca bolovanja za Francusku. Na putu je probavio dvadeset dana. U Grenoblu je bio mesec dana. — Nego čekajte, da pitam prvo ja vas.

Beži, bogati! Kad sam sutradan stigao na Krf, na to su mi prvo skrenuli pažnju... Uostalom, bio sam na putu za Italiju i Francusku i što bih se izlagao opasnosti još odmah na početku... Polako, doći će red i na ženske. — A-ha!

Za vreme od osam časova propuštali smo svakih dvadeset minuta po tri-četiri kompozicije, a već ona kolona na putu nije imala prekida.

Na tome mestu je saobraćaj preko dana sveden na najmanju meru, tek samo ako neki ordonans iznenada projuri. Na putu sretamo dugačku kolonu komordžija, koji na konjima, ili na kolima, iznose hranu i municiju.

Sa podnožja Katunca skrenuli smo udesno, ka selu Donji Požar. Bateriju ćemo sačekati, ili je zateći tu, negde na putu. Pri odblesku munje izgledalo mi kao da vidim neke ljude. Naskoro smo čuli govor. — Je li to baterija? — Jest. — Koja?

Levo od nas hučali su potoci, koji su se slivali sa planina, kroz jaruge. Još malo pa će početi da svanjava. Na putu nas je sačekao komandant diviziona, pod čiju komandu potpada sada peta baterija.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Plivajući ako s' na čas smete, već progutan jest! Bivši nesrećan slave na putu, ti snova se krepi: Krepkoj se nameri zar ikada otelo što? Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost.

Ne čeka vremena boljeg, k trudu s’ Predaje; krasi lik dobrodetelji Po večnom vkusu; sladi sa trudom trud. Na putu sreće mladež daje Danj blagodarnosti blagodjeju.

Razmisli Kojim ćeš putem širim, kojom Stazicom poći, pa idi srećan! Mnogo prepona imaćeš daljnom ti Na putu. Hrabri s’! Borbom se tvori muž. Nad vama štit moj! Mnogo čovek Tajnih vragova u sebi nosi.

Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom! Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu. Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se.

Tog naći ćeš svagdi na Putu. Mani se njega — Reč je sama po sebi ta Ružna. Iskrenog traži prijatelja. Taj pravi je. Ljudi ginu no slabo za Njim;

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

razvoj počeo dvostrukim bekstvom, sa zanata u manastir a potom iz manastira u svet, da bi najveći deo života proveo na putu.

što je sve našlo mesta u njegovim delima, među kojima se izdvaja humoristički roman Bakonja fra-Brne, o životnom putu jednog katoličkog sveštenika, kao i više pripovedaka iz dalmatinskog i beogradskog života.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Il’ trag bi, ludi da težak bat stvrdla ova zdruzga utabánja. I životom to da brizne svaki kut, putu zdruzgati je stopu, stopi put. 4 Hodom to u nehode, u bespuće neputem, i brodi da se ne prebrode.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Dim.). Drvo, i kad samo padne, na oganj se ne meće (St. Dim.). U štavičkom srezu (na putu Novi Pazar — Rožaj) mrtvi se sahranjuju u »korabi« od javora ili bukve, ali nikako ne od brekinje (ispitivanja St. Dim.).

»Na putu mu broć i glogovo trnje« — kaže se o vampiru, i uopšte o svakome za koga nismo radi da dođe (Vuk, Posl., 3702. Upor.

E. Rohde, Pѕyche, l, 2373, i E. Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 73 id). Kad se spomene vampir, treba reći: »Na putu mu broć i g. trnje« (upor. Vuk, Posl., 3702). Upor.

U štavičkom srezu [na putu N. Pazar — Rožaj] mrtvac se sahranjuje u »korabi« (ukoliko još ima šume) od javora ili bukve (St. Dim.). Od j.

Ćipiko, Ivo - Pauci

oca pogledati u oči, a kad cura pođe, malo zatim, drugome momku iz okrajnih kuća, čisto odahne što je već neće često u putu sretati.

—Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi! Hitar je, pa u putu stiže seljake, dostiže i onoga siromaha u rastrganome gunjcu što ga jutros gospodar izjuri iz dućana.

snijeg lapta; vidi se kako silazi: eno već je popršano polje njime, dopire i do njega, ali još se topi ovdje, po kaljavu putu. — Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je!

