Obradović, Dositej - BASNE
Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče. A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore.
Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče. A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
5. Puče kičma zmiji koju mi je brat čvrsto kao uže vezao o vrat i sa grane pljusnuh u pun krvi čun. Bežim. Rog me goni, sače
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako naš top puče, a naši se vojnici trgoše natrag, dok dole povikaše: „Naš je top, naš je top!” a oni opet u napredak, a turski konjici
A mogli smo (tim načinom) i celu godinu mirni biti od napadanja turskoga, rastežući u kupljenju i proče. Veće puče glas po ordiji: mir, mir — i svi kapetani sve svoje siromašnije otpustiše vojnike, i poslaše kućama, i svoj Bosni je
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Kaki si ti to momak? Uplašio se od gazda-Rake i roge! — pod smevahu se drugi onome... Ele, za časak ti puče taj glas po selu. Ljudi i žene i deca vazdan su govorili o rogi i gazda-Raki i smejali se.
Najposle ti ono momče spusti bubanj na zemlju pa, tokorse da se n ono našali, poteže i skoči na nj. Puče koža i obe noge propadoše mu unutra. Ono samo ukokoti očima. Svatovi digoše graju oko njega.
E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu. Eto ti pokora, puče kolan, sedlo se samo sroza niza čilaša i na sedlu jezdač. A to beše nam Mrkša Ispijalo!
Načini se čitav urnebes. Povukoše Pupavca panduri u policiju, on se otima, dreči... Zgrca se tu cela čaršija. Puče bruka na sve strane. Dotrča i sam načelnik...
Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine. Puče psovka i vika po avliji da se čulo čak na po sela... Puče zapeto stanje!
Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine. Puče psovka i vika po avliji da se čulo čak na po sela... Puče zapeto stanje! Ode pop kao pomaman kući, a svaki čas tek se obrne, pa preti...
— Simičin mrkov dve rublje, a raspis više i od deset rubalja!... Za kratko vreme puče po celom srezu bruka o mrkovu i raspisu kapetanovu. Seljaci to okitiše, namestiše i udesiše još zgodnije.
Ali šta ćeš? Danas se svet izopačio, pa, bome, i napasti kojekakve nailaze i eto najposle — divljih ljudi! Brzo puče glas po selu: kako je Radoš nabasao u Velikom Kosmaju na divljaka; kako umalo nije poginuo; kako su ljudi priskočili —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
! — Zbog mene!... Zar ti ne znaš?... A on te odavno mrzi... Stanku najedanput puče pred očima... On se sećao svega; sećao se kako ga je Lazar izbegavao; sećao se kako je uzviknuo: „Jelice!... Sad igraj!
Vere mi, da ih ne iženimo ove jeceni bi ruljali kao volovi! Svi se oko sovre zasmejaše, samo Stanko ne. Njemu tek sad puče pred očima, sad tek vide šta htede Lazar učiniti s njim. Ta on je pucao pa njega, on ga htede ubiti!...
Turčin se trže i pogleda na ovu stranu otkud glas dođe... Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća... pukoše...
Kao da je svemu na belom svetu pozajmila svoje lepote, tako sve beše lepo oko njih... Najedared puče pištolj. On se trže. — Ustaj! — vikao je Nogić. On skoči i pogleda nada se. — Šta je, što me budiš? — Deva te traži.
„Jesi živ, gospodaru moj?” — upita ga svojim zvučnim glasom. Taman da odgovori, a puče puška... On se trže... Čuo je razgovor... Skoči i potrča družini. U susret mu je žurio Jovica. — Šta je to?
24. SRCE NA MERI Lazaru pođe za rukom da pobegne iz onog okršaja na Žuravi. Pojuri nekolicina za njim, puče i nekoliko pušaka, ali ga nijedno zrno ne okrznu.
Znoj je kipeo, ali se nijedno na to ne osvrtaše... Najedanput, puče sapinjač pod grlom Jeličinim... Ogrlica klonu i baš na dnu samoga vrata smotri on mladež, koji je tako divno stajao na
Ali se Turci naglo približavahu... Mogao si svakom lice sagledati. Kara-Đorđe naredi te puče i treći top... Pošto se grmljavina prolomi, on pogleda na onaj gusti čestar levo... Najedared zatutnji nešto...
Najedared, kao da se nebo prolomi, puče nešto. On se trže i prekrsti... — Ustaj, pobratime, evo ga! — viče Zeka. — Koga? — upita on bunovan. — Mujage!...
