Jakšić, Đura - PROZA
može zvati: nekoliko mrtvih, poginulih, i desetinu-dvadeset ranjenika, što, s duge borbe malaksali, poslednji put iz pušaka šalju smrt neprijateljima naroda svoga. Otac je moj svaki čas dolazio da vidi šta radim i kako napredujem.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas ako Boga zna - More ustajmo zgrabimo ovo vila ovo pušaka i ovo drenovaka i ne ogledajmo se levo-desno ne izgledajmo vojske sa vidika Čujete li ljudi šta vam kažem U ovu
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” „Ja im kažem — priča moj otac — da u momaka nema pušaka, jer su oni sve pokupili, nego da mi dadu puške. Oni odma dadu mi za 100 ljudi oružje, te ja odem i namestim straže
iz Svileuve dođe u srpski Šabac-bair na konak, no sutradan dođu Bega NovljaNin i Ćurt-oglija i ubiju kneza Ranka iz pušaka, pak zatvore se u grad; to je bilo baš uz časni post 1800. godine.
Bego Novljanin i Ćurt-oglija, ubilci kneza Ranka, sa svojim društvom zatvore se u grad. Krdžlije počnu iz pušaka i topova tući, i baš na naš Veliki Četvrtak [5. aprila 1800.
otac da će sva srpska vojska u po Drine propasti, jer kad bi Srbi nagazili, Bošnjaci bi s one strane opalili hiljadu dve pušaka u gomi— lu Srba, i, osim što bi pobili, koji se malo rani, u̓vatio bi se za drugoga, a onaj opet za drugoga, a pusta
složno, i taman dođemo u polje pod Kličevcom (gde je sada kula ozidana), a od ljubostinjske ćuprije prosu se oko stotine pušaka. Na to mi se naniže odbijemo. Tu nam pogiboše dva vrlo dobra momka iz Vr̓ovina.
Zapalimo nekoliko kuća jošte, i Turke u veliku kamenom ozidanu avliju zatvorimo i čitav smo i̓ dan iz pušaka tukli. Pred noć pređem ja preko Kolubare, sastanem se sa knezom Nikolom Grbovićem i Kedićem da se dogovorimo šta ćemo
Ja kažem da mi vojske imamo dosta i da Turcima nimalo u hrabrosti nećemo ustupiti, „no dajte nam džebane, pušaka i topova i vešti̓ oficira, pa ćemo mi Turke i iz gradova isterati” itd.
Kad Turci u Požarevcu dadu Crnom Đorđu dosta konja, pušaka, sabalja, noževa u srebro okovani, koje on na sve starešine sorazmerno podeli, a Milenku ostavi više od 10 hiljada
— koji smo od tri nahije skupili, od valjevske, šabačke i rudničke — potvrdimo, i mnogoletstvije bi odgovaralo hiljada pušaka i dva topa. On piše da on voli u Borku, no da dođemo kneza-Siminoj kući.
Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub. Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska.
Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub. Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska.
naša vojska iskupi na konaku na Ubu, tu sam video u naši̓ vojnika dosta sabalja, noževa krvavi̓ i prebijeni̓, kundaka u pušaka takođe isprebijani̓, izlomljeni̓ i od Turaka svaka pljačke dobijene.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Šara — puška šarabatati — pisati koješta šafoljić — drvena posuda za tečnost šenluk — veselje praćeno pucanjem iz pušaka šmuk — nakit šoma — slaba rakija špag — džep špiritulja — rakija od razvodnjenog špiritusa špitalj — bolnica šunegle
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svežina se dizala i budila sve živo... Hajduci su žurno odmicali. Od nekoliko pušaka načiniše nosila, na kojima su Aleksu nosili.
I Turcima dođe svest, ali dockan... Dadoše se u bekstvo preko leševa svojih drugova... Ustanici ih ubijahu iz pušaka... Stanko se osvrtao tamo-amo. Oko mu je tražilo nekoga, ali ga ne beše među leševima.
Svi prenuše i zaprepastaše se... Na vrata posukljaše grlići od pušaka. Jedan trenut postoja tako, pa se na pragu pojavi Stanko.
SRCE NA MERI Lazaru pođe za rukom da pobegne iz onog okršaja na Žuravi. Pojuri nekolicina za njim, puče i nekoliko pušaka, ali ga nijedno zrno ne okrznu.
Međutim, Lukini ga momci dočekaše vatrom iz pušaka i oboriše na mesto. Pršte turska vojska... Vojvode se naturiše za njima u poteru...
Surep i Zavrzan već behu kod Stanka, te ga pridržaše. — Šta je? Jesi ranjen? — Jesam. Ali grmljavina iz pušaka osu. Nisu mogli čuti jedan drugog.
Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi. Jauk ranjenika i vriska konja nadmašivaše grmljavinu pušaka. To beše pokolj kakvog nije bilo. Niko od ovih što u šancu behu ne vide na jednom mestu toliko mrtvih i ranjenih...
I dočeka ih vatra iz pušaka i topova... I opet pade tama, i opet se prolomiše dubrave, i opet se diže vrisak i zapevka...
