Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
VIDIK U AUŠVICU Moj vidik nije više planinski venac, ni morska pučina, ni na pučini postavljen svadbeni sto; ceo moj vidik sad je ovo golo, oljušteno, jaje, na koje veje so.
Dučić, Jovan - PESME
LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva. Iz vode i kopna odisaše leto Mirisom i vatrom.
Afrika
PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA. S ČIJIH OBALA PRISTUPAHU PEVAČI Polovinom decembra, po pučini pristupasmo lagano tropima.
Divno sunce sa dalekim sumaglicama, na pučini beloj kao mleko, nepomičnoj. Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece.
Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću,
Sav ugalj nije još ni posle večere ukrcan. Nalazimo se i dale blizu pristaništa, nepomični na pučini. Osvetljeni velikim lampama crni ukrcavaju tamno kamenje iz šlepova. Dakar blista.
Počinjem da volim ovaj brod, crvenih dimnjaka, koji tako uporno i bešumno plovi po nepomičnoj pučini. Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja.
Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do
“ Vrućina nije bila prekomerna. Balet marsoena, na stotine, u neprestanom prevrtanju po pučini i kroz vazduh. Zamoreni ostaju za nama. Samo jedan par, pod prvim ogledalom vode, uporno, čini se „zadihano“ prati nas.
peca kotaricom iz čamca; crne, uplašene, one preletajući kroz vazduh pružaju ruke nagdo kao da bi da se ponova vrate pučini. Čarobni marsoeni sa licima meduza.
Malo dalje od nas na pučini mirno dimi brod Otar, koji je doplovio iz Dahomea, i koji je sad u karantinu zbog slučajeva žute groznice koja se tamo
Pošto je za tabaren isuviše dockan vraćam se kući. Ujutru odlazak na ostrvo Gore, napuštanu naseobinu na pučini, tri kilometra udaljenu OD Dakara.
Ujutru na pučini balet marsoena, a predveče Tanger, čudna varoš na kršu, u jednom živopisnom planinskom pejzažu visoko nad pučinom.
Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na pučini; ratne brodove naročito ogromne, čiji su krovovi podešeni za spuštanje aeroplana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi? Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je primio u
Gospožu Božič bio je zaboravio. Na celoj toj velikoj pučini vijenskih krovova, nije imao nikog svoga. A kad bi se setio priča svog poočima Vuka, koji je dolazio u Vijenu,
Jer, kao na nekoj morskoj pučini, video bi kako, kroz pet godina, jašu, u novoj, novcatoj, raskošnoj, rosijskoj, uniformi, i on, i oni, u
Njegov nacion je zamislio da će spas naći u varoši Petra Velikog, kao što to davljenici, valjda, zamišljaju, kad se na pučini, posle brodoloma dave, a vide, u daljini, obalu.
Zaboravljaju se čak i putevi čitavih rodova. Pamte se samo mesta grobalja. Tako se, i posle brodoloma, na pučini mora, neko vreme, još zna, kraj pojedinaca, ali kad prođe nekoliko godina, pobrkaju se imena davljenika i pamti samo
Teodosije - ŽITIJA
Od mnogih napora obuze svetoga jaka bolest u lađi. I pošto su plovili po velikoj pučini i pošto sveti nije imao gde da iziđe iz lađe radi oporavka od bolesti, duša njegova beše u velikoj bedi i blizu smrti,
Jer kada ti ne budeš s nama, ovi inoverci koji nas voze prodaće nas u ropstvo ili će nas zaklati na ovoj pučini zbog bogatstva koje nosimo s nama, i predati nas morskoj dubini.
