Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa obližnje kapele kapucina čulo se večernje zvono. Kroz prozore sudnice, uzane, kao puškarnice, padali su u praznu dvoranu rumeni zraci Sunca, spolja. Sunce je počelo da zalazi tog dana, nad Temišvarom.
Imala je strehe vrlo visoke, a prozorčiće tako uske, da su Isakoviča sećale na puškarnice, u zatvoru, u Temišvaru. Ulaz u tu kuću mogao se braniti jednom jedinom sabljom, ili jednim musketonom, ali su ta
Njegove zgrade bile su u vodi, a, iza njega, ispod visokih prozora, uskih kao puškarnice, nije bilo ničeg, sem reke i baruština.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
radosti svojih trovače, za one što viču kad im se plače, kad u nežnosti greznu, što uhode sebe kao tuđina, za puškarnice srca njina, za svačiju dušu zatvorenu i opreznu.
Radičević, Branko - PESME
Gle od kama ... Puškarnice divno probijene, A učesto stakleni prozori — Vidiš, brate, gospodski su dvori. Al' pred dvorom zelenika trava, A
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije. Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju? Je li viđu što i velju? II TRŠIĆ U taljige milogledne Vuk s Filipom u snu sedne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zapitah Tanasija kakvu to ciglu pominju. Onda mi Tanasije objasni da pešaci, kada ne gađaju, stavljaju ciglu u otvor puškarnice, da bi se zaklonili od strelaca, „koji merkaju odonud i čim nešto primete oni pripucaju.
— povikasmo uglas i skočismo. Vest je prostrujala kroz rovove i svi se vojnici okrenuli na jednu stranu. — Zatvaraj puškarnice! — viknu Aleksa da nas ne bi primetili sa suprotne strane.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao tekunice u izrivenoj zemlji. Vidim im, kroz puškarnice u rovu, i oči, kako im se crvene, kao u vuka. Vidim i sebe u lejama rascvetanog krompira, kod Potkamijena, kako ležim
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
tremovima: radi njih je stena, koja sve pećine zatvara, isprobijana za onolike prozore kolike su obično arnautske puškarnice.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vazduh je bio okužen, i crvena bolest se kao kuga raznosila. Ipak su zato još uvek milioni pucali kroz puškarnice, jurišali na žice i umirali. Smrt je bila svugde i na svakom mestu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zavladala je tajanstvena tišina. Naredio sam ipak najveću oprezu. Svi vojnici bili su u klečećem stavu i zurili kroz puškarnice. Osmatrao sam neprekidno i ja... Bila je vedra noć i pred nama se naziralo na daljini do dvadeset metara.
Ukopali su se na isti način kao i mi. Ispred rovova naslagali su kamenje i mestimično ostavili puškarnice. Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave...
Kroz proreze na izbačenoj zemlji, nalazile su se puškarnice. Na odstojanjima ležale su puške, čiji su bajoneti štrčali kroz puškarnice u polje.
Na odstojanjima ležale su puške, čiji su bajoneti štrčali kroz puškarnice u polje. Po dnu rova, bila je rasuta slama koja je bila dosta ugažena.
Na kraju tamo videli su se bugarski rovovi, i otuda su zjapile puškarnice. — Vidite li onu ogromnu stenu levo? — pita komandir. — Da. Izgleda kao neka manja kuća.
Prema svetlosti raketle vidim sada vojnike, celom dužinom, gde sede i puše. Svaki peti stoji i gleda kroz otvor puškarnice. Raketla se spuštala brže. Čas svitne jače, pa zamre. Okolni predmeti podrhtavaju. Najednom utonusmo u mrak.
— Koliko vas je? — pitao je šapatom. — Četvorica. — Vi stanite ovde. — Dragan me dohvati za ramena i privede blizu puškarnice. Osetio sam na obrazu kundak od puške, koja je već bila isturena kroz otvor. Malo sam pretrnuo.
Ne htedoh da im se javljam, već produžismo dalje. Naišli smo na glavni rov. Puške prislonjene uz vertikalni usek ispred puškarnice. Na rastojanjima su stajali vojnici. Neki su bili leđima okrenuti neprijateljskoj strani, i kao da su dremali.
Neki su bili leđima okrenuti neprijateljskoj strani, i kao da su dremali. Drugi su posmatrali kroz puškarnice. Jedan je sedeo i od crvenog tisovog drveta rezao neku kutiju.
A nikako da ga pogode — govori jedan smejući se. Išli smo pognuti da bi bili ispod visine puškarnice. Na izvesnom rastojanju nailazimo na poprečne saobraćajnice, koje odvode nekud u pozadinu.
Svi mi ostali sitni smo prema ovome koji stoji kraj puškarnice na mrtvoj straži i zvera u mračnu noć... Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred veče stigosmo u neko selo ispred Mitrovice. Noć je bila hladna. Kroz puškarnice svojih kula gledali su nas zlurado Arnauti. Sedimo pored vatre, a Luka nešto računa na prste.