Išli su sampas, bezbrižno; nisu se nadali ničemu, pa kad osuste vatru, oni premreše. Vele: „Nijedna puška džaba ne puče!...” — A njihove vojvode? — upita Miloš. — Sve je to glave pogubilo, počev od vezira.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Al' kad ga zabode u neku krčevinu, a plug puče na dvije pole kao da je od leda. Psuje Jerotije što mu na usta dođe, i kad se on dade da ga uči kojeko ko nije ni
Oprije se nogama o vrbovu granu, a leđima o drugu, pa ga zaniha i baci na provaljeno mjesto. Vrba puče, a Ninko ljosnu na drugu stranu o zemlju, a kotao izruči svu vodu na provaljeno mesto. Čvrknu voda, a dim se sklupča.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Ja u ripide« ... Kad pogledaš, svi hoće da služe samo crkvu. I oni mi tu još nešto pripovedaju! Puče im, već, misliš, srce za čitankom!
— Teraj bolje! — Haaa! — viknu Rada na konje, i puče iroški bič preko njih, i konji poleteše kao besni ravnim bačkim putem, a on zapeva onako za sebe, radi svoga
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Čekmedžijić radi svoj posao po običaju. Posle mesed dana puče glas da će na proleće biti prsten frajle Julke sa notarošem Ružičićem. Ljuba se tom jako začudi.
I tu je neki ponos kad svet rekne kako se za frajla-Micu lome noge i vratovi. Još ono veče puče glas kako je jurat Marko Rogozić bacio u kacu Peru berberina. Siroma’, skrhao nogu, glava mu razbijena. Marku ni brige.
Veliki udar za Marka. Izbrisan jurat, dični taj naslov izgubljen, tako isto kao oficir kasiran. Puče glas po celoj varoši da je Marko Rogozić kasiran jurat. Sa takve visine pasti nije šala!
Tu već ne pomaže protestirati, kad je već baklava isečena, u tepsijama nema razlike, nema — štete. Sutradan puče glas po varoši kako Alka Ćirkovićka svud pripoveda da joj je baklava promenjena, da pita ništa ne valja, premašćena je i
Marko se čudi smelosti toj od Milivoja; ta od njega gotovo zavisi, bez njega nikud. Puče glas po varoši da Svilokosić ne odlazi više u kuću Rogozića i da je otkazao zastupstvo Mici. Svi se čude. Mica se jedi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čuo je već o kapetanu. Neće da ga zadržava. Srećan mu put u Jaroslau. Na dvesta, trista koraka odatle, pred Pavlom puče širok vidik, koji je nestajao u magli, a spuštao se u dolinu. Tamo, ispod mokrih šuma, tekla je Jasielka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vatre su još šarale po mraku velike senke i pričine, ali čim puče prva puška, sve kao da odskoči sa zemlje i zaigra. Zapevaše neki, zarikaše, potrčaše do đerma, na valove, da se umiju;
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Devet braće s Martom sestrom, na Marti je jedna parta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . puče parta, ode Marta.“²² Ovu povorku udavača pratili su rođaci, a kasnije su joj se pridruživali i momci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oborio je grubo na haubu. Nina pokuša da se uspravi, ali joj u tom trenutku puče potpetica. Vrati je na kosinu metala odlučan pokret dlanom, koji je jednostavno pribi za »dijanu«. Ova se blago zaljulja.
Matavulj, Simo - USKOK
Da ne bješe usred zime, pomislili bi e puče grom; tako se sjetiše da u Kotoru puče top. — Ha! — viknu Pero. — Puče top, uteče rob!
Da ne bješe usred zime, pomislili bi e puče grom; tako se sjetiše da u Kotoru puče top. — Ha! — viknu Pero. — Puče top, uteče rob! — Uteče, ako bog dâ, mladi princip! — viknu Krcun Serdarev.
Da ne bješe usred zime, pomislili bi e puče grom; tako se sjetiše da u Kotoru puče top. — Ha! — viknu Pero. — Puče top, uteče rob! — Uteče, ako bog dâ, mladi princip! — viknu Krcun Serdarev.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče - tako nešto! i ode Nidžo, nestade ga.
Ništa, ništa. Ko top puče trotoar - dočeka je odžačar. Sad je vide jedan đak pa je gurnu niz sokak (...) Lukićevo polje igre je stvarnost,
Sremac, Stevan - PROZA
A ti otpočni »Roždestvo«, a eto i mene odmah da ti pomognem. Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku.