Osveta je jača i slađa od samilosti, inat i nagon vlada nad razumom. I to je podjareno u putu, gazeći preko golemih junačkih i živinskih stopa, utisnutih u živom kamenu, kojima se pokoljenja dive; kod grdnih

Otkada mu roditelji pomriješe, živio je inokosan u svojoj kući. Jednom, vraćajući se iz planina, oznoji se i u putu okisne. Razboljevši se, od toga dana već se nije mladosti ni zdravlja nauživao.

veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman kao da ga prosipam po ovome putu, po kojemu idemo... Ali volja me goniti se sa Ilijom; neće što je namislio! ... I kad očevinu dijelismo, varao je ...

— Malo je! — veli djed, i pretvara se kao da o nečem misli. —To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj!

—Oženio se i ti, Rade? ..... —pretrgne ćutanje žena. —Znaš da jesam... —A imaš li djece? —Na putu je, — nasmija se Rade. — A ti mišljaše da neću biti vrijedan. — Ne velim ja ...

A sjećam se, izgledao je kao da će zaplakati... Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu, čisto vidim da mu na odmet ne bih bila; vidim, zamiču mu oči za mnom... Ali pusti kraju, ne pitaj!

Ali u putu, sjećajući se grdnih novaca, zanos malaksava: kad će iz duga izići? I sjeti se Rade. Pisao mu je neki dan da bude na

Čeka ga na putu: zna da će toga dana ondje proći da drva sanese. Dok ga spazi, izađe mu na put. Rade, brate, — veli mu, a nad

A mjesec izlazi i tri ure već minuše... Sjutradan pop Vrane, ljutit, neće da odgovori Maši kad mu u putu nazove „faljen Isus”, a naročito toga dana sreta je više puta.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

govor, jasnoću i povezanost, jačinu glasa, dakle sve što bi ukazivalo na odgovor: dokle li će starac, je li pri putu, hoće li uopšte.

Bio sam ništak koji se zaboravio. Usudio se i prešao granicu svoga porekla. Ništarija na putu iz ušljive kolevke do gospodske odežde. Trebalo je da znam gde mi je mesto. Korak iza.

gomilica rasporedim po pokrivenoj rupi, oslabiti svinjama pažnju, te neće primetiti da je neko čarkao po njihovom putu. Mislio sam da će čopor ići u strogom redu, najpre golema veprina, zatim krmače, pa nazimad i najzad prasići.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Odletele tice u daleke zemlje Samo jedna jošte putu se ne sprema: Lagana joj krilca polomili ljudi, A bez krila zbora o poletu nema!

IV Istina gde je?... Idi svojom stazom, Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju; Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman - istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno?

sam prošloga leta za toplu Afriku išô I uzgred Kordovu, Kadiks i pribrežja obišô Slučajno i ove pesme nabavim na putu tada, I ja ih prevedem s pažnjom i, evo, štampam ih sada.

i mori i pali, Snuždio se listak, ne žubore vali, I kad vetrić pirne kroz tu žegu ljutu, Vreo prah se diže po ravnome putu Pa se vije, kruži i sve širi biva, I kô laki vihor u nebo se skriva. Bože, šta da činim da sebe razgalim?

„Ustani“, reče mu gazda, „da ideš u crkvu sa mnom, No prvo upali luču, nek svetli na putu tamnom.“ I posle kretoše oba u tihe božije dvore; Napred je išao Amor, dignuvši buktinju gore, A kmet lagano za njim.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

sobe, proučavam planove starih gradova, Vavilona, Atine i Aleksandrije, pravim pribeleške, jer hoću da Vam na našem putu pokažem samo ono što je naučno utvrđeno. Neka uobrazilja pokreće naša krila, a buktinja, nauke neka nam svetli kroz tamu.

U tom obliku dođosmo u novo sazidanu biblioteku pergamonsku. „Na putu onamo, videsmo celu varoš. Kroz glavnu kapiju stigosmo prvo u njen donji deo, a odatle, pored ogromne zgrade gimnazije,

Bio je negde na putu, ali se kući vratio samo njegov konj Mrkuša, bez svoga gospodara. Ukućani sluteći zlo, pođoše tragom konja, koji se

Kada se na tome svome putu nađe upravo između Sunca i Zemlje ili, kao što se to naučno kaže, kada se nalazi u donjoj konjunkciji, onda nam ona

njih jedanaest, od kojih su ona četiri koja je našao Galileji velika nebeska tela; upoznaćemo ih izbliže na našem putu.

bio odličan matematičar i geometar i stajao je u tom pogledu daleko iznad Tiha Brahea, pa ipak je zapeo na svom novom putu.