— reče Miloš — Ovde možemo svi izginuti, a pomoći nikom nećemo. Turci su jači od nas. Oni imaju svega: i pušaka, i topova, i džebane, i hrane. U nas svega ponestaje. — Gotovo, pravo veli... — čulo se kako izbija iz žagora.
se na nekog istraga — istrebljenje, uništenje ištira — vrsta poreza u hrani jaglica — iskokano zrnevlje; pucanje pušaka kao kad se kokaju zrna kukuruza jako — sad jandžik — vrsta torbe jaran — drug, pobratim jordam — oholost,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prvo su im oduzete čuturice sa barutom, i olovom, a posle su im kovači skidali „petliće“ sa pušaka. Imali su da predadu sve, do poslednjeg noža, i čudo je bilo, pravo čudo, da su to i izvršili, bez pogovora.
Ta lorfa će, dakle, stajati čelo njegove glave, dok bude ležao mrtav na patosu, kad ga budu oborili iz pušaka, kad mu ponestane tanadi i praha za pištolje.
Ene vam Peja, tamo, u vrbaku! Tamo vi njega! Dočekaće vas, moj rođeni, vatrom iz pušaka! Otkad je to carski befel da se žena pita za ajduka? Nije toga bilo ni pod Turcima.
ženu, koja je bila tako topla, Pavle se prodera kao da je na egzerciru, setivši se nečeg sasvim drugog: A otkud u njih pušaka i praha i olova? Otkud štuc u Zekoviča?
još jednom, glasno, prebrojavala stvari: broj jorgana, jastuka, haljina, opaklija, lonaca, satova, ogledala, muževljevih pušaka, čizama, kao i džakova, smeštenih u drugim kolima.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni koji su ostali u tome selu Macukalu poarbanašeni su i poislamljeni, zovu se Kokaji i ima ih 45 pušaka. Doskora su poislamljeni Kokaji i Kokalevići u Lazaropolju koji su ostali pravoslavni održavali srdačne veze i jedni
Takođe su gledali da praskom iz pušaka poplaše stočare. Prodirali su i odvodili stoku i iz najjačih sela, kao npr. iz Gornjeg Sela u Sredskoj i iz Štrbaca u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rotmajstori, udarajući nogom one koji su imali tvrd san, obarali su često i šatore. Delili su loj za čišćenje pušaka, pištolja i noževa. Zapali se nekoliko stotina lula i namaza nekoliko stotina brkova.
Na prvi pogled, na strašno zaprepašćenje oficira, ličili su na Cigane i ciganske čerge. I tek što započe mazanje pušaka, čuturica za barut, gvozdenih nabijača, škljocala, igala, nalivača, cevčica i svih drugih prokletih, zarđalih sitnica,
ljude kopanju opsadnih jarkova, primao je i zapovesti da ih uči kako će isušiti baruštine, i koliko ih je učio pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni
valjajući i vrteći panjeve i granje, prebacujući ih katkad na drugu obalu, gde su to Francuzi dočekivali pucanjem iz pušaka. Nad šumama, mesečinom obasjanim, bila je tada potpuna tišina, tako da se katkad čuo lavež pasa čak iz Majnca.
Prasnuše puške i otpoče jedno ludo groktanje pištolja, pušaka, strahovita dreka i urlikanje. Isakovičevi vojnici počeše da uskaču u šanac, sa nožem u zubima, razbijajući glave.
te večeri iz svoje kolibe, Isakovič beše u duši daleko od sputanih konja, po slami razbacanih bolesnika, šatora, pušaka i buradi sa barutom, pored stražara koji ga pozdravljahu.
Ušavši žurno među kuće, Isakovič više nije mogao da čuje šta mu dovikuju, od larme i praska pušaka. Vide još samo, pred sobom, u dubini varoši, kako njegovi vojnici ginu, skaču i kako, za čas, isprazniše sredinu ulice,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁵ To je razumljivo, budući da jaka zadruga ima ne samo više radnika na njivi, već i više muških ruku, odnosno više pušaka za odbranu. POLOŽAJ I ULOGE U ZADRUZI Domaćin. Uloge zadrugara u zadruzi su jasno i hijerarhijski podeljene.
koliko ima stanovnika njegovo selo ili pleme, on žene i ne broji, nego samo muške glave, pa veli: „Ima nas trista pušaka.
kamenom u kakav nišan, ili bacanje s ramena ko će dalje baciti, skakanje, i slično tome; isto tako gađanje u nišan iz pušaka.
Matavulj, Simo - USKOK
Oganj! Oganj svi! Svi istrčaše za njim u dvorište, te stade grmljavina pušaka. Njeko viknu: — Ha, sokole Krcune, ded zapoj, kao što ti umiješ!
gonili su ih naši i Rusi i otmu im sve zemljište između Cavtata i dubrovnika i uzeše jednu zastavu i oko dvije stotine pušaka. Francuzi se tada utvrde na više mjesta na brdu Brgatu, blizu Dubrovnika.
Kao što si video, ima nas dvadeset i pet pušaka, a sad si se i ti pridao, te nas je dvadeset i šest dobrijeh pušaka! Mi smo najjače brastvo u plemenu.