— Ne znam, vala, prazan svinjac, a poznaju se stope veće i od mojih i od tvojih! — Ala, majku mu, bruke! Puče po selu da je gicka nestalo. Stanu ga tražiti, i gle čuda! Nađu ga, i to gde! Začudićete se kad vam samo kažem.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče. I već spava muška glava trudna, Ukraj njega sedi ljuba budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga
Čudotvor se amo živo krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće!
mišku silnu krenu, Pa udari tu poslednju stenu, Onaj deo što puta prečio, Ode u pra, pobratime mio, Drugi samo puče pa s' otvori, A vodica iza nj zažubori, Pa poteče bistra i vesela, Nigda taka ja ne vide vrela, Kud poteče,
“ Te je uze i opet potpraši, A zagleda bijesnog Mehmeda, Puška puče, Turčin se zanjiha, Udri čelom o tvrdo kamenje, A Muhamed za perčin ga lati, I odnese tamo pred hurije.
I padaju — a neka ih, brate, Svak zamjene dosta već učini: Kosovo bi mogâ preboljeti, A nekmoli mirno umrijeti. Puče puška, a bijaše turska, Te pogodi Miluna hajduka, Baš pod rebra sa lijeve strane, Proletje mu zrno kroz slabinu.
Eto jednog — već mu se približi, Hajduk mače pušku iz potaje, Puška puče, Ture o tle panu, Osmjehnu se hajduk pa izdanu. Već je davno kada ovo bješe.
Al' tek decu što ugleda, Popreko ih on pogleda, Pa s' uspravi, zamauknu, I grom puče, munja suknu, Kroz dimnjak joj oganj sunu, S njom veštica dole munu, Te na decu —.
Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče. Strašne l' noći, strašne muke! O vratu mi njene ruke, A suviše none njene Oko kuka savijene...
Ja prošeta pored njeni dvora, Ona stoji tužna kraj prozora, Malo čedo drži u naruče; Kad je zgleda, srce meni puče. Ona pruži ono čedo svoje: „Nije l', dragi ovo lice tvoje?
de je kupatilo: Taj zdravlje traži, jer ga nema dugo; Al' najviše je došlo po što drugo: Tom srce mlado od milosti puče, Pa došô amo da dočeka luče; Taj opet milog ogrlio keca, Pa došâ amo da koga upeca.
No zaš pesme da skrnavim? 17. Ali tebe, oj Joksime, Spomenuti ovde moram, Jera tvoje pusto ime Po srpskima puče goram'; Tvoja pesma od Lazara Taknu srce sred nedara. 18.
Kroz srce mu kô stra mili, Kao da ga nebo kara, Kô da nešto pregovara. XV Sad grom puče, sve zatrese, Zasinu mu ća u dvora, Malo što ga ne zanese, On se nagna na prozora. Kada tamo, oh žalosti!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama, grom puče — tako nešto! — i ode Nidžo, nestade ga. — A koliko je zaradio, kukavelj?
— produnduri Đuja sebi u njedra i ode da namiri prasad. Po selu brzo puče glas o neobičnoj krađi, a kako su se baš tih dana po selu motali žandarmi propitujući se za bradonjine „falične“ svece,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kao da puče nešto. Poče pesma. devojke, žene... Njihovi čisti, drhtavi, topli glasovi ispuniše sobu. Ne može se više.
Kostić, Laza - PESME
Kolika li beše str'oga Samsonova bola preka, zaljulja se Astarota, prsnu zlato, puče greda. Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela pada nedra.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Došavši do oba brata okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko huke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe je pala balota.
Onda carević brzo pritrča i pritište ga lijevom nogom a mehurak puče i nečastive sile nestade. Kad vidješe šta i kako bi, svi se obradovaše, a car ga zagrli i stade ga pitati ko je i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
—Znate li kada ću se vratiti kući? —Kada? —Nikada! I tu se, najzad, zaplakah. Mislim tu najzad nešto puče. Usred onog ekspresa koji je bazdio na kiseo kupus i istoriju svih beogradskih menzi od 1944. do 1971. godine.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pijetao ne zna, od straha slijep, gdje mu je glava, gdje li je rep. Najzad se srećno završi borba, uprtač puče, odleti torba, a Lisac riješen tereta crna uzbrdo zdimi brže neg srna.
Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more. Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!
Zar svet od mlina pa čak do vrba?! Oho-ho-ho-ho, puče mi trba!“ „Ta što se čudiš? — povika Toša, i već bi da ga lema — I ja sam stigȏ do starih vrba, a dalje — ničeg
“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče... Brujeći u toku svome, Vodopad rastrese grivu i obe razdvoji pole, I burni njegov let Sa gorskom studenom strujom u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sigurno ga je i taj digao u prolazu, dok nije dospeo u ruke Jankulju. Puče puška u blizini, još jedna, zatim sve brže, onda se rasu brza paljba negde ispred baterije, a i pozadi...