XXI NA SEMERINGU. O SUNCU, DžIN I NjEGOVA PEĆ Na Semeringu Na putu za Beč, zadržao sam se, na dan dva, u semerinškim planinama i otseo ovde u „Sunčevim dvorima“.

se mogao boriti samo na naučnom frontu, i savlađivati jednu po jednu zapreku, koje su se bez prestanka pojavljivale na putu k rešenju mojeg problema.

to radio, i publikovao, jednu za drugom, četiri rasprave, ukloni srećni sticaj okolnosti i poslednju zapreku na mome putu.

Pri daljem putu u prošlost, mi smo videli kako su ti krajevi opet ozeleneli, da brzo iza toga budu opet zastrti belim plaštom.

No to je sve samo mali početak, i ko zna da li ćemo na tom putu daleko doterati. Zato bi najkraći odgovor nauke na pitanje koje sam maločas postavio bio: „ne znamo.“ Ne znamo!

SA MESECOM Beograd Sinoć sam dočekao na stanici mog prijatelja iz Carigrada koji se zadržao ovde nekoliko sati na putu za Beč. Bilo je toplo julsko veče pa ga provedesmo pod vedrim nebom, u jednom baštenskom lokalu na Dedinju.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Da voli ovo moje lice, kosu, da žali za njima! Da ih žali, što će, ako sam na putu, po zimi, mećavi, da zebu; ako mi nije hladno, ako sam u svojoj ćeliji, možda će moja glava i čelo biti bolesni...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Za svoje mlade godine, mnogo je znala, brinula, i samovala. Boško, još više nego pre, ili po trgovačkom poslu na putu, ili po ličnim stvarima u varoši. Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati.

Ko zna, možda će ipak ozdraviti. Milan pomože drugu: — Jesi li ti na nekom putu, Pavle, ili si došao samo zbog mene? — Milanove oči se zališe suzama, pa i preliše.

Ja nemam tvoju mirnoću! ja nisam što si ti! Sećaš se, oduvek mi je nedostajalo jasno osećanje da sam na dobrom putu. — A ko ga ima, Pavle! — Ipak, moj je slučaj sasvim poseban.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

da moji čitatelji nestrpeljivo očekuju da im ovo putešestvije opišem; no budući da je Muamed glavnu personu na ovom putu vodio, zato sam namislio skorim vremenom izdati novu jednu knjigu, koja će se zvati: Dnevnik Muamedov, prilikom njegovog

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

sabrala su se u istu dušu iz koje su krenula u svet i svela su račune o onome što su videla u svetu na svome dugome putu. Uze reč prvi, onaj što je brinuo brigu celoga sveta: — Izmorio sam mozak i izlomio dušu, brinući ljudske brige!

Mora se, dakle, voz zaustaviti gdegde duže a gdegde kraće, koliko samo da iskoči ili uskoči putnik. Zato, vidite, na putu ima većih i manjih stanica, takozvanih postaja.

— Ali — nastavlja profesor — Zemlja, na svome putu oko Sunca, u jednome trenutku nađe se izmeđ' Sunca i Meseca... eto ovako!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Možda i zbog njih, jer se ljudi u ovim mračnim noćima ubijaju bez prethodne obznane. Na putu se nešto isprečilo... Kao čovek!... Zastadoh. Naprežem oči, a laka drhtavica me obuzima. Hteo bih da bežim. Ubiće me.

Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika. Setih se da sam već za šao u opasan sektor, odakle su naši pešaci odstupili.

Osetih žmarce niz leđa. Pokajah se što sam ostao. Ali najednom mi pade na pamet da me Nemci mogu sresti na putu i kad sam sâm. Ipak... — Niko da nije reč progovorio!... Razbiću mu zube! Jašite, pa za desnokrilnim topom...

Promakoh. Sad sam uz vozara. Uh, ala me ošinu bičem. Udarih ga pesnicom. Nešto se na putu isprečilo. Konj preskoči. Već sam negde oko polovine baterije. Gde li je komandir?

Čujem gde neko pozadi reče da je jedan poslužilac ispao. Sigurno je to onaj koga preskočih na putu. Komandir naredi dvojici ordonansa da se vrate, ne bi li ga našli i poveli sobom ako je u životu. Baterija krete.

Na putu se izmešale pešačke komore, municione kolone, artiljerija, a sa strane pridolaze nove trupe sa bugarskog fronta.

Komordžije zašle pod brdo, naložile vatru, i baš se spremaju da legnu. A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori.

Traži srebro. — Gde je taj trgovac? — planu Luka i pođe za Isajlom. Bila je to radnja kolonijalne robe, baš na putu kojim smo mi išli. Potpukovnik Petar mahnu tužno glavom: — Malo im je što su se napunili para dok smo mi ratovali...

Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi. Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled...