Vidite more uzburkano, i da lađa ne stoji nego je vali brzo nose, i na beskrajnoj pučini tražite da dobijete sveže ulovljenu ribu, koju nije lako i ne znam na koji način naći i dati vam!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Šta bi ti mogla da budeš, Rašida? - Ništa. Nisam pala s Marsa da se prijavljujem! Kad budemo na pučini, neće moći da me vrate. - A ako dobiješ morsku bolest? - Isključeno.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
– radijator , ludaka – budaka , probali – obali , ledine – sredine , planove – dlanove , kuda i kamo – budakamo , pučini – učini , Osla – posla , Brisla – smisla , misle – kapisle , dušicu – mušicu , Kosta – mosta , Slovac – lovac , kerove
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao lađa na pučini velikoga okeana, očekujem kada će da grane sunce i pokaže se dan, da uzmakne tamna noć i hladna beda naše nesreće.
uneo sav svoj duh i svu svoju dušu, svoju pesimističku i determinističku filozofiju, svoj bol čoveka koji se bori na pučini sudbine, svoj dubok patriotizam i snažnu veru u srpski narod.
Kostić, Laza - PESME
Al' osim greha žive duše nema, nekoliko samo kostiju beli' što su ih po garu vetrovi razneli, po pučini crnoj prosute se Nižu, bledilom smrtnim kô da reči pišu, da strašna lista, da strašnijih slova što ih napisa pisac
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
GROBNA PESMA 85 SENTANDREJA, ІRІЅ FLORENTІNA 87 KRUG RAČANSKI, DUNAVOM 90 I 91 PUT PANONIJE 92 KAO LAĐA PO PUČINI 99 II 103 VISARION RAČANIN: RAČOM O POSTU ČASNOM 104 PROHOR RAČANIN: LIPA RAČANSKA 105 KIRIJAK RAČANIN: SAN U
Razroko svjetlost s bunike grije a bratstvo hita put Panonije. KAO LAĐA PO PUČINI Den že i nošt begajušte... ot mesta na mesto, aki korablj v pučinah velikago okeana begstvujemo.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Laku noć, laku noć! Dok ne svane zora plava, Dok ne grane beli dan, Po pučini zaborava Nek nas vodi slatki san. — Mir je. Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć!
A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišini, Gluv nekakav šum se razli po samoći, Kao val ogromni na sinjoj pučini — I potonu u noć...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sve što si video na Balkanu behu samo privid-lađe na mrkoj pučini prapočetka. POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta.
ŽIVOT ljudski, i hrt, sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini, priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
na takvu vojsku, nagonile je u bekstvo, naterale je u more, te se cela vojska s ljudima, slonovima i konjima utopila u pučini morskoj...“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ta vi i sami znate, dragi čitaoci, šta su one osećale. Kao mornari, koje su nekoliko meseci bacali vali po pučini morskoj kad ugledaju zemlju, tako beše i njima. Došlo je dakle vreme da se ostvare davno sanjani sanci...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ČOVEK I ZVEZDE Šta čovek treba da učini Kad se izgubi na pučini? Prvo neka utvrdi gde je U odnosu na sazvežđe Kasiopeje.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Iznurenost ga je i sprečila da dovrši svoja ispitivanja u Tihom Okeanu, gde je na okeanskoj pučini naišao na oblasti sa jeguljinim larvama nešto drugojačim od onih na koje je nailazio u drugim morima.
Za to prvo vreme jeguljine larve ulaze u sastav onoga sićušnog organskog sveta na okeanskoj pučini, kome su prirodnjaci dali ime »plankton« i koji je sastavljen iz bezbroja mikroskopskih biljaka, jaja, larvi i
Obrnuto, u hladnim oblastima, na mestima na okeanskoj pučini na kojima se topla struja sukobljava sa hladnom, nastaje, usled nagle promene temperature vode, propast sićušnih
Ta se metamorfoza vrši na morskoj pučini, ali ne na velikom odstojanju od obala. Ona se izvršuje na dve do tri godine od rođenja larve, počinjući nešto pre no što
od onih što iz severnih krajeva Evrope hitaju ka svome plodištu, uhvatio je jedan mrežarski ribarski brod na morskoj pučini u La-Manšu, krajem decembra 1892. godine, na 36 kilometara daleko od najbliže obale.
na velike daljine; krupnije čestice padaju bliže obalama, a sitnije vetar nosi daleko, dok se i one ne stalože po pučini; 5˚ sitan kosmički prah što dolazi iz interplanetarnih prostora taloži se u toku nebrojenih vekova po dnu mora; 6˚
Ona je vršila ispitivanja najpre u Biskajskom zalivu, pa zatim u vodama oko Azorskih ostrva i na okeanskoj pučini kojom prolazi ta moćna struja. Ista je ekspedicija, i sa istim brodom, radila sa prekidima od 1885. do 1888.