Najednom puče puška... još jedan pucanj, pa se rasu paljba negde ispred nas. Kuršumi zafijukaše jezivo iznad naših glava, vozari
Ali ovaj se diže sa sedišta. Iz rova pozadi puče puška i videsmo kako se telo skljoka na topovski točak... Ostali odmiču... kao hteli bi da beže. Ali gde će?...
— Čula se tamo larma — progovori jedan. — A gospodin potporučnik beše ovde i pomače ciglu da vidi. Tek puče, on pade... i samo zatrepta očima. Ete... — Podnaredniče, povadi mu sve iz džepova i napravi spisak.
I vratio se kod svojih drugova na dogovor. Među vojnicima puče glas koji ne sme da dopre ni do uva kaplara: na furažnim kolima ukraden u toku noći točak.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje. Zmaje čeka đevojčicu, Čeka danas, čeka sjutra; Puče zmaje na kamenu Čekajući đevojčicu. — 33.
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi?
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći.
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše?
“ 137. Platno b’jeli Lelija djevojka Na kamenu sprama Sarajeva; Puče kamen nadvoje, natroje, I utonu Lelija djevojka.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Buditeboksnama, šta se čini! — krste se neke žene. — Ni reči, on zna šta treba. Obaljujmo plot! Za tili časak puče plot kao da ga nije ni bilo. Prođoše. Nisu makli ni sto koraka, a vođa zapade u neki veliki trnjak, i zastade.
Time se zabavljaše društvo nekoliko dana, slatko se smejući, pa onda puče nova bruka. — Znaš li šta je novo? — upita jedan. — Imamo naučnika! — odgovori drugi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opet zađosmo u šumu i siđosmo u jednu jarugu. Daleko pred nama začu se pucanj, pa onda vikanje. Puče još nekoliko pušaka.
Nije ni čudo! Odjednom nastadoše nekakve promene, i jedno jutro puče glas: »Dolazi nam za kapetana stari Burmaz!« Da je naša Grabovica obrnula tok uz čaršiju, i to nas ne bi tako začudilo
ide dobro, ali kad podigoh glas i uzviknuh ono »odoljenije«, a tek u grudima nešto puče, otkide se i baš na samoj sredini zakrklja nešto...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Eto, ti dvesta... — S pare šala nema! — planu ćir Đorđe i odjedared puče jedan tako strašan šamar, da se valjda čak tamo u Braziliji čuo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Starac, ne razmišljajući, žestoko šutnu I puče plavi prozor na crkvi. Istrča crkvenjak: „Bog te ubio! Tako mator, a poludio!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Mi igrasmo u kolu s gostima, ređasmo se naokolo vinom, dokle puška izviše Pišteta¹ puče jedna, i čovjek pokliče: „Ko je vitez, ko je dobri junak! Povede se roblje crnogorsko!
Velja kruška u grlo zapadne. Krv je ljudska rána naopaka, na nos vam je počela skakati; prepuniste mješinu grijeha! Puče kolan svečevoj kobili. Leopoldov hrabri vojevoda¹, Sobijevski, vojvoda savojski salomiše demonu rogove.
Kakvi gosti? — Nije im vrijeme. Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.) Puče na nas svake grdne jade što u Čevu crkvu ne gradimo Aranđelu, da ni svud pomaga.
SERDAR JANKO Ne zbori nam, kneže, za te jade! Ni ovakve jošt nije žalosti na mnogo se mjestah događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet naopako za onijem sivijem sokolom, pa ne moga odoljet žalosti, nego život uze sama sebi.
I u boju kod bijele kule olova mi toke izlomiše, a u razdvoj boja krvavoga, najpotonja koja puče turska — džeferdara držah pred očima — prestriže ga, ostala mu pusta, (plače) po remiku, kâ da trska bješe!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Međutim ovamo Sofka je grcala, kao nikada u životu. U malo što nije na glas jaukala, tako je plakala. Puče joj sve pred očima.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac. Kao da grom puče među njih, tako ih potresoše te riječi. Svaki ispravi glavu; neki podigoše ruke u vis. „Ne, Gospodaru, za krst časni!
