Jakšić, Đura - PROZA
Na duvaru je visio sv. Nikola, a na strani jedna duga puška i jedan nožić. Nožić beše zarđao, pa mu skoro i ne ličaše da stoji uza onu sjajnu pušku na kojoj se sve sijalo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kad bi makar preživeli mogli posle bitke skuvati u šlemu šačicu pasulja, jadikuje vojnik, puška mu visi o grani, šlem se presijava u blistanju vetra, vojniče, pljuni u šake, uzmi ašov, zamani, i kopaj svoju blisku
kroz onu pšenicu - Kroz onaj šumarak jašu dva po dva - Ne zna se da l zapad svetluca gušće od severa šlem do šlema puška do puške sja - Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas ako Boga zna - More ustajmo zgrabimo
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
na naš Božić, i naša vojska, igrajući i pevajući, zapali one kolebe od trske pored kasarne, i iz te vatre pukne jedna puška i ubije nekoga Aleksicu iz Joševe.
Onaj što je turske konje vodao utekao je u potok, kako je prva puška pukla u kući, a konje je pustio; drukčije Turci bi može biti mogli uteći.
ako misliš carev knez biti, a ti idi carskom čoveku Del-Ametu, koji je ferman doneo, i kroz koji ferman ne može nas ni puška ni top niti kakvo drugo oružje ubiti.
Potom vizitira momke; puška u mnogi̓ prazna bila (momaka puške u mnogi̓ prazne bile), i nijedan fišek; a u mnogih po jedan fišek u pušci, koji
Karađorđe nađe jedan proštac sebi iz livade, i zapovedi da svaki vojnik, pešak i konjik, nađe proštac i pregotovi, koga puška ne može probiti. Ovo je (gore pripovedano) bivalo od maja 1806. do 30. julija. Pođemo, 31.
Na glas puške pošlje Karađorđe svoje momke; nađu Mitrića i oteraju njegovu čadoru, koji se opravdao, da se sama puška okinula.
momče, i moli Boga što si brat kneza Peje, koji mi je ušao u volju na Požarevcu, a mlad si i kažeš da ti se sama puška oborila, a ja bi̓ tebe naučio kako se svoje oružje čuva, a ne bi ti pomogao ni ovaj čiča-prota.
, osim KRHAT, zelenko KRDžALIJA, tur., najamnik KRDžALINKA, duga puška krdžalija KSMET (KISMET), tur., udes, sudbina KTO JAKO, slon., ko kao LAVKA, rus., dućan LAJTNANT, LAĆMAN, fr.
, obzir, pogled PRIKLjUČENIJE, rus. slon., događaj PROFUNTA, od nem., vojnička hrana, hleb PUSAT, tur., oružje PUŠKA, rus., top RAZ, slon., put RAJALUK, tur., pokornost, podanstvo RASPISKA, ROSPISKA, Rus.
, carski put DžEVAP, tur., račun, odgovor DžUBE, tur., duga gornja haljina ŠARAMPOV, šanac ŠEŠANA, ŠIŠANA, duga puška ŠOCA, vojnička puška s bajonetom ŠTATSKI, nem., državni ŠTRANKA, nem., konopac, uže ŠČASTIJE, rus.
, račun, odgovor DžUBE, tur., duga gornja haljina ŠARAMPOV, šanac ŠEŠANA, ŠIŠANA, duga puška ŠOCA, vojnička puška s bajonetom ŠTATSKI, nem., državni ŠTRANKA, nem., konopac, uže ŠČASTIJE, rus.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On, siromah kao zgranovan, ulete u kuću. Svi se zagledasmo šta mu bi sad! Dok, ništa ti bog ne dade — grunu puška kroz jednu badžu, a moj se Uzlović prevrte, baš ni nogom ne mače!... — Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome.
— učini ćir Trpko kao ne verujući. — Bogami jes'! Jedan je kresao na mog čobanina i sreća te mu nije upalila puška, a ubio bi ga. — Uh, uh! — povika ćir Trpko uplašeno. — A koliko gi ima? — Viđaju se dvojica, a jamačno ih ima još.
Dok eto ti pomoli se na vrata Tiosav; i u nega za pojasom mala puška i nekaka dugačka nožina. Pogleda Trpka, nasmehnu se jedva primetno, pa upita: • Kako, ćir-Trpko? — Eto kako!
— Zar do ova doba? — Nije svu noć zaspao. — A što, da nije slab? — Nije, nego je presedeo tako na krevetu sos puška. — S puškom?... Idi, more, probudi ga; može te psovati. Momak ode u sobu, a Tiosav i Vitomir prsnuše u smeh.
Pušku amo! Ne daj! Za njim ispadoše još dvojica iz kuće. Grunu jedna puška. Zarožani nagoše bežati bez duše, samo da izmaknu iz sela i da se dokopaju čistine.
— prihvati Ćebo. — A stanite, lopovi! — ču se ozdo glas Živanov. — Eno ih, Živane! Udri! — ču se drugi neko i grunu puška. — Strahinja, sklonide to čeljade amo za bukvu! — reče čiča Mirko. — Oni se ludaci ne šale! — Hvatajte i vi busiju!
usled bolesti) košara — staja za stoku napravljena od plota olepljenog blatom i pokrivena slamom krndelj — skraćena puška krutuljav — podebeo krušac — veliki grumen kamene soli kubura — briga; vrsta pištolja kuburiti — oskudevati kulača
Kad se puška napuni tim marjašem ili parčetom čelika, može ubiti svaku utvaru samarica — samar; motka kojom se učvršćuje krov od
čakšire — čohane čakšire črez — pomoću, kroz Dževap — umirenje, zadovoljenje dženabet — zao, naprasit čovek Šara — puška šarabatati — pisati koješta šafoljić — drvena posuda za tečnost šenluk — veselje praćeno pucanjem iz pušaka šmuk —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Priče će pričati o mome hajdukovanju i mojoj osveti! I zar nije lepo biti hajduk? Gospodar si dokle ti puška nosi!... Sam sudiš i oprašaš!... Pa se zanese. Misli ga nosiše po gorama i planinama...