Kosovo je oslobođeno od nevernika. Vekovni san je ostvaren. A samo tri godine docnije... Na putu ka Golgoti vukla se iznurena vojska srpska.

Sustigosmo i kolonu ranjenika, koji su umakli iz bolnice. Stoje na putu, raspituju se za svoje komande. Smatraju da im je komanda njihova, u opštem metežu i haosu, jedino utočište, te da se

Lutao je da bi nas našao. Na putu susretosmo i zarobljenike, koji se kreću sami, bez sprovodnika, u suprotnom pravcu.

Petrović, Rastko - PESME

PUTNIK Stanislavu Vinaveru Kneže Potemkine izdanuli u kolima na velikome putu, da mogu, kao ti, umreti na drumu, Kad točak razgliba glinu žutu; Šibaj kočijašu, teraj carski u Strumu, Ćut!

Kraterska s Avale na Adriju. Palme, palme, kokosi, kokosi na celom putu; pod svakim spava simplista, i sanja da na svakoj grani visi po jedan plan.

Dragane divne svoje čini Istkaše čežnjom po planini; Kroz granje zvezda sjaj se lije Po putu jezde žar-delije. Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad konjma snijuć

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Nezadovoljno su tresli glavama suncokreti, a sunce žarilo na svom bezbrižnom putu od istoka ka zapadu. Je li čudo što mališan postade još potišteniji? Šta hoće braća od njega?

Ko zna koliko je išla? Jurili su je oblaci i nadletale ptice, užasavali vrhovi visokih planina, a putu nikad kraja. Oj, kako je umoran bio 3račak! — Ko zna postoji li još uvek tvoj Cvet! — reče 3račak.

Šta mari ako i njih ponese? Kapljici se, najednom, učini da s Cvetom ponovo nekud putuje, da putu kraja nema.. Pa i nema! CRVENI MAKOVI Žena je počinjala već da stari, ali je tuga što nema dece nije napuštala.

Šantić, Aleksa - PESME

Postigla je svrhu. U svakome kutu Njezinoga srca nova snaga dršće, Niti ona gdegod odahne na putu, No s drenovim štapom korača sve čvršće. Već je na kraj staze.

MOJI PUTEVI Nikada se nisam puzajući peo Uz pragove gorde, štono vode skutu Visokih i moćnih; niti sam na putu Svome igda čelom prah po tlima meo. Moja duša nije u taštini grezla, Nit' je bilo grubog crva da je načne.

Za inat devojka pođe Za prvog čoveka što ga Na putu srete, i momak Vrlo je tužan stoga. To ti je stara pesma, No večno nova i mlada, I kom se desi — tom srce Puca

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

podelili očevinu, lako podelili državu, I to u doba koje nije bilo lako, u doba kad je turska sila sve rušila na svome putu, a posvađali su se „da oko šta, veće ni oko šta“, — tako ih optužuje narodni pevač kroz govor zvezde Danice Mesecu.

Osvajač je sve nemirnije živeo u našoj otadžbini. Smrt ga je vrebala sa svake strane: u gori, na polu, na putu kod kuće, kad je usamljen i kad je u društvu, po mraku i po danu.

Tu je glavna ličnost Miloš Vojinović, carev sestrić, ali koji živi u planini kao čobanin. Na putu za Leđan, u samom Leđanu i na povratku iz Leđana njegovi podvizi su viteški, nema sumnje; on kažnjava šićardžije, ubija na

ti stanuo sluzi svojoj govoriti Ugrin, dobar junak: „Uzmi, slugo, moja slugo, tu Jankovu dobru tipnicu, tere stani po putu drobnu spendzu prosipati, moju drobnu spendzu, eda ti se kleti Turci spendzici oblakome, dokle bismo mi, slugo, naše

Tako reče, pa u Stambol ode. Kade bio blizu do Stambola, u putu se oba pristigoše, te pred cara idu uporedo, a car znade ko su i kako su, pa ih care jedva dočekao, dočekao, oba

dao: devet sam ih takijeh imala, osam ih je udomila majka, ni jedne ih nije pohodila, jer su jadne roda urokljiva, na putu ih ustrijeli str’jela“. Kroz plač zeta punica dariva, dariva ga zlaćenom košuljom.

l’ odvrže mene u hajduke: ne rodi mi livada sijeno, ja pojavih u Moravu ovce, ja hiljadu dadoh za sijeno, a hiljada po putu ostade, ostade mi trista jalovijeh i ostade stotina ugičah, bačiše mi trista jaganjacah; ali ide trista seratlijah, svi