Sjetih se, onako kroz nesvjesticu te bacih kapu kraj Ilije pa pobjegoh. U toliko zar neko viđe sa dnu polja što bi, pa puče puška i viknu poklič: ha pogibe Bajica, ubi ga Donjokrajac! ha ko je momak!... U čas se sukobiše naši i njihovi...
Serdar izvadivši čibuk iz usta, odiže glavu put domaćice, kao da joj nešto napomene. U tome puče puška pred vratima od avlije i ču se: „Dobra veče domaćinu i čestito mu Krsno ime!“ Pejo iskoči.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nijesu bile ni zrele. — Rekao međed za nekakve kruške, kad ih nije mogao dohvatiti. Puče trijes iz nebes’, te mene povrh glave.
Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga. Puče puška u sred Senja grada, Ubi cara u sred Carigrada! U zlo ga je mjesto pogodilo: Pod koljeno u srce junačko; Na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Puka tepsija zlatni koščica. 94. Puna crkva đaka, ni od kuda vrata. 95. Pun breg bubrega. 96. Pun do iverja. 97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara. 98.
Ondar carev sin viđe da su ovo đavolja maštanija, prekrsti se put istoka i kliknu jakoga Boga u pomoć, dok puče munja iz neba te sažeže đevojačku majku, i pod njom se zemlja prosjede, te joj kosti satopi, i tako carev sin s đevojkom
proročica vidi, sjeti se da je vjedogonja, pa sutuke radi iznese dijete na dvor od kuće i zavika iza svega glasa: „Čuj puče i narode! rodi vučica vuka, svemu svijetu na znanje a đetetu na zdravlje.
Došavši do oba brata | okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko, ma ne baš onoliko uke, nego ona potkrijepi sebe, te onamo đe je pala balota.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Lišća još bješe na staroj drevadi, ali još više šušnjarka po ledini. Nakon njekijeh pedeset koraka puče tratina, a na njezinu kraju, iza dva reda visokijeh stabala, izdigli se pravi vilinski dvori.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Možda i nisam moro stati: Jer zrakom to tek puče svila Da me u kasno leto vrati? ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad ponovo sede u sanke, ne mogade ništa da kaže. Bič cijuknu i puče u tišini, koja nije tišina. ...Đorđa ne iznenadi Tolino dozivanje. Jučerašnja svađa s njim sada više ništa nije značila.
Preti da će ga isterati. Celo imanje na suknje ću da raspem. Prvo ću sve devojke po Prerovu. Dukat na pupak. Iz njega puče nešto kao smeh. A Prerovo puno njegove kopiladi. Ni mrtav ne dam imovinu. Niko ne sme da me žali.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Da, dragi moj! reče on i podiže se sa stolice. „Kad dođoh ovamo i zatekoh ovde ta dela, razbacana i zabačena, puče mi pred očima da je kucnuo dvanaesti čas da se ona spasavaju od konačne propasti.
Čim sam iscrpeo vazduh koji se između njih nalazio, puče mehur kao puška. Ali kad takav mehur ne naduvah potpuno, već samo toliko da je ostao smežuran, pa ga ostavih u
Pokrih svoje oči rukama i uzviknuh: „Sada mi, zaista, puče svetlo pred očima!“ Lavoazije se nasmeši i reče: „Razumeli ste: vazduh u kojem živimo i udišemo ga mešavinama je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
seljanka se saže, i dok sam ja, predosećajući da će mi se dogoditi nešto užasno, žmureo svom snagom, na mome obrazu puče jedan glasan kao šamar, glup, širok i pljaskav seljački poljubac. — A-la!
zatreptaše pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi čeljust i puče užasan bezdan u koji kao da poleteh strmoglavce.
sečem, sečem“, a sve gleda u predsednika, pa kad vide da će predsednik opet da plane, a Boka ubrza: „Kad odjednom puče puška, gospodin predsednik.“ A kad ovo Boka izreče sva se sudnica namah u jedno jedino načuljeno uvo pretvorila.
„...Puče puška, gospodin predsednik; kad pogledam, a ono zec, tam’, tam’, ovam’, pa među noge, baš među moje noge, gospodin pred
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pođem da ga otvorim. Protruli kapci rasklopiše se zacviljevši na zarđalim baglamama. Preda mnom puče sura kamenita strmina iza kuće. Pod prozorom stajao je Bućko i gledao u me.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali istoga trenutka nešto jako puče i njega nešto tako jako udari u slepo oko, gurnu ga, i on se od toga preturi i — umre...
duvar ispod prozora, podiže ruku sa revolverom i okrete cev tako, da gađa one pod prozorom pravo u teme, pa okide... Puče revolver, ali za njom suknu vatra na prozor, više same njegove glave, i zagrme drugi jači pucanj...