— I traže da odaš družinu i jatake... — Pre ću umreti no pustati avaza od sebe!... — Hajduk je kao zapeta puška!... — Što ono rekao Starina Novak, „kadar sam stići i uteći, i na strašnom mestu postojati!
Turčin se trže i pogleda na ovu stranu otkud glas dođe... Stanko dade vatru... Puška puče, a Turčin s kopa kao pun džak... Nasta zabuna. Turci jurnuše napred... Jedna... druga... treća... pukoše...
” — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Turčin. — A Ivan? — Kao zapeta puška... Sluša što mu se zapovedi... Turčin se malo zamisli. — Mislim nešto — reče posle kratkog ćutanja.
„Jesi živ, gospodaru moj?” — upita ga svojim zvučnim glasom. Taman da odgovori, a puče puška... On se trže... Čuo je razgovor... Skoči i potrča družini. U susret mu je žurio Jovica. — Šta je to? — upita on.
— Koliko noćas popeće se crveni petao na tvoj krov... Svi ćete pogoreti kao miševi. Ko htedne napolje, puška će ga vratiti u plamen!... Pa sutra zorom potražiću i gnezdo hajdučko!...
ІІІ DEO: BESMRTNIK 1. USTANAK Došla je kosa do brusa. Kipelo, kipelo, pa prekipelo. Prva puška odjeknula je po svima krajevima mačvanskim, i svaki koji je ma i najmanje osećao srca u grudima, digao se na oružje.
Živelo se u strahu, obamiralo se od svakog glaska... Kad je pojedincu dotužalo, on se digao u goru. Puška je pukla, ali je njen odjek više plašio nego hrabrio...
stalo za njegovom glavom; srce se cepalo kao dronjak, a suze kamenile kad pogleda nejač gde stoji na gujinoj rupi... Puška je pukla u Šumadiji, upravo prva je pukla u valjevskoj nahiji...
Poslednjih dana jula i prvih dana avgusta 1806. godine samo je puška pucala... Tu nisi mogao dahnuti čista vazduha od barutnog dima i prašine što je dizahu kopite konjske...
I borilo se, tuklo se na sve strane; oživeše česte i žbunovi; iza svakog trna puška je pucala... Na jednoj strani zapovednik vrhovni vožd, Kara-Đorđe, s vojvodama: Lukom Lazarevićem, Stojanom Čupićem,
— Rekosmo... Bilo je gluvo doba kad se kući vratiše... 5. SVADBA Čudno vreme, zaista! Dok na jednoj strani puška gruva i krv se lije potokom, dotle, evo, ovi svadbuju!... I to se čini oprema kao da je najmirnije doba!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi se sklonismo, a kao da nas puška posred srca udari. Ona korači jedanput, pa pade na koljena. Saže glavu, pokri oči rukama, a crna joj kosa rasu se po
od zemlje fisigan — suknja funta — mera za težinu (oko pola kilograma) harbija — šipka kojom se nabija i čisti puška ili pištolj cagrije — zaštitne korice za sečivo noža nožnice, kanije čeperak — dužina od vrha palca do vrha kažiprsta
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Nega da si ubiiš. Kako si ubiim? Da napunim puška, pu! Ubio si Janja. Ajde da go vizitiramo. Oho! To nia dobro plan. Da kupim štranga, oskudnu vremenu. Doksa si o teos!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kod Zagoraca pada u oči prava južnjačka živahnost duha koja iznenadi kad se dolazi iz Bosne. Često su kao zapeta puška, zanesenjaci, i ove njihove izrazite osobine jedva se skrivaju pod velom patrijarhalne mirnoće.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— A kako je sa oružjem? — Jedna puška, dva pištolja i nadžak. — Dobro je. Sad je sve u redu. Samo neka se iz prvi’ kola premesti sve što onde ne treba da
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vatre su još šarale po mraku velike senke i pričine, ali čim puče prva puška, sve kao da odskoči sa zemlje i zaigra. Zapevaše neki, zarikaše, potrčaše do đerma, na valove, da se umiju; drugi,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako trudna žena preskoči pušku, onda će dete biti kratkovido (a puška će dobro gađati).⁵⁹ Takođe nije dobro da ona pređe preko sekire, jer će dete biti „pojedeno“.
) Za ovakvo dete narod veruje „da ga ne mora puška ubiti“.⁵⁰ Dete koje se, pak, rodi u crvenoj košuljici, biće ubica, zloočnik ili veštica, veruje se u Hercegovini i
(Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br. 2243) — Kome Bog sreće nije dao onome kovač ne može skovati. (Vuk, br.
Matavulj, Simo - USKOK
Tu ih tako raspudismo, tu je bio takav pokolj, da ni najstariji Crnogorci takoga ne zapamtiše. Puška se slabo čula, no je sve jatagan radio.
“ Poljubi se sa svakim i reci: „Mir božji!“ I preporučujem ti da ne braniš ženskima da ti ruku ljube. Ti si sada jedna puška naša, pa nije lijepo da im ne dopuštaš da te stimavaju!
Oni poslušaju. Vladika prokune ubilca: „Dao bog da ista puška ubije njega, te da se na njemu svrši!“ Sjutradan u zoru, u trećem plemenu, zovnu čovjek njekoga glavara i viknu mu: „Ja
predstavljahu „admiral“ i „kapetan“, a na kraju đakon dohvati i Janka, pitajući ga: je li se zaželio žâba, tišti li ga puška za pojasom, je li zgodan veliki tur itd., čemu se Janko od srca smijao. Tako mu proteče prvi dan na Cetinju.
Radičević, Branko - PESME
Turskim glavam' goru kitim, O ajdučke divne sreće! Turskim šaram ponositim Kitim srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila, Tursko blago zadobila.
Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu. 1843, 1. dek.
Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika! Pa sve tako pucaj, beri, Pevaj, igraj do večeri, A kad sunce veće seda, Besna momčad još se ne
Bogme konjik — Bog mu u pomoći! Što l' ga goni ovako po noći? Već je blizu, već i puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!
Beži đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške sa ramena seća, Puška ciknu, a pomože sreća, Arslan pade, zaklaše ga zmije, Zveknuše mu prazne bakračlije.