Kao što si video, ima nas dvadeset i pet pušaka, a sad si se i ti pridao, te nas je dvadeset i šest dobrijeh pušaka! Mi smo najjače brastvo u plemenu. Ne bojimo se nikoga do boga.
Iza njih, u uglu kamene klupe, bješe prislonjen snop dugih pušaka. Podalje od oružja, na kamenoj klupi, nalažahu se: vladičin poslužitelj Milo Savov Njeguš, kuvar Lazo, konjušar Miraš
— Aferim ti ga, sokole — viknu neko iz gomile Donjokrajaca. Na to se Bajice mašiše pušaka. — Stojte, nesrećnici — viknu vladika.
On se prekrsti. Svi se prekrstiše. Onda pođoše brzijem koracima... Na puškomet od manastira zatutnji grozd pušaka. VIII Na Sretenje isticaše rok službe vojnicima.
Sjutradan krenu se svatovi po djevojku, a ženik ostaje doma. Cijelijem putem svatovi meću iz pušaka, a desni djever nudi vinom ljude, mimo čije kuće prolaze.
Tada svi izlaze, redom kako su ulazili, pa kada se odmaknu, prospu oganj iz pušaka svi jedanak. I potada se više ne meće. Tako stignu u svoje mjesto, gdje mladoženja čeka u crkvi.
po našem polju, a preda mnom silna vojska, sve ljudi bez glava, i oni poigravaju, a za mnom se razliješe prasak pušaka, ali se ja ne obzirem. — To je na dobro — istumači vođ. — A da ja, vjere mi, ružno sanjah za jednog od nas!
Jedanak zagrmje osam pušaka, a za praskom diže se strašna vika i jaukanje, pa Nikšići nejednako zapucaše u goru. Od dima se na prvi mah ne
Ali iz zasjede prosu se nov grozd pušaka, te taj pade. Kao munja brz dopade Marko Jokašev, te pregrabi Mušovića glavu. Za njim dopade Markiša Stevov, te posječe
Milićević, Vuk - Bespuće
šumi, čitavo vrijeme bijaše obuzet parnicom koju je bio digao protiv nekih seljaka na koje je sumnjao da su ga ranili iz pušaka. O tome je on sa sobom glasno razgovarao.
Radičević, Branko - PESME
Oh ala mi raste kika Kad pušaka stane cika, Kad zagledam turska skota, Pa kad mi se s konja smota, Kad mu glavu pseću zbrijem Pa na kolac kad
Tako, brate, od Kosova danka Boj se težak bije bez prestanka, Sve od jutra do mrkloga mraka Zveka noža i cika pušaka, Niza klance Crnogorac vrvi, Jô Turčinu što udara prvi!
Eto Turak'! vatru svaki prospe, Pa za gvožđe — kuda koji dospe, Dim i para i pušaka cika, A uz puške ta junačka vika: „Ne daj, ne daj! udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci.
polje otiskoše, Sunce zađe — noć je — svuda tavno, Dogoreli ognji već odavno, Konji pasu, ma junaci pali, Kraj pušaka tananih zaspali, Gojko dugo na zlato mislio, Ma ga najzad sanak oborio.
“ Mirko zače: „Noćas sve bejaše — Baš se zora pomoliti šćaše, A začu se cika od pušaka, I poklika: eto nam Turaka!
“ Tale ode — osta bojna vika, Osta za njim od pušaka cika, Daleko je već junak umakô — Što će Hajka kukavica jako?
Gledni žive, gle krasnih junaka Na sve strane cika od pušaka, Svatovi su — gle pustog čauša, S njim čutura, ta svatovska duša. Hej čaušu, ovamo i k meni!
I dva-triput makoše se Turci, Usta, brate, malo i veliko, Na stotine tankijeh pušaka Za hajdukom u potjeru poše, Hajduk savi desno i lijevo, Dok ne smami i dok ih ne zbuni, Pa živijem okupi ih ognjem,
1 70 Nesta dima i junačke vike, I nestade cike od pušaka, Samo kašto još po nož sijevne: Turci rube mrtve srpske glave.
Još beše tude zbora svakojaka Od brza praa i tanki pušaka, I od đuleta, topa, lubarada, Ma slaba u sve kanda beše nada, Jer uvek tu po razgovoru dugom, Raziđoše se sa
Već vataju se nekog kamenjaka, Pa otud staše biti iz pušaka. Sa svi je već strana zlotvor i optekô Dva-triput je već: „Predajte se!“ rekô.
Tu oni biju ognjem iz pušaka, Ne dadu napred kročit ni koraka, Pa drug kad padne: „Oh prosto mu mleko! Da blago tebi!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
djed Rade plašio se ne samo raznih životinja (zmija, daždevnjaka i riba) nego je zazirao i od mnogih sprava i mašina: od pušaka, termometara, vaser-vage i tako dalje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svlačim se i kupam. Pucnji i veseli glasi prolamaju jutro. Okolina, a naročito rečna, ječi od pucnja pušaka i usklika. Tamo, u reci, svaki se kupa.
viju dimovi naloženih vatrâ, šarene se obešene ženske „stajaće“ haline o granama već ogolelog drveća, odjekuju pucnji pušaka, usklici, dovikivanje. Nebo je sivo, tmuro. Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju. Cela je zemlja vlažna i mrka.