Okide!... Vatra prsnu pred očima... za njom dim... one slike nestade... ona se, odmah čim puče, nekako neobično, u koso, spusti na zemlju i leže... bez jauka, bez reči...
tražim da otvori, a ona me moli da pričekam dok se obuče... U tom čujem Dobrosava gde viknu: »stoj !... stoj !«... i puče puška... Potrčasmo tamo, i Vidim Dobrosava, gde skače u potok...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To Dalmatincu nije bilo nimalo pravo, pa čim poturi Turčin gusle, dohvati ih on, pa zapjeva: Puče puška iz zelena luga, I pogodi hiljadu Turaka. — Ma, bolan ne bio, kako će iz jedne puške ubiti hiljadu Turaka?
Dijete otide veselo kući, a seljani nastave svoj dogovor, dok na jedan mah puče žestoki grom i udari negđe blizu one skupštine, a pop u strahu rekne: — Pravoga, bože!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oduvek sam voleo tu priču, verovatno zato što nisam voleo austrijske tirane. Kad smo stigli u Lucern, preda mnom puče divna alpska panorama. Tamno plavo jezero okruženo snegom i Alpima ličilo je na amfiteatar.
Oduvek sam voleo tu priču, verovatno zato što nisam voleo austrijske tirane. Kad smo stigli u Lucern, preda mnom puče divna alpska panorama. Tamno plavo jezero okruženo snegom i Alpima ličilo je na amfiteatar.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara. On kroči brže, a iza nekoliko koračaja obrne se i lijepo ugleda Osmana raspružena na zemlji.
A kad stegnu zima, na prelima puče otvoreno, — vele: Pavle Orlić služi se ženom svoga plemenjaka Ilije kao i svojom. Bezobzirniji i slobodniji ljudi,
časa ne beše nigda videla mora ni pitomine, zapanjena zastade, diveći se tolikome čudu lepote što joj, na jedan mah, puče ispred očiju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ali ima druga žica Što bejade naša samo, Žica puče, pŷk jauče: Mi se, pobro, rastavljamo! — Ako ima nadzvezdija, Gde večita zora sviti, Naše duše, mili druže, Onde
(A đavo se opet onom kraju vrati Gde taj zanat davno u vel’ko zanati). Puče bruka kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne taji, Već se prosu brzo po zemlji malenoj Kao
Krakov, Stanislav - KRILA
je pod kamenom u vodi, i sigurno je hteo izvaditi raka, kada se odjednom iza stene teški kundak spusti, i nešto tupo puče. Ustavljeni vojnici se podigoše, i počeše skakati sa kamena na kamen. Voda je veselo nosila golo mršavo telo.
Sa crvene stene je još neko pucao. Nešto teško lupi o kukove. Puče. Mija se sruši ničice na zemlju. Iz probijene čuturice rakija se proli.
On se trže, skoči, odlete mu komad odela i kože, kad nešto strašno puče i on jauknu svom snagom svog mladog glasa. Sruši se kao presečeno deblo i grunu te lom u mrežu od žica.
Udar u rame gurnuo je Boru u ivicu aparata. Olovni bol se nalio u ruku... nešto puče i ogromni plameni vodoskok šiknu pred pilotom i zali aparat. Metak je zapalio motor. Sergija nestade u plamenima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali jednoga dana puče glas po celoj čerkeskoj postojbini da je Moskov prešao čerkeske granice i upao u njinu domovinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nisam ni čuo pucanj topa, kad neposredno iznad naših glava puče šrapnel, i stotinama kuglica se sruči među žice. Ostali su pali na sredinu između naše objavnice i bugarskih rovova.
Dobro... Neka se opali još po jedan metak.“ — Mi smo opalili sa ovoga topa. Ali tada nešto puče strašno, i jedna grana od ovoga drveta pade među nas. Pogledasmo na drvo, i zaista, video se svež zasek.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne tuče, Sa svih strana kao grom strašni tresak puče, Da se čedna poda mnom veja zemlja zatrese, I sva se krov strahom u meni pretrese.
” K’o grom da puče, tako se od čuda Uznemire sva vojnička gospoda Kad smotre da je obličen k’o Juda Ljubimac, cvet i ponos srpskog roda.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i popjevke: — Kurvo kučko, Simeune Đače! Kurvo kučko, Parto kaluđere! — Poznado' mu grlo.
