Afrika
S vremena na vreme ajkula seče ravnu pučinu svojim oštrim leđima. Razgledamo brodski dnevnik. Evo kako u njemu izgleda naše plovljenje do danas: 8 dec.
Munje su osvetljavale, ljubičasto i električno plavo, savršeno mirnu pučinu šibanu strašnom kišom. Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem.
Video sam opet onu pučinu što, kao kakvu zelenilom okićenu lađicu, njiše ostrvo Gorej na sebi. Video sam ogromne crvene i šarene ribe, veće od
Veliki podrumi u kojima je čuvano roblje, i čiji su prozori sa rešetkama gledali pravo na daleku pučinu, puni su prašine i paučine.
Teodosije - ŽITIJA
Bogom upravljani preploviše veliku pučinu i stigoše u carski Konstantinov Grad, u kome se sveti pokloni svetim crkvama, i u manastiru Presvete Bogorodice koji
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Taj zvučni zid i slika na glavu izvrnutog parketa, što je u tom času ličio na žutu pučinu viđenu iz aviona, oštar bol dlanova koji su pekli slepljeni uz drvo karika, i osećanje nemoći pred ovom svemogućom
Matavulj, Simo - USKOK
pentranje, najradije se penjaše na vrh Štirovnika, odakle je pod sobom posmatrao župno Primorje i nepreglednu morsku pučinu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Semberije (1900), Tako je moralo biti (1900), Hadži Loja (1908), Ljiljan i omorika, Jesenja kiša, Iza božjih leđa (1910). Pučinu i Običan čovek izdala je Srpska književna zadruga 1905, a Svet 1906.
Radičević, Branko - PESME
Sunce tone, a on gleda Niz pučinu unapreda: More, nebo kâ od zlata, I teže ga spomen vata. Tamo, tamo s one strane Ćaše divan dan da svane; Čisto
Ta pogledaj samo, od zaoda Već se diže neka nepogoda. Gledaj onu mutnu oblačinu Kako s' vije nebu niz pučinu. Već se čuje bura iz daleka, Već se čuje groma amo jeka, Već su ovde munje i gromovi, Već ka zemlji viju se rastovi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak. Večeri jedne, u suton meki, do kule čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u vetrove gorske da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani neće stopalom tvrdim da stupe na čelo nejakih, tu da sednem kraj majke nezlobive.
Onda smo odlazili dalje putem uz obalu, a crkve se iza naših leđa dizale uvis, oslanjajući se na more, na pučinu, na ogledala plaveti rasuta po nebu, penjale se pošto su nas presrele, pokazale se.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj pesmi, u prvoj strofi, polazi na pučinu jedna lađa. U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda.
Kroz neko granje video sam morsku pučinu, a kroz neke železne rešetke sav Brest. Nisam mogao da se ispravim; kao nad provalijom kad se klekne od vrtoglavice,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ako mu podrežem nokte, da li bi Poveli ga, lađom, na pučinu — Na Atlantik, Pacifik ili Karibi?” „Ne, ja samo zagledam, tu i tam, Svestrano obrazovan, ko Avicena, Obožavam
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
već dohvatila mora, jegulja u prvo vreme radije putuje pored morske obale; po lepome sunčanom vremenu ona se otisne na pučinu i putuje dubinama. Takvo su putovanje godinama pratili danski prirodnjaci i ribari na jedan naročiti način.
priliv i odliv) krnji i oburvava morske obale; prah od razdrobljenih delova nošen je strujama i vetrovima na morsku pučinu i staložen na dno; 2˚ reke, rečice i bujice odnose u more zdrobljenu zemlju, koja se taloži po dnu; 3˚ glečeri u
Mala bretonska ribarska varošica Pempol, iz čije smo se luke ovoga puta otisnuli na okeansku pučinu, čuvena je kao gnezdo i polazna tačka islandskih ribara, koje je toliko proslovio Pjer Loti.
