Jakšić, Đura - PROZA
Pa iako Miladin nije nikud dalje od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a, bogme, smo i zlih dana dosta dočekali...
Ko će to znati? To su tajne koje žena ni na smrtnom času ne ispoveda. „Pobratime“, reče Živko, „vreme je da putujemo; ti sedi na svoga konja, a Stani eno moj konj, a ja ću peške pred vama.
Miladin se ućuta, a malo posle pogleda u zvezde. — Učitelju, — reče, — vreme je da putujemo; eno, pogledaj tamo istoku, videćeš gde se nebo beli, skoro će i da svane.
Obradović, Dositej - BASNE
Jedan od njih nađe sikiru, i počne se hvaliti govoreći: „Našao sam sikiru. Veli mu drugi: „Ta, brate, kad skupa putujemo, valjalo bi da rečeš: našli smo, a ne: našao sam.“ Jok, neće ovi ništa od toga da zna.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti. Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo.
Povičemo na vozare da brže voze da izmaknemo. Tako niz Dunav putujemo do Rama. Sad ne znam ili onaj prvi ili drugi dan vozili smo se u zahoždeniju sunca blizu kraja, dok eto iz kuće čovek
” Kažemo da hoćemo u nemačku Oršavu. „Dakle, kaže, mi smo društvo, i ja nameravam u isto mesto.” — Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra
A što ne bi̓? To nije muke, a oni su to i dužni činiti”. — Sad dođu dumendžije i uzmu svaki svoj čamac, i putujemo nekoliko niz vodu. — Čuje se nešto gde huči! — Pita mene moj pobratim Protić: „Čuješ li, pobratime, štogod?
” pa ode u sobu, a mi niz basamake, te u jedan bircuz, malo pojedemo, — — — pak onda preduzmemo put u Kijevo. Putujemo i dođemo u Kijevo u jedan trakter, koji drži jedan zovomi ot-Benković, Srbin iz Banata.
Pođemo iz Harkova. Putujemo; vrlo jaka zima beše. I tako dođemo u davno poželani grad Moskvu. VI Dođemo u davno čuvenu i poželanu slavnu
Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu. Govore da je Moskva 15 ruski̓ vrsta dugačka, tj. tri sata. Putujemo na pošti, dok dođemo u varoš zovomu Klin na konak. Vas dan nas je gonio vetar i ponešto padao sneg.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je imao običaj da kaže da nam se svi čine šašavi, koje srećemo, kad putujemo. Pa se posle ljutimo, što nam saputnici nisu onakvi, kakvog smo dedu, ili strinu, sebi priželjkivali.
Ko nas je terao, da hitimo i ovako putujemo. Nismo mi, Isakoviči, kao što znaš, ni u prošastim našim mestima srećni bili i lako i soveršeno boravili, pa smo,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Iza ograde skele klokotala je voda i za trenutak mi se pričini kao da putujemo. Iznad nas, u tamnoplavom nebu kakvo se viđa na slikama Van Goga u poslednjoj, već ludačkoj fazi, leteo je avion.
Sada je zemlja podrhtavala i ispod naših nogu tako da nam se činilo da i mi putujemo s onima koji su odlazili u Atinu, Istambul i još dalje. Počeh da mrzim njihova ravnodušna lica.
Danas ćemo primiti svedočanstva, a sutra putujemo, sutra putujemo, Rašida! rekla je da će biti spremna? Je li spremna? - Jedi kao čovek, Slobodane! - reče otac.
Danas ćemo primiti svedočanstva, a sutra putujemo, sutra putujemo, Rašida! rekla je da će biti spremna? Je li spremna? - Jedi kao čovek, Slobodane! - reče otac. Bio je u pravu.
I ne gledajući, znao sam da je to onaj pravi. - Drži se, Greta! - viknuh skočivši na papučicu vagona. - Mi putujemo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— I ti si pošao k njima? — Nas dvojica ćemo sad da putujemo... u smederevsku Jasenicu. Pa ja da ga zovem... — Čekaj, molim te tu... Zakloni se u hlad pod trešnju, pa čekaj...
Popa, Vasko - KORA
nemo Noć me iznenadna traži U dnu drvoreda Platan cigaretu pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko našeg čela Putujemo iz tela Ćutanjem koje vuku Pogledi naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu da zdrobim 10 Kako
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sa njime vidimo samo usku traku predela kroz koji putujemo, a posmatramo je tuđim očima“. „Imate pravo, dragi moj prijatelju!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na ovo mi je ona odgovorila da još puno imamo da putujemo, samo ako dotle ne budemo spavali, i da ona ne bi htela da i drugu polovinu puta prospavamo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Što god naplatimo u jednoj varoši, to odmah šaljemo poštom u Beograd, a mi ti posle putujemo kao ptica kroz goru. Đurica mu oduzede časovnik i duvanski pribor pa ga pusti, ostavši ljut na neuspeh i na stid, koji
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Aj, vi noći, niste noći, Već anđelska krila, Gde bi noćca tako divna, Tako brza bila. LІІ Putujemo. Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Stanično signalno zvono je odjekivalo. Lokomotiva pištala i privodila polako kompoziciju, kojom treba da putujemo... A njih nema. Svet je ulazio. Samo njih nije bilo... Okretao sam se usplahireno i gledao kroz prozor na ulicu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sada ću Vam pročitati njegovu prvu stranicu, pa ćete videti kuda i zbog čega putujemo. „Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake.
Ja ih sklapam, i slušam već ritmičko udaranje bezbrojnih vesala lađinih, a osećam i njeno blago lelujanje. Mi putujemo... Trzam se, kao oparen, iz slatkih snova: otputovali smo suviše daleko, izgubio sam sasvim iz vida, da se nalazimo
Nema više nepoznatih kontinenata, svetih zemalja i zmajevih gajeva. Eto, vidite kako brzo putujemo! Taman sam hteo da utonem u duboke misli, a mi već preletesmo celo istorijsko doba, pa vidimo pod sobom preistorijsko.
Odmenjuju se miniaturni dani sa noćima ovog novog nebeskog tela na kojem putujemo, obasjavaju nas Sunčevi zraci, pa onda opet ulazimo u tamu, ali nam naša Zemlja, kao dobra majka, šalje bez prestanka
I to je posledica fizikalnog stanja prostora kroz koji putujemo. Kada smo bili na Zemlji, naše otstojanje od njenog centra bilo je 6370 kilometara, a sada je ono 6870 kilometara.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Svatovima jošte riječ kaže: „Braćo moja, kićeni svatovi, Hajte, braćo, da mi putujemo, hajde svaki kako koji može, a ja idem kako konjic može mojoj staroj na muštuluk majci“.