— Neće Asan-beže, neće. Mene ti pitaj! Bolje ja to od tebe znam. Jaši, šiljak ti džamijski! — puče štuc po leđima, i Asan-beg uzjâ. — Ama šta je to većeras, ako za Boga jedinog znaš?! Ubi me, ne mući me više.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A njega san ne hvata... VIII Puče puška. Ču se da je Leskovac pao, Grdelica osvojena. Počeše da grme topovi iza Pljačkovice i Krstilovice.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa neka bi i to, ali danas drukčije miluju! ... Meni se sve čini da su nam oni dušmani. Puče mi od neko doba pred očima; čini mi se, k'o misle: — Radi, štedi, muči se, ali ne za se, već za nas...
— „Ne volim mu”, veli, „nije on za me”. — Što? — „Kuljav je”, — odgovori. — Pa što ga varaš? — „Dokona”, veli i puče od smijeha. Pop Vrane, otkada čobani proniješe glas da su Radu vidjeli sa Mašom u jari noću, strasnije čezne za njom.
Teško mu je u duši... Poslije očeve smrti premišljaše često o tome, i puče mu pogibija pred očima, ali kako da se najednom snađe — on, jedinac što ne vođaše o ničemu računa, podložan starim
Uto zvonar, kome je bilo naređeno da pazi sa zvonika kad se gospoda pomole, svečano zaslavi u oba zvona, a u isti čas puče i nekoliko prangija, jedna za drugom. — Nije trebalo! — opazi vladin dostojanstvenik.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1884. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče... Brujeći u toku svome, Vodopad rastrese grivu i obe razdvoji pole, I burni njegov let Sa gorskom studenom strujom u
I Titan razmahnu pleća i tvrdi, ognjeni čelik Sa strašnom grmljavom puče A duh se pod nebo diže... Tama je vladala jošte A mesec sipaše svetlost sa čela božanski bledog; I Titan, dohvativ
Nad sedlom se moma naže, Ruku diže i bič puče; I Ljubecki glavu saže, A mamuzom vranca tuče. Prignuvši se kao guja, Konj Okeanin mrsi grivu, I s frktanjem, kô
“ I poče da strašno psuje. Podmigujući vazda, Ćata je stajao smeten, kako ga već Gospod sazda, Dok za vrat puče mu šamar... Šubara pade mu s glave, I sad nastade prizor pogibli i bitke prave!
Tako se desilo čudo, te glas po selu puče: Kmet se s opštinskim ćatom kô saroš po krčmi tuče! A kad ga doneše doma, kmetica, od grdne bruke, Zaturi s čuđenjem
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Palanka, lepo da pukne. Ona hoće skandal, a kuća frau Rozina cakće fino i ravnomerno kao zahuktan razboj. Puče najzad: Pavle se upisao u mesnu trgovačku školu: kurs od godinu dana, tromesečna praksa, i onda ispit.
ljudi su negovali tačnost, i nekako sa umetničkim uživanjem i ponosom pružali paru onda kad se ona čeka i zove. Puče nova novost. Pavle počeo davati privatne časove u vrlo imućnoj kući Cincarina Kondilisa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ajd ojs! Stoka malaksala. Ljudi odupiru leđima. Batine pljašte. Ni ime božje se ne štedi. Negde puče revolver... Točak se slomi. — Bacaj, bacaj... — Udvostruči zapregu! Luka promukao od urlanja... Opet neko jauče.
— Ne znam — veli jedan ravnodušno — sinoć puče nešto, i kao da pade iz neba. Drugi objašnjavaju da su inženjerci sklonili eksploziv u jednu kuću.
Bombe počeše da pucketaju, a Džamić veli: „Dobro bi bilo da se sada snabdemo.“ Kada ono puče poslednja bomba, mi uzedosmo i šesti džak... — Trebalo je da povedemo još nekoliko konja — veli redov Džamić.
— Pitao sam stražnjicu da li može da izdrži dvajest pet batina. Ona mi kazala da može. I ja odo... Šamar puče preko njegovog lica, da se Isajlo zanese. — A sad marš tamo, pa mi skuvaj kavu.
Zapnem što Mogu jače i tada... Ah, bogamu, to neću zaboraviti. Nešto puče poda mnom. Donje krilo kreveta se preklopi i ceo krevet se sa treskom sruči na gomilu. A-uh!... Šta ću sad?...