Srce mlado, duša tek navirila, oči se raširile, pa ceo dan švrljam s drugovima po vinogradima, pucamo iz pušaka, ložimo vatre od vlažnih, zemljivih lozinaka i pušimo duvan. Tek pred večer ako dođem u naš vinograd.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U neka doba noći eto ti trijes' 'ajduka sa svojim bogatim plijenom — pjevaju, pucaju iz pušaka, vesele se e su dobro šićarili. Posjedaše oko ognja i baka im iznese večeru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I svitnu. — Hiljadu pet stotina. Naša pešadija, podstaknuta artiljerijskom vatrom, otvori još žešću paljbu. Pucnji od pušaka i mitraljeza sliše se u jedinstven, gromki tresak. Vazduh je u kotlini treptao. Ptice su izbezumljeno lepršale u visini.
— Što ne gađate? — dojuri zadihan jedan pešadijski oficir. — Pešadija već prelazi. Kroz pucanj pušaka i fijuk zrna, čuje se neki uznemireni žagor, zveket lanaca i lupa metalnih čamaca.
Desno od nas jeknu praskavi tresak i oči nam zasenuše od topovskog plamena. Sa one strane učestaše pucnji pušaka i prasak bombi, pa se sliše sa uzvicima ludi i jaukom ranjenika u zaglušnu huku...
Veli, kako na motki đerma nema kofe... Treba ići na Savu, ali sa one strane vrebaju stotine pušaka. Sada se diže Stanoje. Oči njegove su odavale ledenu odlučnost, a na stisnutim usnama se ogledao prkos i inat. — Idem!
Ispred sela čuje se neprekidan prasak pušaka i grmljavina topova, da su se prozori na kućama stalno tresli. Ovde smo dugo ostali... Želeli bismo i da zanoćimo.
Čujemo prasak pušaka i jezivi zvizak kuršuma. Ljudi se zbunjeno okreću tražeći neki zaklon. — Posluga drugoga voda, trčećim korakom kod
Pešačka paljba obično počne negde na levom krilu, zatim se raspe celom dužinom fronta. Ravnica huči i krklja od praska pušaka i mitraljeza. I onda obično javljaju pešaci: „Otvarajte paljbu, izgibosmo!“ Ili: „Neprijatelj kreće u napad“...
“ Ili: „Neprijatelj kreće u napad“... Ali posle nekoliko šrapnela, pucnji pušaka naglo prestaju, sem onih istaknutih predstraža, koje po cele noći „kevću“. A od njih obično i počinje.
Potporučnik je mirno spavao. Čujem kako škljocaju zatvarači pušaka izbacujući čaure. Ovako bez oružja, sâm, imao sam utisak kao da sam zalutao u neki pakao.
A, međutim, uspavljuje ga prasak pušaka. Čini mi se da sam zaspao. Ali neprekidno sam se češao i kao u nekom bunilu prevrtao.
Ura, ura! — pa u oduševljenju dočepaše pešaci puške i nastade brza paljba. — Po pet razornom. Kroz pucnjavu pušaka groktala su razorna zrna, bacajući komade zemlje i zatrpavajući neprijateljske rovove.
A ako postigne neki uspeh, onda komandiri i viši oficiri bivaju odlikovani a podoficira i ne pominju. Po pucnju pušaka uviđam da sam već blizu rova. Promolih glavu i ugledah zabran...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica, kako stajaše ispod Gojkovih nogu, odjednom opazi da mu se oči kreću i zaustavljaju se na njoj... Da su deset pušaka naperene na nju, lakše bi joj bilo... šta je ovo... on pije krv očima!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
mi dosta vina, rujna, crvena, I rakije lozovače, prve bokare; Vi nevjeste i đevojke, kolo vatajte, Vi jnaci, iz pušaka često mećite, A vi staro i nejako, Boga molite.“ 23.
Koliko je u šumi jelica, On’liko ga udrilo strelica! Koliko je na kruški krušaka, On’liko ga ubilo pušaka! Koliko je na jagluku grana, On’liko mi dopadnuo rana! Koliko je na jagluku veza, On’liko mi dopadnuo sveza!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka, a Vilin do mršti se na tu grmljavinu, pa ječi, šušti, stenje i huji...
Opet zađosmo u šumu i siđosmo u jednu jarugu. Daleko pred nama začu se pucanj, pa onda vikanje. Puče još nekoliko pušaka. Da li od straha ili radoznalosti, tek mi za čas istrčasmo uza stranu i nađosmo se u nekom gustom trnjaku bez gore.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati šta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo u varoš pucanj pušaka i videlo se bacanje raketli.
I uzimajući od Magde pušku, besno, sav cepteći od radosti, poče da puca. I na iznenađenje svih, pucnji pušaka ubrzo počeše da se mešaju sa svirkom svirača, koji su odjednom, od nekud odozgo, ovamo kući počeli da dolaze.