U proleće, posle mrestenja, on se nalazi na pučini Maroka i Gibraltara; u maju, zajedno sa transgresivnom vodom, dospeva na pučinu naspram Portugalije, pa krajem maja
Za to prvo vreme one ulaze u sastav sićušnog organskog sveta na okeanskoj pučini, plaktona, budu poduhvaćene morskim strujama i vetrovima, koji ih počnu rasturati u raznim pravcima ka evropskim i
kitova, Baski, za koje dužina puta i okeanske opasnosti nisu značile ništa kad se ticalo gonjenja kitova po okeanskoj pučini.
Pandurović, Sima - PESME
SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM 70 TRAG VREMENA 73 NA PUČINI 75 ODBLESCI 77 PADA CVEĆE 79 U POLA SEDAM 81 TRILOGIJA 83 LUTANjE 85 ČESTI TRENUCI 87 JAMBI O SVRŠETKU 89 JESEN NA
Saranio sam svoju dobru dragu. NA PUČINI U nemirnim senkama savesti, Na pučini ustalasanog osećanja, U dane sumnje, nepogode, straha, Lelujaju se svetiljke
Saranio sam svoju dobru dragu. NA PUČINI U nemirnim senkama savesti, Na pučini ustalasanog osećanja, U dane sumnje, nepogode, straha, Lelujaju se svetiljke sećanja: Far nadâ mutno sja da nam
Duše nam duboku crninu oblače, Jer su popadale zastave slobode; Sablasne katarke po pučini hode, A farovi mrtvih nada već ne zrače. Niti će skoro zrak sunca da probije Zidove tvrde naše duge robije.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sa ovog potonjeg gledao je pod sobom župno Primorje, a s njega pogled mu je letio po pučini morskoj, po toj divoti, gdje ne suste pogled ni Primorca, a kamoli čovjeka sa sjevera, još sa onakom dušom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' kakav glas?... Po tamnom krilu neme ponoći, K'o grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji k'o da umire, Il' da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il' zemlja kune svoje pokore?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ko će vjetar ludi zauzdati? ko l' pučini zabranit kipjeti? ko l' granicu želji naznačiti? U čojka je jedan hram vozdvignut, zla obitelj tuge i žalosti;
i žedne utrobe dižu mukle i plačevne glase; himere su tamo i drakoni na velika stada razasuti, sa užasom lete po pučini dug prirode strašni da ispune; tamo zmije veličine grdne, krokodili, gadna čudovišta, u mrakama čekaju Satanu;
Popa, Vasko - KORA
oko glave obleće Čuješ li metak Koji nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sirakuška vojska i flota behu isuviše slabe da bi smele podeliti Megdan sa Rimljanima na otvorenom polju ili na pučini mora.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali izgleda da je istina, ipak, bila naprosto to, da je, sasvim nezavisno od svojih grijeha, na pučini naglo obolio od zapleta crijeva — mal del miserere, kako se kod nas govorilo — i umro, pa su ga lijepo zašili u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako se nosi i misao mladosti po pučini nedogleda, lutajući pod pritiskom burnih vetrovitih osećanja... Da li u tim mislima Stanka zadrema ili pade u ono
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nad zemljom je suton; a svud po pučini Tišina se digla da spokojstvom leči: I u tome času meni se učini, Da zvuk jedan dođe, nosi tvoje reči.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ustavi se kod uvijek zelenoga bora samca što se u pučini zatona ogleda i vječito nad njom bruji, kao tajanstvena pjesma iz daljine....