Otolen mi konja pogonjaše, ćera konja ka Udbinji gradu; koga ćaše na putu sretati, satisne ga s puta ispod puta, — doklen dođe u Udbinju grada pred dvorove Bojičić-Alije.

godine u Fortisovom Putu u Dalmaciju (lirsko-epska pesma o Hasanaginici), 1779. godine u Reljkovićevom Satiru (pesma Jakšići kušaju ljube).

srpski carevi i kraljevi gradili; potom je zadužbina načiniti ćupriju na kakvoj vodi ili preko bare, kaldrmu na rđavu putu, vodu dovesti i načiniti blizu puta (i to se kaže graditi i načiniti — sebi — zadužbinu), usaditi ili nakalemiti voćku

70 Hajduk Vukosav je nepoznata ličnost. U zlatan su kalup saljevane, tj. ukrašene su zlatom. Koga ćaše na putu sretati, tj. koga bi srela. Uz stih e sam mloge noge osvetlila Vuk kaže: „Što ju je on gazno i tukao nogama“.

— vrsta odlične čohe saktisati — uništiti salite toke — toke koje su salivene u kalupu Samodreža — crkva na putu iz Prištine u Mitrovicu samokres — pištolj, puška; „može biti“ — kaže Vuk — „da je ova riječ postala kad su se na

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

čuči Neka muka čeka Da čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta ljutić žuti Čeka neka ljutnja Da čoveka

krova Do ljubavi Do lova Do poslednjeg milimetra Rastimo DUGME SLUŽI KAPUTU Dugme služi kaputu Asfalt služi na putu Drug da se druži Sunce da kruži Sve nečemu služi Čamac da se rekom plovi Mamac da se riba lovi Pesma da se lepo

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

XXVI Sutradan zora je zatekla kneza na putu za žandarmerijsku kasarnu, a seljake na drumu za varoš. Knez je žurio da tuži Nikoletinu i poljara, a seljaci su išli da

Jednog jutra, dok su veseli dječaci upravo bili na putu za školu (išli su na nedjeljni izlet) nebo pad njihovim glavama odjednom poče da bruji kao uznemirena pčelinja košnica.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ogled, te sve pesnjive ptice zamuknu logom dole virući se bez pokreta u strnjicu praznu, (gladeći uvis, a golem strah na putu)... — svaki visoki dub stropoštat će se dole!

Ovoga sveta, po ovome velikom i širokomu moru plivajući nam k tome putu, kojim ćemo nepovratno putovati, — uputi nas mirno proći nam tamo, u večni vilajet.

prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu. Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati.

LOVAC ULOVLjEN Neki mirski pop bijaše izišao od svoga sela, te iđaše u drugo selo. I na tom putu mu se zdesi te sukobi mnogu divljad: srne, košute, jelene, pak viknu k njima izglasa te im reče: »Vežem vas molitvami

biti: i u zaglibljivanju pod nogom se tvrdo što nahodi, te ne propadne do kraja čovek, pak se izvuče i poveštiji putu bude, kako i ovaj...

po kolikom dugom vremenu spomenuše se onoga greha što su davno učinili, a svome su otcu za njega lagali da ga je na putu izeo neki zao zver.

O RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI SAMARJANIN Čovek putovao od Jerusalima do grada Jerihona i na tome putu dopade među haramije, kojino ga svukoše do košulje i do smrti ga izmlatiše. Ostaviše ga jedva duhata i odoše.

Kad oni videše moje bezobrazije, latiše me među se i uvedoše u korab i odosmo već morem. A na tom putu što je od mene stajalo se, ne mogu ti ni iskazati.

Nisu li to poganska dela, što nekršteni ljudi tvore? Ili na putu kob motriti, na mlad mesec, na Đurđevdan, na velike godove, kod kuće, u polju o svačem čarati. Eda je to vera?

Koje no se ni u drugih vera takvi poslovi ne nahode, to se međ' nama nahodi. Kako se sami nismo izmala božiju putu učili, tako i sad dece vaše na učenju nejma ni muško ni žensko, nego se po sokaci biju i psuju, ka i oci što su im

RAZGOVOR O POSTU I PUTU Trgovac: Ne znaš ti, oče, što je i kakav je put. Mi na putu nigde ne zgrevamo svoga srdca. Hodeći, putujući po tuđi

RAZGOVOR O POSTU I PUTU Trgovac: Ne znaš ti, oče, što je i kakav je put. Mi na putu nigde ne zgrevamo svoga srdca. Hodeći, putujući po tuđi vilajeti, u tuđoj zemlji, međ neznani ljudi, kad imamo što