Beli tunj ima za svoje stalno prebivalište evropsku i afričku zapadnu okeansku pučinu, gde temperatura vode, na dubini od 50 metara, ne spada ispod + 14˚ S.
posle mrestenja, on se nalazi na pučini Maroka i Gibraltara; u maju, zajedno sa transgresivnom vodom, dospeva na pučinu naspram Portugalije, pa krajem maja ulazi u Gaskonjski zaliv, pošto obiđe Rt Finister.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KOLO Novi Grade, sjediš nakraj mora, i valove brojiš niz pučinu kako starac, na kamen sjedeći, što nabraje svoje brojanice. Divna sanka što si onda snio!
sunca i mjeseca; bjehu muška prsa ohladnjela, a u njima umrla svoboda, kâ kad zrake umru na planinu kad utone sunce u pučinu. Bože dragi, svijetla praznika! Kako su se duše prađedovske nad detinjem danas uzvijale!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kako da je zaboravi? Kako da ne misli na nju? — Hajde s nama! — zvala su ga braća odlazeći na pučinu za galebovim letom. — Šta čekaš?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pod jednim hrastom leg'o sam na travu, I slušam kako šušti, pucka, struji. Pučinu gledam neba bistru, plavu, Dok ranâ pčela negde blizu zuji.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U čovjeka iskra bespredjelnog uma tvoga ogleda se sv'jetla, ka svod jedan od tvoje palate što s' ogleda u pučinu našu; dan ti svjetlost krune pokazuje, noć porfire tvoje tainstvene, neponjatna čudestva divotah; tvar ti slaba
Bič pravedni svemoguće ruke kada ugna odmetnika neba u kipeću plamenom pučinu, onda vojnstvo pobijedonosno, predvođeno s dva svoje vojvode, na nas silom nepobjednom udri, zajmi i nas
iz njih biju stravični volkani koji žednu i mračnu utrobu pune gadnom smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga mrskoga bljuju s jekom krupnom i užasnom u oblake dima i plamena.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora. Onde se više ne viđaše lađa koja je otplovila ka jugoistoku, no njegove misli odnesoše ga onamo.
„Pa gde da tražimo odgovore na sva ta pitanja?“ Demokritos se diže, obuhvati pogledom sve okolne bregove, nebo i pučinu morsku. „Svugde! Ne samo u kretanju koncentričnih zvezdanih sfera, no i u krugu pojmova našeg razuma.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uprla je u nj očima, kao da će ga opčiniti. Naposletku mašina žešće zaklopota i s njim na pučinu zaokrenu. Zagazi naglo. Dim se suče i kida vazduhom. Cveta zamre. Netremice gleda za njim.
I gleda jaku omladinu na njemu i njihove okretne živote. A kada zaploviše, misao je nosi na otvorenu pučinu i savlada je bezrazložna sjeta, i dođe joj da zaplače... Pa se najednom trže i požuri u grad.
Pletući bječve, dugo bi pjevala na sav glas, osmjehivala se čobančetu i gledala u zanjihalu se pučinu, a vjetar joj razmiče kosu i nosi djetinji glas u pusti prostor.
Jednog jesenjeg dana, pred podne, sjedi na kršu nad morem i gleda u nemirnu uskolebanu pučinu. Išla bi da kao i prije traži društva, no već ne može: sad je djevojka, pa joj se zamjera.
Djevojka na prvi mah ne odgovori, već se samo osmjehnu, a gleda uprto u pučinu, kao da traži očima da uspostavi tok pretrgnutih misli.
živo veslaju prama kraju, i, iznebuha, sjetivši se bolje nečega što joj se otprvo po glavi vrzlo, pogleda u otvorenu pučinu.
silnu tugu, jaču od one što bi je osjetila kad bi iz zaklonice, za osvanula lijepa vremena iza oluje, brod u otvorenu pučinu krenuo i sobom ponio mladića s kojim se bjaše za kratko vrijeme na školju upoznala.
Našao je u putu, pa se zakloniše iza manastirskih razvalina. Gledajući na nemirnu, uskolebanu pučinu, neko vrijeme stoje i osluškuju šum mora i huku oluje.