“ — tako jedan kliknu, Al' iz gore tanka puška ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše, Veće Turčin za Turčinom pada, Već se kaju što
Leti Mehmed, a gledi ga Milun, Pa dohvata onu vjernu šaru, Opali je na bijesna starca, Ali puška ne šće da sastavi. Ciknu hajduk kâno ljuta guja: „Jao puško, ostala mi pusta!
Uvijek mi dosad vjera bješe, Pa zaš sada nevjeru učini.“ Te je uze i opet potpraši, A zagleda bijesnog Mehmeda, Puška puče, Turčin se zanjiha, Udri čelom o tvrdo kamenje, A Muhamed za perčin ga lati, I odnese tamo pred hurije.
Puče puška, a bijaše turska, Te pogodi Miluna hajduka, Baš pod rebra sa lijeve strane, Proletje mu zrno kroz slabinu.
Eto jednog — već mu se približi, Hajduk mače pušku iz potaje, Puška puče, Ture o tle panu, Osmjehnu se hajduk pa izdanu. Već je davno kada ovo bješe.
— O ne boj se, mili pobre, Posle loše biće sreće dobre; Srpska puška sevka iz grmenja: To su, brate, predivna zlamenja.
Pa kada dođe, nek na vedlo bukne, Nek puška cikne, a sablja posukne, Jer eto veće sve đavolu ode, Ni crvu tako ne ima slobode, A kamo l' čojku, ta Bog ga
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ni pod kakvim izgovorom u našu kuću nije se smjela unijeti puška: ni puna, ni prazna, ni pokvarena, ni rastavljena. Od pogleda na termometar djed je dobijao vrtoglavicu i stuživalo bi
Pita se samo puška i opasač, a civila niko ne zarezuje kao da ga majka ni rodila nije. U našem štabu, opet, baš i nema koga vještog
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Opet ništa? SULjO: Ako si gladan, gladi muvu po trbuvu, nek ti muva pitu kuva! HUSO: I takvog ti agu! Puška ubija kad je puna, a kazan kad je prazan ubija! I to bolje nego merzer, da znaš!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
kući i kaže materi šta je i kako je, a mati kad čuje, o dgo nori mu: — Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva. Grakne vrana: Svileuva. Ravno polje tajnu zgreva. Zvek oružja: Koceljeva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vučica ide čupavog lica, nečijim tragom oprezno njuška. Prošla je mala Crvenkapica. Starino lovče, gdje ti je puška?
ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom Pekmeza cara, idemo žurno kroz neku raž u pravcu gore Debela Laž; u mene puška odlična roba, valja mi više od šuplja boba, u njega topuz iz drena suva na strah i trepet medvjeđih buva.
čestar zelen oprezno gazi, na svaki šušanj u šumi pazi, tragove zvijerki pažljivo njuška, spremna mu stoji škljocava puška.
I divlja svinja pade ko kruška, smače je zimus lovačka puška. Po šumi, danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta.
— poseče Ćiru, zapuši rupu. „Evo ti, Ćiro, službe pri ruci, budi mi spreman, prava puška, čim pođe njuška u livadu, slobodno čupaj, bodi i vuci.
Pođe i deda, zapet ko puška, hoće da vidi cveta li kruška. Plavi se nebo ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami
Potrebni: fenjer, sablja i puška. Koji su hrabri, nek brzo hrle! Adresa: Prokop, kod čika-Krle TREBA NAM ŠAPTAČ
“ Zaždio medved strmenim klancem, spasava kožu pred čudnim strancem. Jezdi Slobodan, zapeta puška, putuje mirne duše, odjednom čuje: gle, neko šuška i kroz mrak, srdit puše. „Ko se to noćas muva po gori?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sigurno ga je i taj digao u prolazu, dok nije dospeo u ruke Jankulju. Puče puška u blizini, još jedna, zatim sve brže, onda se rasu brza paljba negde ispred baterije, a i pozadi...
Austrijanci su bežali u paničnome strahu, da ih ni puška nije mogla stići. Vojnici, već malaksali od nesanice i zamora, posedali pored topova, čupkaju i grizu travu.
Najednom puče puška... još jedan pucanj, pa se rasu paljba negde ispred nas. Kuršumi zafijukaše jezivo iznad naših glava, vozari pognuše
Ali ovaj se diže sa sedišta. Iz rova pozadi puče puška i videsmo kako se telo skljoka na topovski točak... Ostali odmiču... kao hteli bi da beže. Ali gde će?...
— Mogu li sad? — Možete... samo pretrčite, sigurnije je — tešio me. Pođoh kolebajući se. Trebalo je samo jedna puška da plane, pa da se odmah vratim. Ali stid me od vojnika. Vole pešaci da se podsmehnu artiljercima.
Razgovaramo i čudimo se sa kakvom mirnoćom ti pešaci šetkaju po drumu, iako znaju da svakoga časa može planuti puška. Njih četvorica stoje mirno prema celokupnoj ćesarevoj sili.
A čim plane prva puška, vraćaju se isto tako nečujno u svoje rovove. Trebalo je Aleksandar da me smeni, ali se teško budio.
Na ovome prostoru se vide razbacane vojničke stvari: čuturice, torbe, negde ostavljena puška sa nataknutim bajonetom, krvavi zavoji... Zastadosmo da se odmorimo.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi?
Volim diku al’ se ne odajem, Meni draže kad on prvi kaže. 261. Maramica svilena pa šuška, Moj dragane ubila te puška. 262. Sinoć sam se s dikom rukovala, Tri mi dana ruka mirisala. 263.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nego onaj mali dodatak u težini, na desnom ramenu, puška manliherka, koja je težila, čini mi se, 3¾ kg. Ta mala razlika u opterećenju dovodila nas je, posle 30 do 40
Išli su na nož. („Puška durak, štik molodec!“) Sad su se, pred jesen 1915, u Galiciji, povlačili od položaja do položaja, iz rova u rov.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
poče Đokić. Kapetanu se dopade odgovor, pa veselo zasija očima. — Vidim da si junak, — reče on potom, — nego ti puška nije najsigurnija. Poslaću ti ja ozdo magacinku. A ti, vojniče! obrte se on Ljubiši, — kakva je tvoja puška?