A sve je to bila Magda spremila. Odavna znajući za sve, poslala jednog slugu i naredila mu da odmah, čim čuje pucanj pušaka, svirače ovamo vodi. | Kuća zasija.
Zato joj i samo vreme brzo prođe. Ona huka, graja, dočekivanje svatova, njihni pucnji pušaka, kao neko halakanje, topot konja, krckanje samara i, po bašti, i od konja i od ljudi, u tišmi rušenje ograde, gaženje cveća —
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
u oči udariti to što među tolikom prostotom, da ne rečemo sirotinjom, nalazaše se pološke naslagano nekoliko tankijeh pušaka, i jatagana od velike vrijednosti.
„Na zdravlje vi Badnja veče i Božićni dani, braćoooo!“ povika serdar što ga ikad grlo slušaše, pa opali iz obje. Pet pušaka planuše i zatutnješe, za njegovom.
Sva ona vojska tisnu se za njim, psujući ga i gađajući ga iz pušaka. On je, jadnik, bježao što ga ikad noge nosahu, bijele i krvave pjene izlažahu mu na usta.
Momci se vrtijahu i saginjahu da strukama pokriju čarkove veljijeh pušaka. U taj čas Petar i Mišan dotrčaše, zadihani, rumeni. „Diž’te! Eto ih!“ progovori jedva Petar.
„Ha ko je Ozrinić!“ „Ha ko je Njeguš!“ „Udri za krst časni!“ povikaše Crnogorci, gađajući iz malijeh pušaka. „Ha za Mu’ameda i za vjeru tursku!“ viknuše Turci gađajući onamo gdje je dimilo iza busija.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
još sjede za trpezom, klekne na prostrte struke nasred kuće, pa pruža od sebe ruke, na koje joj natrpaju malijeh pušaka i noževa koliko god držati može, a dva zasjede (ili zastave), uzmu joj veo s glave, i držeći ga raširena iznad nje
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
reče dubokim glasom, zanoseći na rišćansku: „Brzo vadite novce i ostavljajte na cesti, jer će sad, lje, planuti petnajes pušaka, vjere mi! Svaki neka ostavi polovinu od onoga šta ima!... Malo je, arambašo!“ viknuh ja. „Malo je, malo je, malo je...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ne bojte se! Eno peva Čamdžija!“ Položili su ga na nasila od pušaka i poneli na Tašmajdan, u Karađorđev logor. Osmehivao se: u njemu, ni tad, nije bilo ni straha, ni bola.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
na ulicu, ču kako se sa tornja obližnje crkve Svetog Jovana trubi na uzbunu, razabra iz daleka tutnjavu i pucnjavu iz pušaka. On osluhnu i pođe onamo odakle je ta pucnjava dolazila, ka reci Labi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa jurim tako između komora, kroz neku pešadiju što maršuje forsirano, preskačem rovove pune leševa, izlomljenih pušaka, razbacane iskrvavljene spreme, stižem povorke zarobljenika i opet beskrajne trenove što su zakrčili put, i sve na meni
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ušavši u sobu, leže na drvenu postelju i zažmuri. Da se sad okrenu sto pušaka na njega, čini mu se ne bi se digao sa meke slame, koja prijatno šuškaše i ugibaše se pod teretom njegova tela.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz topovsku riku i dim od pušaka Podigla se najzad carevina stara. Vi ste sve postigli. Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Sredinu zaravni zauzeli Kolašinci. I oko njih su drvljanici od pušaka. Osećaju se da su na domu i nekako bi hteli da su boli od svih. No uzalud.
Naročito se pouzdao u svojega pobratima Hadžića iz Crkoleza, koji ima u kući više od dvadeset pušaka, koji je njegovom pomoću tako dobro prošao za trogodišnje naše vladavine i od kojega vazda strepi i drenica i Podgor.
progovori kako je sve besmislica: i njegovo nekadanje silništvo i protino junaštvo i osve– ta, i Lazar i Murat, i cika pušaka, i jeka gusala i laute, i brda i Kosovo...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Đeneral reče vojsci nekoliko oduševljavajućih reči, pa onda pođosmo dalje. Grmljava topova i praska pušaka bivala je sve jasnija. Dan je bio divan i svež.
Ne potraja dugo, a začu se nekoliko pušaka. — Ako opet nije kakva zabuna, onda je naš lanac naišao na Turske predstraže, reče jedan ruski oficir.
tra ti..., našto je naša truba odgovarala punim, razvučenim glasom: ta.. ti.., a uz to se jednako mešao grohot pušaka: trrr!
Zašto da se on tako oseče na me? Zar je to baš tako nemoguće da su Turci tamo? Dok sam ja ovako rezonirao, uz prasku pušaka i zvuke truba počeše se mešati još i drugi glasovi: jauk i stenjanje ranjenika. Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici.
Ma da one kolone izgledaju da su tako blizu, njima treba još čitav sat dok ce cpycte, da se može pobiti iz pušaka. Dotle će se povući naša četiri bataljona što ce bore pod Tešicom; evo ja im sad odmah šaljem naredbu za povlačenje.
I to je još sreća! Puškaranje ce postepeno prekide. Ovda onda puckaralo ce još pogdegde iz pušaka i topova, ali svakome je bilo jasno da je borba već svršena.
Đeneral na to rekne: — Skotovi, trebalo bi ih sve pobiti. Čuvši ovo, »vredni vojnici« opale iz pušaka i ubiju četiri dobrovoljca.
« Još ne besmo stigli tamo, a već po šumi se ovde onde čuo prasak pušaka. O dozvoli da se ubijaju svinje brzo se rasprostrla po vojsci i svaki je pohitao da se njome koristi.
Sve mi se činilo da se od bliske puščane praske nikako ne može ponovo zaspati. I slušajući neprekidno grokotanje pušaka, što se čudno razlegalo po noćnoj tišini, ja počeh obraćati pažnju na predmete oko mene.
sićanim zvezdama, a za pogledom postepeno se rasplinuše u daljinu i misli, i ja naskoro zaspah uz najžešći prasak pušaka, kao uz slatku svirku mekih gudila. Jutros rano krenusmo se sa đeneralom Komarovom iz šumatovačkoga šanca Prugovcu.
drveća, prelećući brzo s jednoga vrha na drugi, pa su se tek onda spuštale na vrhove bajoneta u gomile ukrštenih pušaka i na rosnu travu.
Samo su gomile ukrštenih pušaka, ozbiljnost garavih topova i nekoliko četa stajaće vojske davali logoru još pomalo vojnički izgled.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bilo se malo razdanilo kad smo se zaustavili na jednoj padini. Po pucnjavi pušaka uvideli smo da su gore na vrhu brega naši pešaci, a mi smo se nalazili ispod njih, u mrtvome uglu.
Kao oko... A nad nama se razleže prasak pušaka. Malo niže puše se kazani. Okolo vojska leži kao snoplje. Bolničari previjaju ranjenike.
— A gde ćemo mi, nesrećni pešaci? — produži Svetislav. — Nas artiljerija tuče na otvorenom prostoru, gde od pucnjeva pušaka, uzvika, jauka i ne možeš da joj čuješ šum. Naravno.
“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i vojnika. U četi nema više od pedeset pušaka. U rovovima se nalazi vojnik do vojnika na četiri metra rastojanja. Onda nam je detaljno objasnio situaciju.
Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru! — razleže se složan tresak iz stotinu pušaka. Bombe poleteše kao svetle iskrice i prolomiše se eksplozije. Jauk se razleže.
— zapita moj drug artiljerac. — Oni sami. Prekaljeni su to borci. A spavaju kao zečevi. Istina, pucanj pušaka ih ne budi. Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah.
“ U njihovim rovovima ostali su mrtvi i teško ranjeNi. „Sanitet!“ — jauču ranjenici. Na svima stranama odječe prasak pušaka. „Napred, napred!“... „Ura! Ura!“... „Jaoj, braćo!“ „Ne ostavljajte me!“...
Pucnji su odjekivali svaki čas. Da je vedra noć videli bismo ipak liniju njihovoga rova po odblescima iz pušaka. Ali između nas je magla, te ljudi pucaju u vetar da bi rasterali san, i ohrabrili sami sebe.
Onda se diže: — Kuda? — zapitao sam ga. — Idem da nađem drugu. Nebrojeno mnogo pušaka bilo je razbacano i, razume se, uzeće prvu na koju naiđe.
Mitraljezi otuda zaparaše. Prasak pušaka se složi u opšti krkljanac. Na nas poleteše bombe... kamenje. Jauk se razleže. Vojnici se pribiše.
Došlo mi je da jeknem, da upravim pesnice nebu, pa da viknem: dosta je bilo krvi... Aman! Pucnjevi pušaka se razležu. Sigurno su se oni preostali sklonili u naše rovove, i sad se tuku preko nas. Ali naš napad je slomljen.
Granate preleću baš iznad naših glava, i čim čujemo šum zrna kroz vazduh, mi zabijemo glavu među kamenje. Prasak pušaka u našoj pozadini sve se jasnije čuje. Kao da Bugari odstupaju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad vojnika primer stari’ Bodrost, hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz oblaka Pobije se mnogi vrag.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUJO: Ali ni Mlječići ne ostaše u dugu. — Dužde nam posla te kakve darove: pušaka, noževa, džebane — i još nešto su čime se knjige štampaju... Ali već od toga je slaba vajda Crnogorcu.
I obeća poslat nam oružja. RADOŠ: Obeća nam — golo obećanje. KNEZ ĐURĐE: I poslao je Pet hiljada plamenih pušaka. RADOŠ: Golem je poklon, kneže, Sirotinju će našu ubiti. KAP.
Ni ti, ni oni, nijedan od vas Neopojani neće naći grob — Opojaću vas sve — čućete Pušaka naših strašne treskove... Juriš! (Svi vičući: „Juriš!“ povlače se sa razbojišta. Puške i bojna vika ućute.
U kneževom dvoru. Knez Đurđe sâm, a malo posle i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE: Ućuta boj — Ponoće stiša Pušaka gromkih smrtne jekove, A bolan jauk grudi smoždenih Na crni krili tama ponese, Da ga sinovi budnoj kraljici S
Jakšić, Đura - PESME
u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu Paljevinom iz pušaka Projuriti u plamenu...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
pesmu na to, koja kori, kune, i da od jada pije, ide po mehanama, lumpuje, noću sa sviračima pijano, besno, uz pucanj pušaka prolazi pored njene kuće... Ništa od toga. Mladen kao i pre...
sluša kako čaršijom krče jednako kola bežanaca Srba i Turaka, i varoš se prazni, kameni, očekujući grmljavinu topova i pušaka, koja se još nije čula razgovetno ali naslućivala, osećala, približavala.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Jablan. U Poljici (Dalmacija) j. se uzima za maj: on biva 1. maja posečen, okićen barjakom, i uz pucanje pušaka usađen pred kuću glavarevu, gde ostane dugo vremena. Takav j. treba da je viši od kuće (ZNŽOJS, 10, 50). J.
Kod devojačke kuće, kad je svadba, obese t., pa kad naiđu momkovi svatovi, ne puštaju ih u kuću pre no što ovu t. iz pušaka obore (SEZ, 16, 215; 19, 139.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sve se selo skupilo da biskupa pričeka i na dogledu gradskih kola stade praska prangija i pušaka. Harambaša predvodi rondare okićene zastavama, a kapetan kućne starješine. Biskup se ukaza i blagosilja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!
dakle, da je njemu dadu; A već delije počele da prete Pucaju noću, pod zaklonom mraka, Kroz uske rešme iz dugih pušaka. 15.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oh ala mi raste kika Kad pušaka stane cika, Kad zagledam Turska skota, Pa kad mi se s konja smota, Kad mu glavu pseću zbrijem Pa na kolac kad nabijem.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Glavom mi jamčiš! U to se čuju prvi, retki pucnji pušaka, halakanje ispod prozora. Bat nogu, bežanje i uzvici: »Za Sarošem jure da ga ubiju!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Sto iljada pušaka, topova i mačeva kod tebe će biti malo zvrcanje kukuruza. Tvoja će ruka više Turaka odseći, makar da ji nigda nećeš
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neke naše baterije, iako već na izdisaju, gađaju. Od gruvanja topova i strašnih eksplozija ne čuju se više pucnji pušaka. Sa baterijama je izgubljena svaka veza, i sada, bez ikakve uloge, stojimo u ovoj rupi sličnoj grobnici.
Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad? — Ima li koji drugi put? — Koliko ima pušaka u bateriji? — Svega šest. Dve pokvarene. — Auh!... Gospoda mu milog! — Čekajte! — upade komandir.
— Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,. koliko svega pušaka imamo, pa da udarim ja na onaj eskadron. — More, ostavi — dobaci komandir. — Slušajte, gospodine kapetane.
Potrčim kao bez duše u bateriju. Tamo već čujem prasak pušaka... Jedan top opali... Neka vika dopire iz baterije. Ja trčim što brže mogu.
Stražari su mrzovoljno zurili u noć... U selu je kukurikao petao. A u daljini prasnuše nekoliko pušaka. Ili Arnauti pljačkaju... Ili naši izvršuju pravdu nad njima. Svejedno. Nekoliko života manje. Na granici smo otadžbine.
Uz put naiđoh na jedan puk pešadije. Zastali su da vide kuda će. Vojnici se presamitili preko pušaka i gledaju mrzovoljno preda se. Sedam stotina kilometara odstupali su pod borbom, braneći svaku stopu.
Zaklona nigde ne beše. Neko viknu: — Evo ga! — Lezi, lezi! — čuli se povici. Pešaci pripucaše iz pušaka. Ležemo na zemlju. Ali zemlja tvrda... Po zvuku motora osećamo da je blizu, gotovo nad nama...
Tek kada je nastao prasak pušaka, Tanasije se okrete i vide kako jedan Bugarin protrča pored zemunice. Shvatio je odmah.
Ne zna ono ni za roditeljsku negu, ni za ljubav majčinu, ni za detinje igračke. Mesto uspavanke slušalo je prasak pušaka, mesto mleka i tople hrane zadovoljavalo se koricama hleba koje su preostale od umrlih vojnika.
— Javi komandiru da je podbacio! — naređuje komandant. Pucnji pušaka su sve češći... Tamo sigurno ginu. Otpoče dejstvo i jedna baterija desno od nas.
Sigurno traže bateriju. Nama je lakše. A napred mitraljez kao da para, i čuje se krkljanje pušaka. Iznad neprijateljskih rovova digla se prašina od praska pušaka, te se cela linija jasno ocrtavala. Naši su već podišli.
A napred mitraljez kao da para, i čuje se krkljanje pušaka. Iznad neprijateljskih rovova digla se prašina od praska pušaka, te se cela linija jasno ocrtavala. Naši su već podišli.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sunu u nebo prasak pušaka. Nekoliko ptica okrvavljena perja pade, a zvono kao da se pomami. Njegova jeka sada je potresala i zemlju i nebo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.) Kako ništa, kad eno i puške bacaju! VASKA E, kakve puške!
Treba to svi; ne mogu ja sam. (Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi!
Treba to svi; ne mogu ja sam. (Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zgleda se mloga porodica, u junake krvca uzavrela, pa se staše darivati darom, a njinijem darom nemilijem: iz pušaka crnijeh krušaka, doke duge puške isturiše, dok to polje magla pritisnula od hitroga praha i olova; tad s̓ u tami mači
Kad dođoše crkvi Petrovici, veli njima Senjanine Ivo: „Dete, braćo i moja družino, da mi ovđe vatru naložimo od pušaka našijeh kundaka, od mačeva našijeh nožnica“.
moja družino, ja imadem na mojoj dolami, imam tridest srebrnih putaca, u puščani kalup saljevana, — da punimo trideset pušaka, ne bi l’ srebro bolje sreće bilo“.
Napuniše trideset pušaka, i ubiše trideset Turaka, pake britke mače potrgoše, oko crkve rašćeraše Turke; pak odoše Senju bijelome pjevajući i
devet konjanika, a pod njima konji alatasti, a naprijed junak na alatu, riđih, Mujo, do ramena brka, panuli mu do malih pušaka, neobična oka i pogleda. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
vedeničkoj, u zelenu, na zelenim konjma, a naprijed junak na zelenku, smeđih, Mujo, do ramena brka, i u njega pali do pušaka. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
u crnu, na vranijem konjma, ono ti je sve pet Mrkonjića; što je napr’jed junak na vrančiću, crni brci pali do pušaka, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane, neobična oka i
Što j’ ostragu junak za svatov’ma na putanju konju od mejdana, smeđih, brate, do ramena brka, i u njega pali do pušaka, i pokrili puškam’ tepeluke, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove
se sablje okovane, a kad viđe da mu puste nema, on pogleda na svoju družinu, a družina za puške dugačke, al’ pušaka uz jelike nema! Onda viknu Senjanin Tadija: „Ustan’, kurvo, Hasan-aga Kuno!
U mene je svijetlo oružje, — ustan’ veži tridest krajišnika! Jer, tako mi moje vjere tvrde, ako pukne trideset pušaka, svijeh ću ih odjednom povezat!
Svaki jako glajte po Turčina, al’ nemojte pušaka metati dokle moja najprije ne pukne; ja ću gledat Uzuna Memeda, viđećete što ć’ od njega biti“.
Kad to viđe dvanaest čobana, namah puče dvanaest pušaka, mrtvi pade onđe šest Turaka, šestorica na konjma pobježe. Namah Đorđe viknu po Topoli, te sakupi jošte više
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
su ga voljeli zato što je bio vesele ćudi, okretan, otvoren i veliki majstor za pravljenje najrazličitijih igračaka: pušaka i prskalica od zove, zamki za ptice i zečeve, raznih vrteški, čigri, strijela, praćki i bezbroj drugih mudrolija.
Koliko je poljar spavao, to ne zna ni on sam. Prenu ga tek prasak pušaka iz doline. Zadihani dječaci, Mačak i Vanjka, trčali su prema njemu i vikali: — Striče Lijane, striče Lijane, puca se na
— Ih, a ja se samo okrenem i jezik im isplazim, a oni iz pušaka — pras, pras! — pa kroz moj šešir. Drumom se začu razgovor i prije nego se Stric i odlučio da proviri, na raskršće
— Pa dabome da pogibe! — mrmljao je Stric u svom zelenom skloništu. — Ne puca se džabe iz voj- ničkih pušaka. — A zar se još uvijek ne zna šta je s njim bilo — zabrinuto upita Jovanče.
na Lunjinu krilu, milovan njezinom ručicom, on se od sreće počeo tako topiti da mu se činilo ranjen je iz četrdeset pušaka i evo mu isteče sva krv.
A ove rupe na šeširu? Pogledajte samo! Je li ovo od pušaka ili od mačkova repa?! Nik i Jovanče stadoše radoznalo razgledati prorešetani šešir, dok je Lunja prezrivo zurila
! Živi ste, a? — Živi, živi! — umiri ga Jovanče. — A mene spaziše na ivici Gaja, pa kad raspališe od mehane iz pušaka, u-uh! — strese se čiča. — Zazujaše oko mene zrna kao roj pčela. Eto ih sad ovamo. — Otkud znaš? — upita Mačak.
— obješenjački dočeka Đoko Potrk. Potmulo ali sve bliže spolja se čuo prasak pušaka. Neprijatelj je prodirao u Prokin gaj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A u ono dobi, jošte nije bilo tih topova ni kumbara, a ni pušaka, čim se gradovi biju i sadanja vojska, nego isto koje strele, praćke za hitanje kamenja, sablja, kopje, topuz i tim
Te stoji huka, buka, praska, jeka, pljusak od vesala i talasogruhanja korab o korab, pušaka pucanje i topova, vika vojištanska, vika dumendžija, jaok i deranje ranjavaca i topljenika padanja u vodu.