Sjutradan, u suncu, jedri brod niz pučinu prama nepoznatome kraju. Antica s vrha školja za njim gleda: jača tuga no igda u njoj se javlja, i lijepo zna da je to
Tu, gledajući u otvorenu pučinu, u punome danu, doji svoje čedo i tako joj vrijeme hitrije prolazi, i zadovoljnija je. Jednoga popodneva, Marko s
Antica u brizi razgleda pučinu, pa kad ugleda na moru čamac, nasluti u času da je Markov; zatvori naglo vrata od kuće i pobrza ka uvalici.
ugledavši svoga čovjeka u čamcu gologlava, raskostrušene kose, kako odmiče od školja i žuri u otvorenu pobješnjelu pučinu. Ali njen glas i jauk djece nosi vjetar daleko u natušteni prostor i gubi se u šumu oluje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
S vremena na vreme ajkula seče ravnu pučinu svojim oštrim leđima. Razgledamo brodski dnevnik. Evo kako u njemu izgleda naše plovljenje do danas: 8 dec.
Munje su osvetljavale, ljubičasto i električno plavo, savršeno mirnu pučinu šibanu strašnom kišom. Bilo je zanimljivo gledati jednu tako bučnu oluju nad nepomičnim morem.
Video sam opet onu pučinu što, kao kakvu zelenilom okićenu lađicu, njiše ostrvo Gorej na sebi. Video sam ogromne crvene i šarene ribe, veće od
Veliki podrumi u kojima je čuvano roblje, i čiji su prozori sa rešetkama gledali pravo na daleku pučinu, puni su prašine i paučine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa strahom sam pomišljao na pučinu... Interesovalo me da li će i onda kapetan biti ovako spokojan... plovili smo u pravcu moreuza, kroz koji se izlazi na
Interesovalo me da li će i onda kapetan biti ovako spokojan... plovili smo u pravcu moreuza, kroz koji se izlazi na pučinu. Na palubi se pojavio jedan marinski oficir, za njim je išao mornar natovaren pojasevima za spasavanje.
Oficir nam objasni kako ćemo sada isploviti na pučinu. Napomenuo je pola u šali, pola u zbilji, kako nije rđavo biti predostrožan, i zato preporučuje izrično da se na brodu
Na izlazu iz zaliva nalazio se treći i poslednji red. Sunce je zalazilo za pučinu kad smo isplovili na otvoreno more. Svuda okolo nas bila je plavkasta, beskrajna morska pučina.
Bojić, Milutin - PESME
I žudim kosu tvoju tako meku. A čežnje moje, sve dublje, sve veće, Očajna neman crnom kosom sreće A oko grli pučinu daleku. I sve je pusto u okolu celom I raskoš boja zvoni mi opelom Kô sjajni prolog neke patnje grozne.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Misao dizaše ga u plavetne visine, i on je tražio morsku pučinu što se spaja s pošljednjom svjetlošću. Nu nosili ga mladost i zdravlje, i on brzo obikne u gradu.
Tiho more iščekuje željno blagi vjetrić da zaćarlija, da mu gane pučinu, a prožutjela trava prigiba se čedno k zemlji, kao da traži njenu vlagu, kako bi izdržala tešku sparinu.
zasinula bi okolina i, dok bi plavetnilo uokolo zablistalo, plačne bi sjenke jače otskočile i na lopte zastirale jasnu pučinu.
Časom zastade; zanio se, tek što diše. Oko mu bludi daljinom, grabi otvorenu pučinu do kraja — sve do tamo gdje se tek nazire u prozirnoj magli i prodire u nebo...
zaboravlja; snatri o njoj i gleda u svjetionik što zadire duboko u more i baca od sebe crvenkastu svjetlost na nemirnu pučinu; a dalje otvoreni morski prodor buči... Najednom, želja ga vuče k njoj...
A noć prolazi; mjesec se na mahove iza oblaka na vedrini pokaže, osvjetli njih, pučinu i oblake. Gledaju u nebo, u oblake, kako jure, i — na putu proždiru ono malo vedrine. — Već mi je dosadno!