Poslaću ti ja ozdo magacinku. A ti, vojniče! obrte se on Ljubiši, — kakva je tvoja puška? Ljubiša obori oči, pa promuca: — Tss... tek onako... moći će podneti...
Kapetan, bez sumnje, zaključi da se nema čemu nadati od njega, pa valjada misli u sebi: »kakav si ti — takva ti i puška!« i obrte se kmetu: — Vi ćete, kad bude vreme, pravo naviše, na onu suvu krušku, pa rudinom do Preglavlja.
Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo... Planu puška, kuršum fijuknu, a Ljubiša još brže potrča, te stiže do ograde.
Videći da onaj motri samo na Ljubišu, Radonja se ispravi, položi oko po pušci i okide. Grunu puška, a onaj se trže i okrete svoju pušku na nas.
On stoji kao zapeta puška, pa ako ko drugi pomakne obaraču — on nije kriv... Ona skoči kao ranjena lavica. — Šta, zar tako?...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ako je verovati Mići i Sreti, ta mu je puška ostala od đeda koji je vojevao na Ljubiću, i njome ubio onoga Ćaja-pašu. I ona se sad, kao antika, čuva u Mićinoj kući,
ubavačko u pamet, zboreše tatko mi, da si turiš ovaj reč (od pokojnoga mi tatka Kirijakisa) što će ti sag kažem: »Puška, simsija i domaćica — ne se dava u zajem!« Da zapantiš, reče mi, toj!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I LETEĆI ĆILIM 186 KAKO SPAVAJU VOZOVI 188 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI 191 OBROK MAŠINE ZA PRANjE VEŠA 194 PUŠKA ČISTE SAVESTI 196 UOBRAŽENE CIPELE 198 FURUNICA JOGUNICA 199 POSLOVI GODINE 207 NEDELjA U MALOJ
musavi, Ona se sama zaustavi I ispljune, u korpu, ostatak ishrane: Košulje i gaće, dobro isprane! PUŠKA ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola. Mi igrasmo u kolu s gostima, ređasmo se naokolo vinom, dokle puška izviše Pišteta¹ puče jedna, i čovjek pokliče: „Ko je vitez, ko je dobri junak! Povede se roblje crnogorsko!
su medene riječi, uvija se kâ vrag oko krsta, ama punan gube i lukavstva; krvnika ga rišćanskoga nema — zaklala ga puška crnogorska! NROĐOŠE SVATOVI. — MALO STADE, EVO POKAJNICE UZ POLjE, I TUŽI SESTRA BATRIĆEVA PRED NjIMA.
Iz Bara se kaže. Dava trave i nešto liječi, i zapise nečesove gradi da čovjeka puška ne ubije. Svak je drži, oprosti mi, Bože, kâ da duhom svetijem prozire.
je sebe obličila; na njih više no pedeset glavah što su one svakoju izjele, a sve đece koja su pomrla i momčadi tê puška ubila. Pa se narod cio pomutio, niko ne zna što hoće da radi; pomrzjelo sve jedno na drugo.
Kad krv prospem radi svoje vjere, ne bojim se kletve, ni drugoga. Kako puška pukne na Cetinje, grohota će biti na sve strane.
Žâ mi ga je kâ jednoga sina, žâ mi ga je kâ brata rodnoga, ere bješe puška mimo puške. Srećan bješe, a ubojit bješe; oko njega ruke ne previjah, svagda bješe kao ogledalo; u hiljadu drugijeh
Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita! VLADIKA USTADE I DADE MANDUŠIĆU IZ ODAJE SVOJE JEDAN DOBAR DžEFERDAR.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Taj džin razdrljio grudi, objesio struku niz rame, u lijevoj mu duga puška a u desnoj čibučina kao toljaga budaline Tala.
mahove, hujao i potresao vratnicama; torni pas u avliji bi ponekad krupno zalajao pa umukao; u selu zagrmi pogdjekad puška, pa opet nastane mrtva tišina, da se lijepo čulo kako iz sirovijeh klada pošti istisnuta vlaga i kako jedan šareni
“ U mlađega pogovora nema. Mišan se odmah diže. „Stani da još nešto čuješ! Čujte me braćo!...“ Puška zagrmje pod njima u planini. Svi đipiše. Digoše Janka te i on onako sanjiv, puškom u ruci zađe za njeko stablo.
“ Smijući se, pomiješaše se. Pošto se ižljubiše posjedaše. „A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja.
Biće ih bilo trideset. Uza svakoga stršaše dugačka puška. Đakonove oči da iskoče, tako se izbuljiše. Gomila se primicaše sporo, a kad domače na po puškometa ustavi se.
U toliko zar neko viđe sa dnu polja što bi, pa puče puška i viknu poklič: ha pogibe Bajica, ubi ga Donjokrajac! ha ko je momak!... U čas se sukobiše naši i njihovi...
Serdar izvadivši čibuk iz usta, odiže glavu put domaćice, kao da joj nešto napomene. U tome puče puška pred vratima od avlije i ču se: „Dobra veče domaćinu i čestito mu Krsno ime!“ Pejo iskoči.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ni za kamen se zaludu ne dohvatio! Od neba mu rosjelo, te mu dobro i lijepo rodilo! Sablja ti šijekla, a puška palila! (pri napijanju). Sabljo od Kosova! — reče se iz milosti viđenu junaku ili zornu momku.
Tako me strijela usrijed, počeoka ne ubila! Tako me tuđe oči ne vodile! Tako mi ova puška srce ne ponijela! (pokazujući pušku). Tako mi se vino na krsno ime u krv ne prometnulo!
Dabogda se udala gde se trnom vrata zatvarala! — (kletva devojci). Zaklala ga puška crnogorska! Zgrčio se kao srp u planinu! Koliko mu odovud stopa, toliko odonud godina!
— Kad vrag boga moli, privarit’ misli. — Koga bog čuva, onoga puška ne bije. — I Bog se sedmi dan odmara. — Bog dao, bog i uzeo. — Bog ne dâ jednom čoveku sva dobra.
U Turčina i u zmije ljute, U njih nikad tvrde vjere nema. Hvaljene jagodice — Prazne kotarice. Hoće puška, no nije kremena. Hrani sirotu na svoju sramotu. Crna kapa — žalosna prilika; Crni danci — crni pohođani.