Ide, a snatri o nečemu nejasnome. A pred njom dolje, po uskoj pučini, gone se bijeli valovi, kao ovce u trku, kad ih na so vabe.
pored nalučenih mjesta, još je Cvijetina misao vezana sa svojim krajevima, ali kad osvanuše na otvorenoj nedoglednoj pučini, otkle uzalud oko traži kraj, djevojka se toplim osjećajima oprašta i pozdravlja sa starim svijetom i skrušeno, kao
A sada, kad plovim službenim poslom u malom čamcu prama „njezinome školju”, kako ga ribari nazivlju, po pučini, smežuraloj i pomodreloj od svježega jutarnjega sjeverca, dolazi mi starica čisto pred oči, i ne mogu nikako da je iz
kojih izlažahu na kraj ribari da potežu mreže; a kad bi u moru bješnjela oluja, tuđi brodovi, što plovljahu po otvorenoj pučini, svratili bi u prostranu Velu uvalu školja da se zaklone od vjetra i mora.
A more jače u hridi udara, i iz otvorenoga prodora dolazi šum i razlijega se golim kršem; po pučini valovi, stižući se, bijele se, pa kad udare u hridi od rata, pršteći pjenuše se, dok oni u uvalici odmjereno koturaju
I radeći premišlja, a po pučini brodovi, uz prijatan lahor, jedva mile, no ne svraćaju u Velu uvalu. Prolaze i sobom nose njene drugove iz djetinjstva i
Za nju ne pita! Ko zna zna li da se udala za Marka!... A brodovi po pučini, uz prijatan lahor, jedva mile, a ne svraćaju.
Jutarnji lahor prestao je, pa lađe po pučini čekaju svježi maestral da duhne da ih naprijed potjera, a oko rata ribarice straže ribu, dok s kraja ribari, opasani
postupno pučina je nabranija, življa, modrija, a svježi lahor, kao dah života, u omari dolazi joj u susret; lađe se na pučini kreću, a u granama staroga bora zameću se meki zvukovi...
natrag obazre u noć; žene nose djecu joj u naručju, a jednom bješe i mjesec pomolio, i prve zrake zaigraše na nemirnoj pučini. Požure da čim prvo u Velu uvalu stignu.
More je još uskolebano, premda je vjetar pao, pa lađa grabi i ljulja se na valovima, a mjesečeva svjetlost poigrava po pučini i, u odmacima, zahvaća veslačeve glave.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ISAKOVIČA O pesničkoj strukturi Seoba Dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, kao lađa na pučini velikoga okeana brzamo, čekajući kada će zaći sunce i prisloniti se dan i proći tamna noć i zimska beda što nad nama
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I galebi hrle gnezdu još za vida — Gnezda su im u pukotu stena, hrida. Tiho plovi brodić mali po pučini I nada se vedroj noći, mesečini. I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga.
HRISTOS NA MORU (Uz sliku) Vozili se (tako knjiga piše) Apostoli s učiteljem Hristom, Vozili se po morskoj pučini; More mirno i glatko mu lice, Nad njim lete tice predvetrice.
U tom brodu da se skupe Svi što žive od užasa: Mirno, lepo plovili bi Po pučini bez talasa. Ali onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji mučenika, Uzdisaji sirotana — Uh, od kud
Petrović, Rastko - AFRIKA
PLOVIO JE IZMEĐU ARHIPELAGA I KRAJ ŠUMA. S ČIJIH OBALA PRISTUPAHU PEVAČI Polovinom decembra, po pučini pristupasmo lagano tropima.
Divno sunce sa dalekim sumaglicama, na pučini beloj kao mleko, nepomičnoj. Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece.
Pijaca riba svih najnežnijih boja: onih koje gledamo da se prevrću po pučini, na radost beskrajne mlečne daljine mora i nebeskoga azura, u kome kao beli požar gori sunce, onih koje jatima izleću,
Sav ugalj nije još ni posle večere ukrcan. Nalazimo se i dale blizu pristaništa, nepomični na pučini. Osvetljeni velikim lampama crni ukrcavaju tamno kamenje iz šlepova. Dakar blista.
Počinjem da volim ovaj brod, crvenih dimnjaka, koji tako uporno i bešumno plovi po nepomičnoj pučini. Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja.
Oni ne dolaze da vide brod, no se zabavljaju po pučini kružeći jedan kraj drugog, kao ove ptice nad nama. Dogledima vidimo da su široke drvene stepenice, kojima se silazi do
“ Vrućina nije bila prekomerna. Balet marsoena, na stotine, u neprestanom prevrtanju po pučini i kroz vazduh. Zamoreni ostaju za nama. Samo jedan par, pod prvim ogledalom vode, uporno, čini se „zadihano“ prati nas.
peca kotaricom iz čamca; crne, uplašene, one preletajući kroz vazduh pružaju ruke nagdo kao da bi da se ponova vrate pučini. Čarobni marsoeni sa licima meduza.
Malo dalje od nas na pučini mirno dimi brod Otar, koji je doplovio iz Dahomea, i koji je sad u karantinu zbog slučajeva žute groznice koja se tamo
Pošto je za tabaren isuviše dockan vraćam se kući. Ujutru odlazak na ostrvo Gore, napuštanu naseobinu na pučini, tri kilometra udaljenu OD Dakara.
Ujutru na pučini balet marsoena, a predveče Tanger, čudna varoš na kršu, u jednom živopisnom planinskom pejzažu visoko nad pučinom.
Posmatramo aeroplane koji lete nad nama, i brodove, kojih je sve više na pučini; ratne brodove naročito ogromne, čiji su krovovi podešeni za spuštanje aeroplana.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada! LXIX Nešto si reći htela Kad više nisi mogla; Usta ti behu nema, — Al’ suza ti pomogla.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na ponekom mestu pored puta spuštaju se pravi ponori. A brda niču jedno za drugim kao talasi na uzburkanoj pučini. Nikad kraja!... I nama je postalo mučno. — Nisu se valjda borili na svakom od onih brda? — zapita moj mlađi kolega.
Jakšić, Đura - PESME
Po tamnom krilu neme ponoći Kô grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji, kô da umire, Il’ da iz crne zemlje izvire. Možda to dusi zemlji govore? Il’ zemlja kune svoje pokore?
Ćipiko, Ivo - Pauci
ZA KRUHOM I Spustila se noć. Blijeda mjesečeva svjetlost kosimice razasiplje se i leluja po morskoj pučini; čini se k'o da se s nje neprestance u vazduh dižu blijedi tanki plamenčići, koji negdje u visini iščezavaju.
Svjećarice ližu po morskoj pučini. On ih prati pogledom i podaje se najsmjelijoj fantaziji... Jedne večeri nije mogao da izdrži, diže se prije
On se prisloni uz bor i zagleda se u sjajni sunčev zrak što se prelijevaše po pučini. Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu. A sunce bolje grije, žari, budi.
Nad morem u vedrini povlačili se na orijetko svijetli, raščešljani oblačići kao vuneno runo i odrisivahu se na pučini u treptavim sjenkama, koje tek primjetljivo odmicahu k sjeveru.
— s nategom izusti ona. — Daleko... —Je li čak tamo priko mora? — i pogleda pravce prama širokoj pučini, pa nadoda: — Puno tribuje vremena dok se tamo dojde? . — Mjesec i po— dva, kako u koju Amerik ... — Daleko je to!
Pogleda joj u oči da sazna svu istinu, no one blude zagonetno po širokoj pučini... I on sve dalje jednako u nju gleda i muči se da zataji jak izliv.
Na obali opazi nekoliko činovnika i dva—tri ribara. U luci ljuljahu se lagano brodovi, dok se po pučini stizahu pjenušavi valovi.
Nasloni se uza zid i zagleda u mlake valove. Očima je pratio sjenke što se gonjahu po pučini i krunu svijetlih oblaka, koji su se ovili oko krajeva prekomorskih goleti, kao da upravo odonud lolaze.