Onaj drugi ščepa me za gušu. Tada ja izvadih revolver i opalih u tavanicu. Jaoj, majko, kad puče!... Kad one ženske zavriskaše kad zaglaviše vrata...
vrhovima planinskim pojaviše se najednom ružičasti sunčevi zraci, a iz dubokih ponora i jaruga izbiše mlazevi magle. Puče negde puška... — Na život i na zdravlje! — reče Luka. Svi smo se podigli i gledali u pravcu odakle dopire pucanj.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Činilo se kao da čekaju izbijanje nekog nevidljivog zvona, pa da se jave. Kad, najednom, kao prasak skrivene puške puče proleće. Raspali sunce po reci, poče da se topi led.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu
Istog je kvaliteta humor u sledećim stihovima naše pesme Miloš Stojićević i Meho Orugdžić: Puče puška, zapjeva Milošu, Orugdžiću na žalost odjeknu; vrag dogodi, te Meha pogodi.
ga vide, tim ga i poznade; prosu suze niz gospodsko lice, udari se po kolenu rukom, čisti skerlet na kolenu puče, zlatna kopča na desnom rukavu: „Teško meni i do boga moga! Na meni je ostanula kletva od mojega čestitoga kneza!
Da se možeš, brate, pridesiti, i ušima jeku poslušati, i očima seir pogledati, ja kad puče trideset topova, pa kad puče Krnjo i Zelenko, polje tutnji, a planina ječi, Cetinja se voda uspljuskuje, popadaše konji na
Da se možeš, brate, pridesiti, i ušima jeku poslušati, i očima seir pogledati, ja kad puče trideset topova, pa kad puče Krnjo i Zelenko, polje tutnji, a planina ječi, Cetinja se voda uspljuskuje, popadaše konji na koljena, a junaci mlogi
Kad to začu dijete Maksime, to Maksimu vrlo za jad bilo, — vrana konja natrag pripovrnu, opasa ga trostrukom kandžijom: puče koža konju po sapima, a pokapa krvca po kopiti; no mu ljuto pusnik poskočio, po tri koplja u nebo skočio, po četiri zemlje
Kad to čuo Tanak Osman-aga, udari se rukom po koljenu, nova čoha na kolenu puče: „Jao njemu do boga miloga! Ja je čekam četiri godine, pa mi danas ode za drugoga!
ovce i jaganjce, stade bleka tridest podojnicah, svaka bleji, gleda na Mihata — otkud ću im jagnjad pripuštiti! Puče, pašo, mene srce živo, pa povikah deset pavunovah, potrčasmo na drum pred Turcima, posjekosmo tridest seratlijah, i
se čula u Kunor planinu; poznao je Mijat harambaša, ’vaku riječ reče u družinu: „Braćo moja, trideset hajduka, eno puče laki dževerdane, Vide ni je muke dopanuo!
Sava od Posavlja, proli junak suze niz obraze, udari se rukom po koljenu: koliko se lako udario, na koljenu čista čoha puče; pak trgoše nože od pojasa, u kabliće bega učiniše; bijele mu dvore poharaše, poharaše, vatrom popališe; pak odoše u
Obadva ih opravila majka da joj idu na carevu vojsku. Kad je bilo u boju prvome, kad u vatru deca udarila, puče puška iz te vatre prve, puče prva te ubi Marinka. Sam ostade sirotica Mirko, sam ostade na carevoj vojsci.
Kad je bilo u boju prvome, kad u vatru deca udarila, puče puška iz te vatre prve, puče prva te ubi Marinka. Sam ostade sirotica Mirko, sam ostade na carevoj vojsci. Vojevao za devet godina.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Učitelj švićnu po vazduhu donesenom šibom da joj isproba vitkost, ali ona istog trenutka puče preko sredine. Gospodin Paprika sinu poput munje na dječaka podnoseći mu pod nos patrljak od pruta.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče. Na sve ljude prosu se gnjev božiji ka i kroz Jonu begunca ispred božije zapovedi mu, što kćaše da se u moru stopi pun
U tome već i oni uporno i nevaljalo povrnuše se natrag morem. A kad biše u salijskoj tamo strani, moru, tek iznenada puče hušum na njih, stiže ih gnjev božiji onde i tu sveta Bogorodica satre ih sviju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Oj, hoj-hoj, lele, Zo... ali ne dovrši jer puče šamar, i Pote ispusti onu zečju nogu i minđuše i pogleda začuđeno u kalfa-Kotu. — Što me pa tepaš, bata-Kote?
— Mori, Jevdo, zar sal Petrakija što ima muku?! Ima gi sijasvet, ama sal tuj puče bruka, pa si znamo, a kol’ko gi ima čorbadžijske kuće što si kutaju od svet...