Mini ga sablja, mini ga puška! — Nekakav čovek koji se skoro bio oženio, opremao se na vojsku, a žena uvrazila konac u iglu da nešto zašije, ali
dobro viđela, zato nije mogla odmah da uvrze, nego sve promašala mimo ušice iglene govoreći: „Mini ga sablja, mini ga puška!
Sve tri su se vode sastanule Ispod Senja grada bijeloga. Puče puška u sred Senja grada, Ubi cara u sred Carigrada! U zlo ga je mjesto pogodilo: Pod koljeno u srce junačko; Na nozdrve
ga moru na planiku; Dade mu se nešto pogledati: Morem trče dva pečena zeca, Ćeraju ga dva hrta odrta, A gađa ih puška bez kremena, A nišani čovek bez očiju; Ne pogodi dva pečena zeca, No pogodi Husein vladiku, Usred pete u srce
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
94. Puna crkva đaka, ni od kuda vrata. 95. Pun breg bubrega. 96. Pun do iverja. 97. Puče puška na ledu, ode para čak do cara. 98.
Krevet, vrata i direk više vrata. 49. Plug. 50. Pile. 51. Đevojka i vijenac. 52. Popovi. 53. Lula i čibuk. 54. Puška. 55. Kad čovek ide u vodenicu. 56. Gljiva. 57. Ogledalo. 58. Zmija. 59. Sito. 60.
67. Brada, usta, nos, oči, kosa i češalj. 68. Krevet. 69. Pijevac. 70. Konj. 71. Luk. 72. Čela. 73. Puška. 74. Vo. 75. Svrdao. 76. Sat u košnici. 77. Kozij rep. 78. Niti. 79. Mrak. 80. Klupko. 81. Čokot i vino. 82.
otide kući i kaže materi šta je i kako je, a mati kad čuje, odgovori mu: „Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Petnaest godina je prošlo, sada, sada će da vrisne puška. Dok ga dovuku do kuće, smrznuće se. Njegov leš koso leži u tami, naslonjen na nju i pokriven njome.
Loš im je život. Opipa nedra: dukati mu se javiše sipljivim dikom. Uze pušku i stavi je na kolena. — Tole, nek ti je puška u pripravnosti! Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“... Kolo, kolo, naša dika, Puška puca, cika, cika, Pa sve tako, pucaj, beri, Pevaj, igraj, do večeri.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Čim sam iscrpeo vazduh koji se između njih nalazio, puče mehur kao puška. Ali kad takav mehur ne naduvah potpuno, već samo toliko da je ostao smežuran, pa ga ostavih u stakleni recipijenat iz
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sečem, sečem“, a sve gleda u predsednika, pa kad vide da će predsednik opet da plane, a Boka ubrza: „Kad odjednom puče puška, gospodin predsednik.“ A kad ovo Boka izreče sva se sudnica namah u jedno jedino načuljeno uvo pretvorila.
„...Puče puška, gospodin predsednik; kad pogledam, a ono zec, tam’, tam’, ovam’, pa među noge, baš među moje noge, gospodin predsednik
Pored njega puška i ašovčić, a desnom šakom čvrsto stegnut prost drveni krst što je nevešto sadeljao da pobode više glave poginulom
Iz kuća, iz ograda, iz džamije, koja se belasala na ivici Ferizovića, iz svakog kamena, čini mi se, odjekivala je puška. Pri svem tom, puk potpukovnika Vasića je lagano prilazio varoši.
Tvoja je puška ostala neogaravljena, tvoj bajonet neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tražio zaklon od smrti koje si
usred samoga centra nekakvo drvo bestraga daleko, toliko daleko da se jedva vidi, i da je očigledno da ga nikakva puška ne bi mogla ni dobaciti.
okreće u suprotnom pravcu i gađa u drugo, još dalje od onoga, i opet svi da izađu iz pameti kakvo je čudo ona njegova puška, koju on ni za kakve pare ne bi prodao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa ipak mislim da to nije sve. — Ta ne vidiš li da u njemu uvijek čeka, spremna kao zapeta puška, replika: „Ne zaboravite da je Ibzen bio apotekar.” — U Émile Soué… — ... i samo čeka prigodu da odapne...
— ... Dakle, u prvom planu stoji onaj kompleks. Iza njega, ona puška, nabijena do grlića Ibzenom. A u trećem redu, iza leđa te replike, mutno se ocrtava još nešto: slutnja protureplike:
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve mu se čini da će sad, ama baš ovoga trenutka, da plane puška iza koga žbuna, i on već počinje unapred osećati kako kuršum zviždi i uleće u njega.
— »Evo ti puške, pa se uveri.« I kad mu se upre puška u grudi, on stoji nepomičan. To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže
Istoga trenutka grmnu puška kod velikih vratnica, i hajduci ugledaše svoga stražara kako preskoči vrljike i pobeže kroz kukuruz.
Ovo će se naposletku doznati, pa onda ja nemam kud. Treba iz ranije da znamo šta ćemo. U taj mah grunu puška iza njihovih leđa. Đurica skoči, dohvati pušku i pruži je na onu stranu odakle se čuo pucanj.
U tom čujem Dobrosava gde viknu: »stoj !... stoj !«... i puče puška... Potrčasmo tamo, i Vidim Dobrosava, gde skače u potok... Pogledam: onaj leži u potoku, a Dobrosav ga drma za ruku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
otide kući i kaže materi šta je i kako je, a mati, kad čuje, odgovori mu: — Jesam li ti kazala, sinko, da će tebi ona puška doći glave kao i ocu tvome.
To Dalmatincu nije bilo nimalo pravo, pa čim poturi Turčin gusle, dohvati ih on, pa zapjeva: Puče puška iz zelena luga, I pogodi hiljadu Turaka. — Ma, bolan ne bio, kako će iz jedne puške ubiti hiljadu Turaka?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ali je svaki od njih prikrio duboko u pojasu i po samokres. To je očajnička puška. Jer je čudnovat Prizrenac. Potuli se putem, postane veoma skroman, mnogo podnosi, hoće novcem da se otkupi, duboko se
— Da se branim, aga. — Čime?... Puškom?... Kaurska glavo nerazbrana!... Zar ne znaš da je vaša puška umrla odavno? — Zaista je tako, aga!... Ali desi se po neka... — Koja ne upali — — — Ponekoja i upali!