S brijega još jednom pogleda na pučinu, kao prene se i brže preko polja pođe prama svome selu. Izdalje ugleda svoga oca gdje šeta na uzvisitom kamenitom
— Čekajte, još ću jedanput baciti! Tako stoje, starac gleda u tunju, a Ivo posmatra morsku pučinu. Sunce zalazi iza prekomorskih brdina, i njegove zrake odbljeskuju se i lome u moru što se lako sagiba i oko škrapa
Ilić, Vojislav J. - PESME
On k nebu podiže glavu, No tada ugleda samo beskrajnu pučinu plavu. 5. Pade, najzad, i veče uoči Đurđeva dana, Čisto i svetlo veče.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svetiljka koju gledamo i koja šalje svoje svetle zrake daleko na morsku pučinu, dostojno je obeležje ovoga slavnog grada.
A sada, pogledajmo u dubinu. Tu još vlada tama. No kroz nju vidimo široku morsku pučinu. To je, u stvari, gornja površina onih oblaka koji su obavili planetu. Sviće zora.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Život svak voli kao što mladićak pomorac voli široku pučinu rasplamećenu beskrajnom žudnjom za neshvatljivim i neviđenim... – Eh, cvrc!
– Eh, cvrc! – gunđa Bora – pa ovaj se, bre, navezao na pučinu pa nam priča neke morske priče! – Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Put je vijugao, zatim skrete negde udesno prema Skadarskom jezeru. Ugledasmo pučinu... Onako mirno i sjajno, izgledalo je jezero kao zarobljenik među onim krševima, tamnim stenama, obraslim svakojakim
Sa mora je dopirao laki vetar, a tala si su šumorili, zapljuskujući obalu... Vojnici su blenuli. Sada će se navesti na pučinu. I radovali se i strepeli. Ali se tešili da im se ništa gore ne može desiti no što su već preživeli.
Svetlost se najednom ugasi i utonusmo u neproziran mrak... Lađa je izlazila na pučinu... SAN ILI JAVA Sunce je odskočilo uveliko i kao da nas miluje svojim toplim zracima.
Kao da još ne shvataju gde su, pa zastanu, i onako otvorenih usta i mutna pogleda, zablenu se u pučinu. Komandant je izdao zapovest da vojnici budu slobodni, a od idućeg dana nastaće redovan posao.
Po navici, a i iz duga vremena, presamićeni preko ograde, osmatrali smo i mi pučinu. Pred nama su plovile one druge dve lađe, na izvesnom rastojanju jedna od druge, dok je naša bila pozadi, otprilike na
Petrović, Rastko - PESME
Pa zagnjuren, zagadiv pučinu, iz prošlosti očima, Odeo si beskraj sa poderotinom u besmrtnost; To nije kao kad si plave čakšire svoje Krpio
U stanju da sanja pučinu crvenu SUNCE, odsustvo četiri meseca: Evo, približuje se zima! O afazija, o podnošenja, o mučna balkanska klima, Što
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zorom, kada se mesec i sunce razmenjuju, odlazio je starac Luka na pučinu da digne u suton bačene mreže. Oj, kako su se zlatile ribe kroz tanka okca mreže!
Šantić, Aleksa - PESME
Sve ćuti. Samo s hridi one Gladan čagalj viče. I mjesec daleko, Kô tepsija zlatna, za pučinu tone. 1918. NA PRIPECI Skunjeno i žedno ćuti stablo svako; Ispucala zemlja, suhi ječam strši.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da taj na ribljivu kamo zabludi pučinu morsku, mnoge bi ljude on nahranio oštrige tražeć, iz lađe skačući brze, iako je nemirno more, kada se s kola zna da
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Raduj se, krste, korabljima blagodušije i pokojište koji si; svaki tobom strah odbačen biva i odlazi. Veliku pučinu i širotu morsku razdirući, tima nadeždu blisku javljaš, koji u strane dolaze nesvoje. TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU...