Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Mogu ja i stajati, čestiti efendija! — Sjedi, Mašo, sjedi!... Evo ti duhana. Ti pušiš, čini mi se? Marinko diže glavu i ispravi se tek upola; priđe minderluku i spusti na i samo jedan malen delić svoga
To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!... Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!...
— To ti meni daj, dragi aga, Ivan ti slabo mari za to — reče Marinko topeći se sav od smeja. — Zar ne pušiš? — Ne palim. Lazar htede otići. — Neka, Lazo, nemoj ići. Tu ti je sad i otac, pa da razgovaramo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mladi kelneri su ih posmatrali kao dve čovečije ribice u špiritusu. Osetiše da su vrsta u izumiranju. — Mnogo pušiš? — Znam — reče on pripalivši novu cigaretu na stari žar. — Ti kao da si otišao po svetu vodicu!
E, to je zaista... – Nestalo mi je bilo cigareta! — reče on. – Mogao si da pušiš njihove! — reče ona. – Niko nije imao »astor«. Morao sam da skoknem do dragstora. – I vratio si se posle dva sata?
Matavulj, Simo - USKOK
Knez pruži čibuk Kiću, a Janku reče: — Ja mnim da i ti pušiš? Oli da ti donesu jedan čibuk? — Hvala, imam — reče Janko, pa izvadi iz špaga svoju lulicu i napuni je svojim duvanom.
Radičević, Branko - PESME
ago, bio turska dika, Al' zemljica tebi neprilika, Zato Srbin vatru ti ukresa, Pa te posla gore na nebesa, Ta da pušiš ukraj Muameda, Jer te jedva sa zemlje izgleda. Dim i para kâ nebom oblaci, Joj, što čine srbinjski junaci!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Nijesi kreso šibice? Pa pušiš li ti? — Jok, brate. — A kako si ložio vatru kod kuće, bog te u šumu okrenuo? — Zaprećemo uveče vatru, pa se sve do
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A ko drži ključ od tih vrata? JEVREM (vadi ga iz džepa): Ja! SEKULIĆ: Ako, ako, to je dobro... Ovaj, kakav ono duvan pušiš ti, gazda-Jevreme? JEVREM: Mek, mek duvan pušim. SEKULIĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te...
Stanković, Borisav - JOVČA
Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš? (Češe se, zamišljeno): Sada ne znam gde ću već na veresiju da nađem.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Znaš kad smo se venčali, pa posle venčanja putovali, a ti mi kažeš: „Uživam, veliš, kad pušiš na tom ćilibaru, a na prstu ti burma. Izgledaš ozbiljan, pravi pravcati muž.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Jaoj, kako smeš da pušiš? RAKA (paleći): Ne pušim ja inače, ali znaš, novine se čitaju uvek sa cigaretom. (Čita.) „U jednom delu Kine...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
prođoše oni tvoji lepi dani, kad sestra Žer-men sedne na krevet, pa ti prinosi svojim lepim prstićima cigaretu, a ti pušiš. Ama ne umedoše oni Bugari mene u ruke da rane. — A šta bi ti radio? — pita ga Vlajko. — The... još pitaš!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kroz šum vjetra na mahove do njih dopire šapatljivi žamor zatresenih grana morskih borova. — Mnogo pušiš! — opazi Ivo kad osjeti oštri vonj duhana. — Zar da se i toga ostavim? — odgovori on, i nanovo ućuta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
njegov otac, da se „jedno njegovo zna”: čaša, bolje dve, tri čaše piva nedeljom i praznikom, i debela diplomatska cigara: „pušiš, pušiš, i ne možeš da popušiš”.
da se „jedno njegovo zna”: čaša, bolje dve, tri čaše piva nedeljom i praznikom, i debela diplomatska cigara: „pušiš, pušiš, i ne možeš da popušiš”. Uza to je Mirko gajio najprostiji, ali i najsloženiji san: rad i leb, žena i deca, i mir, mir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Jeo sam, hvala, hvala... — Ama, svetoga mi Vasilija, zato izgubiste zemlju... Ne pušiš duvan, ne piješ, ne jedeš. Ama zarad bratskog viđenja, samo jednu. Komandant uze čašu. Meni beše već treća.