Mesto uvedene u običaj martinke, o rame je vešao staru paftajliku, koja se još samo u kolašinskim pesmama pominjala kao puška „od dva grla a šesnaest zrna.“ Ide on ozgo još mladalački i raširio se kao orlušina.
Vidi da je ovome duša došla u podgrlac, da ništa ne vidi, no hoće da izazivlje bilo i puška da pukne. — Dajte, sinovi, po jednu kavu novim gostima!
sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica, ne– milosrdnica nizam — vojnik regularne turske vojske paftalija — puška sa više karika pezevenk — svodnik, pokvare– njak (turski) poskurnik — obredni hleb u pravoslavnoj liturgiji, nafora
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1888 BORA U CRNOJ GORI (Slika F. Zveržine) Ako turska puška ćuti, Nađe s’ drugi udes ljuti Koji borcu Crnogorcu Ne da dušom odahnuti Il’ nalegnu sunca zraci, — Od omare, žege
Krakov, Stanislav - KRILA
— Spira, Spira... Na kamenu sred njegovog zgužvanog odela ležala je puška. Kratak nož je nataknut na cev. Sigurno je bio stražar. Niko se nije odzivao.
Crvena raketla izvi se u magli. Metalni pisak podiže vojnike. Iza ograde se zamlata zelena prilika i puška škljocnu. Metak zazvižda visoko. Nekoliko se ramena strese. — Napred, napred... Sa svih strana sela trče ljudi.
Sa tuđeg rova je pukla puška. Potom druga i onda je nekoliko zapraštalo. Zrna su pevala parajući hladan vazduh. — Siđite, siđite.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
No da utulimo vatru? RADAK: Čekaj još! (Izdaleka se čuje puška. Janja se uzvrpolji i gleda da se od vatre ukloni.) PORFIRIJE (Radaku na uši): Pazi na starca!... Njin je...
Ako tek vezir suzu ne pusti, Jer si mu mnogo bio u volji?... (Izdaleka se čuje i druga puška.) To je već druga!... Čuste li prvu, vi? RADAK: Čusmo je svi! GLAVAŠ: Pa šta čekate? Radače, s Vukom brže za njima!
Da l’ ti je puška dobro spremljena?... ISAK (pokazuje na valju): Sve je u redu. Ni trenut bolji, ni mesto bolje, Ako je da se mora ginuti
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Još se ovda onda čula po koja usamljena puška; to se pozdravljaju poslednji uporni borci. Naskoro i to prestade; turski topovi poslaše još nekoliko metaka za našom
Štab evo ga nedaleko od mene u drugoj avliji, samo đenerala ne vidim. S bojnoga polja izretka se čuje tek po koja puška. Topovi takođe slabo rade.
Černjajev zastade: — I ovde granata! Vidite je li ko ubijen. — Ne, to se samo okinula puška jednom stražaru. Pucnjava i borba bivala je sve jača.
Iza svakoga grma proviruje turski fes i plamti puška. Turska baterija poče biti naš lanac šrapnelom. Skoro čitav sat trajalo je ovo puškaranje po šumi.
— Bacite tu glupu pušku iz ruke. Šta će vama puška? — Zašto? Ja sam se ovom puškom dosad borio. — Ali kad vam kažem bacite je; bacite je odmah tu na zemlju.
U drugoj polovini juna pukla je prva ustanička puška u Hercegovini oko Nevesinja. Vredno je upamtiti da tada u Srbiji nije bilo nijednog nezavisnog lista.
si proklet zašto me otrova onom strašnom sumnjom: da je, možda, moj Mita poginuo od bratske srpske ruke, da ga je ubila puška koju je partajska zloba na njega nategla, da je zapovest za ovaj gnusni zločin došla odozgo... odozgo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ — prolamalo se iz bugarskih rovova. Ali se otuda nije niko pojavljivao. Sa naše strane nije planula nijedna puška. Ljudi su prislonili puške na ramena, prsti su bili na orozu. Videlo se samo nepomično kamenje. „Osmatraj, osmatraj!
Naše je raspoloženje koncentrisano u jednom pravcu, ali napeto kao puška. — Da čujemo sad šta je radio sedmi puk šesnaestoga septembra? — obraća se Radojčić Predragu.
Za nepunih pola časa prilikom napada izgubili smo pet stotina ljudi. A sa naše strane nijedna puška nije opaljena... Razume se, za to niko neće da odgovara.
Maramicama dajemo artiljercima znak. Ah, da mi je onda pao šaka taj naš komandir baterije... Tuče nas i puška, i mitraljez, i bomba, i artiljerija naša i njihova. E, ne mogadoh više. — Napred! — doviknuo sam vojnicima i skočim.
Hitro digne pušku — on zauzima stav kao da mu je puška u ruci — pa nišani, nišani... Dum! — i opet ispija čašicu konjaka. — Kad... ne lezi vraže, otuda treći laf...
Pri svetlosti, i od lupe vrata, mačka se protegli i umiljato izvi na leđa. U jednom uglu bila je prislonjena puška, a na zemlji je rasuto nekoliko bombi. Sve surovo i hladno. Samo je mačka unosila neku intimnost u ovu podzemnu jazbinu.
— Zar se vidi? — Nazirem ove u blizini, ali one dalje ne vidim. Na frontu se sve utišalo. Samo podalje prasne poneka puška. Negde levo blesnu raketla i svetlost obasja prostor pred nama. Onaj se svuče u rov.
— Oni su već zašli pod bugarske žice, pa ih ne vidim. Hteo bih i ja da osmotrim, ali strepim da baš tad ne plane puška. Uveravam sebe da takva radoznala osmatranja i ne spadaju u moj zadatak. Ja im mogu koristiti i na drugi način.
Onda parčad od granata. A tamo u trnju probijen šlem. Zatim prebijena puška... Među onim kamenjem leži čovečja noga, ali samo gola kost, koja se pomaljala iz jedne potkovane cokule.