A Marijine se zjenice šire, kao nečim se zanijele, i pogled joj luta po nemirnoj pučini, nad kojom kriče galebovi. — Koliko mora valja prić' ? — upita najednom kao iza sna ... Ivo ustrne i zbuni se.
Po pučini i uvali vjetar tek što ćarlija, i čuje se jednolično kotrljanje pijeska što ga vali, vraćajući se, za sobom povlače; i ka
Pa polako iziđe na put. Mjesec je osvojio noć i njegova se svjetlost umirila na pučini i sakrila plamen barka—svjećarica, i na zemlji prostrla se ispod maslinika kao razapeta mreža.
I sunce grane; isprvice sporo, čisto neodlučno rasiplju se njegovi svjetlaci; časom drhte i zaigraju na pučini, pa požure s drugoga kraja k njemu, zasjene mu oči i, časom ojačani, obasuše svojim sjajem jedan dio varoši.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. (PODIGNI ZAVESE TEŠKE) Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu.
1889. NOĆNI GLASOVI 1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz večernji suton pucanj
A kad treće noći Počivaše Rudnik u krilu tišine, Gluv nekakav šum se razli po samoći, Kao val ogromni na sinjoj pučini I potonu u noć...
A vali šume i zraci ih ljube, I po dalekoj pučini se gube. 1887. AMOR NA SELU 1. U jednome mirnome selu, daleko od naših strana, seoski pijani kravar uhvati jednoga
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kršovita obala strimonskog zaliva iščezla iz vidika, upalo mi je odmah u oči koliko se mali deo mora vidi na otvorenoj pučini njegovoj; taj deo ličio je na plavi okrugli štit, ukrašen našom lađicom u sredini. Isti utisak za vreme cele vožnje!
Sure kamene sante pojavljuju se u sve većoj meri na pučini plamenoga mora, a nevidljiva ruka prede iz njih košulju oko njega.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i od događaja, odvojen od vreve i komešanja svetskog, kao robinzonski usamljen čuvar kule svetilje, koji posmatra bure na pučini koje ne dopiru do njega, čovek se izmeđ' četiri tamnička zida povlači u sebe, zbere sve misli te kao reflektorska žiža
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici oživeše. Ah, samo da što pre stignemo. Suri brodovi, kao ogromna brda na vodi, dremaju na pučini. Komandanti odjahaše napred. Pronese se glas da će nas odmah ukrcati. A tamo ima hleba, postelje.
Kao da su saliveni. Skela krete... Pristiže i druga skela. Gledamo gde li će nas. Na pučini je ogroman crn parobrod. Na njegovom pramcu piše: „Mirmidon“... Plovili smo u tom pravcu.
Jedan zrak kao izvidnica pređe preko nas, pa se izgubi na pučini, koja se prelivala u raznim bojama. Uputismo vojnike na put, da nam kupe smokava i pomorandži. Razdelili smo ih i njima.
Ali u jedno vreme naši „pobratimi“ izgubiše se prema pučini i svi se ljudi najednom uozbiljiše. Jedan stari kapetan iz neke komore protestuje: — O, brate, brate...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koja je tako hitra? Tako mudra? Daleko na pučini čuli su je mornari kako peva i brodove skreće s utrvenih morskih staza.
Šantić, Aleksa - PESME
Zbogom! Hljeba... hljeba...'' 1906. RIBARI Primite me tamo na ubogu lađu, I neznana stranca nazovite drugom. Na pučini sinjoj kad vas muke snađu, I kad munje planu potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I da kušam
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj vrat žrnov kamen, i potonuću u morskoj pučini.
Toliko se ne mešaju s ljudskom grajom; vama više pozor na sebe vanja imati jerno vi u ovom svetu tako ka u morskoj pučini gnjurajući se plivate mnogo u svačem zgrešujete. Zato i svakad čestoga iz pisma valja vam držati se potešna razgovora.