Igramo na poslednju kartu: ili-ili! Sve je u napregnutom stanju iščekivanja, kao zapeta puška. Ceo se front utišao. Tako je uvek pri zalasku sunca. Iščekuje se noć i teška smrtonosna iznenađenja...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i Šabac uzdiše.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO (ozgo sa stene): Nećeš, nevero! (Puška pukne, Staniša posrne.) Prosti, Staniša! A dosta ti je, mislim, zanavek... (Đuraška nestane sa stene.
STANIŠA: Dušman! BOŠKO: Oh, kaži ga, Na sabljama da ga raznesemo. STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade. (Boško, Bogdan i Stanojlo sa golim noževima odlaze, Mira dolazi.
(Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.
(Izdaleka se čuju puške.) KNEZ ĐURĐE: To puška beše — I to, i to — I ponoć grmi, ječi planina, A postolje se moga prestola Uznemireno trese poda mnom, Kô da mi
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Stevica poblijedio, pa drhće kao prut. Oči mu se ukočile od straha. Puška grmnu, pas skiknu! — Tako! Kad protu ne znaš čuvati, koji s tobom zalogaj bratski dijeli, a ti sad nosi pozdrav u
— Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan! stadosmo i ja i Partenija vikati. Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje. Parteniji pade s glave kamilavka i odvalja se u potok, a jedno mu zrno probi džube na dva
'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i popjevke: — Kurvo kučko, Simeune Đače! Kurvo kučko, Parto kaluđere! — Poznado' mu grlo.
— dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan,
pretpostavljati nurija ― parohija, crkvena župa omsica ― „osoba o kojoj je reč, taj isti“ ostraguša ― starinska puška čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o kravi i
čak, štaviše paša — titula visokih dostojanstvenika i vojnika pezevenk — pokvarenjak pendžer — prozor pećanka — mala puška izrađena u Peći pinta — „strinska mera za tečnost; politrenjak“ plandište — hladovito mesto gde planduje, odmara se
pravoslavni daju katolicima ikavcima i katolicima uopšte“ štimati — poštovati, ceniti štrampa — slika štuc — kratka puška, karabin
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Od seljaka tako postaje hajduk, od domaćina - zaštitnik naroda, od porodičnog čoveka beskućnik, kome su "mač i puška i otac i majka,/ dvije male bratac i sekuna,/ oštra ćorda vijernica ljuba,/ tvrda st'jena mekano uzglavlje,/ kabanica
Jakšić, Đura - PESME
Družba j’ mala... Pet stražara... U svakoga puška tanka, Duga puška belgijanka, A gotova da zapara, Da zarije sa tanetom Il’ sa ljutim bajonetom, Kroz redove
Družba j’ mala... Pet stražara... U svakoga puška tanka, Duga puška belgijanka, A gotova da zapara, Da zarije sa tanetom Il’ sa ljutim bajonetom, Kroz redove ljudskog blata — U kolove
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A njega san ne hvata... VIII Puče puška. Ču se da je Leskovac pao, Grdelica osvojena. Počeše da grme topovi iza Pljačkovice i Krstilovice.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Svilene bube pomreće ako im se da lišće s d. ispod koga je ispaljena puška (BV, 16, 1901, 97). Svatovi, kad dođu kući, nikada ne ostavljaju barjak na d.
zabrana tiče samo muškarca: »Majka sina svoga svjetovala Da se čuva i da se učuva Od ujamka i od ureznika, Da ga tanka puška ne ubije«.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je bio moj hemiski laboratorijum, a tu ima još i sada raznih lovačkih sprava. Moja lovačka puška koju sam vrlo voleo zaplenjena je, za vreme svetskog rata, kao opasno oružje, u trenutku kada mene, kao državljanina
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Turskim glavam' goru kitim, O ajdučke divne sreće! Tuskim šaram' ponositim Kitim Srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila Tursko blago zadobila.
pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A Srbiji bijel dan osvanu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” I zapeva tiho: Od jalmana do gornjeg nišana Puška mije zlatom obljevena. Seća se majstor Kosta svih tih priča. On je šesti sin toga puškara; njega mladi puškari uopšte ne
” Ali kad se saznalo da je Mimić poklonio u Dom za sirotu decu sve Janino, od pisaljke do postelje i posteljine, mala puška poče da nišani na drugu stranu. — „A hoće li sad gospodin-Vasa pokloniti Sokin miraz?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Smrtna ljubov, pri kojej se ništa drugo ne čuje nego mač, puška, otrov, jednom rečju samoubistvo, traje donde dokle ljubezni predmet ne umre, zato se i kaže »ja sam smrtno u vas
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kad si i tu važnu obuku, pozdrav, svršio, onda ti dadu pušku, i od toga trenutka ne pripada puška tebi, već ti pripadaš pušci, tj. puška je glavna stvar, a ti mu dođeš kao neki pribor uz pušku.
važnu obuku, pozdrav, svršio, onda ti dadu pušku, i od toga trenutka ne pripada puška tebi, već ti pripadaš pušci, tj. puška je glavna stvar, a ti mu dođeš kao neki pribor uz pušku.
puška je glavna stvar, a ti mu dođeš kao neki pribor uz pušku. Ti možeš, na primer, biti i prljav, ali puška mora biti čista; tebi slobodno može da se okrnji nos, uvo, prst, ali na pušci ne sme biti pokvaren ni jedan šraf; ti
ti možeš i da se izgubiš, možeš čak i da pogineš, ako ti to čini zadovoljstvo, jednom reči: možeš ne biti na broju, ali puška mora biti na broju.
u ambulantu, tamo ti dadu nekoliko grama kinina, zuje ti po nekoliko dana uši, pa se opet vratiš u front, a ako se puška pokvari, obrazuje se komisija, pregledaju je sa svih strana, proučava se stvar, piše se referat, pažljivo se pakuje i
da se ravna, da ide u korak i da treska nogom o kaldrmu, to je već spojena teorija i praksa, i to je onda vojnik. Puška u ruci regruta koji ne zna da puca, to je samo teorija, ali kad taj regrut već nauči da ubija ljude, to je onda praksa,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna. Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla. A već od sela nastajao je drum.
Stid me je bilo od ljudi da bežim, a i strah me da se uputim sam kroz noć, u kojoj svakoga momenta može planuti puška. Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa.
U celom svetu su svi konjanici podjednaki. Kad su u prethodnici, plašljivi su kao zečevi. Čim pukne prva puška, razbegnu se kud koji. Drugo je sa pešacima. Pešak ne beži, već legne za prvu ogradu... — Jest, u teoriji je tačno.
Onda najednom postavi pitanje: - A zašto ovaj nema pušku? Objasnih mu nekako da njemu puška ne treba, jer on ima automobil... — A šta je to? — Pa to su ova kola — odgovaram pomalo nervoznim glasom. — A što?
Izviđači se vraćaju. Kažu da se Bugari nalaze u podnožju ovih planina. Prema njima su Francuzi. Ali puška se ne čuje. Kao da su oni među sobom uspostavili prećutno primirje. Tako se mesecima gledaju.
Puče negde puška... — Na život i na zdravlje! — reče Luka. Svi smo se podigli i gledali u pravcu odakle dopire pucanj.
Drugi komandant viče: „Znate li vi da sam ja uzeo pušku od jednog mog poginulog vojnika, samo da u rovu bude jedna puška više! N-e-m-a nas, n-e-m-a! Tražite u pozadini, ako nešto ima!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kova, čovek koji je kadar „stići i uteći i na strašnu mjestu postajati“, čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku...
Istog je kvaliteta humor u sledećim stihovima naše pesme Miloš Stojićević i Meho Orugdžić: Puče puška, zapjeva Milošu, Orugdžiću na žalost odjeknu; vrag dogodi, te Meha pogodi.
na ime od Zadra Todore; tri godine bio u Mlecima, pa okovô sebe i dorata, ne more ga sjeći oštra đorda, ni probiti puška iz kubura.
Ti čiju ćeš odvesti đevojku na sramotu svim krajišnicima? Ne more te sjeći oštra đorda, ni probiti puška iz kubura, a more li je moja drenovača!
No kad bismo na trećem konaku, tu nas stiže i treća poćera — crna struka, a dugačka puška, pregorele noge do koljena; po jednom se vatrom preturismo, a po drugi biti započesmo, od njih, majko, niko ne
U to doba dopadoše Turci da pogube Daničića Vida, no mu dobra sreća priskočila te mu puška bješe glasovita, te se čula u Kunor planinu; poznao je Mijat harambaša, ’vaku riječ reče u družinu: „Braćo moja,
Ostali se prepadoše Turci, pobjegoše po gori zelenoj, a ne znadu staza ni bogaza. Pa kad pukla puška Kostreševa, te je čula sva družina redom, u planini Turke opkoliše, na njih živu vatru oboriše, dokle Turke s konjma
Obadva ih opravila majka da joj idu na carevu vojsku. Kad je bilo u boju prvome, kad u vatru deca udarila, puče puška iz te vatre prve, puče prva te ubi Marinka. Sam ostade sirotica Mirko, sam ostade na carevoj vojsci.
“ „Oj, boga mi, moja mila majko, — jer za drugu bolju ne znam majku — kad smo bili u boju prvome, puče puška iz te vatre prve, puče prva te ubi Marinka!
To izreče Petroviću Đorđe, zemlji pade, pušci oganj dade, puče puška, ostat pusta neće; đe je gledô, Đorđe pogodio, mrtav pade Uzun sa kulaša.
mu odsiječe glavu; Pantelija osta na nogama, glava pade u travu pred telo, mrtva glava sa zemlje govori: „Ti si, dedo, puška te ubila! Jer me tako iz prevare tučeš?“ Svi se Turci onda začudiše ta što reče mrtva srpska glava.
osnova i kojim se sabija potka Bregovo — selo u severoistočnoj Srbiji, na levoj obali Timoka brez — bez breška — puška pravljena u italijanskom gradu Breѕcіa brijeme — vreme brijetkinja sablja — britka sablja brki — brci brod — ono mesto
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sigurno će se sakriti negdje u Gaju pa će pucati, a? — Neće, čulo bi se. — Pa šta će mu onda puška? — čudio se Stric.
Od porobljenog naroda oduzimali su sve oružje, pa makar to bila i stara puška kremenjača, neka dotrajala kubura ili pokvarena revolverčina.
Pred Laninim očima ukaza se nova novcata puška i nekoliko kartonskih kutija s municijom. — Puška?! — u nevjerici prošaputa učiteljica. — Da, da, puška, karabin!
Pred Laninim očima ukaza se nova novcata puška i nekoliko kartonskih kutija s municijom. — Puška?! — u nevjerici prošaputa učiteljica. — Da, da, puška, karabin! — ponovi momak samouvjereno.
— Puška?! — u nevjerici prošaputa učiteljica. — Da, da, puška, karabin! — ponovi momak samouvjereno. — Ako nas danas pritijesne, ja pucam, druge nema.
Ni sam đavo ne bi se sjetio da se iza tih suvih grana krije bilo kakva rupa. Napolju odjeknu puška, a onda, sasvim blizu, začu se dovikivanje: — Ehej, ima li ga tamo? — Nema, kao da je u zemlju propao!
Svi mu vjeruju. Majstor Mačak je u njihovoj družini specijalista za sve vrste oružja. Po zvuku pogađa da li puca puška, ručni automat, puškomitraljez, teški mitraljez, bacač mina ili top.
Onda ćemo ići od čete do čete. Biće tu onda i puška, torbica, vojnički opasač. Nema tu šale, brajko moj. Stric je govorio pravu istinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Carsku tajnu dobro je tajati. Ko veli da zna što je, onomu i jest ono bog, što on zna. Eda vadi se sablja i puška se potrže gde nejma boja? Kud se podeo, da se podeo. Da ti mnogo ne knjižim, nego prosto po srbski da ti kažem.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
počeo da radi; nekoliko puta uzimao preko krila neku pušku (a svi su verovali da njome očekuje nekoga i pitali ga je li puška puna) i šarao joj srmom kundak, i nekoliko puta opet bataljivao rad, ustajao i odlazio.
sud tepati — tući, biti teste — tuce toprv — tek, prvi put trandafil — ruža trebe — treba tuj — tu tufek — puška ćiler — sobičak, kućerak ćirija — kirija ćopek-sene — pseto jedno ćutek — batina uaptiti — ugristi ubavinja —